id
int64
1
105k
text
stringlengths
4
22.7k
source
stringlengths
25
164
language
stringclasses
1 value
1
БУХЪНА МАХЬИЛА ЛЯГӏНАТ
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
2
"Бухъна махьила лягӏнат" жузлизибад, 2009 дус
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
3
Янила кьанси дуги. Тӏашбизагарли дашути хъатгъунти дяхӏила пусли. Бугӏярдеш. Алавчар – вацӏурбани дерхъибти улгу–мина ва хумарси лехӏдеш.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
4
Хала хӏеркӏла дублабси буркьа махьила мицӏирдешличила балахъуси цацун биштӏаси улкьай сабри: илра, бишес хӏядурси чирагъван, шавлали дура хӏербикӏулри ва цӏябдешлизиб белгъулри. Ил дуги Ирбагьин–адала махьилизи кахси балагь хьурабиублири: илала левси ца урши Гӏябдулхӏямид таманкайублири. Урца тахличибси жаназала мякьла кайили, ухъна кьутӏкьули висулри, замана–замана руржуси някъ уршила дяргӏибти дяхӏличи арбихулри ва сунези сай викӏулри:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
5
– Се барри хӏуни, дила урши, се барри… Чис гьанбиркусири…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
6
Дуцӏарти нургъби тӏашбизагарли хӏяна муцӏурличи гедулхъулри ва зумати гъезлизир делгъулри. Итдицад дусми деркӏибси, итдицад вай–гӏяхӏ чедаибси ухънани илди бегӏ гьалар тӏашаэс хӏейрулри, урунжла шинван делгъхӏеделгъули, сари–сарил датдирхьулри.  Махьилизив илала децӏ бутӏеси царил адам аги. Бишес хӏядурси анкъила гьалаб гьанкӏбикӏуси бухъна житали рах–магли халати хӏулби ибхьулри ва, сунела вегӏличи суалбикӏухӏеливан хӏербилзули, гьанкӏбикӏес даимбирулри. Цацахӏели лац ургабси дярхълизирти мазала мела ва хъехӏла тӏама–гьама чедихулри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
7
– Лехӏхӏехъири кьалли набчи, лехӏхӏехъири. Агь, Аллагь… – викӏулри Ирбагьин–ада, жаваб чархӏебируси уршиличи дугьаилзули. – Селис гӏягӏнилири хӏед ит кахси жаниварличил дяв барес? Батадри сунела мерличиб? Аллагьли бархьибси бурги ил нушачи. Бунагь гӏеббаахъили саби… Гӏямрулизир инсайчи, умцантачир дитӏакӏибхӏеливан, талихӏунира балагьунира цуг–цугли дашути сари. Гьанна нуни се бируси? Ну чина виркусира иш дяхӏила бурушличи шурбухъунси вацӏала ургав? Ухъна адам…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
8
Ирбагьин–адас гьандикиб гӏергъити чумал бархӏила анцӏбукьуни. Хала хӏеркӏла чедирти вацӏурбазиб, балагьлисван, синка дакӏубухъири. Илини дукидикути  илдала маслизирад кӏел маза дигӏири, кӏел, ардухес хӏебиубли къяб–къябдарили, лайкадакӏилри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
9
– Дудеш, ил вайнукья кахӏебушили хӏебалтас! – иб Гӏябдулхӏямидли, тапангра касили, дуравхъес валкьарули.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
10
– Гӏягӏнилира, урши, синка ламартла жанивар саби?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
11
– Диур илини дарибти зарулти! Замана баили саби ахир кабихьес!
