Datasets:

jerteh
/

SrpKorNews

Dataset card Data Studio Files Files and versions Community

Split (1)

train · 1.49M rows

text stringlengths 10 28.9M
<s>Miljenko Smoje je idealan žrtveni jarac kojeg je valjalo položiti na oltar domovine.</s><s> Vest o njegovoj smrti je na tadašnjoj dalekovidnici dobila skromniju minutažu negoli vremenska prognoza – rekao je Zlatko Gal na promociji knjige SMOJE u Kolarčevoj zadužbini Dve godine pošto je objavljena, knjiga Ivice Ivaniševića SMOJE, promovisana je prošlog utorka u prisustvu brojnih poštovalaca njegovog dela, ali i supruge Lepe Smoje, koja nije krila uzbuđenje što je posle mnogo godina ponovo u Beogradu, za koji je vezuju uspomene iz rane mladosti, i kasnije.</s><s> Ova promocija je bila centralni deo kulturno-umetničke večeri pod nazivom Ta divna splitska noć, u okviru koje je u Kolarčevoj zadužbini otvorena i izložba karikatura Davora Štambuka.</s><s> Miljenik beogradskih medija i pisac veoma popularnih televizijskih serija Malo misto i Velo misto, Miljenko Smoje je bio i dragi saradnik NIN-a.</s><s> Rođen je 1923. godine u Splitu i u svom rodnom gradu je umro 1995. godine.</s><s> Poslednji tekst je napisao u Feral tribjunu dva dana pred smrt, a poslednja reč u tom tekstu bila je – “pisat”.</s><s> Nažalost, povorka ožalošćenih koji su ga ispratili do rake bila je jedva nešto veća od pokojnikovog kovčega.</s><s> Bilo je tek nekoliko najodanijih prijatelja i redakcija Feral tribjuna u punom sastavu!</s><s> Split je svojeg hroničara ispratio sa mešavinom prezira i ravnodušnosti – kaže autor biografije SMOJE, Ivica Ivanišević, Splićanin, novinar Slobodne Dalmacije.</s><s> A na samom početku ove knjige, kao nekakav moto Splićanina čija je slava nadmašila sve njegove sugrađane, stoje njegove reči: “</s><s>Fala ti, Bože, ča s menom ovako lipo i pametno upravljaš.</s><s> I ča me tvoji putovi uvik vode na pravo misto.</s><s> Da se trista ijad puta rodin, ništa ne bi minja.</s><s> Uvik bi iznova tija biti novinar-reporter na ovo isto misto, na ovome moru šporkom, pod ovim ludim nebom, u ovome mome turističkom kažinu.</s><s> Velik si, pametan si, ali nisam ni ja mona.</s><s> Sad moš komodno dignit ruke od mene, jer ja znan svoj posal i svoj zadatak.”</s><s> Za čitaoce NIN-a činilo nam se zanimljivim da donesemo najveći deo teksta koji je na promociji ove knjige izgovorio pisac i kritičar Zlatko Gal: “</s><s>U vreme kada je Ivica Ivanišević pisao svoju knjigu, još uvek se govorilo o Smojinoj kontroverzi.</s><s> Kako krivo!</s><s> Različita optika kojom se čitao fenomen Miljenko Smoje u osamdesetim, devedesetima i danas, nije nikakav argument za teze o njegovoj političkoj i kulturološkoj ambivalentnosti.</s><s> Naprotiv, on je dokazni materijal licemerja politike i javnosti koja je, čak i u slučaju opevanih Dalmatinaca sa lančićima oko vrata, oćutala Smojinu demontažu.</s><s> Jer Miljenko Smoje, rečeni Šunje, bio je idealan žrtveni jarac kojeg je valjalo položiti na oltar domovine...</s><s> Televizija koja je sedamdesetih i osamdesetih po njegovim sjajnim scenarističkim predlošcima proizvela kultne serije Malo i Velo misto, u devedesetima ga je izbegavala kao da je kužan.</s><s> Vest o Smojinoj smrti je na tadašnjoj dalekovidnici dobila skromniju minutažu negoli vremenska prognoza.</s><s> Miljenko Smoje je, ne htejući, svih ovih godina bio nalik lakmus papiru koji je, uronjen u širi društveni kontekst, otkrivao njegov pravi karakter.</s><s> Wega su od početka pa do kraja devedesetih godina hteli da umanje, ponize, preskoče, ne bi li se zatrla još živa slika, pa čak i legenda o njemu i njegovoj Dalmaciji.</s><s> Šta bi ostalo od medijske slike Dalmacije ako bi se iz nje izbacilo sve što je napisao Miljenko Smoje?</s><s> Malo, ili ništa.</s><s> Jer, Dalmacija Smoji nije bila tema već smisao pisanja, život.</s><s> Dve možda najznačajnije i najgledanije serije u istoriji hrvatske televizije, Malo i Velo misto, učinile su više za promociju i čvrsto cementiranje identiteta Dalmacije i onog večnog Splita, negoli sve monografije i turistički bedekeri zajedno.</s><s> Mnogo se toga promenilo u političkom zemljovidu Hrvatske, njenog bliskog susedstva i svetu oko nas u godinama od Smojine smrti.</s><s> Mnogi jučerašnji zajapureni čuvari nacionalne čistoće i medijski denuncijanti, danas su pitomi Evropejci, deklarativno skloni multikulturalnosti i regionalnoj osebujnosti.</s><s> Što će reći da je Smoje ponovo podoban, da se Malo misto više ne čita kao komunistička propaganda ili pamflet.</s><s> Smoji bi čak i oni isti koji su mu branili pisanje i javne istupe, pljuvali i nastojali uniziti, danas u Splitu, a možda i u drugim mestima, dali ulicu i postavili bistu u kakvom opevanom perivoju.</s><s> Kao da je to uopšte važno.</s><s> Jer, Smoje je ionako partija, a slika pisca brojnih dalmatinskih toponima zauvek je ostala pohranjena ako ne u večnosti, ono bar u sećanju čitatelja i gledalaca.”</s>
<s>Naziv izloŽbe: “</s><s>Ponovo i uvek” Autor:</s><s> Bora Iljovski MESTO:</s><s> Muzej savremene umetnosti Naziv retrospektivne izložbe slikara Bore Iljovskog u Muzeju na Ušću predstavlja autorovo stvaralačko geslo: ponovo i uvek (tj. stalno isto).</s><s> To je slogan sa značenjem suprotnim tipičnom modernističkom geslu: od sad ispočetka (tj. uvek novo).</s><s> I zaista, posetilac ove izložbe može da se iznenadi kad vidi da Iljovski, već duže od tri decenije, slika svoje šarene “tapete”, apstraktne kompozicije gusto “dezenirane” strukture u kojima se na bezbroj načina ponavlja ista “tema”.</s><s> Šta mu znače te “šare”, upitaće se dobronamerni laik.</s><s> Ima li u njima nekih tajanstvenih znakova?</s><s> Kakvo znanje je potrebno da bi se razumelo ovakvo slikarstvo?</s><s> Za one koji imaju takvo znanje, odgovor je prost: ništa od toga.</s><s> Pokušaj da se na platnima Iljovskog pročita neka “poruka” ne vodi nikud.</s><s> Ali, time se nipošto ne kaže da u slikarskom jeziku Iljovskog nema značenja.</s><s> Naprotiv!</s><s> Ove slike problemski aktuelizuju pitanje tzv. “integralnog sopstva” koje se suprotstavlja shvatanju o “samoizražajnosti umetničkog dela”.</s><s> Ako reflektuje integralno sopstvo, onda slikarstvo Iljovskog otkriva sadržaje njegove individualne stvaralačke svesti čiji verbalni atribut je, kako bi rekla Rozalind Kraus, umetnikovo “privatno ja”.</s><s> Kad bi bilo tako, onda bi usledilo pitanje: da li se to Iljovski kao slikar zatvorio u sebe da bi se lišio obaveze prema spoljnom svetu u kome su se, u njegovo vreme, događale stvari koje bi moralno etički obavezivale umetnika na angažman?</s><s> Iz drugog aspekta može se steći utisak da se pitanje angažmana Iljovskom nije ni postavljalo, ukoliko on veruje u samoizražajnost svoga dela, u ono po čemu je to delo preskriptivno, čime prevazilazi nivo angažovane svesti, uzdiže se iznad svega što je lično, što govori “u prvom licu”, jednako kao i iznad onog istoričnog, vezanog za vreme, mesto i prilike.</s><s> Da li se to ovaj slikar opredelio za ono primordijalno svojstvo dela umetnosti koje, kao u stvaralaštvu arhajskih vremena, teži anonimnosti u kojoj izlazi iz subjektivnih koordinata prostora i vremena?...</s><s> Ovakva pretpostavka zvuči čudno kad je reč o Iljovskom, čiji “stil” slikanja se može prepoznati na prvi pogled.</s><s> Ali gle, baš taj podatak potvrđuje gore izloženu pretpostavku.</s><s> Jer je Iljovski možda jedini naš slikar koji, u mnoštvu svojih “originalnih” kolega, iskreno teži da mu slika deluje anonimno.</s><s> Iljovski se u slikanju svojih “šara”, svesno lišio pikturalnih efekata.</s><s> On prvo pravi crtež veoma složene linearne strukture koji potom oslikava ne manje složenom hromatskom paletom.</s><s> Na prvi pogled slične, te slike, pri pažljivom posmatranju, otkrivaju izražene diferencije gradivnih elemenata.</s><s> Ta raznovrsnost promenjivih “motiva” svedoči o neiscrpnoj invenciji Iljovskog.</s><s> Komplikovane šeme struktura koje daju ornament površini platna, zahtevaju maksimalnu sabranost svesti i nepokolebljivu koncentraciju u realizaciji.</s><s> Neko se može upitati, ima li u takvom slikarstvu emocije?</s><s> Na to pitanje je izgleda suvišno odgovarati.</s><s> Dovoljno je skrenuti pažnju posmatraču na ono čega, u prvom trenutku, nije svestan: da slike Iljovskog prenose na njega vedrinu staloženog duha, sugerišu mu u pomenutom, anonimnom monologu, osećanje ohrabrujuće “ideje reda”.</s><s> Taj čisti, sonorni ton kojim bruji orkestracija kompozicija Iljovskog, lišena efektnih kadenci, odjekuje u svesti posmatrača kao h i m n a m i r a.</s><s> Autor izložbe, kustos Branislav Dimitrijević, doprineo je dobrom postavkom izložbe da se taj blagotvorni zvuk čuje jače nego ikad ranije.</s>
<s>NASLOV:</s><s> Emilija Leta AUTOR:</s><s> Mirjana Mitrović IZDAVAČ:</s><s> Plato, Beograd 2006.</s><s> Evo jedne nedvosmisleno ženske knjige koja po svoj prilici neće biti bezrezervno dočekana kao takva, a koje se, pak, zbog njene odvažnosti možda ne bi postidelo ni mnogo koje muško pero.</s><s> Drugi roman, a ukupno treća prozna knjiga Mirjane Mitrović povest je iz davnog doba na razmeđi Rimske imperije i hrišćanstva, viđena očima ostavljene supruge jednog od Dioklecijanovih carskih savladara i ispripovedana diskretnim glasom jednoga od njegovih omiljenih robova, u maniru koji mnogo duguje tradiciji, a da pri tom ipak ne protivreči iskustvu savremene književnosti.</s><s> Neobična i donekle skrivena smelost kojom se odlikuje Mitrovićkin roman ogleda se u činjenici da on ni na čas ne koketuje s trendovima i pogledima na svet, već je bez ostatka, reklo bi se, zaronjen u svoju pomalo starinsku osećajnost.</s><s> Otuda životna priča žene koja ne prestaje da voli ni onda kad je muškarac napusti zbog vlasti i moći neće, izvesno, biti hit-lektira (neo)feministički samosvesnog dela ovdašnje publike, kao što verovatno neće biti u vrhu čitanosti ni među onima koji drže do poetičke aktuelnosti i zanatske inovativnosti.</s><s> Emilija Leta je, makar na prvi pogled, jednostavno pisana knjiga o složenim i zapravo neuhvatljivim prostorima ljudske duševnosti, narativno nagoveštenim rekvizitima istorijski kostimirane scenografije i na određen način patinirano “naivnih” karaktera, dosta lako smestivih u okvir raspoznatljivih staleških, rodnih ili moralnih relacija.</s><s> Moguće nedoumice o mestu ovakve književnosti danas mogle bi da budu dodatno oslonjene na oklevanje, možda i odsustvo volje za otvorenim sameravanjem prošlosti i sadašnjosti, bar kad je u pitanju za naše vreme i te kako intrigantan sindrom epohalno-ideoloških promena i lomova.</s><s> U tom smislu, najnovije ostvarenje Mirjane Mitrović nesumnjivo je manje “angažovano” u odnosu na debitantski Autoportret sa Milenom (199), a posebno u odnosu na kulturološki provokativnu pripovednu zbirku pod naslovom Sveto stado (1999).</s><s> Emilija Leta je, dakle, knjiga koja igra “na jednu kartu”, a ta karta je “dama herc”, moglo bi se metaforično kazati.</s><s> Mitrovićkina romaneskna “priča o ljubavi koja je nadživela svoj kraj baš kao i Rimsko carstvo u kome se desila” (slogan sa korica) pripovest je o unutrašnjem zrenju od telesnih zanosa i čulnih demona do duševnog ravnovesja i prosvetljenja, što je ovde oličeno u vijugavoj i na momente dramatičnoj sudbinskoj putanji naslovne junakinje.</s><s> Pa ipak, uprkos svim limitima, ova riskantna romansijerska “karta” odigrana je, čini se, tako da bezmalo neočekivano postaje autorski adut, u prvom redu zahvaljujući empatijskoj koncentraciji i sugestivnosti koja deluje na dovoljno prijemčivog čitaoca, poput potpisnika ovih redova.</s><s> Izvesna bolećivost i sentimentalnost, tako podesne da budu shvaćene kao klišeizirani izrazi ženske osećajnosti, bivaju, naime, u romanu Mirjane Mitrović prevedene u polje naročite, refleksivno-lirske pripovedne figuracije onog momenta kad čitalac počne da ih, poput same junakinje, doživljava ne više kao stvar prirodne slabosti, već prirodne snage, pa i vitalizma, u krajnjoj liniji.</s><s> Ako ne pre, ovaj preokret trebalo bi da se odigra makar u besprekorno osmišljenom i sročenom epilogu koji je majstorski “promešao karte” hronološke i mentalne koordinacije junaka i čitalaca, dajući – opet sasvim starinski – celokupnoj pripovesti ponešto drugačija i obuhvatnija značenja.</s><s> Otkrivajući istim zamahom skrivene psihološke konce različitih aktera, među kojima neki, iznenađujuće ali ne i nemotivisano, od “levih smetala” postaju vernici, drugi u žrtvovanju pronalaze iskupljenje, a treći u skrivenoj posvećenosti ispunjenje, klimaks-završnica romana kroz svedočenje o dosezanju hrišćanski samozatajne ljubavi, znane pod filozofskim imenom agape, zapravo retrospektivno boji moguće razumevanje cele priče.</s><s> Ona se, tako, sasvim legitimno može čitati i kao povest o pronalaženju smisla u očuvanju i uznošenju, a ne odricanju i suzbijanju sopstvene osećajnosti, ma koliko (ne)savremena ova bila, i stoga, po volji, može biti shvaćena, najzad, i kao štivo koje ovom vremenu simbolično distancirano pokazuje da su dozvoljeni i drugi izbori, mimo ravnodušnosti, relativizma ili potpune konfuzije u susretu s epohalnim pomeranjima.</s><s> Moguće je, naravno, i takođe legitimno, ovaj roman pročitati i kao svojevrstan “humanistički” anahronizam, nesaglasan s takozvanim duhom vremena i stanjem u književnosti.</s><s> Kao i ona prva, i ova mogućnost, međutim, svedoči u isti mah i o stanju duha onoga koji joj se priklanja.</s><s> Između ostalog, ali ne i na poslednjem mestu, kako se obično kaže, to je “iznuđena” posledica onog presudnog autorskog gesta, koji svojim beskompromisnim izborom za starinski patetičnu i uz to starinski lepo uobličenu priču čitaocu naprosto ne ostavlja prostora za neopredeljenost.</s>
<s>NASLOV:</s><s> Sedam i po SCENARIO I REŽIJA:</s><s> Miroslav Momčilović PRODUKCIJA:</s><s> Brigada, Beograd “Sedam i po”, rediteljski prvenac Miroslava Momčilovića, uspešno oprobanog scenariste (u filmu “Kad porastem, biću Kengur”, reditelja Radivoja Andrića), ne samo da ne produbljuje spoznaju i ne izaziva emocije nego ne pruža nimalo zadovoljstva gledaocu, uprkos tome što je najavljen i kao film o sedam smrtnih grehova, i kao komedija.</s><s> Po ko zna koji put uveravamo se da nije važna naznačena tema, već njeno formalno-poetsko predstavljanje.</s><s> Najveća greška, ali najmanji greh, jeste u tome što Momčilovićev film nije sinematičan.</s><s> To znači da ono što nam on predočava nije predstavljeno filmskim sredstvima, nego da je kamera samo registrovala nekakvo upriličeno zbivanje (kome nije data specifično filmska forma).</s><s> S obzirom na to da je reč o debitantskoj režiji, ovaj greh je oprostiv. (Prvo, svako ima pravo na početničke greške, i to se mora tolerisati.</s><s> Drugo, ukoliko propadne, srpska kinematografija neće propasti zbog loših debitantskih filmova, nego zbog loših filmova onih koji su nekada stvarali neuporedivo bolje.) Međutim, ona greška na kojoj se mora kritički insistirati, kao na autorovom grehu, odnosi se na sadržaj filma; na nameru i potrebu autora da stvori nešto svoje i nagovori nas da u tome učestvujemo i to dograđujemo u svojoj imaginaciji kao nešto naše.</s><s> Već je mizerija parafraze naslova slavnog Felinijevog remek-dela umetnosti pokretne slike, simptom poduhvata bez autentičnosti i ljupkosti.</s><s> Ambicioznu zamisao da snimi film o sedam smrtnih grehova, uz to u žanru komedije (što težinu udvostručuje), Momčilović je realizovao kao sedam, prostorom, vremenom i paralelnom radnjom povezanih skečeva, koji uglavnom ne pogađaju problem koji su sebi postavili kao načelo radnje, a sasvim su lišeni dramske napetosti.</s><s> Na primer, u segmentu koji bi trebalo da interpretira, smeštajući ga u savremeni društveni kontekst, greh neumerenosti u jelu i u piću, pokazuje nam se par nekultivisanih osoba, koji se pojavljuje na uštogljenoj konceptualnoj izložbi samo da bi, na prigodnom koktelu, jeo i pio a, na kraju, progutao čak i delove eksponata, sačinjene od hrane.</s><s> Nismo, dakle, videli proždrljivce, oblapornike, črevougodnike, koji žive da bi jeli i koji bi blagoutrobiju podredili sve, pa i vlastito zdravlje, nego dve nepristojne osobe koje na pseudoumetničkoj izložbi, paradi svojevrsnog kiča, upravo jedući uništavaju taj kič, pretvarajući jednu kvaziestetsku pojavu u autentičan čulni užitak.</s><s> Zatim, u epizodi o grehu požude, predstavio nam se pedofil koji spasava jednu devojčicu sigurne smrti, bacajući se pod auto koji je jurio ka njoj.</s><s> To, dakako, ništa ne govori o grehu i udesu pedofilske pohote, a daleko je od bilo kakvog smeha, ma o čemu da govori.</s><s> Dakle, Momčilovićev film o sedam smrtnih grehova (o čemu je, pre desetak godina, Dejvid Finčer snimio triler) niti govori o smrtnim gresima, niti je komičan.</s><s> Bez dramskog potencijala, on glumcima ne pruža osnovu da izgrade likove, već ih primorava da, od prve svoje pojave, ocrtaju karikaturu koje se moraju držati do kraja, jer im ništa drugo ne preostaje.</s><s> Osim toga, on se ne izražava specifičnim “jezikom” filma (kadriranje, montaža, specijalni efekti, filmska gluma) i tako ne uspeva da prouzrokuje specifično filmski “utisak stvarnosti”.</s>
