text
stringlengths 2
130k
|
|---|
ŠPADA (it.), vrsta bodeža, nose ga samo pitomci Voj. akad. ŠPAJER, varoš (25 000 st.) i rečno pristanište u Nem. na r. Rajni, u vinorodnom predelu s razvijenom ind.: drveta, hartije, tkst., duvana itd.; trg za voće i vino; ima muzeje, biblt., arhiv. |
ŠPAJK (Valeriana seltisa, fam. |
Valerianaseae), zeljasta, jednogod. biljka iz roda odoljena, listova 1ore i dole na stablu nešto različnih. |
ŠPALIR (frc.), postrojenje vojnika u 2 strane okrenute licem 1 prema dr., na svakoj strani 1 ili više redova, između strana širi slobodan prostor, pravi se pri paradama i dočecima. |
ŠPANDAU, deo Berlina na ušću r. Špreje u Hafel, s razvijenom ind. metala i elthn. materijala (Simens). |
About this digital edition This e-book comes from the online library Wikisource[1]. |
This multilingual digital library, built by volunteers, is committed to developing a free accessible collection of publications of every kind: novels, poems, magazines, letters... |
We distribute our books for free, starting from works not copyrighted or published under a free license. |
You are free to use our e-books for any purpose (including commercial exploitation), under the terms of the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 Unported[2] license or, at your choice, those of the GNU FDL[3]. |
Wikisource is constantly looking for new members. |
During the realization of this book, it's possible that we made some errors. |
You can report them at this page[4]. |
The following users contributed to this book: Smart Cerovic Dragana * * * ↑ https://wikisource.org ↑ https://www.creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0 ↑ https://www.gnu.org/copyleft/fdl.html ↑ https://wikisource.org/wiki/Wikisource:Scriptorium |
Sveznanje Š3 Exported from Wikisource on 19. februar 2023. |
SVEZNANjE Španija-Ščerbatov ŠPANIJA (šp. |
Espanja), nezavisna rpb. (503 075 km²) na Pirenejskom Pol. (j. Evr.); izlazi na Atlanski Ok. (na S i na J) i na Sred. |
M. (na I); ima dobrih pristaništa na celoj obali; sa S ograničena → Pirenejima; na j. obali pružaju se Andaluziske Pl. (→ Sijera Nevada); to su mlađe venačne plan., između njih prostrana visoravan Mezeta; s nje se dižu pojedini pl. grebeni (Kantabriske Pl., Kastiliske Pl., Sijera Morena i dr.), koji odvajaju visoke i prostrane unutarnje kotline (Stara i Nova Kastilija, Andaluzija, Aragonija i dr.); klima na SZ okeanska, blaga i dovoljno vlažna, u ostalom delu sred., u unutrašnjosti dosta topla i suha; odvodnjava se prema Atlanskom Ok. (Minjo, Duero, Taho, Gvadijana, Gvadalkivir), i u Sred. |
M. (Ebro, Gladalacijar, Hukar, Segura i dr.); plan. na S pod šumom; unutrašnjost suha i stepska; pored Sred. |
M. predeli makija i frigana; stan. (23,8 mil.) Španjolci; mešavina romanizovanih st. |
Kelto-Ibera, Rimljana, Arapa i Germana; vera rkat.; obrazovanost i kult. dosta visoka; bave se većinom (57%) poljopr. i ribolovom, razvijena ind. (metala, tkst., cementa), rud. (bakar, olovo, srebro, živa, gvožđe, kameni ugalj) i trg.; pomorski saobr. jače, kopneni slabije razvijen; gl, grad Madrid, veći gradovi: Sevilja, Granada, Malaga, Kartagena, Mursija, Valensija, Barselona, Saragosa, Bilbao; pod vlašću Šp.; Balearska i Pitjuziska Ostrva u Sred. |
M., Kanarska O. u Atlanskom Ok. i kolonije (341 975 km²) u Afr.: Šp. |
Maroko, Šp. |
Gvineja i Rio de Oro. |
Najstarije u ist. poznato stanovništvo Š. bili su Kelto-Iberi (mešavina Kelta i Iberaca), među koje su rano počeli da se doseljavaju Feničani, Grci i Kartaginjani radi osnivanja svojih kolonija; u 5. v. pre Hr. prevlast nad Š. stekla je Kartagina, od koje su je oteli Rimljani 219.-133. pre Hr.; u doba vel. seobe naroda među starosedeoce se doselila razna germ. plemena: Vandali, Svevi, Alani i najzad Vizigoti koji su zavladali celom zemljom (611.); početkom 8. v. u Š. prodrli Arapi (710.) i preplavili gotovo celo Pirenejsko Pol., a Goti se povukli u kraljevinu Asturiju, koja jedino sačuvala nezavisnost; u 2. polovini 8. v. izbili ratovi između franačkog kralja Karla Vel. i Arapa; Karlu se pridružili i hrišć. iz s. dela Š., proširili granice Asturije do r. Dura (792.) i pretvorili je u kraljevinu Leon, dok hrišć. iz sr. dela Pireneja osnovali nekoliko manjih državica koje se u 9. v. spojile u Kraljevinu Navaru; pored ove 2 slobodne države Karlo osnovao i treću u i. delu Pireneja (u prvo vreme nazivana Š. markom, a kasnije Barselonskom Grofovinom); u 11. v. u ar. delu Š. izumrla dinastija Omejada (1033.); hrišć. iskoristili unutarnje razmirice u Kordovskom Halifatu i zauzeli obe obale r. Ebra i deo visoravni Mezete; u oslobođenim krajevima osn. onda još 3 države: Kraljevina Aragon (u čiji sastav ušla i Barselonska Grofovina, 1151.), Kraljevina Kastilija (sa kojom Kraljevina Leon obrazovala personalnu uniju, 1037.) i Kraljevina → Portugalija koja se u 11. v. odvojila od Kastilije (1094.); početkom 13. v. papa Inoćentije III objavio krstaški rat protivu Arapa u Š.; pod vođstvom kastiljiskog kralja Alfonsa VIII krstaši prešli preko Sijere Morene i potukli ar. voj. kod mesta Las Navas de Tolosa (1247.); tom prilikom Kastilija zauzela Andaluziju, Aragonija Valenciju s okolinom, a Portugalija izbila na j. obalu Pirenejskog Pol.; Arapima ostala samo obl. |
Granada u Sijera Nevadi. gde su se održali do kraja 15. v.; Aragonija posle toga proširila vlast na Balearska O. (1229.), Siciliju (1287.), Sardiniju (1326.) i Napuljsku Kraljevinu (1435.); krajem 15. v. na kastilski presto došla Izabela I. koja se udala (1469.) za aragonskog prestolonaslednika Ferdinanda; na taj način Kastilija i Aragonija ujedinjene u Kraljevnnu Š. (1479.). koja posle ujedinjenja, nastavila borbe s Arabljanima i posle desetogodišnjeg rata (1482.-1492.) zauzela Granadu; početkom n. v. u Š. zavladala dinastija Habzburga, koja se u njoj održala 2 veka (1516.-1707.); najvažniji vladari iz te dinastije bili: Karlo I i Filip II; za vlade Karla I Š. dostigla vrhunac svoje moći i istakla se kao najveća sila na svetu; šp. vlast onda priznavale: Sardinija, Sicilija, Napuljska Kraljevina, Niske Zemlje i novopronađene zemlje u Sr. i J. Amer. (Antili, Meksiko, Peru i Čile); ratovi koje je protiv nje poveo i frc. kralj → Fransoa I ubrzo izazvali njeno opadanje; za vlade njegovog sina Filipa II Š. je potučena od Frc., Engl. i Nizozemske, koje su izvojevale samostalnost (1581.); naslednici Filipa II, Filip III i IV i Karlo III (1661.-1700.) još više su doprineli svojom nesposobnošću opadanju Š, tako da je ona posle odvajanja Port. (1640.) ušla u red drugostepenih sila u Evr.; posle rata za šp. nasleđe, Š. je izgubila Belg., Milan, Toskanu, Napulj, Sardiniju, Siciliju i Gibraltar, a na njen presto došao je unuk frc. kralja Luja XIV, Filip V (1700.-1746.), osn. dinastije Burbonaca koja vladala Š. sve do 1931., izuzev malog prekida (1808.-1816.), u doba Napoleona I, koji je na pš. presto postavio svog brata Žozefa; po Napoleonovu padu na šp. presto ponovo vraćen Ferdinand VII, koji je obnovio apsolutizam, doveo do krvavo ugušenog ustanka liberala, za njegove vlade od Š. su se odvojile sve njene kolonije u Sr. i Sev. |
Amer.; regentstvo njegove žene Marije Kristine (1837.-1840.) izazvalo je unutrašnje ratove (karlisti), koji su se završili tek kad je na presto došla Ferdinandova ćerka Izabela II (1843.); njen pokušaj da obnovi apsolutizam i bezobzirno reakcionarstvo njenih dvorana izazvali su n. pobunu (1868.); Izabela se onda sklonila u Frc., a Š je utonula u šestogodišnju anarhiju (1868.-1874.), u toku koje je 4 puta menjan oblik vladavine; najzad, siti nereda i građ. ratova, Španjolci proglasili za kralja Izabelinog sina Alfonsa XII (1874.-1885.), koji dao ustav i prepustio drž. upravu min. |
Kanovasu del Kastilo; za vlade Alfonsovog sina Alfonsa XIII (1885.-1931.) u III. uvedeno opšte pravo glasa (1890.) a u ratu sa SAD izgubljeni su i poslednji ostaci šp. kolonijalnog carstva u Amer. (Kuba i Puerto-Riko) i Filipini; u svet. ratu Š. bila nsutralna što je mnogo doprinelo njenom bogaćenju i razvoju njene trg. i ind.; ali pobuna Abd-el-Krima u marokanskom Rifu, unutarašnji neredi, zavođenje diktature pod Primom de Riverom (1925.). izazvali su čitav niz zavera i pobuna koje su se najzad završile Alfonsovom abdikacijom (12./5., 1931.); međutim posle zavođenja rpb., stranačke i klasne borbe su se još više zaoštrile, a dolazak levičara na vlast (posle izbora 1935.), doveo je do ustanka desničara (pod gen. |
Frankom) obilato pomognutog iz inostranstva, za kojeg je Š. poznala sve strahote i užase savremenog građanskog rata. |
Š. jezik, razvio se iz narodnog latinskog jez. (lingua romana rustica), kojim se govorilo otkad su Rimljani osvojili Pirenejsko Pol., pretrpevši docnije neznatne uticaje gotskog i ar. j.; ovaj nar. j. podelio se u više dijalekata (portugalski, limosinski i dr.), ali se među svima rano istakao kastilski govor, zbog svoje zvučnosti i čistote, a možda i više što se govorio u pokr. koja dugo pretstavljala jezgro š. države (Kastilja); postao u 16. v. knjiž. i drž. j. celog Pirinejskog Pol. (izuzev Port.), sem toga govori se u Sr. i J. Amer.: balk. |
Jevreji (sefardi) govore katalonskim dijalektom. |