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
12
– Вари, мяхӏкамли вии. Синкас вацӏа сунела виатӏан саби…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
13
Юх, я ил бархӏи я гӏергъити чумал гӏурра бурхӏназиб Гӏябдулхӏямидла гӏяяр гьархӏебизур, синкала, гӏяяркьянаби бикӏуливан, къел детахъиб. Тамаша ахӏену, илди бурхӏназир илини сунела чябхъинтира тӏашаиб. Гӏябдулхӏямидлис кьалли ил макруж вайнукья, ца чидил–биалра зурба пурпила гӏела дигӏянбикили, сунечи хӏербикӏули саби ва чебдукаркӏули саби или, гьанбикиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
14
Ца бархӏи савли, дяхӏила юргъайурад дурадухъунти  шуркьла кьадубани берхъибси санила мер–мусаличи мазара гӏяйкадарили, Гӏябдулхӏямид гӏинцла бухъна галгалиу чӏикьитӏири. Гьар мурталраван, мякьлаб  хӏядурли кӏикьяранра лебри. «Нахӏа нушала вацӏализиб кали хӏебургар байтарман? Башахъен, хӏябилра хӏи держибну!» – ил бара пикриухъесра  валкьхӏеурли левай, гьалли удиб чебиуси хӏеркӏла дубла вацӏализирад синкала кӏел дурхӏя дурадухъун. Тӏяхӏдикӏули, хӏязтадиркьули, миъли буцибси хӏеркӏла дубкад дуцӏдухъун. «Ит вайберхла дурхӏни сари. Саби чинаба? Сен дурхӏначил барх хӏеркӏличи дурахӏебулхъули?» – Гӏябдулхӏямидли тупангличи някъ гьабатур. Харчизур. Камси гьатӏи хӏеркӏличи дуцӏулхъули, илини гьар–гӏергъили кӏина тупанг къяйкбариб. Синкала ца дурхӏя, игьубси кьапӏаван, гербухъун. Итил илхӏяйзиб саби гьалабван дурабухъунси вацӏала сиртличибяхӏ бебшиб. Бяхъибси илала бузира, ца кьяшличиб цикӏбикӏули, илабяхӏ батбихьиб. «Хӏуша нуни ибгура, балагь  бакӏарти!» – гӏергъиикибси Гӏябдулхӏямидли ил манзил дукидукибти масличилара хъумартур. Жанивартас чеббицӏес ибси   гъирали илала гӏякьлу бамкьахъур. Хӏила дамкъни лерси дякьличивад вацӏализи ухӏнаахъиб. Аммаки илис я цалра гӏур ганз кацӏес я сагали патиранта баршибси тупанг къяйкбарес бетхӏеур: хабарагарти кахти ряхямаличил чебикибси синкани герватур. Гӏур хъуцӏарлизи буцӏарагиб…  Хӏулбас цӏябдеш чедакӏиб…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
15
Гӏябдулхӏямид аргъайчи вакӏибхӏели, цӏябдаилри, бугӏярдеш цӏакьбиублири, дяхӏили зумали ургьулри. Илала алгъай хъуцӏари бяхӏяхъбарилри, мякьлаб миъдяргӏибти хӏила арагӏеб кӏав бетаурлири. Сагали аргъайзивад хӏевхъес яхӏбирули, ил лехӏизур:  вацӏаличи дяхӏчити шурмани жиикӏуси адамла гӏянцӏ–гӏянцӏли тӏама тикрарбариб. Гӏябдулхӏямидла гӏякьлулизи ил, сай чархӏевхъи или, къяйцӏухъунси дудеш виъни баиб. Сепайда, илала я жаваб чарбарес я вяшухъес ахъри аги, дехъубти хургьрала хӏи сурс–кьакьарлизи дарцдикилри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
16
Илини гуж–гужли араси балуй някъ тупангличи гьабатур ва билтӏикӏан битӏакӏиб…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
17
Ирбагьин–ада шивкӏивикӏес даимиублири:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
18
– Агь, дила абдалдеш! Ну сайра гӏяйибла вегӏ. Селис гӏягӏнилири наб иш махьи,  шантачивад тяйдили ишаб се баргира нуни? Гӏягӏнилирив ахиратлизи ваэс хӏядуриубси ухъна адамлис иша гечиэс? Сен ил секӏал уркӏилизи хӏегиб вара гьалабал Кьудратла вегӏли? Гьанна хала бегӏтала махьили велкъахъунра. Агь, дила абдал бекӏ! Ну багьандан уршила гӏямру дайдяхъиб. Агь, дила Аллагь!..