<s>Ishod lokalnih izbora neće poremetiti ravnotežu u Parlamentu, niti uticati na sastav i program vlade, ali je izuzetno važno ko će biti na čelu mađarske prestonice Na Košutovom trgu u Budimpešti, tik uz Parlament, okuplja se i dalje po nekoliko hiljada ljudi tražeći ostavku premijera Ferenca Đurčanja i njegove vlade, ali je, posle žestoke opsade obližnje zgrade Mađarske televizije, atmosfera sasvim opuštena.</s><s> Stranim turistima ta okupljanja više liče na ulične performanse nego na političke skupove “istorijskog značaja”, a krajem nedelje će se, kako je najavljeno, sasvim pretvoriti u zabavni program.</s><s> Koncerti umesto vatrenih govora su jedini način da se ispoštuje propis o izbornoj ćutnji uoči glasanja za lokalne organe vlasti, a da se demonstracije, započete još 17. septembra, formalno ne prekinu.</s><s> Lokalni izbori u Mađarskoj, zakazani za nedelju, 1. oktobar, ovoga puta imaju posebnu težinu, jer se održavaju u uzavrelom političkom ambijentu, izazvanom najpre vladinim programom stezanja kaiša, a potom priznanjem Đurčanja da su vladajući socijalisti i liberali “godinu i po dana (otkako je on na vlasti) lagali i danju i noću, a u prošlom mandatu nisu učinili ništa”.</s><s> Ekspertska vlada:</s><s> Priznanje da je koalicija Mađarske socijalističke partije (MSP) i Saveza slobodnih demokrata (SDS) uspela zahvaljujući (i) lažima da pobedi na parlamentarnim izborima minulog proleća navela je Viktora Orbana, bivšeg premijera i lidera najveće opozicione stranke, Saveza demokratske omladine (Fides), da ishod tog glasanja nazove “nelegitimnim”.</s><s> Orban, kao pravnik, sigurno zna da to nije tako, ali vođen političkim ambicijama i željom da se ponovo vrati na vlast proglasio je lokalne izbore “trećim krugom”, nakon dva “neregularna”, jer su građani u aprilu listiće za poslanička mesta zaokruživali “vezanih očiju”. “</s><s>Ukoliko desnica na lokalnim izborima odnese ubedljivu pobedu shvatićemo ih kao referendum protiv aktuelne vlade.</s><s> U tom slučaju Fides će zatražiti da se u prelaznom periodu formira jedna stručna vlada sa ograničenim ovlašćenjima, što je jedini izlaz iz sadašnje krize”, dodao je Orban, kojeg su oponenti, još dok je bio na vlasti, nazvali “malim Napoleonom”.</s><s> Slično nešto traže i demonstranti sa Košutovog trga, ali i nekoliko većih gradova širom zemlje, s tim da predlažu prethodno proglašenje ustavotvorne skupštine.</s><s> Takve peticije su dostavljene šefu države Laslu Šoljomu i predsednici Parlamenta Katalin Sili, a odgovori su identični: obe institucije ne nalaze potporu u aktuelnom Ustavu Mađarske.</s><s> To, međutim, nije sprečilo Fides i (satelitsku) Hrišćansko-demokratsku narodnu partiju da i dalje tretiraju lokalne izbore kao svojevrsno glasanje o poverenju vladi, zaboravljajući da su u proteklih 16 godina već četiri puta birani organi lokalnih samouprava, da je po pravilu pobeđivala ona strana koja je gubila opšte izbore, ali da to nikada nije dotaklo centralne vlasti u Budimpešti.</s><s> VeĆina nezavisni:</s><s> Na tu nepobitnu činjenicu ovih dana ukazuju i čelnici MSP i SDS, ponavljajući da su lokalni izbori samo to što jesu i – ništa više. “</s><s>Ishod glasanja neće, niti može da utiče na sastav vlade, njen program i odnos snaga u Parlamentu.</s><s> Značajan je samo utoliko što će se saznati s kim će centralna vlast sarađivati na nižim nivoima”, rekao je Đurčanj.</s><s> To, ipak, ne znači da je vladajućoj koaliciji svejedno kako će proći na izborima, pogotovo kada je reč o Budimpešti i županijskim skupštinama, pa i u većim gradovima.</s><s> Građani na lokalnim izborima u Mađarskoj biraju oko 25 000 činovnika u nešto više od 3 200 naselja, zatim članove samouprava 13 zvanično priznatih nacionalnih manjina, kao i odbornike skupština 19 županija.</s><s> Glas se daje i za odbornike i gradonačelnike Budimpešte, njena 23 kvarta i isto toliko gradova sa, kako je pravno utvrđeno, županijskim ovlašćenjima.</s><s> Na listićima će se nalaziti pojedinačna imena, sem kada je reč o županijskim skupštinama, gde se glasa za stranke.</s><s> Samo će se tu, dakle, videti trenutna popularnost partija, a trenutno u 16 (od 19) županija na vlasti su socijalisti.</s><s> Sem toga kandidati za lokalne funkcije su u 60 odsto slučajeva nezavisni, desetinu su predložile civilne organizacije, a samo oko 30 odsto stranke.</s><s> Najveći ulog je, nema sumnje, sama mađarska prestonica, sa petinom ukupnog stanovništva zemlje.</s><s> Budimpešta, sem toga, učestvuje sa 40 odsto nacionalnog bruto proizvoda i polovinom ukupnih finansijskih transakcija.</s><s> Biti gradonačelnik “lepotice na Dunavu” je, kada se ima u vidu stvarna ekonomska i politička moć, praktično znači postati drugi čovek u državi – odmah iza predsednika vlade.</s><s> Otkako je došlo do promene društveno-političkog uređenja u Mađarskoj (1990) oko dva miliona stanovnika Budimpešte je imalo samo jednog gradonačelnika.</s><s> Gabor Demski, član osnivačke grupe, a jedno kraće vreme i predsednik SDS-a, pobeđivao je u četiri navrata uzastopno, a i sada se, po peti put, kandidovao za tu funkciju.</s><s> Demski je, pored ličnih kvaliteta, imao tu sreću da je Fides oduvek stajao slabo u prestonici, pa time ni njegov kandidat nije imao velikih izgleda na trijumf.</s><s> To važi i za drugu desničarsku stranku, umereno konzervativni Mađarski demokratski forum, a sa druge strane SDS i MSP su na izbore u Budimpešti uvek izlazili zajedno.</s><s> Pre četiri godine Fides, koji više preferira ka provinciji i seoskim sredinama, pokušao je s Palom Šmitom, formalno nezavisnim kandidatom, koji je tek kasnije prišao ovoj partiji i dogurao do potpredsedničke fotelje.</s><s> Šmit je nekada bio poznati mačevalac, čak i olimpijski pobednik, potom je postao drugi čovek Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), a da bi bio bliži tadašnjem predsedniku MOK-a Špancu Huanu Antoniju Samaranu poslat je za ambasadora Mađarske u Madridu.</s><s> Šmit, koji je i sada predsednik Mađarskog olimpijskog komiteta, nije uspeo, ali Fides ponovo pokušava sa “nezavisnim” kandidatom, pošto nema svog.</s><s> To je gradonačelnik Starog Budima (3. budimpeštanski kvart) Ištvan Tarloš, koji je, sudeći po najnovijim anketama, postao jedini pravi rival Demskom. “</s><s>Ako padne Demski, pašće i Đurčanj”, rekao je ovih dana (drugi) potpredsednik Fidesa Zoltan Pokorni, mada je sporno da li i sam u to veruje.</s>
<s>Istina o zatočeništvu patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja u logoru Dahau Iako se ni u sačuvanim nemačkim dokumentima nigde izričito ne spominje smeštaj patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja u „Počasnom bunkeru“, odnosno „Bunkeru“ Dahaua, to se, ipak, posredno, može zaključiti i na osnovu nekih od tih dokumenta.</s><s> Prvi takav dokumenat je pismo koje je IV uprava RSHA (tj. Gestapo) uputila BdS-u u Beogradu 14. maja 1944.</s><s> Iako je taj dokument nastao skoro pola godine pre dovođenja patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja u Dahau, pa se taj logor uopšte i ne spominje u njemu, on je, ipak, veoma indikativan za odgovor na pitanje o njihovom tretmanu u tom logoru.</s><s> U njemu se, naime, kaže sledeće:</s><s> „Po zapovesti SS-generala Muellera molim da se hitno dostavi iscrpno lekarsko mišljenje o stanju zdravlja obojice sveštenika (tj. patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja - prim.</s><s> P.I.).</s><s> U njemu se naročito ima proveriti pitanje mogu li bez ozbiljne štete po zdravlje izdržati transport za Nemačku i da li promenjene klimatske prilike u Nemačkoj ne bi mogle imati kakvog štetnog uticaja na njihovo zdravstveno stanje.</s><s> Skrećem pažnju na to da bi smrt ma kojeg od njih za vreme boravka u Nemačkoj imala krajnje štetnih posledica i da bi je neprijateljska agitacija na Balkanu i u celom svetu propagandistički iskoristila protiv Reicha kao tobožnje gestapovsko ubistvo.</s><s> Mora se dakle pod svim okolnostima sprečiti da Gavrilo i Nikolaj ne umru za vreme svoje internacije u Nemačkoj.</s><s> Molim da se ovo pitanje vrlo savesno ispita i dostavi najhitniji izveštaj.</s><s> Iako je ovaj dokumenat veoma jasan i više nego indikativan u pogledu odnosa Gestapoa prema dvojici velikodostojnika Srpske crkve, ipak treba podvući nekoliko njegovih važnih detalja.</s><s> Nema nikakve sumnje u to da naglašena briga Gestapoa za zdravlje i očuvanje života pomenutih velikodostojnika nije bila motivisana nekakvim humanizmom, ili bilo kakvim drugim pozitivnim osećanjima i obzirima njegovog šefa i glavnih šefova RSHA i SS-a prema njima i Srpskoj crkvi.</s><s> Iz samog teksta dokumenta vidi se da je ona bila motivisana isključivo interesima Trećeg rajha.</s><s> Nezavisno, međutim, od motiva koji su stajali iza nje, neosporna je činjenica da je ta briga nešto što je objektivno stvarno postojalo.</s><s> A to samo po sebi ubedljivo demantuje sve kasnije tvrdnje biografa patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja da su oni odvedeni u Nemačku da tamo budu dodatno mučeni i likvidirani.</s><s> S druge strane, ta briga upućuje i na zaključak da su pripadnici Gestapoa i SS-a uopšte morali i te kako da vode računa da se stanje zdravlja patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja ne pogorša za vreme njihovog boravka u Nemačkoj, ma gde oni bili smešteni.</s><s> Kako se desilo da su oni privremeno bili upućeni baš u Dahau, logično je zaključiti da im je tamo morao biti obezbeđen maksimalno povoljan smeštaj, što je bilo moguće samo u počasnom delu „Bunkera“:</s><s> Drugi nacistički dokument koji daje osnova za isti zaključak je ranije citirani telegram Hermana Nojbahera od 22. oktobra 1944, upućen šefu RSHA, Ernstu Kaltenbruneru.