Š. književnost, počinje u 12. v. prvim značajnim spomenikom š. poezije: Spev o Sidu, o najvećem junaku š. nar. pesništva iz doba borbi protiv Mavara; istovremeno se javljaju i 1. počeci crk. kat. knjiž. s najistaknutijim pretstavnikom Gonsalonom de Verseo; jači napredak tokom 13. v. pod vladom kralja Alfonsa Mudrog; pojavio se najbolji pisac toga doba Huan Ruie; u 14. v. š. k. se razvija pod uticajem it. kviž,; najgl. pretstavnici Markiz od Santšćane i Huan de Mena. a krajem v. javljaju se i 2 originalna dela poznati roman u dialogu Selestina i viteški roman Amadis od Gaule, oba uspela u stranim knjiž.; u doba renesanse III. pod vladom Karla V (1516.-1555.), imala vel. politički i kult. zamah; u lirici tzv. it. šk. došla do punog izraza i dala odlične pretstavnike: Bookana, Garšlaza dela Vela, Urtadu de Mendozu i dr.; u prozi stvoreni romani nove vrste. tzv. pikarski (avanturistički): Lazariljo de Tormes i dr.; u drami novi radovi koji se rascvetali naročito u 17. v.; kraj 16. v. i početak 17. vrhunac i zlatno doba š. k.: Servantes, Lope de Vega, Kalderon; od knjiž, rodova najbolje negovana višestruka komedija, šireg um. i moralnog značenja; lirska poezija u opadanju; pod uticajem š. marinizma, koji našao odjeka u savr. poeziji svih rom. knjiž., stvorio svoje pesničko delo Luis Gongora i njegovi sledbenici; 18. v. doba vladanja knjiž., koja pod jakim frc. uticajem. ističu se pesnik M. Valdes i romanopisac F. de Isla; početak 19. v. još pod frc. uticajem; s pojavom romantizma uzima eamostalan pravad: F. Martinez da la Roza (1787.-1862.), Breton de loe Ereros (1796.-1873.), i M. Hoze de Lara; iz 2. polovine 19. v. Huan Valera (1824.-1905), Perez Galdos (1315.-1920.) i dr.; u 20. v. najpoznatiji romansijer Blasko Ibanjez; knjiž. ist. i kritičari: M. Mengndes i Pelajo, a naročito Roman Menendes Pidal i pesnik Ramon de Kampoamor. |
Š. muzika, počela u doba trubadura i žonglera, od kojih najznačajniji: Pedro Lopez od Ejona, Fernan Perz od Guzmana, Sančes Kalavera i Ausmus Mark; tada zabeležene u notnim znacima toga doba (13. v.) š. pesme; u 15. v. muz. na visini frc. i it., s primesom mavarskog karaktera; elementi svetovne muz. prodiru u crk.; pesme biskajske i navarske imaju srodnosti s modernom muz., mada su st. porekla i nisu osnovane na određenoj skali; u njima se nalaze: prekomerni intervali, deli tonovi, polustepeni i četvrtine tona; u Aragonu i Navari popularna je tzv. igra jota, koja se i peva u tercama; pesme Galicije i Stare Kastilije pod uticajem Mavara nose istočljački kolorit; vesele, sa snažnim ritmičkim akcentom igara; Andaluzija ima najlepše pesme u kojima se nalazi duboko utisnut istočnjački muz. element; katalonske pesme se razlikuju potpuno od pesama dr. krajeva, kako u jez., tako u melodiji i ritmu, bliže su pesmama frc. |
J; u 16. v. š. m. dala više odličnih pečata i kompozitora papskoj kapeli u Rimu; između njih naročito se ističu: Morales (1512.-1553.) i Vitorija (1540.-1603); u 18. v. i u početku 19. v. š. m. se razvijala pod uticajem bečke klasične šk.; krajem 19. v. osnovana šp. muz. šk. s Filipom Pedrelom (1841.-1922.) na čelu; pored njega se istakao Isak Albenis (1860.-1909.), kompozitor klavirskih, simfoniskih i operskih dela, ali pod uticajem Debisia; na Cerova, Kazasa i još neke umetnike uticala rus. nac. šk.; moderni pretstavnici: Granados, De Falja, Šurino, Taroba, Jopla, Salaros, Eskriče, Pahisa, Manena i dr. većinom se koriste nar. elementima. |