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
19
Ирбагьин–адала гӏякьулизир шалгӏердухъунти гӏямрула бурхӏни  чериргъесдяхӏиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
20
30 ибти дусми.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
21
Совет хӏукуматли дубурлантас хибти дарсдешуни. Итхӏели ил бара шел дус виубси хъяшари. Гӏямрула вай–гӏяхӏ хӏедалуси, гьар бархӏи бегӏтала ванати дяхӏцун чейуси. Кӏел дус риубси риштӏал рузира лерри. Илала дудеш Гӏябдулхӏямид шиличивад гьарахъли  Хала хӏеркӏла дублабси минала махьилизив хӏерирулри. Сай–вегӏти хӏяйван–къачаличил, маза–масличил, ризкьи сахаватли дашути делгӏути ванзурбачил. Шанталаван ахӏи, илав хӏерируси илала яшав ункълири.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
22
Даиб илдачира сагати хабурти, кулакуни саби или, шилизибад ятапбарили гьалаб–гьалаб туснакъ–сибирьтази арбукибти адамтачила. «Махьилизиб яшавбируси набчи сагаси хӏукумат къаршили биэс хӏебирар. Я ну кулаклизи халваресцад дила давла–мас агара. Наб урухикӏес сабаб агара, ну чисалра диргалаулхъули ахӏенра, хъалибаргличил хӏеркайрулра. Хъаркабаралли, шантала мицӏирагра ишар хӏердарес вирус», – викӏулри Гӏябдулхӏямид, дугела хабчабра сайра анкъила гьала кабиибхӏели. Викӏулри илкьяйда, амма уркӏи кахлири, сегъуна–биалра балагьличи хӏерсиван, паргъатагарлири.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
23
Ил хатӏахӏейкиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
24
Хапли махьилизи дурабикиб урчачи мурдали районна хӏякимти, илдачил барх – милицала кӏел хӏянчизарра. Хӏяжланкӏила хинкӏ беркахъесра ихтияр хӏебарили, Гӏябдулхӏямидра илала биштӏаси хъалибаргра уркурличи кабатур ва, халкьла душмантази халбарили, гьарахъси архӏяличи батбихьахъиб. Махьилизиб  калунси илдала давла–масра, мицӏирагра, делгӏути хъумира колхозла арилизи дедиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
25
Итхӏели шантас гӏелаб калун, чугурра бяхъили, ца далайчини белчӏунси ишгъуна далайра:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
26
Азбар бицӏиб гаймуши
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
27
Гӏягинтли аркухӏели,
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
28
Се уркӏила дакӏиба
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
29
Ирбагье Гӏябдулхӏямид?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
30
Чяли бицӏибти илхъи
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
31
Се уркӏила дакӏиба,
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
32
Хъамхъамачирти хъуми
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
33
Гӏягинтли дурцухӏели,
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
34