</s><s> U njemu je Nojbaher, u vreme kada su se velikodostojnici Srpske crkve već nalazili u Dahauu, izričito zatražio da oni budu konfinirani „u počasnim uslovima“ u Dahauu, zbog planova nacističke diplomatije u vezi s njima u daljem toku rata na Balkanu.</s><s> Iako taj zahtev nije morao da bude usvojen od strane šefova nacističke policije, ispostavilo se da je on u punoj meri korespondirao s njihovim gledanjima na aktuelnu situaciju u Srbiji i Jugoslaviji i interes Trećeg rajha da velikodostojnici Srpske crkve ostanu ne samo živi, već i da budu što boljeg zdravlja i fizičke kondicije.</s><s> Zbog toga je taj zahtev uvažen što je, naravno, bilo moguće samo u okviru počasnog dela „Bunkera“ u Dahauu.</s><s> Sve u svemu, patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj su za vreme svog zatočeništva u Dahauu imali status „počasnih zatvorenika“ pa su, u skladu s tim, i bili smešteni u onom delu „Bunkera“ koji je, između 1941. i 1945, bio rezervisan za takve zatvorenike, a koji je u žargonu običnih logoraša Dahaua redovno nazivan „Počasnim bunkerom.“ ...</s><s> Kako je Gestapo doveo velikodostojnike Srpske crkve u Dahau samo na kratko vreme, s namerom da ih posle toga prebaci na neko drugo, njima i ratno-političkoj situaciji, primerenije mesto, izgleda da je u njihovom slučaju odustao od uobičajene procedure prijema i smeštaja u logoru.</s><s> Zbog toga njihovih imena uopšte nema u sačuvanim evidencijama logoraša Dahaua, ni u današnjem Spomen-muzeju koncentracionog logora Dahau, ni u Međunarodnoj službi traženja u Arolzenu, ni u Arhivu Crvenog krsta Srbije i Crne Gore. ...</s><s>Zaključujući ovo poglavlje, moramo još jedanput da konstatujemo da se sve pojedinosti položaja i sudbine patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja u koncentracionom logoru Dahau ne mogu s potpunom sigurnošću utvrditi i rekonstruisati, zbog nedostatka relevantne dokumentacije i nepovratnog toka vremena.</s><s> To nam, međutim, ne smeta da zaključimo da oni nisu bili logoraši u pravom smislu te reči.</s><s> Oni, naime, nisu nosili logoraška odela i logoraške brojeve, kao ogromna većina ostalih logoraša, nisu bili ošišani i obrijani, nisu bili gonjeni na prisilan rad, niti su bili mučeni, maltretirani i šikanirani.</s><s> Bili su smešteni u „počasnom“ delu „Bunkera“, rezervisanom za posebno ugledne i važne zatočenike Trećeg rajha, u kojem je važio poseban, neuobičajeno blag, režim života.</s><s> Prema svemu sudeći, imali su čak i ličnu poslugu koju su činili obični, tj. pravi logoraši Dahaua, kao i redovnu zdravstvenu negu.</s><s> Zbog toga se sa sigurnošću može reći da su oni bili u onoj maloj skupini zatočenika Dahaua koja se skoro ni po čemu nije mogla upoređivati sa preko 99 odsto ostalih, tzv. običnih logoraša ovog logora. ...</s><s> Ovakav tretman u koncentracionom logoru Dahau imali su patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj iz dva razloga:</s><s> Prvo, zbog toga što su šefovi RSHA i Gestapoa, s jedne strane, i šefovi nacističke diplomatije, s druge, imali planove da ih upotrebe u propagandnoj borbi protiv Sovjetskog Saveza i Komunističke partije Jugoslavije, odnosno Crvene armije i NOBJ.</s><s> Te planove su, inače, tokom celog rata u Jugoslaviji istrajno podgrevali svi glavni nemački kvislinzi i kolaboranti iz redova srpske nacije, pre svega Dimitrije Ljotić i Milan Nedić.</s><s> U skladu s takvim svojim predlozima i očekivanjima oni su se, s druge strane, sve to vreme zalagali za što povoljniji tretman dvojice velikodostojnika Srpske crkve za vreme njihove konfinacije i za njihovo konačno oslobođenje.</s><s> Drugi razlog je bio vezan za strah nacističkih vođa da njihovi poznati zatočenici iz Srpske crkve ne umru za vreme konfinacije u Dahauu, jer bi to antinacistička propaganda u Jugoslaviji i svetu prikazala kao zločin Gestapoa i iskoristila u borbi protiv Trećeg rajha.</s>
<s>Novi roman Svetislava Basare, anfan teribla srpske postmoderne u izdanju Derete Draž novog romana Svetislava Basare „Uspon i pad Parkinsonove bolesti”, izdavač, Dereta, 2006) jeste u, za ovog pisca neizbežnoj, grotesknoj premisi izvrtanja stvarnosti i opsene, istine i laži, od koje sve počinje: da bolest nije bolest, nego stanje duha i materije.</s><s> Stoga su svi znani i neznani protagonisti istorije civilizacije, od Pravednog Jova, Aleksandra Makedonskog, do Jakoba Bemea, Kemala Ataturka, sve do Josifa Visarionoviča... prikriveni pacijenti.</s><s> Bolest pod imenom morbus parkinsoni, ili narodski parkinsonizam, dakle, nije ona koju pod tim imenom podrazumevaju medicinski leksikoni, već jedna mnogo misterioznija i pogubnija epidemija koja podriva sve čega se dotakne.</s><s> Junak ovog duhovitog kalambura u maniru najboljih Basarinih ostvarenja je čovek koji ju je izumeo, po imenu Demjan Lavrentijevič Parkinson.</s><s> On još od 1887. rešava misteriju ambivalentnosti ove boljke i ostatak života, o kojem pisac podrobno izveštava, provodi lutajući svetom i propovedajući istinu koju je otkrio: od Berna do Tibeta, od Jasne Poljane do Ataturkove vojske, od Amerike do Beograda,gde, zahvaljujući poznanstvu s Petrom I Karađorđevićem, inicira regicid 1904 - ubistvo Drage Mašin i kralja Aleksandra Obrenovića, pored ostalog.</s><s> „Život je sam po sebi bolest“, kaže junak D. L. Parkinson, a u takvom životu najbolesniji su oni koji su prividno najzdraviji, koji se u njemu dobro osećaju.</s><s> Naravno, dobar deo inspiracije za ovakvu hipotezu o bolesti kao metafori, kao kapiji „kroz koju ulaze Božije energije“, pri čemu su patnje koje pripisujemo bolesati u stvari prođajne muke u kojima se rađa novi čovek“, pisac crpe iz znanih učenja pravoslavnih filozofa-mistika, ali su ona samo povod da junak priče, misteriozni Parkinson koji posle dijagnoze želi da postane iscelitelj i prosvetli zaslepljene, promeni niz identiteta i prošeta najmračnijim etapama istorije prve polovine dvadesetog veka.</s><s> Koja bi, bez sumnje, izgledala daleko manje katastrofična da je jedan od istorijskih aktera poslušao savet i 1913. na dvadeset godina iz kalendara izbacio oktobar!?</s><s> Uz istorijske ličnosti, čija su (ne)dela obeležila noviju istoriju, novim romanom Svetislava Basare defiluju i mnogi dežurni krivci, velikani reči, Tolstoj, Dostojevski, koji je celu Rusiju pretvorio u roman, sa sve junacima, a naročito starcom Zosimom, Nabokov, mnogi filozofi-epizodisti i fatalna i neizbežna - Lu Salome, ta „ženska varijantaVagnera“ koja je, eto, uspešno preživela Basarino sekciranje u „Srcu zemlje“ i, sredivši Ničea, vaskrsla u novoj epizodi postmoderne istorije (propasti modernog sveta).</s><s> Odista, „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ deluje kao logičan nastavak iste sapunske opere mundi, čiji su dominantni likovi - Niče i Dostojevski, metafore i sublimati stanja duha Zapada i Istoka.</s><s> Za sve su, elem, krivi bolest i trpljenje kojima nas je, više od filozofa, poučio Dostojevski.</s><s> Ovakvim izborom teme i likova (među kojima, osim mislilaca, političara i filozofa, ima mnogo pripadnika Službi kako bi pisac bio obavešten iz prve ruke), Basara, čini se, puca na mnogo širu publiku od one, ne male, koju trenutno ima.</s><s> Biće veselo videti kako ovakvu njegovu bespoštednu anatomiju fenomena koji su doveli do stvaranja gulaga, u doslovnom i prenesenom smislu doživljavaju savremena ruska publika i kritika?</s><s> Pod distorzičnom lupom famoznog Demjana Lavrentijeviča, dakako, celokupna prošlost čovečanstva dobija novi smisao, pa tako - u progresivnom nastavku romana koji, u skladu s naslovom, posle dijagnostičkog prologa ima tri faze - Infekciju, Inkubaciju, najzad, Krizu i agoniju - i renesansa i prosvetiteljstvo dobijaju novu interpretaciju, kao i kopernikanski obrt u nauci.</s><s> A naročito njihova evidentna manifestacija u politici.</s><s> Posebnu poslasticu za Parkinsona predstavlja analiza propasti modernog grada, „otvorenog grada“ koji je nekadašnje bastione urbanog života pretvorio u „urbanizovanu stepu“ današnjih metastazirajućih megalopolisa.</s><s> Priča o usponu i padu Parkinsonove bolesti jeste parabola o onom prvom i fatalnom Padu.</s><s> Sve drugo su mistifikacije koje ovaj pisac vešto i urnebesno raskrinkava u svom najboljem crnohumornom maniru, koji pomalo podseća na kompromis između ranog Džulijana Barnsa i ranog Bore Ćosića.</s><s> Ovog puta na dnevnom redu su njene, nama najbliže i najpogubnije epizode jedne, u biti, paramedicinske priče o sudbini čovečanstva.</s><s> Šta je sledeće?</s>
