Datasets:
datatab
/
SrpWikiDataset

Dataset card Data Studio Files Community
text
stringlengths
2
130k
Odaje se kockanju.
Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući.
Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine).
Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji.
Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.
Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki.
Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike.
Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.
Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici.
Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.
Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije.
Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi.
Ova pojava se u psihologiji naziva Vizuelno razmišljanje.
Godine 1881. se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom Američka Telefonska Kompanija.
Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji.
Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik.
U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog Fausta, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja.
Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.
U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme.
Godine 1883. trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično.
Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.
Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja.
Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine).
Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora.
U preporuci je Bečelor napisao: Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek.
Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine.
Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji.
Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.
Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas) kad sve bude uspešno završeno i napravljeno.
Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit.
Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor. i pogazio svoje obećanje.
Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan.
Tesla je dao otkaz momentalno.
Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje.
Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada.
Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona).
Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica.
Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje.
Godine 1886.
Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (-{Tesla Electric Light & Manufacturing}-).
Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije.
Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat.
Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred Američkim društvom elektroinženjera (-{American Institute of Electrical Engineers}-, danas -{IEEE}-) 1888. godine.
Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme Vestinghaus električna i proizvodna kompanija (-{Westinghouse Electric & Manufacturing Company}-).
Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja.
Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170).
Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu.
Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je probojno zračenje.
Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.
Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: U vezi štetnih dejstava na kožu... primećujem da su ona pogrešno tumačena... ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom.
Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri. (Tesla, -{Electrical Review}-, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem.
Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente.
Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske.
Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.
Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku.
Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica.
Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage.
Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja.
U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja.
Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine.
Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije.
Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja.
Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti.
Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti.
Njene poslednje reči su bile: Stigao si Nidžo, ponose moj. Posle njene smrti Tesla se razboleo.
Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.
Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.
Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.
Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save.
Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.
Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.
Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.
Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija.
Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa.
U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji.
Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno.
Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.
Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća.
To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.
Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom.
Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje.
To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora.
Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle.
Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik.
Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige Priča o 1001 indukcionom motoru.
Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti.
Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom Nikola Tesla i nastavlja rad.
Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom.
Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata.
Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja.
Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija.
Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda.
Tada je on govorio o razvoju umeća telematike, vrste robotike.
Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.
Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni.
Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola.
Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.
Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom Električni upaljač za benzinske motore.
Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima.
Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza.