Datasets:

jerteh

/

SrpWiki

like 1

ŠUJIČKO POLjE, malo karsno polje (4,6 km²) između Kupreškog i Duvanjskog Polja (Prim.

Ban.); kroz polje protiče rečica Šujica; gl. naselje Šujica.

ŠUJSKI, rus. kneževska porodica, poreklom od Rurika; u ist. igrali znatnu ulogu: 1) Andreja, rus. vojvoda iz 16. v.; upravljao rus. državom za maloletstva Ivana Groznog, po čijoj naredbi ubijen.

2) Vasilije → V. Šujski, rus. car.

3) Vasilije Grebenka, namesnik Novgoroda iz 15. v.; posle pada Novgoroda prešao u službu Vasilija III. 4) Dimitrije, rus. vojvoda iz 16. v., član bojarske Dume i protivnik Bjelskih.

5) Ivan († 1587.), rus. vojvoda; proslavio se odbranom Pskova od Stevana Batorija; zadavljen pod sumnjom izdajstva.

ŠUKASAPTATI (u sanskritu: sedamdeset papagajevih priča), veoma raširena st. indiska zbirka priča i često prevođena (→ Tutiname i Nahšabi).

ŠU-KING (Knjiga povelja), 2. od 5 kanonskih knj. kod Kineza, važna naročito za ist., sadrži -- većinom u ritmičnoj prozi -- mnoge govore, naređenja itd. pojedinih st. kraljeva i njihovih savetnika.

ŠULGIN Vitalije (1822.-1878.), rus. istoričar; gl. delo: Opšta istorija st., sr. i n. veka.

ŠULER Kristina (1866.), slov. pesnikinja ljubavi i prirode; lirske pesme objavila u Domu in svetu, Slovanu; pesme i crtice u Domačem prijatelju.

ŠULHAN ARUH (jevr.: prostrt sto), jevr. ritualna knj o verskim i pravnim običajima; sastavio Josif Karo (1488.-1575.).

ŠULHOF 1) Dragutin Stjepan (* 1884.), direktor Tipografije, vel. preduzetnik u tiskarskom i izdavačkom poslu, pronicljiv i istrajan pregalac u vel. pothvatima na poslu nac. publikovanja značajnih dela i patriotskih slika, prijatelj priv. inicijative i filantrop, čijoj prihvatljivosti i potpori mnogi književnici i umetnici zahvaljuju za ostvarenje radova višeg obima.

2) Milan (• 1909.), sin prethodnog, direktor Tipografije, istih osobina kao i otac, radi na razvijanju i usavršavanju grafičkog posla u tipografiji; pod njegovom upravom izvođeni štamparski radovi na Sveznanju.

ŠULCE Dragutin (* 1873.), sokolski radnik, preuzeo 1904. thn. vođstvo Hrv. sokol. saveza, sproveo Tiršev sistem, osn. prednjačke tečajeve, organizovao 2 sleta (1906. i 1811.); veoma plodan sokol. pisac, preveo i sproveo našu terminologiju za Tiršev sistem, poznat i kao autor mnogih odličnih vežbi; zamenik načelnika Saveza sokola Kralj.

Jugosl.

ŠULCE-DELIČ Franc Herman (1808.-1883.), istakao se u Nem. kao glavni pobornik zan. kreditnih i dr. zadruga; branio u pruskom parlamentu 1848. zadrugarstvo kao jedini način odbrane malih trgovaca i zanatlija od vel. industrije; od 1859. na čelu Centr. saveza zadruga; pisao dosta od zadrugarstvu.

ŠULjAGA Stijepo († 1791.), dubrovački pisac na lat. i it. j., izdao 3 brošure povodom polemike o stradanju sv. Pavla kod Mljeta.

ŠULjEVI, hemoroidi (grč.), proširenje vena u obliku čvorića na čmaru i debelom crevu, najčešće kod artritičara, kod osoba koje mnogo sede. kod konstipiranih, za vreme trudnoće; nastupi zapaljenja česti, praćeni otokom, bolom, krvarenjem; lečenje: u zapaljenju sedenje u toploj vodi, tople iritacije, supozitorije koje ublažuju bol, purgativna sredstva; radikalno lečenje (van akutnog perioda) operacija.