Муэрлизибван гьанбиркулри Ирбагьин–адас гьарахъси гьуни: гьачам мегьла гьунчибад башуси хъали, гьачам урчи дабгибти пургъунти, гьачамра хьура–хьурали урхӏла ванзакад баткабихьни. Ахирра сабигъунти гӏурра бахъал хъалибаргуначил илди чӏянкӏ авлахъличи баахъиб ва, иш саби гьанна хӏушала мулк или, лайкабакӏиб. Рурсира дукларуцили, неш   тӏашхӏеризурли рисулри. Дудеш Гӏябдулхӏямид, кӏелра някъбачил бекӏра гъяжбарили, уркурла мургаличи кайилри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
35
Рахли ил айзур ва, хьунуйчи дугьаилзули, чӏумали викӏар:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
36
– Диур биса–яс! Нуша гьачамлис мицӏирлира… Лебдеш хӏулбала гьалабад бухъайчи саби бируси. Нуша иши кадили гӏямалхӏебирар, я чилилра нушаб икьала хӏебиру. Дурхӏни мяхӏкамбарес гӏягӏнибиркур…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
37
Илини кисализибад мутӏрус дурасиб. Гӏур, сунес гӏелавад ватихьахъес уршилисра лишанбирули, тӏашли дерубти чӏигӏнани берхъибси къанавличивяхӏ ганзухъун.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
38
Бархӏехълис илини чӏигӏназибад  бешунси биштӏаси чятир балкьаахъур. Чӏянкӏли илхӏелицун уршили чебаиб, илдачил барх авлахъличиб бархьбатурти царилтанира чулагъунти чятирти хӏядурдарили биъни.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
39
Лебтанилра итхӏели аргъилри ца секӏал – хӏербиэс гӏягӏнилири…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
40
Хӏябэсил бархӏи Гӏябдулхӏямидла чятирлизи сагаси агри хьурабиуб: гьунчир инжитриубси рурси, дугила дуги цӏаван ремжурли, савлилис таманкариуб. Къанавла дублаб бегӏ гьалаб биштӏаси хӏяб дакӏубиуб. Ца базла гӏергъи илар вецӏалцад гӏурра хӏяб имцӏадиуб. Кьанниван аргъиб Ирбагьин–адани ил гьарахъси ванзаличи саби туснакълизи бархьибти биъниличила. Ил ванзара Къазакъиста бегӏла хъумкартурси, тӏабигӏятли лягӏнатбушибси, адамтас гьачамлис къуллукъличиб ахӏенси ца гӏямзи биъниличила.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
41
Заманала бухъяндеш, ятапбарибти илди мер–мусаличи бурсикабиуб. Ванза бузахъес бехӏбихьиб, кам–гьамти мицӏираг дакӏудариб. Илаб ши бетаур. Гӏур кьалли биштӏатира халакабаиб, халатира бухънакабаиб. Ирбагьин–ада хъайчикайибхӏели, мякьлар неш аги. Балагьла дургъби таманкадиублири, дудешра, декӏли изахъули, ухьалав сайри. Гьачам гӏянручӏла манзил ил уршилизи жиухъун:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
42
– Дила урши, дунъяличир наб калунти бурхӏнала сияхӏ къантӏкабаили саби. Илбагьандан лехӏизи дила васиятличи… Гӏямру ца мерличир тӏашли хӏедуар. Нахӏа я нешлис я наб кьадархӏебиуб ватӏайзи чардухъес… Хӏу чарухъен. Кьасбара, ну вирхулра илкьяйда бетарниличи. Хъуммартид нушала кьам акӏубси, хӏербиубси Хала хӏеркӏла диркьа. Хъуммартид илабси нушала минала махьи. Мицӏирбара ил. Мицӏирбара илабси нушала ванза… Илхӏели дила рухӏ паргъатли дирар. Вари, хъуммартид!..