<s>Torsten Šulc o svom romanu Trg Bokshagen u izdanju Geopoetike Trg Bokshagen, prvi roman nemačkog scenariste Torstena Šulca koji je upravo u srpskom prevodu Zlatka Krasnog objavila izdavačka kuća Geopoetika, delo je umetnika koji u svom sećanju nosi atmosferu socijalističkog Istočnog Berlina.</s><s> Specifičnu auru jednog sistema otelotvorenu u likovima raznih životnih doba i profila, kroz suze i smeh, Šulc prenosi jednostavnim jezikom, jasnim mislima u maniru narativnog, angloameričkog stila.</s><s> Kako je i sam pisac u razgovoru za Danas objasnio, upravo je i potreba za profilisanjem vlastitog izraza i razlog zašto je osnovno usmerenje u karijeri, poziv filmskog scenariste, koji iza sebe ima nagrađene dokumentarne i igrane filmove, zamenio za poziv romanopisca.</s><s> Pripovedanje u romanu postavljeno je u perspektivu dvanaestogodišnjeg dečaka koji svoju prvu ljubavnu priču doživljava i isto vreme kada se pojavljuje sedma ljubav njegove bake.</s><s> Ovoj osnovnoj niti radnje otvara se mogućnost za uvođenje različito profilisanih likova, ali i niza komičnih situacija.</s><s> Ipak, glavni lik romana upravo je mali i nepoznati trg Bokshagen, neka vrste antičke agore, koja u sebi spaja, sukobljava, razrešava različite sudbine onih čiji se životni put ukrstio na ovim prostoru na kome se sve uglavnom i događa.</s><s> Tako gledano, javni prostor trga se, sa druge strane spaja i sa javnim prostorom socijalističkog uređenja u kome je zajedništvo jedan od osnovnih imperativa.</s><s> -Mislim da je publika u Nemačkoj uvek bila otvorena za tematiku socijalizma.</s><s> Jedino je razlika u percepciji kada se poredi kraj 90-ih godina i danas.</s><s> Dok je pred kraj DDR bilo najviše reči o tome da se ovaj fenomen objasni, danas se sa većom lakoćom prilazi tom problemu, pri čemu to nije samo priča o DDR, već samo priča koja se događa u DDR.</s><s> Trg Bokshagen nije roman o sistemu, važno je ono što se odigrava u njemu - objašnjava Torsten Šulc.</s><s> On navodi da je veliki broj situacija romana potkrepljen crnim humorom, vrstom humora koja je prepoznatljiva upravo u socijalizmu, tako da u tom pogledu možemo govoriti o jakom uticaju društvenih sistema.</s><s> Zlatko Krasni, književnik i književni kritičar, pisac pogovora za knjigu, u dominanti crnog himora, groteske, ironije i sarkazma vidi podudarnost sa delima pojedinih domaćih autora koji su se bavili društvenom tematikom, u prvom redu sa dramama Dušana Kovačevića.</s><s> Prvo izdanje romana u Nemačkoj se pojavilo 2004. godine, a 2006. je izašla i džepna knjiga.</s><s> U međuvremenu tekst je doživeo dramatizaciju, pa je nastala radio drama, a očekuje se i snimanje filma.</s><s> Torsten Šulc je rođen 1959. godine u Istočnom Berlinu.</s><s> Autor je nagrađenih igranih filmova Izaći iz kože i U ime nevinosti.</s><s> Reditelj je dokumentarnih filmova:</s><s> Kuba Sigrid, TehnoSalsa, Devojka Liana, O jednom koji je krenuo...</s><s>Od 2002. godine na Filmskoj visokoj školi Potsdam-Babelsberg predaje praktičnu dramaturgiju.</s><s> Torsten Šulc živi u Berlinu, gradu u kome će, tvrdi, ostati do smrti.</s>
<s>EMILIJA CEROVIĆ MLAĐA, Na krilima Talije - Antologija poezije o pozorištu, (Nolit, Beograd, 2006) ko to tamo Čita Diže se zavesa.</s><s> Koliko je poznato mom ograničenom umu, antičko pozorište nije poznavalo zavesu kao rekvizit.</s><s> Zavesu su donele srednjevekovne putujuće pozorišne trupe, u nedostatku boljeg rešenja (Gorica Popović i Branislav Zeremski u reklami za onu banku!), znate i sami u kakvim neljudskim uslovima su glumci izvodili mirakule, misterije, ili sličice iz svakodnevnog života.</s><s> Da ne spominjem da je u to vreme glumac bio jedan od sinonima za jeres.</s><s> Hvala Bogu, vremena se menjaju, pa su i uloge zamenjene.</s><s> Antologija Cerovićeve je svojevrsno dizanje zavese, jer nam ukazuje na fenomen pozorišta.</s><s> Pozorište je izvor i kolevka u neku ruku.</s><s> I za poeziju, i za muziku, ali i za samo pozorište.</s><s> I možda, da nije bilo tih “dasaka koje život znače’’, ne bi bilo Sofokla, Terencija, Molijera, Getea, Čehova, Ibzena, Beketa, Sterije, Mocarta, Betovena i da ne nabrajam dalje, znate na šta mislim.</s><s> A šta bismo onda?</s><s> Bolje da ućutim.</s><s> Ova knjiga je, u stvari, sama scena.</s><s> Scena koja govori o samoj sebi, šta je i šta misli, od čega se sklanja i čemu se nada.</s><s> A iza kulisa nestrpljivo stoje s plamičkom u oku pesnici i pisci, glumci i glumice i čekaju na čitanje i svoju rolu.</s><s> I po prvi put, pozdraviću čekanje i stajanje u redu (inače je to gubljenje vremena!), jer jedan drugom dišu za rame Breht, Pinter, Simović, Žan- Luj Baro, Vajld, Arto, Laza Kostić, Verlen, Herbert...</s><s> Nekom diše i Sima Lukin Lazić, glumac srpski koji je 1886. godine spevao prvu zabeleženu pesmu u nas o pozorištu i glumcu.</s><s> I svi se oni smenjuju jedan po jedan, pesma po pesmu, reč po reč.</s><s> A onda dolazi on.</s><s> Negde u centralnom delu knjige.</s><s> Tamo gde mu je i mesto.</s><s> Njemu je pozorište bila kuća i pre njegove kuće.</s><s> Breht ga je nazvao „Elizabetanac’’ u svojoj pesmi.</s><s> Naravno, o Šekspiru je reč.</s><s> Blok, Pasternak, Prever, Lalić, Ahmatova, vode dijalog s njim, razgovarajući s Hamletom, Ofelijom i Fortinbrasom kao da s njima piju kafu nedeljom popodne.</s><s> A ko onda, sedi u publici?</s><s> Odmah da vam kažem, publika nije.</s><s> Nemojte šaputati, dajte da i mi čujemo.</s><s> Pozorište!</s><s> Šta pozorište?</s><s> Pozorište sedi u publici!</s><s> I kad zaklopite knjigu (pročitanu neprelistanu!), razmislite o glavnom junaku.</s><s> O ličnosti pozorišta.</s><s> O upoznavanju sebe.</s><s> O beskraju na deset kvadrata.</s><s> O fenomenu zbog fenomena.</s><s> O koferu u ruci i s torbom na ramenu što bi Baro rekao.</s><s> Ja sam to uradio i vredelo je.</s><s> Spušta se zavesa.</s><s> Vi je podignite.</s>
<s>„I da li bi ti ratovao za tu Ideju o Velikoj Srbiji?“</s><s> Stefan nije odmah odgovorio, jer se krstio i onda nakratko zatvorio oči u molitvi pre nego što je uzeo vezane ovce i jednoj po jednoj prerezao grlo velikim zakrivljenim nožem.</s><s> Harvel je pogledao teško sečivo, damaški čelik koji se svetlucao ispod krvi.</s><s> Takvo oružje, ako bi se njime zamahnulo a ne prevuklo preko vrata, moglo bi u jednom zamahu da odseče ljudsku glavu.</s><s> Kad su ovce prestale da se batrgaju napravio je proreze na zadnjim nogama i obesio ih o zid crkve da se ocedi krv.</s><s> Poslednja ovca, pošto se otrgla iz konopa, ispravila se na kolena raspršujući krv svuda oko sebe.</s><s> „Obori ga!“ - viknuStefan.</s><s> „Ne može više da te udari.“</s><s> Harvel udari ovna po nogama i pritisnu ga čizmom dok nije prestao da mrda.</s><s> Kad je pogledao košulju primetio je da na levom rukavu, ispod ramena, ima krvavu mrlju.</s><s> Stefan je stenjao dok je povlačio nož ispod kože ovna, derući ga od glave prema repu i ostavljajući golo svetlucavo telo.</s><s> Harvel bi pomogao, ali to je bio prljav posao, tako da je njegova ponuda i odbijena.</s><s> „Ne volim ovaj posao“, reče Stefan kad je završio poslednju ovcu, „i ne verujem da bih bio dobar u ubijanju ljudi.</s><s> Ali moji prijatelji koji se nisu zavjetovali, oni će se boriti za Veliku Srbiju i rado će za nju ubijati.“</s><s> „A kad će to biti?“</s><s> „To niko ne može reći.</s><s> Naš knjaz kaže da će to biti kad sve bude spremno, ali mi čekamo već trideset godina, od ustanka u Hercegovini, ili čak otkad je on došao na presto.</s><s> Moramo imati blagoslov Velikih sila, kaže on, i sve radi za taj cilj.</s><s> Ali meni se čini da su Velike sile bile lude kad su povukle granice na karti i rekle nam đe treba da živimo.</s><s> Sam Đavo ne bi bio napravio gori posao i ako pitaš Vasojeviće kuda ide granica, oni kažu da pliva u krvi.</s><s> Zato ima onih koji kažu da Velike sile neće nikada viđeti istinu u ovoj stvari i mi moramo da djelujemo sami.</s><s> Kažu da nas knjaz previše čeka.“</s><s> „Turska carevina ne može da zaustavi Srbe.</s><s> Ona je mrtva kao i ta ovca na čijoj si glavi stajao nogom, ili bi bila bez Austrije koja patrolira Sandžakom, i bez oružja i novca, pa čak i brodova koje vaša kraljica šalje sultanu“.</s><s> „Kraljica je već sedam godina pokojna“.</s><s> „Istina je, ona je pokojna, ali šta se promjenilo?</s><s> Kod nas kažu da ako hoćeš da kupiš englesku pušku onda moraš da ubiješ Turčina“.</s><s> „To ne mogu da ti objasnim.</s><s> Ni sam ne shvatam, jedino mogu da se nadam da će se takva politika promjeniti“.</s><s> Harvel tada pomisli na ser Persija Futa i bi mu jasno da su njegove reči prazne.</s><s> „Mladići neće čekati tu promjenu ili riječi knjaza Nikole.</s><s> Neki od njih zaista kažu da knjaza Nikolu plaća Austrija, a Rusija neće nikada djelovati.</s><s> Kažu da je on sada neprijatelj i da mu se ne može vjerovati“.</s><s> Videći da ga Harvel gleda s nevericom, monah čučnu na mesto gde se skupila ovčja krv i uroni u nju ruke.</s><s> Onda uze u šaku grumen zemlje i ispruži prste pred Harvelovim očima.</s><s> „Znaš li šta je ovo?“</s><s> „Ruka“, reče Harvel, a onda se seti:</s><s> Ne, to je crna ruka.