ŠUMA, vegetacioni tip: zajednica biljnih individua izvesne visine i oblika, koje stoje u nekom uzajamnom odnosu; da neka biljna zajednica bude š. potrebno: 1) da drveće na izvesnoj površini vrši uzajamnn uticaj i tim stvara pojave nepoznate kod izolovanog drveća; 2) da ima određenu gustinu (ako je drveće retko, nastaje drugi veg. tip: sa.vana, šum. pašnjaci itd.); 3) da su pojedina stabla visoka najmanje 5 m i 4) da zajednicu čini šumsko drveće; teško je povući tačnu granicu između š. i drugih veget. tipova, naročito na mestima gde š. prelazi postepeno u dr. oblike (prelazni tipovi: stepska š., savanska š. i sl.); smatra se da je gl. ekon. zadatak š. davanje drveta. ali ona daje i druge ekon. koristi (→ šumsko gazdinstvo); tako i sporedni šumski proizvodi mogu imati vel. značaj za ekonomiju vlasnika š.; razlikuju se: biljni proizvodi (kora, lišće, plodovi, smola, sok drveća, lekovito bilje, trska, rogoz, šušanj itd.); životinjski (divljač, ribe, rakovi) i rudno blago (treset, lignit, pesak, kamen, šljunak, kreč i dr.); š. pored individualnih podmiruje i kolektivne potrebe: veći kompleksi š. modifikuju klimu svoje okoline, š. u blizini vel. gradova blagotvorno utiču na higijenu, deluju na izvore itd.; od naročitog značaja meh. delovanje š.: korenjem drveće vezuje rastresiti materijal, koji bi, posle vel. kiša, zatrpao kult. zemljišta ispod š.; vezuje živi pesak, sprečava eroziju i koroziju (→ bujice), odronjavanje i kliženje terena, usporava naglo oticanje vode na strminama i sl. (→ zaštitne š., → apsolutno šum. zemljište); radi mnogostrukih koristi š. teško dati definiciju, koja bi obuhvatila pojam ga. u biol. i ekon. pogledu i s obzirom na njenu ulogu za opšte dobro; zbog toga većina zakona o ga. ne donosi definicije š. i često u svoj delokrug stavljaju i terene koji nemaju karakter š. u biol. smislu, ali daju šumske prinose i, prema prilikama, znatne ekon. koristi, npr. → šikare i → makije, koje pored drveta daju brst. lisnik, šušanj ili vežu tle, pa je njihovo održavanje kao zaštitne š. u javnom interesu; zak. o š. obuhvata i sva zemljišta koja u taj čas nisu pod š., ali njihovo pošumljenje potrebno: drveće koje sačinjava š. podleži uticajima sredine: klimatskih i edafskih faktora, reljefa, čoveka i ostalih živih bića; ako nije povoljna tmpt., ako nema dovoljno ili ima suviše vlage, š. ne može opstati i prepušta teren dr. vegetacionim oblicima (plan. pašnjaci, suvati. tundra; stepa, pustinja; tresetišta, močvare); uticaj čovekov na š. spočetka povoljan, jer mu š. potrebna (lov, sabiranje š. plodova); s razvitkom privrede i kulture š. uzmiče sve dalje od naselja u nepristupačne predele i na apsol. š. zemlj.; na višem stepenu razvitka čovek utiče na š. i pozitivno pošumljavanjem neplodnih terena (krševi, goleti, živi peskovi), amelioracijom močvarnih terena, vriština i sl., unošenjem vrednijih vrsta drveća itd.; međutim, pomenute spoljne side nisu jedini faktori u dinamici š., i sama š. kao biljna zajednica razvija neke energije; to su biosocijalni faktori: ekološka svojstva pojedinog drveća i skup soc. pojava u biljnoj zajednici; kao posledica svih spol.nih uticaja i unutr. energija javljaju se razni tipovi š.; po fiziognomiji i biol. osobinama dele se na š. četinara i lišćara; po fzl. svojstvima na stalno i periodski zelene; po geogr. karakteristikama u tropske, suptropske, monsunske, savanske i š. umerenog pojasa (šumske zone); najzad, s antropogeogr. gledišta razlikuju se → prašuma i š. koja se razvijala pod čovekovim negat. ili pozit. uticajem (kulturna š.); idući od polutara prema S ili uspinjući se na visoke plan. drveće preko izvesne granice sve ređe i niže; međa muš. vegetacije prema polovima polarna granica, u visokim plan. alpiska granica, iznad kojih se prostiru na S tundre a na visinama plan. pašnjaci (suvati); današnje rasprostranjenje š. uglavnom rezultat 2 faktora: prirode i čoveka; iako nema sasvim pouzdanih stat. podataka, ipak se može s dosta verovatnoće utvrditi da š. (oko 3 milijarde ha) pokrivaju bezmalo ¼ (23,4%) cele suhe površine zemlje; ta površina razdeljena na pojedine kontinente ovako: Amer.