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
43
Дудешла васият таманбарес Ирбагьин–ада дахъал дусмас гӏергъи сайри бажардиикибси. Шилизи чарухъунхӏели. Дудешла у бихьибси сунела урши халакаибхӏели. Сунени биалли гӏямрула гӏебшнила унабурхӏ ахъибхӏели. Илра бетаурси сагаси хӏукуматли ятапбарибти ватӏайзи чарбухъахъес мунапис дураили гӏергъи сабри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
44
Ирбагьин–ада айзур, багьлали гъамиубли анкъилаб липӏбикӏуси цӏаличи урцул чедикьур ва, сагали уршила жаназала мякьла чариубли, тахличи кайиб. Хъулибси гъурша цӏябдешлизиб цӏубли декӏарбулхъуси уршили андаличи хъат кабихьиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
45
– Селис гӏягӏнилири? Селис гӏягӏнилири иш балагьла махьилизи чарухъес? – чуйна тикрардарилри илини илди дугьби. – Чевверхи хӏу набчивад, кьудратла вегӏ Аллагь… Дила гӏяйибли левси ца урши ветахъиб: шилизив паргъатли уибси виасри, царилти бухъна–хъураван гумайлара вашули, хабар–вягӏдаличира лехӏилзули, шантачил шира бахъличил хъалира дарили, иш мусибат набчи лагхӏебилзи. Амма илкьяйда викӏесра набзиб ихтияр агара: кьадарлизи белкӏунси  чарбарес хӏейрар. Хӏетурра кьалли уркӏили гьирбикӏули:
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
46
«Укьен Хала хӏеркӏличи. Ахъбуца хӏела бегӏтала махьи. Гьанна хӏезиб ари саби иларти улгу–мина дузахъес. Хӏела сари иларти вацӏурби, дуки–гьунила диркьурби, мурби, хъуми, гӏинзурби. Дузахъен илди! Хъуммартид дудешла васиятличилара. Хӏуникӏун гъай бедибсири…»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
47
«Хӏед камси агара, паргъатии, дудеш. Гьанна хӏу авлахъличив хӏериэси даражаличив ахӏенри, арадеш пулукӏбиубли саби. Хӏед селис гӏягӏнили гъятӏбиълумачи шуркабухъунси махьи? Се кали илаб хӏела? Ил агарлира нушала гӏямал ишбархӏи бетарар. Ну мицӏирли левай хӏези селалра агри хӏебалахъисну, паргъатики!» – гъар гъай бетаурхӏели, уршили дила  пикри уббирхъули вири. Лехӏхӏехъира. Левгӏев гӏякьлулизивад ухъи уилри. Агь, дила урши! Агь, дила Гӏябдулхӏямид! Сен–сен гьанна ну хӏед ахӏерси хьуна гьала, хӏед дурхъати дурхӏнала дяхӏличи аркьусира? Сен–сен баахъиша нуни шилизи хӏела жанагарси кьаркьала? Дила хамха гьанна бебкӏибсиван саби, селра ахъбуцес някъбазиб кьуват кали ахӏен, даткавхъи сари илди дячунти дуклумиван. Гӏякьлу набчи лехӏбилзули ахӏен. Гӏур чила кумекличи хӏерли виэс вируса ну ишди дяхӏила кӏилкӏмазив?  Чи лева, Кьудратла вегӏ, дила уркӏи бареси? Сегъунти бунагьуни багьандан хӏуни набчи иш балагь бархьаири? Марли, ну илгъуна бунагькар уилрав?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
48
Хъуцӏрумачи хӏякара балбарили, Ирбагьин–ада айзур, дапарикӏули гьаргала дуравхъун.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
49