Š. umetnost, arht. u Šp. javlja se u doba Rimljana, ali se mali broj tih građevina očuvao; mnogo više ima romanskih i gotskih crk., koje sazidane pod frn. uticajem; od romanskih najčuvenije: katedrala u Santjagu de Kampostela, Segoviji i Avili a od gotskih katedrala: u Burgosu, Toledu, Leonu, Sevinji i Barseloni; na nekim ima i mešanja s ar. stilom (mudejarstil); renesanski stil dao neobično bogate građevine (katedrale u Granadi i Malagi), zatim uprošćeni (Eskorial); baroknih građevina ima u Madridu, Toledu, Salamanki, Saragoen, Sevilji itd.; u baroku podignut i kraljevski dvor u Madridu. |
Vajarstvo se razvilo rano, ali se gl. dela pripisuju stranim majstorima; u 15. v. u Šp. se javio fantastičan stil, koji pretstavlja mešavinu pozno-gotskih, mavarekih i renesansnih motiva; za njim došao groteskni stil (estiloo monstruoso), čiji gl. pretstavnik Alonzo Berguete (1486.-1561.); od vajara u drvetu: Montanes, Alonzo Kano i Pedro de Mena. |
Slikarstvo, ranog sr. v., ima minijature pod ar., i zidnog slikarstva pod viz. uticaje; docnijs se javlja frc., it. i naročito nizozemski uticaj; čisto š. slikarstvo odlikuje se strogim posmatranjem prirode i sklonošću ka mistici: Lujie de Morales, fantastično-tajanstveni Grk Domeniko Teotokapuli (el Greco), Ribera i dr.; š. slikarstvo dostiglo vrhunac u 17. v. nenadmašnim portretom finih hladnih tonova Velaskeza i Murila, koji dao niz nežnih madona; posle opadanja u 18. v. javio se Francisko de Goja, veliki portretist i grafičar; u 19. v. zavladao prvo klasicizam, zatim svi ostali evr. pravci; Ignacio Zuloaga oživeo nac. stil i slikao š. život; Pablo Pikaso, osnivač kubizma, pripadao više pariskoj umetnosti. |
U um. zanatstvu sr. v. osećao se uticaj I (za vreme ar. vladavine), kad se naročito razvio fajane; posle renesanse nastupilo opadanje. |
ŠPANIĆ Stjepko (1871.-1908.), književnik i prevodilac; zbirka pesama 1mmortelle; drama Sike (s Albertom Veberom); prevodio Šekspira i Jana Kolara. |
ŠPANSKA BUBA→ majci. |
ŠPANSKA GVINEJA, š. kolonija u zap. |
Afr. (Anobom i Fernando Po i na kopnu Rio Muni; 24 500 km², 100 000 st.); bez većeg privr. značaja. |
ŠPANSKA KOKOŠ, poreklom iz Šp., sr. velika teži do 4 kg, proste, vel. i prave kreste kod petla, povijene kod kokoške, golih visokih crnih nogu, 4 preta, razvijenih lopara i podušnjaka, perja crna s otsjajem; dobra nosilja krupnih jaja do 80 g; meso slabog kvaliteta. |
ŠPANSKA KRAGNA→ parafimoza. |
ŠPANSKA TRSKA (Calamus rotang, fam. |
Ralmae), palma perastih listova u čestoj upotrebi, kao i od vrsta C. rudentum i C. royleanus za stolice, stolove i korpe; C. draco sa Sudanskih Ostrva u mesnatom delu ploda sadrži crvenu boju za firnis. |
ŠPANSKI ZMIJAK → drni koren. |
ŠPANSKI KOZLAC→ zob. |
ŠPANSKI PROTOKOL, stroga i detaljno razrađena pravila ceremonijala na š. dvoru; → protokol. |
ŠPANSKO NASLEĐE→ ratovi za nasleđe. |
ŠPANCI, Španjolci, rom. narod u većem delu Pirenejskog Pol. (u zap. delu → Portugalci) i na Balearima; zajedno s → Kataloncima (kojih 5 mil.) 22,5 mil.; mnogo Š. u zeml^ama Sr. i J. Amer., po kojima se raširili posle otkrića Amer.: s njima svega 85 mil.; postali od mešavine Iberaca, Kelta, Rimljana, Vandala, Gota i dr.; većina pripada mediteranskoj rasi; naselja u prim. |