47,2%, Az.

28,5%, Afr.

11,9%, Evr.

9,2% i Austral. s Okeanijom 3,2%; oko 50% svih š. dolazi na tropske š. (Afr., J. Amer. i Austral.), 35% na četinare i 15% lišćare umerenog pojasa sev. hemisfere; na sev. hemisferi žive ¾ svega stanovništva na zemlji, tu je oko 95% svih četinara i oko 90% lišćara umer. pojasa, a tu koncentrisana i gl. trgovina i potrošnja drveta, jer tropske š. zasad ne pretstavljaju neki veći faktor u šumskoj trgovini.

Evr. ima 287 mil. ha što pretstavlja 25% šumovitosti, a na 100 stan. dolazi 56,2 ha šuma; najviše š. ima na S: Rus, skandinavske i baltičke zemlje imaju 73,1% evr. š.; šumovitost opada prema 3 i J; zemlje Sr.

Evr. imaju samo 16,1%, z. Evr.

4,3% i j. Evr.

6,5%; veličina i odnos šum. površina u gl. evr. zemljama: Država Pod šumom hiljada ha % šumovitosti na 100 stan. ha š. % od celokupne površine šuma u Evropi SSSR 150000 25,0 116,4 52,0 Fin 25263 65,2 723,3 8,8 Šved.

23181 51,6 376,2 8,0 Nem.

12654 27,0 19,6 4,4 Frc.

10352 18,8 24,7 3,6 Polj.

8969 23,0 27,9 3,1 Jugosl.

7720 31,2 55,5 2,7 Norv.

7628 23,6 269,4 2,7 Rum.

6448 21,8 35,2 2,3 It.

5885 17,9 18,5 1,9 ČSR 4663 33,2 31,2 1,6 Površina š. tih 11 zemalja iznosi 91% celokupne šum. površine Evr.; stat. pregled š. u Jugosl.: Banovina Pod šumom ha % svih šuma šumovitost u % Drav.

688 385 9,0 43 Drin.

1 088 187 14,1 39 Dunav.

156 415 2,0 5 Morav.

643 322 8,0 25 Prim.

620 650 8,0 32 Sav.

1 281 716 16,6 31 Vard.

1 148 985 14,9 31 Vrb.

984 625 12,7 52 Zet.

1 107 721 14,7 35 Jugoslavija 7 720 006 100 31,2 Od tih š. 53,9% visoke, 7,7% srednje, 25,5% niske n 12,9% šikare; blizu 1 mil. ha pokrivaju šikare (odn. makije u sred. zoni); po vrsti drveta ima: 11,6% četinara, 18,2% hrasta, 24,3% bukve, 30,2% mešovitih lišćara, 15,7% lišćara i četinara; po vlasništvu za sada: 47% drž., 19% komunalnih i 34% priv.; god. priraštaj računa se na 15,5 mil. m³; u zemlji se troši oko 14 mil. m³, a oko 3-4 mil. se izvozi (veću potrošnju omogućava eksploatacija starih zaliha).

Š. visoka, način šum. gazdovanja drvećem poniklim iz semena, koje se seče kad postane sposobno za thn. upotrebu i prir. podmlađnvanje površine koju pokriva; tu sposobnost određivanja visina i debljina; drveće ove vrste š. seče se obično u starosti, koja se kod pojedinog drveća računa na 80-120 god., a kod gajenja naročito vrednih vrsta (naš hrast) na ogso 140 god., dok u sev. krajevima, gde rastenje sporo, staroet još veća; usled nagomilane zalihe drveta, v. š. se smatra u pogledu kapitala najintenzivnijom vrstom gazdovanja (uzgoja) i najboljom za vel. poeede; iz tih razloga v. š. nije za mali posed; ima mnogo vrsta v. š. koje dobile nazive prema vrstama podmlađivanja, jer se u smišljenom šum. gazdinstvu seča vrši tako da oe pošumljenje omogući prir. putem; v. š. ima sa čistom ili golom sečom, probirne i oplodne seče; ove 3 vrste seče imaju oko 50 raznih modifikacija.