Лехӏлири миъла бабза къатлиуб Хала хӏеркӏ. Лехӏлири дяхӏила цӏуба пардавлиуб бускаунси вацӏа. Хӏятта дугӏла жаниварталара тӏамала бикьули ахӏенри. Лебил алавчарси дунъя бебкӏибсигъуна тяхӏярри. Чӏянкӏли чемъурси закир, селалра аварагарти  лугӏиагарти зубарти цӏил–цӏилдикӏулри. Илдира лехӏли сарри, я Ирбагьин–адала децӏ бутӏес илдала ахъри аги…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
50
Янила бухъянси   дуги жявли шалгӏебхӏебулхъни якьинси анцӏбукьри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
51
Ухънала пикрумазиб гӏурра гьанбикунала урхам жургъбухъун.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
52
– Дудеш, се бирулри хӏуни? – уркӏухъунсири Гӏябдулхӏямид, чулра лертигъунти мицӏирагра азбарларад дураили, дудеш махьилизи гечирули варгибхӏели.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
53
– Аркьулра, урши, наб сеннира ишаб паргъатдеш хӏебирар…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
54
Гӏябдулхӏямидли гӏур дудеш тӏашаэс кьасхӏебариб: илини аргъилри дудешла кьас, аргъилри сегъунтилра тиладлумани я бусравтани ил гӏелавяхӏ чархӏейрни. Илбагьандан илис виубсигъуна кумекбарни ахӏенси царил балбуц аги.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
55
Дудеш махьилизи мерлавариб. Гъятӏбиълумазирад хъали ва дярхъ–гӏяя тӏашдатур, дахъхӏи лайкадакӏибти хъуми дацун, дуки–гьунила мер–мусала хӏялумцӏур, дудешлис хӏяжатдиркути кам–гьамти хъулирти ваяхӏра махьилизи даахъиб. Сайра дудешличи  анцӏхӏебукьахъес яра кумекбарес гьаман Хала хӏеркӏличи шадив ваши. Кӏинайс, шакра хӏейкили, ил левгӏев зумали махьилизи гьаввикӏескайиб: Гӏябдулхӏямид гӏяяркьяна сайр,  Хала хӏеркӏла улгу–миналичиб биалли гӏяяр бегӏла гьарбизуси бирар.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
56
– Эгь, дила урши, хъалибаргра гечбарили, иша, махьилизи, вакӏадри, хӏябилра гӏяхӏил бииши…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
57
– Чевверхи, дудеш, нуни ил секӏал барес хӏейрус. Дила мер шантачил шилизиб саби.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
58
– Хӏези гъайикӏнилизибад гӏяхӏдеш агара. Хӏед дигуси бара…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
59
Ирбагьин–адас гьандикиб ит балагьла бархӏи уршили вацӏализир бебкӏаличил ургъухӏели дурибти бегӏ гӏергъити дугьбира: «Арукаба, дудеш, дила кулпетличи, ну иша хӏяримархьаба…»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
60
– Ил тилади таманбарес набчиб чебли саби, амма секьяйда? Секьяйда баахъиша уршила жаназа шилизи? Дилакӏун ахъри агара? Дилакӏун цӏакьани кадерхурли сари… Я, кьудратла вегӏ Аллагь, сен ну ватурли, бегӏла гӏямру вавалидяхъибси дила урши арукири хӏечи? Марли, дугӏла жанивар сабабли илис илгъуна танбихӏ гӏеббаахъирив? Яра ну багьандан илра хӏекьлизи уцирив? Гьанна ну чис гӏягӏнилира иш буркьа махьила гӏямзилавси ухъна? Сен хӏела уркӏецӏи агарсири набчи, я Кьудратла вегӏ?..