Sred. |
M. malena ili nablizu, na kisiji i u unutrašnjosti vel. sela; kuće obično od kamena, a pokućanstvo veoma oskudno; u m. nošnji očuvano mnogo starinskog; veoma strogi običajni propisi o odnosima između m. i ž. (uticaj islama); borbe s bikovima najveća zabava Š. ŠPARGLA, vilina metla (Asparagus officinalis, fam. |
Liliaceae), dugovečna biljka domaćeg porekla, nežni i bledi izdanci š. jako se cene kao povrće; množi se iz semena i sadnica. |
Šparglište, zemljište pripremljeno za gajenje š. ŠPEDITER (nem.-it.) → ekspeditor. |
Špediterski provizion, nagrada koju š. dobiva za uloženi trud; računa se po koletu ili težini robe. |
ŠPEKULACIJA → spekulacija. |
ŠPEKULATIVNA TRGOVINA, trg. poljopr. proizvodima (ljudska i stočna hrana, voće, stoka itd.) na vel., samo ,u granicama države; naziv š. t. svakako došao što trgovci spekulišu sa stanjem raznih pijaca, traže pijace na kojima će robu dobiti jevtino, a zatim gde će robu prodati šgo povoljnije, ili zbog činjenice, što su poljopr. proizvodi najpodložniji promenama cena, pa i u trg. s njima bila mnogo značajnija spekulacija nego kalkulacija. |
Špekulanti, trgovci, prekupci i preprodavci, mahom po sajmovima kupuju i prodaju robu ili sami hrane stoku pa prodaju po sajmovima ili izvoznicima. |
ŠPENGLER Osvald (Spengler, 1880.-1936.), nem. filozof kulture; po njemu ist. zbivanje vrši se po zakonima org. cvetanja (kultura) i venenja (civilizacija); taj proces ponavlja se u raznim oblastima uvek slično; Zap. |
Evr. sad u stanju nezaustavljenog propadanja; gl. delo: Propast Zapada. |
ŠPENER Jakob (1635.-1705.), prot. teolog, kljiževnik, osn. → pietizma: napisao: Pobožne želje. |
ŠPEROVANO, slepljeno. ukočeno drvo, ploča od tankih daščica, odn. |
Furnira lepljenih unakrst pod hidrauličkim pritiskom; š. d. se ne izvija i ne krivi, što je loša strana običnog d.; š. d. proizvodi se u debljini 8-20 mm; naročita vrsta panel-ploče, 2-5 sm debele; za izradu š. d. upotrebljava se d. koje inače nije za thn. d.; oamo se spolja meću furniri od finog drveta; upotrebom ljuštenog drveta omogućena proizvodnja š. d. u dimenzijama koje bi se inače mogle dobiti - samo u prašumama. |
ŠPIJUN (it.)→ uhoda. |
ŠPILMAN (nem.), u srednjev. |
Nem. žongler, pevač i raznosač pesama mahom tuđih, zabavljač; dolazili i do nas. |
ŠPILHAGEN Fridrih (Spielhagen, 1829.-1911.), nem. romanopisac liberalno realističan, sladunjav; gl. delo: Problematičie prirode (roman). |
ŠPINAT → spanać. |
ŠPIRITUS (lat.) → alkohol. |
ŠPIS Adolf (Spiess, 1810.-1858.), preuredio nem. gimnastički sistem Janov, uveo gimnastiku u šk. (obavezno i za devojčice); preporučivao lakše vežbe. |
ŠPITA Filip (Spitta, 1841.-1894.), nem. muzikolog. prof. Kralj. akad. u Berlinu, direktor više muz. šk.; pisao o Bahu, Hendelu, Šumanu i dr. ŠNITELER Karl (Spitteler, 1845.-1924.), nem. epski pesnik iz Švajc., inspirisan antičkim temama, sanja o idealnim svetovima; gl. delo: Olimpisko proleće. |
ŠPICBERG, Špicberška Ostrva, grupa o. (62 545 km²) u Ledenom M., s. od Norveške; obala razuđena, unutrašnjost planinska, klima blagodareći golfskoj struji ublažeia polarna; plan. pod snežanicima, lednici silaze do morskog nivoa; pored obale malo brezove šume i pašnjaka; ima naslaga kamenog uglja; stan. (725) se bavi poglavito rud., ribolovom i stočarstvom; pripada Norveškoj. |