Š. državne, spočetka sastavni deo kameralnih dobara ili → domena; smatrane fideikomisnim dobrima koja se nisu smela otuđivati; za vreme revolucije u Frc. porastao drž. šumski posed (eskularizacija crk. i konfiskacija plemićkih dobara), ali nisu porasli srazmerno i prihodi; kako drž. blagajna imala velike potrebe, zaključeno 1790. da se prodaju d. š.; otad kod svake veće drž. fin. potrebe dolazilo do prodaje d. š. i domena, a tako se postupalo i u dr. zemljama, pod uplivom nauke individualista, te mnoge ubrzo ostadoše bez d. š. (Frc., pojedine austr. iokrajine, Švedska, Velgija, It. i dr.); prodaja d. š. imala štetnih posledica; u rukama priv. spekulanata mnoge š. upropašćene, razvijali se krševi, goleti i bujična područja, koja upropastila čitave pokrajine, a drž. budžet opterećen vel. izdacima za amelioraciju tih terena; ovi razlozi i napredak prir. nauka, koji ukazao na ulogu š. za opšte dobro, uticali da se od sredine 19. v. ponovo kupuju š. za račun države u svim zemljama; u novije doba i u S. Amer. i Vel.

Brit. gde se šumarstvu doskora posvećivala veoma mala pažnja; današnje shvatanje ekonomiota: š. zbog mnogostrukih koristi za opšte dobro moraju biti u rukama onih tela koja će moći očuvati trajnost koristi koje daju š.; zak. propisi za d. š. propisuju najveću strogost u gazdovanju; pri tom d. š. nisu samo d. preduzeća kojima glavno princip najvećeg rentabiliteta, već moraju biti u službi interesa zajednice; najviše d. š. imaju danas Ruo. i baltičke zemlje (85-90%), Finska (oko 40%), Nem., Polj. (po 32%), Rum. (30%), Švedska (20%), Frc. i Austr. (po 14%); ispod 5% It., Šp., Mađ., Švajc., Hol., Port.; Jugosl. ima 47%, ali će se taj % smanjiti iza ograničenja d. š. u J. Srb. i izdvajanja servituta u Bosni.

Š. zaštitne, štite u 1. redu vlastito zemljište odn. javne interese vezane za opstanak tih š.; naš zakon o š. razlikuje 3 grupe z. š. prema njihovim zadacima: meh. vezivanje tla (na strminama, obalama, živom pesku), štićenje vrela i bujičnih područja sprečavanjem naglog oticanja vode (hidrološki zadatak) i zaštita gornje granice vegetacije; ove šume pružaju stalnu zaštitu svojem zemljištu (stalne z. š.); pored njih ima i takvih koje pružaju povremenu zaštitu nekom objektu ispod njih (privremene z. š.), a njihovo održavanje u interesu nekog trećeg lica ili javnih interesa (npr. štite put, železnicu, klimatska lečilišta itd.); za z. š. propisuju zakoni naročiti postupak; zabrana čiste seče, ograničene paše, sabiranje stelje itd.

Š. lisničke, namenjene proizvodnji → lisnika; vel. važnost ovih š. za j. plan. krajeve oskudne livadama i pićnom hranom za stoku: kresanjem lisnika slabi produktivna snaga š. (sprečava postanak humusa); zato zak. o š. reguliše gazdovanje u l. š. određujući: turnus (3 god.) za iskorišćavanje lisnika na istom mestu. način kresanja itd.

Š. mešovite koje sastavljene od 2 ili više vrsta drveća; najtipičniji pretstavnik m. š. tropske prašume, sastavljene od više stotina vrsta drveća; pogoršavanjem klimatskih i sdafskih faktora od polutara prema S, pokazuje se sve veća sklonost za obrazovanje čistih, nepomešanih š.; to se vidi naročito kod vrsta Pinus na slabijim zemljištima, dok bolja staništa imaju m. š., ali se one saetoje od ograničenog broja vrsta; postanak m. š. može biti prirodan ili veštački; u 19. v. tehnika podizanja š. gajila većinom čiste, ali danas opšte prihvaćeno pravilo. da se podižu m. š., jer one imaju razna preimućstva nad čistim (mogućnost boljeg iskorišćavanja stanišnih prilika i podizanje boljih i vrednijih š. koje će imati i veću otpornost protiv raznih štetočina); nauka o podizanju š. posvećuje naročitu pažnju metodama podizanja m. š. i pretvaranja čistih u m. š. Š. niske, gaje se u kratkom turnusu do 40 god.; otabla im kraća nego u visokoj š.; podmlađuju se izdancima iz panja ili žila; ovaj na uzgoja š. jednostavan i jevtin, nalazimo ga najčešće kod seljačkog poseda ili u naročitim prilikama (vezivanje tla, učvršćivanje obala, nasipa itd.); usled male starosti drveća n. š. daju ogrevno drvo ili samo sitnu građu: vinogradarsko kolje, letve, rud. drvo, pruće za plet., fašine i dr. III. normalna, idealna, matematički zamišljena š. s n. priraetom, n. rasporedom klasa starosti i n. drvnom masom, koja bi se mogla trajno iskorišćavati u jednakim god. količinama; u n. š. seče se samo odoliko koliko prirašćuje; kod uređivanja š. teži se postizanju tog ideala.