</s><s> „Znam šta je to.“</s><s> Stefan pritisnu dlan na oderanu mešinu ovna, ostavljajući jasan znak na runu koje zamrlja.“</s><s>To nisam rekao ja, niti si to rekao ti.</s><s> Te riječi se nikada ne izgovaraju, ali to je znak bratstva koje je ujedinjeno u očaju i žrtvovanju.</s><s> Iznad svega, ova stvar se ne smije pominjati u kraju u koji odlaziš, jer to je kletva Vasojevića, naročito Danilova, koji je imao tri sina a sada ima jednoga“.</s><s> Obrisao je ruke o travu i ustao da obuče mantiju.</s><s> „Sad moram da očistim ruke, a ti moraš oprati košulju.</s><s> Hoćeš li mi ponijeti pojas i kuburu?“</s><s> Svečanost je počela kasno popodne, kada su se ovce vrtele na ražnju i kada se meso pušilo i cvrčalo, Harvel koji ne beše jeo pravu hranu četrdeset osam časova hodao je tamo-amo upola lud od tog mirisa.</s><s> Celo popodne engleskom serdaru nuđena je šljivovica i jako crno vino iz kozjih mehova, a on se nije usuđivao da odbije ni jednu jedinu kap.</s><s> Koračao je pored ražnjeva zato što mu se sve vrtelo ako bi seo, naročito ako bi zatvorio oči.</s><s> Konačno se oglasiše zvona, pomalo zabludelo, učini se Harvelu i iguman blagoslovi jelo.</s><s> Meso su na ražnjevima nosili monasi od stola do stola i svaki je muškarac sekao ono što je mislio da on i njegova porodica mogu da pojedu.</s><s> Harvelov sused pomože mu da odvali najveći deo buta.</s><s> Kad je očerupao meso poput vuka, navalio je na cicvaru, kukuruzno brašno sa sirom pirjano na kozjem maslacu, tako da se osećao kao da će da pukne.</s><s> Podignuto je nekoliko zdravica kraljici Viktoriji, a posle druge ili treće Harvel je odustao od svojih objašnjenja engleskog zakona o redu nasledstva.</s><s> Zauzvrat je nazdravljao slavnoj budućnosti Crne Gore, što mu je delovalo kao siguran početni potez.</s>
<s>Džulijan Barns Artur Džordž Geopoetika, 2006 prevele Ivana Đurić Paunović i Nina Ivanović Ovo delo Džulijana Barnsa kritičari smatraju vrhuncem njegovog dosadašnjeg opusa.</s><s> Roman „Artur i Džordž“ istovremeno je i detektivska priča, ali i psihološki i ljubavni roman zasnovan na realnim događajima.</s><s> Pored toga što je odmah primećeno od čitalačke publike, ovo delo skrenulo je i pažnju kritičara, koji su ga uvrstili u najuži izbor za nagradu Man Buker 2005.</s><s> Kombinujući dokumentarnu građu sa istorijskim elementima, Barns je napisao delo-sublimat fikcije i preseka viktorijanskog društva sa samog kraja DžIDž i početka XX veka u Engleskoj.</s><s> Iz barokno bogate viktorijanske prošlosti, Barns na svetlo spisateljske pozornice izvodi Artura Konana Dojla, autora čuvenog Šerloka Holmsa i Džordža, mladog advokata.</s><s> Sva pisma navedena u delu, potpisana ili anonimna, autentična su, takvi su i citati iz novina, vladini izveštaji, pitanja pokrenuta u Parlamentu i pisanje samog ser Artura Konana Dojla.</s><s> „Artur i Džordž“ neminovno će biti jedna od najčitanijih knjiga ove jeseni kod nas - besprekorni stil i pripovedački dar Džulijana Barnsa i ovde su očiti.</s><s> Jorgos Moleskis Od mrvica KOV, 2006 prevela Snežana Dulgeri Jorgos Moleskis rođen je na Kipru (1946.) Engleski koledž završio je u Nikoziji, a studije ruskog jezika i književnosti u Moskvi.</s><s> Doktor je filologije.</s><s> Njegove knjige pesama prevođene su na engleski, francuski, rumunski, albanski, bugarski.</s><s> „Od mrvica“ je prva Moleskisova knjiga prevedena na srpski jezik.</s><s> Ovaj pesnik uspeva da spoji lirsko sa filozofskim, ontološko sa mitskim, govoreći najrazlitijim glasovima: glasovima ispovednika, proroka, ljubavnika, mistika, ali i glasom deteta u čoveku, koje se pita kuda hitamo, u ovo doba u kome „tako ubrzano stari svet“, a „svaka pobuna ima svoju pesmu“, u svetu „gde je potreban jedan jedini potez kao Sokratov ili Hristov, da bi svet znao gde je“ i gde svi „po jednom užetu hodamo i sve o jednom koncu visi“.</s><s> Evo nam, dakle, pesnika-filozofa, koji, uprkos svim fatumima i životnim udesima, tvrdi da postoji „svetlost zlatna iza crnih oblaka“, kao i muzika „iza tišine, spremna da se razotkrije, iako stalno beži“.</s><s> Ova poezija je za čitaoce sa apsolutnim sluhom- ona govori duši i onda kad se čini da govori samo duhu.</s><s> Mišel de Krecer Slučaj Hamilton Laguna, 2006 preveo Nikola Pajvančić U središtu ovog dela nalazi se Cejlon, tridesetih godina dvadesetog veka.</s><s> Glavni junak izdanak je nekada bogate i uticajne porodice, koju rasipni otac dovodi na ivicu propasti.</s><s> Advokat, uz to savršen proizvod svog vremena, Sem je veći Britanac od samih Britanaca, a u središtu njegove životne priče je, pored neuravnotežene sestre i neponovljive majke, i slučaj Hamilton, nerešeno ubistvo, koje je izazvalo veliki skandal u najvišim slojevima ostrvskog društva.</s><s> „Slučaj Hamilton“ delo je koje pulsira u halucinantnim džunglama i melanholiji, a radnja se odigrava na plantažama čaja, obasjanim sjajem Britanskog carstva koje bledi.</s><s> Mišel de Krecer za ovaj roman dobila je nagradu Komonvelta.</s><s> Predavala je u Monpeljeu, doktorirala na Sorboni i nekoliko godina radila kao urednik.</s><s> Sada živi u Melburnu.</s><s> Nešto od tamnog krvotoka ovog grada, setno, ironično i tragikomično, nalazi se i u ovom romanu.</s><s> Marsel Švob Imaginarne biografije AED studio, 2006 prevela Ivanka Pavlović Oko 1935. napisao sam bezazlenu knjigu pod naslovom Sveopšta istorija beščašća.</s><s> Jedan od mnogobrojnih njenih izvora, na koji kritika još nije ukazala, jeste ova Švobova knjiga, rekao je o ovom delu Borhes.</s><s> Sam Švob, pre no što je postao pisac, bio je strastven čitalac.</s><s> Poreklom je od rabinske loze, a nasledio je istočnjačku tradiciju, koju je pridodao zapadnjačkoj.</s><s> Prostor velikih bilioteka doživljavao je kao svoj.</s><s> Naučio je grčki i preveo Lukijana iz Samosate.</s><s> Prevodio je i Stivensona i Meredita, a uzori su mu bili Vitman i Po.</s><s> Izučavao je i srednjovekovni argo, ne bi li se približio Vijonu.</s><s> „Imaginarne biografije“ napisao je 1896.</s><s> Protagonisti ovog dela su realni, ali događaji koje Švob opisuje su bajkoliki, fantastični,fantazmagorični.</s><s> Ono što ovo delo čini posebnim, upravo je taj neobičan, subliman stil.</s><s> Sam Švob smatrao je da biograf ne sme da bude istinit, već da stvara u haosu ljudskih crta, kao i da piše samo o onim ljudima, koji su jedinstveni u ogromnom mnoštvu.</s>
<s>Pedeset godina od smrti etnopsihologa Vladimira Dvornikovića Što god je umereno, kompromisno, racionalizovano, ne može da razigra njegov politički temperament ili uopšte da potstakne njegovo dublje interesovanje, dobro zapaža ovaj naš etnopsiholog Vladimir Dvorniković (rođen 28. jula 1888, u Severinu, Hrvatska, a umro 30. septembra 1956. u Beogradu), imao je uzbudljiv i nesvakidašnji lični i profesionalni život.</s><s> Za ovog višestruko nadarenog i umnog čoveka gotovo s jednakim pravom možemo reći da je filozof, psiholog, etnolog, folklorista, psihoanalitičar, sociolog i književnik.</s><s> Dvorniković je svoja multidisciplinarna i veoma inventivna etnopsihološka i antropološka istraživanja sintetizovao u monumentalnom delu Karakterologija Jugoslovena, koje predstavlja krunu njegovog rada i neiscrpnu riznicu za poznavanje sklopa našeg nacionalnog mentaliteta.</s><s> Da bi razotkrio osnovne crte našeg nacionalnog karaktera, ovaj marljivi karakterolog služio se nepreglednim nizom empirijskih podataka o običajima, verovanjima, jeziku, muzici, religiji, istoriji i mitologiji jugoslovenskih naroda.</s><s> U Dvornikovićevom slikanju psihološkog portreta našeg naroda izvrsno su istaknute i dobro pogođene naročito neke crte kao što su, recimo, naš herojski, epski duh, sklonost ka humoru i ironiji, s jedne strane, ali i duboka, melanholična crta, s druge.</s><s> Veličina Dvornikovića kao karakterologa je u tome što je umeo da vidi i u najmanjem istorijskom, socijalnom ili umetničkom detalju „dušu“ našeg čoveka, da čak i iz onih naizgled perifernih i prezrenih kulturnih fenomena, kao što su to recimo anegdota, pošalica i vic, dođe do značajnih zaključaka o vrlo bitnim osobinama nacionalnog karaktera.</s><s> Njegova psihološka analiza našeg humora predstavlja antologijski primer lucidne i temeljne karakterološke studije ovog fenomena.</s><s> Ali ništa manje nego smisao za humor“, naš narod odlikuje i melanholična crta karaktera.</s><s> Ispod prividnog optimizma, smisla za humor i ironiju u onom najdubljem sloju, u samom temelju „duše“ našeg naroda, nalazi se jedno neizlečivo melanholično osećanje života.</s><s> Na osnovu proučavanja našeg melosa, posebno onog južnosrbijanskog i bosanskog, ovaj pronicljivi psiholog pronalazi duboku i tešku tugu.</s><s> Možda je najveća vrednost Dvornikovićevih karakteroloških dijagnoza našeg nacionalnog mentaliteta u njegovom nepristrasnom slikanju psihološkog portreta našeg naroda.