ŠPOR Ludvig (1784.-1859.), nem. kompozitor, violinist, dirigent u Beču i Kaselu; pripadao grupi romantičara; primenjivao hromatiku i sentimentalni manir; komponovao: Istorisku simfoniju* Četiri god. doba, Opis svetovnog i božanskog u ljudskom životu; opere: Jesonda, Faush; oratorijume: Poslednji sud. |
Pad Vavilona, gudačke kvartete, violinske koncerte, simfonije, mise, kantate, oratorijume; napisao Školu za violinu. |
ŠPORER Juraj (1795.-1884.), književnik, preteča ilirokog pokreta; kao đak nosio se mišlju da, po primeru D. Davidovića i D. Frupšća, pokrene novine za Hrv.; 1818. izišao njegov Oglasnik ilirski, ali nije našao odziva kod publike; kasnije pisao slabe drame i 1 roman; objavio (1822.) Ilirski almanah; gl. dela: Kastriota Škenderbeg, Edipos, Lijek za obijesnu ženu (drame); Strast i bludnja (roman). |
ŠPORKO, sporko (it.), težina, ukupna → bruto težina. |
ŠPRANGER Eduard (Spranger, * 1882.), nem. filozof; gl. dela: Oblici života, Psihologija mladosti, Nem. ideal o izgradnji sadašnjice, Narod, država, vaspitanje. |
ŠPREVALD, predeo u Nem. kroz koji protiče (dužinom od 30 km) r. Špreja. |
ŠPREJA, r. u Nem., l. pritoka Hafsla, duga 398 km, plovna na dužini od 176 km, protiče kroz Berlin: uliva se kod Špandaua. |
ŠPRENGEL Hristijan Konrad (1750.-1816.), nem. botaničar, 1. izložio 1793. ulogu insekata u oplođivanju biljaka. |
ŠPRIC (nem.) → brizgalica. |
ŠPURTIL (it.) → janka. |
ŠRAJBER Gustav (1877.), stručnjak za morsko ribarstvo; radio s uspehom na unapređenju i organizaciji ribarstva na našem Jadranu; gl. radovi: Morska riba zdrava i tečna hrana, Ribolov na moru, Ribarstvo pomorsko nazivlje i izrazi, Naše ribarsko zadrugarstvo i dr.; Sveznanje obradio predmete iz morskog ribarstva. |
ŠRAJFOGEL Jozef (1768.-1832.), austr. pisac i dramaturg, zaslužan za napredak bečkog Burgtsatra, preradio šp. drame: Život je san i Don Gutjer, lekar svoje časti od Kalderona; Dona Dijana od Moreta; napisao 2 memoarska dela. |
ŠRAPNEL (engl.), art. šuplje zrno, cilindrična oblika, lučna ili šiljasta vrha, napunjeno crnim barutom i kuglicama (300-2 000); rasprskava se nad neprijateljem i dejstvuje kuglicama; ime dobio po engl. pukovniku Šrapnelu koji ga usavršio; barutno punjenje: pomešano s kuglicama, pred njima (s komorom napred) ili iza njih (s komorom pozadi), a od kuglica, koje zalivene sumporom ili smolom da se ne bi pomerale, odvojeno čeličnim kolutom (dijafragma); kuglice razne veličine (1030 g), prave se od tvrdog olova (10% olova, 10% antimona) za dejstvo protiv trupa u polju ili od livenog gvožđa i čelika, za dejstvo protiv trupa iza štitova; na prednjem kraju zrna nalazi se upaljač iz kojeg se pri dejstvu vatra sprovodi naročitom cevčicom u barutno punjenje; kad se ono zapali, barutni gasovi potiskuju dijafragmu, a ova potiskuje kuglice, koje izleću. |