Ritske š., rastu na poplavnim terenima naših reva, naročito u sev. delu države, uz Dunav i Dravu; sastavljene od mekih lišćara s nešto (2-3%) primesa tvrdog drveta (vrba i jagnjed kao gl. vrste, zatim kanadska i bela topola, vez, hrast i jasen); voda ih plavi periodski stoga ti tereni nisu za drugu kulturu (apsolutno šumsko zemljište); kako su to krajevi s veoma malo š., jer ova od poplave zaštićena zemljišta pod poljopr. kulturom, drvo na visokoj ceni i ove š. daju srazmerno dobre prihode.

Š. srednja, kombinacija između visokog i niskog gajenja š.: na istoj površini: sitna, iz panjeva izrasla š., i visoko drveće izraslo iz semena; s. š. treba pored ogrevnog drveta da daje i nešto građe: stoga česta na malim seljačkim posedima.

Gajenje (podizanje) š., iskorišćujući š. bez reda i plana čovsčanstvo rano zapazilo nestajanje š. i osetilo strah pred nestašicom drveta; stoga se već u 12. v. izdaju prve odredbe o čuvanju š.; ova nastojanja zauzimala sve konkretnije oblike, koji kulminuju u današnjim odredbama šumskih zakona: da se postojeće š. moraju održati, što se postiže podizanjem nove š. na posečenim površinama; uglavnom 2 načina p. š.: prirodni (→ podmlađivanje š.) i veštački (→ pošumljavanje); podignuta mlada š. (branjevina, gaj, kultura, čestar) mora se negovati; u mlađoj kulturi oslobađaju se sadnice od korova, čiste od neželjenih vrsta drveća (rakita, glog, crni trn, dren i dr.), a docnije se vrši proređivanje; nauka o p. š. utvrđuje načela kako će se sa što manje izdataka podići, negovati i uzgojiti š., koje će najbolje i trajno ispuniti zahteve koje čovek na njih polaže; gl. oblici gajenih š.: visoke, niske i srednje š. Iskorišćavanje š., rad oko dobivanja gl. i sporednih šum. proizvoda; zahtevi čovekovi u pogledu količine i vrste tih proizvoda kisu jednaki; menjaju se prema stepenu kult. i privr. života, te variraju od primit. sabiranja plodova, lova i ribolova do istančanih i mnogostrukih zahteva današljeg čoveka; evolucija potreba čovečjih iz š. uticala i na način i. š.; od primit. okupacije dobara koja ne vodi računa dokle će trajati, prilazi se postepeno smišljenom i. š. koje posvećuje brigu vremenskoj raspodeli postojećih zaliha i obnovi š. Uređenje š., šumsko gazdovanje mora se držati principa da se troši samo god. priraštaj drveta, a u sam kapital da se ne dira; toga radi potrebno proetorno urediti ga. odn. vremenski regulisati priraštaj drvnog kapitala da se zna: gde, kad, koliko i kako će se seći; za to se izrađuje privr. plan.; nauka o u. š. proučava način najboljeg uređenja šum. gazdinotva, kako će ono prema prir. i ekon. uslovima davati što veći prinos, a da se ne povredc princip trajnosti, i ne samo ne pokvare prir. uslovi proizvodnje nego još i poboljšaju; praktično izvođenje u. š. obavljaju naročiti uredi, taksacije, kod nas redovno uz pojedine direkcije š.; naš Zak. o š. propisuje izradu privr. plana za sve drž. š. i za š. pod nar. javnim nadzorom (za ove poslednje može se izraditi i jednostavniji privr. plan ako su ga. manje od 300 ha): za priv. šume mora postojati plan samo ako su veće od 300 ha, izuzevši š. na kršu, gde može vlast narediti izradu plana i za manje š.; u novije vreme u nekim državama propisan priv. plan za š. veće od 10 ha.

Šumska botanika, deo opšte b., bavi se ga. biljem, grmljem i drvećem; deli ee u: 1) anatomiju i fiziologiju, 2) morfologiju i sistematiku kao deo → dendrologije, 3) patologiju š. drveća; biljna geografija obično se spaja s naukom o → podizanju š. III. gazdinstvo. gospodarstvo, ekonomija 1) rad na podizanju, gajenju, čuvanju i iskorišćavanju šuma.

2) ter. jedinica, na kojoj sopstvenik vrši radove pod 1); ako površina š. g. mala, služi kao dopuna poljopr. g.; sopstvenik troši sam sve prinose šume pri čemu se u plan. krajevima polaže vel. važnost na sporedne prinose šume: šušanj i lisnik, a na ogrevno drvo od glavnih; samostalna š. g. mogu se održavati samo na većim kompleksima; na malim š. g. sam sopstvenik obavlja sve poslove ekonomisanja i čuvanja, kod srednjeg potrebno uzimati pomoć za rad i čuvanje, a na većem potrebna veća diferencijacija rada: pored radnika i čuvara potreban i personal za upravu (→ upravljanje šumom); priroda š. g. zahteva veće površine ne samo iz ekonomskih već i zbog zaštite opštih interesa; ranije zakonodavstvo šuma forsiralo deobu š. i dovodilo često do propasti š.; novije zakonodavstvo sprečava; naš Zak. o š. načelno zabranjuje deobu op., a deobu priv. šuma vezuje za dozvolu vlasti; šuma ima dug vegetacioni period u kojem se gomilaju zalihe drvnog kapitala; u š. g. uzimaju se iz šume samo kamate tog kapitala, jer će tako kapital ostati neokrnjen za potomstvo; to se postiže što se na mesto posečene stare osigura podmladak nove š., koja će posle određenog broja god. (u šumarstvu nazvan: ophodnja ili turnuo) biti zrela za seču (→ uređenje šuma); taj kontinuitet, nazvan trajnošću š. proizvodnje, pretstavlja osn. princip š. gazdovanja trajnost obavezna za ove šume bez razlike vlasništva; napuštanjem ovog principa vršila bi se neracionalna eksploatacija a ne plansko iskorišćavanje drvnog kapitala; po Zak. o šumama moraju se sve posečene š. površine u roku od 3-5 god. pošumiti; u određenom š. g. mogu se prinosi šume iskorišćavati periodski ili svake god.; svakogod. prinosi mogu biti i jednaki (prema tome: periodična i stroga godišnja trajnost); stroga god. trajnost propisana samo za one vrste š. vlasništva, gde se drž. vlast stara za interese budućih generacija, osiguravajući im svakogod. prinos šuma (u 1. redu drž., zatim sve šume pod naročitim javnim nadzorom i šume opterećene servitutima).

Š. zadrugarstvo, š. gazdinstvo može uspevati samo na većim kompleksima; da se to postigne, javila se težnja udruživanja malih š. poseda u zadruge, da se uz zadržavanje individualnosti vlasništva iskorite preimućstva vel. poseda; š. zadruge su realne z. koje imaju za cilj popravak š. gazdinstva bez obzira na sadašnje zahteve sopstvenika; ima i personalnih, kod kojih cilj: popravak stanja samog zadrugara; dosad š. z. pokazalo slab uspeh, jer zakonodavstvo stajalo na principu dobrovoljnih z.; u novije doba preporučuje se prisilno udruživanje u realne z., u š. z. ubrajaju u Rum. i Bug. z. šumskog radništva za zajedničku eksploataciju šume (cilj soc.-nac., da se parališe prevelik uticaj stranaca u eksploataciji domaćih šuma i zaposle domaći radnici), a u Rus. z. (artelje) radnika osnovane radi zajedničke izrade smole i katrana; ove imaju više karakter zanatskih z.; u Jugosl. ima samo nekoliko z. za izradu drvenog posuđa i 1 splavarska, ove u drav.

Ban.

III. zakonodavstvo, ujedinjenje zateklo u šumarstvu 6 raznih zakonodavnih područja; 1929. donet novi Zak. o šumama, jedinstven za celu zemlju; o njim u vezi donet čitav niz uredaba i pravilnika; na šum. privredu odnose se i odredbe dr. privr. zak. (Zak. o agr. reformi koji predviđa eksproprijaciju vel. š. poseda, Zak. o zaštiti domaće ind., Zak. o lovu itd.). ali treba da se donese još čitav niz zak. kojima će se urediti važna pitanja naše privr. š. politike.

Š. zoologija, deo primenjene z., proučava životinje štetne i korisne za šumu; najveća pažnja poklanja se biol. životinja, koja omogućava ispravnu primenu mera za odbranu i zaštitu šuma.

Š. industrija → industrija drveta.

Š. kulture, veštački pošumljeni tereni.

III. paša → paša.

III. plašt → plašt.

III. požar → požari.

Š. policiski propisi → policiski propisi.

Š. poljsko gospodarenje, kad se na secištu nekoliko god. iskorišćuje zemljište u poljopr. svrhe: iza čiste seče panjevi se iskrče i zemljište se zaseje; docnije se poseje žir ili zasade biljke, a među redovima sadnica još 1-2 god. obrađuje poljopr. kultura; š. p. g. koristi u krajevima s malo poljopr. zemljišta; sa š. privr. gledišta korisno, jer se zemljište dobro obrađuje, oslobađa od korova, a troškovi podizanja smanjuju.

Š. privreda → privreda.

Š. privredna politika → politika.

Š. rasadnik → rasadnik.

Š. rovčica → rovčica.

Š. sastojina, jedinca šume koja se razlikuje od ostalih vrstom ili starošću drveća, obrastom i načinom gajenja, te se uzima kao samostalna jedinica kod ubeđenja š. gazdinstva.

III. taksacija → uređenje šuma.

III. trgovina → trgovina.

Š. uprava 1) način organizacije → upravljanja šumama, 2) egzekutivna jedinica u organizaciji š. u. ŠUMAVA → Češka Šuma.

ŠUMADIJA, oblast u S. Srbiji, između 3. i V. Morave, Save i Kolubare; zanimanje zemljr. (sa voćarstvom) i stočarstvo; stan., Srbi; u njoj buknula oba srp. ustanka za oslobođenje od Turaka, kojima udaren temelj srp. i jsl. države; gl. mesta Beograd, Kragujevac.

ŠUMADINKA, knjiž. list koji uređivao i izdavao u Beogradu Ljubomir Nenadović, o prekidima, 1850.-1857.; bio dosta zanimljiv, iako nije imao mnogo orig. i dobre beletristike; imao dosta humora i zastupao napredne ideje.

ŠUMADINKA, domaća rasa svinja, nekad mnogo raširena u Šumadiji; gotovo se sasvim izgubila (→ mangalica).

ŠUMADINCI, stan.

Šumadije, naseljavaju deo S. Srbije između r. Save i> Dunava na S. Morave na I, Kolubare na Z i pl. Crnog Vrha, Kotlenika i Rudnika na Ji, J i Jz.

G1o gustim šumama, nekada veoma rasprostranjenim, ovaj je predeo dobio ime Šumadija, a po njemu i stanovništvo.

Za vreme tur. prodiranja i njihove uprave, Šumadija mnogo pretrpela, a najveći deo njenog stan. se iselio; zbog toga danas Šumadija ima veoma malo starinačkog stanovništva.

Današnje stan. najvećim delom (oko 90%) potomci doseljenika koji se naseljavali od druge pol.

17. v., naročito u 18. i prvoj pol.

19. v., i to najvećim delom iz dinarskih krajeva (Herc., Crne Gore, St.

Vlaha, Sjenice i Novog Pazara. zatim iz Bosne, Like itd.), u manjem broju sa Kosova, iz Metohije, J. Srbije i dr. jsl. krajeva.

ŠUMADISKI (KANOVAČKI) GOVOR, š. tip šumadisko-sremskog narečja, razvio se pod uticajem resavokog i srednještokavskog; govori se i. od linije Rudnik-Kosmaj-Umka; seobine: prelaz kratkog uzlaznog akcenta u dugi: dukat, selo; jednačenje 3. i 7. padeža sa 6. pad. jedn. kod zamenica i prideva: u ovim selu; kao ono izgovara se kano po čemu se zove i k. govor; ove osobine prelaze i u Srem.

ŠUMADISKO-VOJVOĐANSKO NAREČJE, progresivniji tip → ekavskog narečja, služi svojim zap. delom kao osnovica knjiž, jez. ekavskog izgovora; deli se na šumadiski i mačvansko-sremski govor.

ŠUMAN 1) Janko (• 1867.), po ujedinjenju, 1919., uredio Upravu za zaštitu ind. svojine u Beogradu i postao njen pretsednik; zastupao našu drž.

1925. na haškoj konfer. za autorsku svojinu; gl. dela: Komentar anstr, zakona o patentima, Zak. propisi iz oblasti ind. svojine, Komentar Zak. o zaštiti autor. prava itd. 2) Robert (1810.-1856.), nem. kompozitor romantičarskog pravca, osnivač Novog časopisa za muz.; radeći na delima većeg obima, Š. postao čist muzičar, zbog čega u njegovim docnijim delima sve manje postičnosti; u svojim delima rešio pitanje programne muz. praktično i jasno; najznačajnija dela: Pesme, Karneval, Papiljon, Krajslerijana, Arabeska, fantazije za klavir, simfonije, muz. za Manfreda, klavirski kvintet, koncert za klavir, opera Genoveva, 1 oratorijum, horovi.

ŠUMANOVIĆ Sava (* 1896.), slikar, počeo kao impresionist, potom prešao kubistima i najzad se zadržao na kolorističkim shvatanjima pariske šk.; ima izrazit i jak talent za dekorativne panoe; najbolji radovi vel. nage figure i kompozicije.

ŠUMANSKA REKA, d. pritoka Jablanice (Vard.

Ban.) duga 32 km, izvire o Golaka, ušće joj kod varošice Lebana.

ŠUMARICE → sasa.

ŠUMAR, u najširem smislu oznaka za ove stručno obrazovane osobe koje se bave → šumskim gazdinstvom; uža oznaka za stručno osoblje kod priv. poseda (š., natšumar, šumarnik); u drž. šumskoj službi zvanje pg. po Zak. o činovnicima predviđeno za stručno osoblje sa srednjošk. ili nižom stručnom spremom; fak. obrazovano stručno osoblje nosi akad. i staleški naziv: šumarski inž., koji daju Poljopr. šumski fak.

Šumarska udruženja, brinu se za unapređenje šumarstva. u tom cilju daju inicijativu i savete drž. vlasti i štite interese svojih članova; kod nas ujediljenjem pokrajinskih š. u, 1921. osnovano Jsl. š. u. sa sedištem u Zagrebu, docnije osnovane podružnice u sedištima banovinz; J. š. u. izdaje organ Š. list; ima i udruženje šumskog pom. i thn. osoblja Š. nauke, već u sr. v. javljaju se pisci, većinom rud. stručnjaci, medicinari, kameralisti i dr., koji pored šumara i lovaca obrađuju šum. botaniku, lov, pišu instrukcije za pojedine radove itd.; u 18. v. počinje osnivanje š. sgručnih šk., i javljaju se š. enciklopedije i spec. udžbenici, naročio u Nem. i Frc.: Hartig, Kota, Kenig, Hosfeld, Dihamel de Monso, Reomir, Varen de Fenij, i dr.; udaraju temelje raznim š. disciplinama krajem 18. i početkom 19. v.; danas više sistema podele š. n., uglavnom: osnovne, pomoćne i glavne; poslednje se dele u 3 grupe: 1) šumska proizvodnja (podizanje šuma, zaštita, iskorišćavanje sa š, trgovinom, ind. i š. prometnim sredstvima); 2) š. ekonomija (uređenje, računanje vrednosti, statnstika i upravljanje šumama); 3) šumsko-privr. politika o istorijom šumarstva, šum. etatiotikom i zakonodavstvom.

Š. škole, spremaju šumsko-upravni, gospodarsko-tehnički i čuvarski personal; za upravni personal traži se visoko-školska sprema, za pomoćni tehnički srednjoškolska, a za čuvarsko osoblje obuka (1-2 g.) u lugarskim š.; visokoškolsku opremu daju: fakulteti univ., politehnike i samostalne visoke š.; kod nas š. fakulteti: na univ. u Beogradu (u Zemunu) i Zagrebu; traje 8 semestara; daju diplomu š. inženjera.

ŠUMAREVIĆ Svetislav (* 1889.), novinar i književnik, urednik skopskog Vardara; poznata pripovedačka dela: Nula i 101 priča.

ŠUMARSTVO, pojam koji obuhvata sve pojave u vezi sa šumama i šumskom privredom u jednoj državi; u državnom životu mogu se te pojave janljati s jedne strane kao skup svih šumskih preduzeća (kako privatnih tako i državnih) u odnosu prema državnoj zajednici, s druge opet strane kao razni državni uređaji prema ovoj privrednoj zajednici (pravo, uprava, etručno školstvo, javno-przvne institucije itd.); najjače se manifestuje upliv države na šumarstvo u provođenju → šumsko-privredne politike.

ŠUMEN, grad (25 000 st.) u Vug., između Kamčije i Provadiske r.; oblasno središte za si. deo Bug.

ŠUMENKOVIĆ Ilija (* 1881.), političar, učestvovao u četničkoj akciji u J. Srb., od 1905.-1912.; bio min. građevina, pripreme za Ustavotvornu skupštinu i izjadnačenje zakona, bez portfelja, trg. i ind. i prosvete.