</s><s> Naš slavni karakterolog uočavao je ne samo vrline karaktera Jugoslovena, po kojima se on razlikuje od prosečnog Engleza, Nemca ili Italijana, već je isto tako lucidno i tačno opisao i njegovu „tamnu stranu“ i čitavo mnoštvo mana, kao što su to: osvetoljubivost, inat, zlopamćenje, sujeta, bolesna ambicija i bezobzirni individualizam.</s><s> U senci Karakterologije Jugoslovena, neosporno najznačajnijeg dela Vladimira Dvornikovića, ostala je njegova knjiga Borba ideja, u kojoj se nalaze mnogi izuzetno vredni i aktuelni ogledi i studije iz socijalne i političke psihologije.</s><s> Dvorniković ukazuje na to da nacionalni mentalitet određuje način političkog mišljenja i delanja.</s><s> Tako, recimo, Englez ulazi u politiku sa izvesnom rezervom i odmerenošću.</s><s> Naš čovek, međutim, u politici se sav strasno predaje jednoj ideji, fanatično se bori za nju neko vreme, a onda smalakše i razočaran, prepusti se političkoj ravnodušnosti.</s><s> „U celokupnom jugoslovenskom politiziranju ima samo malo prelaznih nijansi između upornog i strasnog partizanstva i tupe apatije.</s><s> Naš čovek u suštini poznaje samo obe krajnosti: apsolutnu veru i zanos ili duboko nepoverenje i odvratnost“, smatra Dvorniković.</s><s> I danas je aktuelno i produktivno njegovo razmatranje psihološke osnove političkog ekstremizma u Srbiji i drugim balkanskim zemljama.</s><s> „Jugoslovenski čovek, po svojim duševnim dispozicijama, politički je ekstremist.</s><s> Krilatica koja će njega da pokrene ima da bude određena i krajnje zaoštrena, pre svega slična bojnom pokliču, kadra da u njemu oživi i podigne ogorčenog borca.</s><s> Što god je umereno, kompromisno, racionalizovano, ne može da razigra njegov politički temperament ili uopšte da podstakne njegovo dublje interesovanje.</s><s> Jugosloven, svih pokrajina i varijeteta, reagira politički samo onda, ako neko pitanje zahvata u sam koren njegova bića, dira njegov osnovni životni interes ili njegova najdublja tradicionalna osećanja“, dobro zapaža ovaj naš etnopsiholog.</s><s> U knjizi Borba ideja, izuzetno su sveži, dobri i aktuelni Dvornikovićevi opisi tipova političkih delatnika, kao što su: „karijerista“, „demagog“, „negativac“ i sl.</s><s> Tako recimo njegovom psihološkom portretu demagoga plastično naslikanom pre sedeamdeset godina u raspravi „Demagogija i psihopatija“ teško da se danas može nešto novo, a bitno dodati.</s><s> Na samom početku ove rasprave autor upozorava:</s><s> „Demogogija je otrovna biljka koja buja na tlu polukulturnih demokratija“.</s><s> Dvorniković izvrsno razobličava srž karaktera demagoga.</s><s> „Demagog pre svega ima oštar njuh za prosečne i najraširenije instinkte gomile.</s><s> U tome njuhu i veštoj istrajnosti u iskorišćavanju dubokih instinkata gomile stoji sva naročita demagoška ‘genijalnost’.</s><s> I drugi znaju za tu instinktivnu podsvest gomile, ali demagog gradi na njoj svesno i metodički.</s><s> On se obraća na negativne psihičke poluge, na egoizam, zavist, lakomost i mržnju“.</s><s> Demagog laska primitivnosti, sebičnosti i narcizmu gomile, podstiče je na mržnju i destruktivnost prema onim „drugima“.</s><s> Demagog je dobar „psiholog“, u smislu da dobro poznaje naličje ljudi, njihove najmračnije strane i slabosti, a ujedno je i veliki cinik koji se radi ostvarenja sopstvenih sebičnih ciljeva bezobzirno koristi ljudskim manama.</s><s> On ne štedi blistave i zvučne reči, poletne fraze o slobodi, nacionalnom interesu, moralu i demokratiji kako bi se dočepao glasova te gomile koju prezire, mada joj se neprestano udvara u javnim nastupima.</s><s> Po svojoj strukturi karaktera je demagog psihopata, amoralan i asocijalan tip.</s>
<s>SPOLjNOTRGOVINSKI BILANS SEVERNOBANATSKE PRIVREDE Prema podacima Regionalne privredne komore Kikinda, u prvih sedam meseci ove godine severnobanatska privreda ostvarila je spoljnotrgovinski bilans od oko 140,2 miliona evra, pri čemu je ostvaren suficit od 37,2 miliona evra.</s><s> Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 172 posto.</s><s> U ovom periodu, 123 preduzeća izvezla su robu za 88,7 miliona evra.</s><s> Istovremeno, 192 preduzeća u inostranstvu potrošila su 51,5 miliona evra.</s><s> Preduzeća iz kikindske opštine učestvovala su u izvozu s područja Severnobanatskog okruga sa 66,2 odsto (58,7 miliona evra), i ostvarila 52,5 odsto uvoza ovog regiona (27,1 miliona evra).</s><s> Kikindska privreda imala je suficit od 31,6 miliona evra.</s><s> U izvozu regiona Sekćani su drugi, sa realizovanih 18,2 miliona evra izvoza i 6,7 miliona evra uvoza.</s><s> Ađani su prodali robu za skoro četiri miliona evra a, pritom, na svetskom tržištu pazarili za oko 3,3 miliona evra.</s><s> I čokaiska privreda imalaje pozitivan spoljnotrgovinski bilans, sa skromnih 229.307 evra izvoza i 45.176 evra uvoza.</s><s> Preduzeća iz opštine Kanjiža ostvarila su deficit u trgovini sa svetom jer su prodala robu za 6,5 miliona evra, potrošivši pritom na inostranom tržištu, uglavnom na mašine i opremu, 11,9 miliona evra.</s><s> Negativan bilans imali su i privrednici iz Novog Kneževca, sa ostvarenih milion izvoza i 2,4 miliona uvoza.</s><s> U Regionalnoj privrednoj komori Kikinda tvrde, međutim, da je ovaj pokazatelj relativan zbog toga što se preuzimanjem nekih većih firmi uvoznoizvozni poslovi beleže novim većinskim vlasnicima, čije je sedište van novokneževačke opštine.</s><s> Skoro polovinu ukupne spoljnotrgovinske razmene ostvarili su najveBi izvoznici:</s><s> „Metanolsko sirćetni kompleks", iz Kikinde, i Livnica „Kikinda".</s><s> Na listi najvećih izvoznika potom slede senćanska šećerana TETO, kikindski „Le Belijer", „Alteh Fermin" iz Sente, crepari i keramičari kikindski „Toza Marković" i kanjiški „Potisje Tondah".</s><s> Prodajni bilans preko milion evra imali su još kikindski „Banini" i „Telek paprika" iz Martonoša.</s><s> Livnica „Kikinda" prva je na listi uvoznika, a za njom slede:</s><s> „Le Belijer", „Potisje Tondah", „Banini" i „Toza Marković".</s>
<s>TRKA ZA SREĆNIJE DETINjSTVO Tradicionalna manifestacija „Trka za srećnije detinjstvo", koju 17. put organizuje 7.10.</s><s> Crveni krst Srbije, u saradnji sa opštinskim organizacijama - u Kikindi održaće se 14. oktobra.</s><s> Organizacioni odbor Trke Crvenog krsta Kikinde pomerio je datum održavanja zbog „Dana ludaje" koji traju od 6. do 8.10.</s><s> Generalni moto ovoogodišnje Trke je „Imamo cilj dođi na start", dok je slogan Crvenog krsta Kikinde „Potrči brže i spretnije, za detinjstvo lepše i sretnije".</s><s> Generalni sponzor je AD „Banini", dok je pokrovitelj akcije Skupština opštine.</s><s> Očekuje se učešće velikog broja dece, od predškolaca do srednjoškolaca, kao i građana koji su zdravi i sposobni.</s><s> - Sva sredstva koja će se prikupiti ovom akcijom namenjena su deci kaže Aranka Felbab, sekretar Crvenog krsta Kikinde Novac će se vratiti školama koje od njega mogu da kupe neophodnu opremu za nastavu ili sport.</s><s> Crveni krst Kikinde pripremio je startne brojeve koji koštaju 50 dinara i mogu se kupiti u ovoj humanitarno) organizaciji, školama ili ustanovama.</s><s> Odlukom Organizacionog odbora Trka će imati 18 startova.</s><s> U svakom od njih nagradiće se prva tri najbrža učesnika, iako Trka nema takmičarski karakter.</s><s> Crveni krst pripremio je simbolične nagrade kojima želi da stimuliše decu na zdrave navike.</s><s> Svi prvoplasirani dobijaju tortu iz „Čarobnog drveta".</s><s> Pored toga, pripremljene su i ekskluzivne nagrade: za srednjoškolce dva letovanja u Baošiću koje obezbeđuje Crveni krst Srbije, dva sedmodnevna boravka na Zlatiboru, za učenike šestih razreda osnovnih škola, a za najbržu majku sa bebom Crveni krst Vojvodine obezbedio je vikend za njenu porodicu, na Vršačkom bregu.</s>
<s>Društvo za brigu o životinjama iz Kenta poslalo Srbiji upozorenje da će je tužiti zbog ubijanja životinja I Šinteri moraju da budu nežni....</s><s> BEOGRAD - Srbija će dobiti tužbu Evropske unije ako ne stane na put masovnom ubijanju životinja!</s><s> Englesko Društvo za brigu o životinjama iz Kenta "Nort Kent animal velfer" (NKAW) poslalo je pismo upozorenja premijeru Vojislavu Koštunici, u kome preti da će preko britanskih članova u parlamentu EU insistirati da se razmotre mogućnosti tužbi protiv odgovornih u Srbiji za ubijanje životinja.</s><s> Prema nezvaničnim podacima (zvanični ne postoje), samo u Beogradu godišnje se ubije oko 7.000 mačaka i pasa lutalica.</s><s> U gradovima poput Novog Sada i Zrenjanina, broj ubijenih životinja dostiže i 4.000.</s><s> U pismu premijeru, NKAW podseća da je masovno ubijanje životinja zabranjeno Krivičnim zakonom, koji je u Srbiji stupio na snagu početkom 2006. godine.</s><s> Elvir Burazerović, predsednik Orke, društva za zaštitu životinja u Srbiji, za Press kaže da bi pretnje Britanaca tužbom trebalo ozbiljno shvatiti.</s><s> - Društvo za brigu o životinjama iz Kenta je ozbiljno društvo sa dugogodišnjom tradicijom i ne sumnjam da imaju svoje ljude u parlamentu Evropske unije.</s><s> Sve što se u Srbiji radi je pod lupom, pa tako i ubijanje životinja.</s><s> Od januara 2006. ubijanje i zlostavljanje životinja, ne samo kućnih ljubimaca, već i oglednih i domaćih životinja ušlo je u Krivični zakon.</s><s> Postoji jedna stavka u kojoj piše da životinje niko ne sme da muči, zlostavlja i ubija i za to je predviđena kazna, novčana ili od šest meseci do tri godine zatvora.</s><s> Do ove godine kazna za ubijanje životinja iznosila je 500 dinara - objašnjava Burazerović.</s><s> Sadašnji zakon, međutim, prema njegovim rečima, nije potpun.</s><s> - Do sada je samo u Krivični zakon uneta klauzula da se životinje ne smeju ubijati.</s><s> I to bi bilo nešto, samo kad bi se poštovalo.</s><s> Orka je od januara 2006. do sada podnela više od 50 prijava, ali nikakvih reakcija nije bilo.</s><s> Očekujemo da će uskoro biti urađen zakon o zaštiti životinja, koji će preciznije urediti ovu oblast - kaže Burazerović.</s>