Granat-šrapnel, ima cilindričan deo kao š., dok prednji deo obrazuje malu granatu s brizantnim punjenjem; prc rasprskavanju u vazduhu, cilindričan deo dejstvuje kao š., a prednji deo leti dalje dok ne udari u čvrst predmet ili zemlju; ova vrsta naročito podesna za dejstvo protiv baterija ili mitraljeza za štitovima. koje granatni deo uništava. |
ŠRAF (nem.) → zavrtanj. |
ŠRAFE (it.), crtice kojima se pretstavlja reljef na kartama, upravljene u pravcu nagiba zemljišta, sam nagib se izražava debljinom prema određenoj skali. |
Šrafirati (od it.: sgraffiore = grepsti), pretstavljati senku u crtežu linijama koje se seku ili su paralelne; u kartografiji crtanje planina paralelnim linijama (šrafe). |
ŠREDINGER Ervin (Schrödinger, * 1887.), nem. fizičar, poznat po radovima iz teorije kvanata, 1 od stvaralaca tzv. talasne mehanike; Nobelova nagrada za 1933. |
ŠREKER Franc (• 1878.), nem. kompozitor, prof. Muz. akad. u Beču, direktor Visoke muz. šk. u Berlinu; muz. dramski stil izradio pod uticajem Šenberga i Pučinia; komponovao: opere, kamernu simfoniju za 23 instrumenta, pesme, svite za kamerni orkestar, uvertire, psalme, Ave Marija. |
ŠRENK-NOLCING Albert (Schrenck-Nolzing, 1562.-1920.), nem. neurolog, 1 od prvih ispitivača naučne sugestije i hipnoze,- poznat u metafizici proučavanjem fiz. elemenata. |
ŠREPEL Milivoj (1862.-1925.), knjiž. istoričar i st. klas. filolog; stručni radovi iz lat. gram. i knjiž. izišli u Radu Jsl. akademije: Patricijeva poetika, Latinska poezija Juvija Restija, Ivan Kotoranin, lat. pesnik, Humanist Šišgorić; iz svet. knjiž.: Pjesnički prvaci u prvoj polovini 19. v., Rus. pripovedači, Preporod u It. u 15. |
I; 1*. v., studije iz domaće knjiž.: Skup Marina Držića prema Plautovoj Aululariji, O Gundulićevim Suzama sina razmetnoga, O Maruliću, Sigetski junak u povijesti hrv. pjesništva; izdao dela P. Preradovića i Mirka Bogovića sa studijama o ovim piscima. |
ŠRIGAVICA → komarča. |
ŠTAB (nem.), organ komandanta za upravu jedinicom; sačinjavaju ga referenti za pojedine poslove; celokupnom voj. silom upravlja Gl. gštb. (u ratu se zove Štab Vrh. komande). |
ŠTAVILA, org. i neorg. materije pomoću kojih se štavi koža; rastvorljive u vodi, imaju opor ukus i daju o jedinjenjima gvožđa boju mastila. |
Organska š. dele se na: prirodna (kora drveta, isečeno drvo, šišarke, plodovi, lišće i ind. ekstrakti iz hrasta, kestena, kverbaha i dr. drveća) i sintetička, koja se dobivaju sintezom iz formaldehida i fenola, krezola i dr. jedinjenja. |
Neorganska š, obično miner. porekla: jedinjenja hroma, aluminijuma i gvožđa. |
Štavljenje (čišćenje), čini kožu elastičnom, postojanom prema vodi: koža se prethodno spremi skidanjem dlake, čišćenjem s obe strane, pranjem i bubrenjem, da bi se otvorile pore za prijem štave; zatim se pristupa samom š., kod kojeg razlikujemo nekoliko načina: vegetabilno (vegetabilnim štavilima), hromno (rastvorljivim jedinjenjima hroma), belo (jedinjenjima aluminijuma); vegetabilno može biti sporo, koje se vrši u basenima i traje 11/2 god., i brzo u basenima s rotativnim bubnjevima, koje za lakše kože traje nekoliko nedelja, a za teže nekoliko meseci; prilikom oba načina koža se štavi postepeno sve koncentrisanijim rastvorima štave, dok ona ne prođe kroz kožu; posle toga koža se suši, sabija i glača, a eventualno i masti. |