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
61
Сецад бухъянси биублихьар, янила дугира шалгӏебхӏебухъес гӏямал агара. Гӏур бархӏира ихъур, сагали дугира лябкьян. Илгъунти сари дунъя акӏубхӏейчирад тӏабигӏятлис даибти лишанти, сарира я дарсдарес я тӏашаэс адамлис ахъри хӏегибси.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
62
Хӏера, Ирбагьин–ада шалдала гъапулси хӏерличил махьила дурав сай. Хала хӏеркӏла мякьлабси ургуба, дугели чебакӏибси дирихьла халаси кӏанали,  чебхӏегъахъес дигухӏеливан, кӏапӏбарили саби.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
63
Кар–карли руржули, ухънани кьули дабгибси уркура балкьарахъули сай. Илини уркурличи гьачам мазала гулби удуршули сай, гьачам, пикри–пикриухъи, урисули сай ва илдала мерличи мура дяхӏихъули сай. Замана–замана махьилизи ухӏнаулхъули сай ва, сагали дуравхъи, бараван гьалаб балкьаахъурси уркурличирад гулби гӏурра урисули сай… Чини бала, сецадхӏи леврил ил пякьир, се бирусил хӏебалули, уркурлизи вархили? Тӏашхӏедилзути ухънала дуцӏарти нургъбани, гьанна муцӏурличирад ванзаличи кайгули, дяхӏилизир дибгӏянти тӏярхъуби далтули сари…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
64
Гӏянручӏла ил сягӏятлизиб Хала хӏеркӏла дублабси буркьа махьиличи хӏеркабикӏуси ахъси дубурла бекӏличиб хӏябал гӏяяркьяна дакӏубухъун.  Шахла камчерти чирхьдизурти кьялубар дургла кьадала мякьлаб тӏашбизур, тупангуни хъуцӏрумачи далдариб. Дуцӏли илдачи гурдниван гъярцӏаби, амма кьяшмачир ахъти кӏел хяра гъамдиуб ва, буйрухъличи хӏерли, гӏяяркьянабала кьяшмала гьала гердизур.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
65
– Ишбархӏи нушала гӏяяр бетхӏерар, гӏяра ахӏенну, арцанра чехӏебаира.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
66
– Жумягӏ бархӏила архӏя гьарбилзуси ахӏен бикӏули аргъира…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
67
– Асубирар илкьяйда биэсра.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
68
– Гьу, се бирехӏев? Хъули чардухъехӏев?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
69
– Хъули сен чардулхъутира, абзур бархӏи кали биалли?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
70
– Берхӏи гьаббакӏили гӏергъи гьатӏира гӏяярбарес  къиянбирар.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
71
– Гӏур се баралли гӏяхӏсив?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
72
– Нуни балас, хӏуша кьабулдиркадалли…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
73
– Бура, балули виадли, кьабулра диркехӏе, эгер хӏела гӏяхӏси пикри биалли.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
74
– Хӏера, их Ирбагьин–адала махьи. Ила кадицӏехӏе, Гӏябдулхӏямидра илав сай или аргъира. Ца чайла–мага  бержили, хӏеркӏла итатӏибси вацӏализиб гӏяяр даимбирехӏе. Хӏушани кьалли балуси саби  Гӏябдулхӏямид сегъуна гӏяяркьяна саял? Иличил нушала гьарбилзан.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
75
– Ил пикриличи ну кьабуллира.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
76
– Нура къаршили ахӏенра.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
77
– Хӏебиалли, мярш махьилизи!
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
78
Хӏябалра гӏяяркьяна илмадан, гӏур гъай–мез дахъхӏедарили, кьячӏикӏунар кьяшла дякькад махьилизибяхӏ убяхӏихъесбяхӏиб. Кӏелра хяра харчдизурли, къуйрукъунира силтӏдирули, чула бегӏтас гӏеларад датдихьиб…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
79
Савлила тӏабигӏят кьяшмауб гъярчӏбикӏуси дяхӏила агили чебсаргъахъулри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
80
Кьудратла вегӏли хӏу хъумартурли ахӏенри, Ирбагьин–ада…
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/buh_na_mah_ila_lyaginat/
dar
81
"Леркис хӏечи неш..."
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
82
Кьанси заманари. Хъулиб лехӏдешри. Самадла хъалибарг байхъу–хъяшли бускаири. Вецӏал дусла ва гехӏел дусла кӏел урши лацличи хъарбихьунси дивайчиб рахаурлири. Илдачи чебушибси кьунбар юргъа ца дуб чӏябарличи кабикилри: ца уршила кьяшми,  итилла балуй някъ гьарглири. Дай хъулиб гали бемжахъурси авмузан печь лебри. Илала гьалар бархӏехъ буки гӏергьи умухӏедарили дархьдатурти шанг, кьямани, нергъли дясунти кӏуцӏли лерри. Чӏябаличир мер–мерлар дярхӏаурти шинкӏадеш хутӏла шалалиур декӏардулхъулри. Царкаси унзала гьалли ца дубличи гачбикӏуси кроватьличи, гӏяналара уди кабихьили, Самад хъарихьири ва цаагили бурхла цӏубли дакибти духьбачи вякькайзурлири. Кроватьла итил дубла кариили, илала хӏябал дус риубси Сапи бикӏуси рурси лерри. Ил сунелагъунти цӏуба гъезла регӏ, шала хьанцӏа хӏулбар начиличи бухъутӏа косынка бигьес къайгънариркьулри, аммаки, бекӏличи бара ласбарибмад, архӏяла косынка хӏусбухъи хъуцӏрумачиб багьарбирулри. Сабур каберхурси рурси, хӏебуар байтарман или, сунези сари рачарирхулри ва сагали сунела хӏянчи бехӏбирхьулри.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
83
Ахирра  Самадли каниличи делсахъи кайхьибти халати някъбй ахъдуциб, чумал бархӏи хӏябялгӏи цӏударкабиубси муцӏур хъарсбариб, ца– ца шухӏярили ляжуби кӏибутӏдарибти дяхӏ рурсиличи шурдатур.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
84
– Сапи, хӏела гьанкӏ чинаба?
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
85
Илини харчизурли рурсила някъбазибад начи сасиб, косынка ласбариб. Гӏур начира сарра рурси  сунечи гъамрариб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
86
– Карихьен, гъари, хӏура русес. Чебиулрив, итди узби жявлил бускаи, гьанна муэртазиб саби.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
87
– Дила гьанкӏ агара… Наб чяй дигулра.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
88
Самадли печьла мякьлабси чайниклизйрад рурсилис чяй картӏиб. Царил стакайзи – сунесра. Чяйла бержибхӏели, Сапи карихьес кьабулрикиб.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
89
Сунела ляжиличи ляжира гачбикӏахъули, начира мякьла кабатур.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
90
– Дудеш, нушала неш мурт ляркьуси? – хьарбаиб илини.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
91
– Нуни буррагу, дила ахӏерси, ляркьян, ляркьян хӏела неш.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
92
– Дагра хӏу или викӏади. Сен хӏеракӏиба гьатӏи?    Ну хӏечи гӏур рирхули ахӏенра.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
93
– Буррагу, неш архӏяличир сари, гьамли ляркьян...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
94
– Наб неш жявли чаррухъи дигулра...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
95
Самадли селра хӏеиб. Гардбирухӏели сириван, кровать жяркь–6икӏескаиб. Паргъатагарти рурсила дяхӏличи хӏерикӏулри, амма илала хӏулби чекайхьес хабарра аги.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
96
«Вегӏебш, – пикриухъун ил, – бархьли бикӏули кали саби дурхӏнас дудеш гӏяхӏялгъуна вирар бикӏути. Нешла ванати дяхӏ чехӏдиули гӏергъи, илдас дунъяла сецад лигӏматуни гьала кайхьалра, разибарес хӏейрар. Сепайда гьатӏи, нугъуна мехӏурли лебси талихӏ хӏербарес хӏебалули виалли? Хъалибаргра хьунулра дигуси адам ахӏенра ну. Виасри, гьанна ишгъуна агиличив хӏейраси: духӏни лебкъи – ялкъузли, хьунул леркъи – тӏутӏули
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
97
Дила мехӏурдешли гьар секӏал дукьдуира. Юх, чархӏерулхъан гӏур набчи Издаг. Мажахӏят гӏур чедаиша илала сабурличил хӏердирути хӏулби...»
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
98
– Дудеш, хӏуни далай белчӏес балусив? – рахли бекӏ ахьбуциб Сапили.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
99
– Бара–бара, ца гӏямайс...
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar
100
– Гьари белчӏен, ну русаэс гьалар нешли лайлара бучӏули рири.
http://daglit05.umi.ru/literatura_na_rodnyh_yazykah/ibrag_im_ibrag_imov/lerkis_hiechi_nesh/
dar