<s>U Srbiji je roditeljima sve teže da ostvare pravo na dečji dodatak, jer je država toliko zakomplikovala zakon da mnogi odustaju od zahteva za pomoć BEOGRAD - Srbijom vlada "bela kuga", a državu kao da je baš briga za to.</s><s> Umesto da finansijski pomogne mlade parove koji se zbog nemaštine ne odlučuju da budu roditelji, država postojeće zakone još više komplikuje, pa je roditeljima sve teže da ostvare čak i pravo na dečji dodatak.</s><s> Jedna samohrana majka koja živi u stanu svojih roditelja kaže da joj je početkom godine odbijen zahtev za dečji dodatak samo zato što su se promenili propisi.</s><s> - Živim kod roditelja i sama izdržavam dete.</s><s> Prema starim propisima, prostor u kome živite računao se tako da na svakog člana porodice ide jedna soba.</s><s> Otkako su, međutim, po novoj proceduri počeli da broje kvadrate, izgubila sam pravo na dečji dodatak jer je neko utvrdio da po članu domaćinstva imamo tri kvadrata više, bez obzira na to što su ta tri kvadrata u stvari terasa!</s><s> Sada sam izgubila dečji dodatak, a od tog novca sam plaćala obdanište.</s><s> Pošto radim u knjižari za samo 9.000 dinara, a dete više ne mogu da šaljem u vrtić, primorana sam i to da napustim da bih čuvala ćerku - kaže naša sagovornica.</s><s> Načelnica službe za dečju zaštitu u Ministarstvu za rad Milena Antić-Janić objašnjava da će možda uslediti neke izmene zakona ukoliko se pokaže da primenjena pravila nisu najbolja.</s><s> - Izmene koje je zakon pretrpeo još su u fazi provere.</s><s> Trenutno se snima stanje na terenu i moguće je da će biti nekih korekcija u odnosu na kvadraturu koja je sada određena kao cenzus.</s><s> Verovatno će biti i promena kada je reč o visini primanja.</s><s> Cenzus se određuje na mesečnom nivou, a svaki roditelj koji nije zadovoljan rešenjem može da uloži žalbu Ministarstvu za socijalni rad - kaže Milena Antić-Janić.</s><s> Ona podseća da je po zakonu koji je donesen 2002. utvrđeno da je dečji dodatak, kao što mu i samo ime kaže, dodatak, i to za najugroženije porodice, i da nije nešto od čega dete treba da živi.</s><s> - Da bi neko podneo zahtev za dečji dodatak, mora da bude državljanin ove države.</s><s> Osim toga, ne sme da ima imovinu sem stambenog prostora u kome živi.</s><s> Taj stambeni prostor ne sme da bude veći od 20 kvadrata po osobi.</s><s> Ukoliko porodica ima zemljište, ono ne sme biti veće od dva hektara po članu porodice.</s><s> Roditelji takođe ne smeju imati novčana sredstva ili upisane akcije koje su veće od ukupne vrednosti 30 dečjih dodataka.</s><s> Ako porodica živi od poljoprivrede, prihodi ne smeju da budu veći od 2,35 dinara po hektaru, odnosno za samohrane roditelje, staratelje i hranioce i roditelje dece ometene u razvoju 2,28 dinara po hektaru.</s><s> Ukoliko ima više od šest godina, dete mora da bude redovan đak.</s><s> A zakon propisuje da se dečji dodatak prima do završetka srednje škole odnosno do 18. ili 19. godine - objašnjava Milena Antić-Janić.</s>
<s>Početkom naredne godine mreža od 27 zdravstvenih ustanova u Beogradu preći će u nadležnost grada i politika Sekretarijata za zdravstvo biće posvećena izradi strategije o novoj mreži zdravstvenih ustanova.</s><s> Novi gradski sekretar za zdravstvo Snežana Stevanović rekla je juče da će taj resor biti potpuno posvećen prebacivanju nadležnosti sa republičkog na gradski nivo mreže beogradskih zdravstvenih ustanova.</s><s> - U nadležnosti grada od sledeće godine prelaze 16 domova zdravlja, četiri klinička centra i sedam zavoda.</s><s> Politika gradske uprave biće usklađena sa novonastalom slikom gradskog zdravstva, a to podrazumeva mnogo veća ulaganja u izgradnju novih ustanova i adaptaciju starih.</s><s> Prioriteti će biti ona naselja koja su se u poslednje vreme naglo proširila, poput Surčina, Mirijeva, a koja nemaju sopstvene zdravstvene ustanove - objasnila je Stevanovićeva.</s><s> Prema njenim rečima, veliko "sređivanje" biće i u zdravstvenom sistemu grada, prvo u organizacionom, a potom i u tehničkom i investicionom smislu.</s><s> - Veliku pažnju posvetićemo novim programima.</s><s> Pre svega preventivnim centrima za stare, savetovalištima za gojazne i za odvikavanje od pušenja, bazarima zdravlja, u okviru kojih će lekari na ulicama obavljati preglede, davati savete... - kaže Stevanovićeva.</s><s> Na mestu gradskog sekretara Snežana Stevanović zamenila je Ivana Radojkovića.</s><s> Završila je Stomatološki fakultet i menadžment u zdravstvu, a do sada je bila na funkciji direktora Doma zdravlja na Vračaru.</s><s> Njen mandat trajaće četiri godine, a na novu dužnost stupiće 1. oktobra.</s>
<s>Nebojša Čović traži da FMP, kao dvostruki osvajač i aktuelni šampion regionalnog takmičenja, dobije udeo u njegovom vlasništvu Predsednik Košarkaškog kluba FMP Nebojša Čović najavio je da će klub iz Železnika uskoro tražiti udeo u vlasničkoj strukturi Jadranske lige!</s><s> Istovremeno, prvi čovek "pantera" rekao je da će inicirati stvaranje srpske lige ukoliko pregovori sa čelnicima regionalne NLB lige propadnu.</s><s> Nebojša Čović se tako pridružio direktoru vršačkog Hemofarma Marku Ivanoviću, koji je pre dva dana izrazio nezadovoljstvo načinom na koji su izvršene promene u vlasničkoj strukturi Jadranske lige.</s><s> Podsetimo, večiti rivali su letos od Budućnosti dobili po 6,6 procenata akcija Jadranske, ali ih nisu podelili sa FMP-om i Hemofarmom, koji su tri puta osvajali ovo takmičenje.</s><s> - Nije logično da KK "Bosna" ima 20 odsto vlasništva u Jadranskoj ligi, a da pet fizičkih lica drži još petinu.</s><s> Nije logično ni da Jadranska liga nema sedište bar nekog dela organizacije u Beogradu - rekao je Čović.</s><s> On je ocenio i da je stvaranje srpske lige, sa vlasničkim udelom klubova, moguće pod uslovom da ne bude "srpske nesloge".</s><s> Čović je rekao da je svojevremeno pokrenuo inicijativu za stvaranje takve lige.</s><s> - FMP je još u sezoni 2002/2003. tadašnjem predsedniku Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore Miodragu Babiću predlagao stvaranje takve lige, po uzoru na špansku ACB ligu...</s><s> Međutim, nije bilo sluha za to - rekao je Čović.</s><s> Predsednik KK FMP je dodao i da je spreman da aktivno učestvuje u stvaranju takve lige, ali je dodao da to niko ne može sam da uradi.</s><s> Direktor Hemofarma Marko Ivanović rekao je da su Vrščani tek na promociji novog sponzora lige saznali da je Budućnost podelila svoj vlasnički udeo sa Crvenom zvezdom i Partizanom.</s><s> - Mi i FMP osvojili smo polovinu titula u regionalnoj ligi, pa smo očekivali da nas neko bar obavesti o promeni vlasničke strukture lige.</s><s> Očekujemo odgovor zašto su nas zaobišli, ali ipak verujemo da će se pronaći način da i Hemofarm učestvuje u vlasništvu nad regionalnom ligom.</s><s> Verujem da je dokapitalizacija najbolji način za to - smatra Ivanović.</s>
<s>Teniska asocijacija Srbije insistiraće da Jankovićeva i Ivanovićeva igraju zajedno u Fed kupu, jer bismo sa njih dve jurili plasman u Svetsku grupu!</s><s> Teniska asocijacija Srbije insistiraće da Jelena Janković i Ana Ivanović igraju zajedno u Fed kupu, jer bismo sa njih dve mogli da jurimo plasman u Svetsku grupu!</s><s> Zbog toga je juče, čak šest meseci pre početka takmičenja u Evro-afričkoj zoni, na adresu dve najbolje srpske teniserke upućeno pismo s pozivom da nastupe u nacionalnom dresu.</s><s> Ana Ivanović i Jelena Janković nikada do sada nisu nastupale zajedno za reprezentaciju.</s><s> Ivanovićeva je ove godine prvi put obukla nacionalni dres seniorske selekcije, ali je Jelena posle pet godina uzastopnog učešća za plave u Federejšen kupu otkazala učešće.</s><s> Tatjana Ječmenica, selektor srpske reprezentacije, kaže za Press da bi sa Anom i Jelenom Srbiji bilo mesto u osam najboljih svetskih selekcija.</s><s> - Nama je u ovom trenutku, šest meseci pre takmičenja, bilo važno da pošaljemo pozive Ani i Jeleni kako bi one u svoj program za 2007. godinu uvrstile i obaveze prema reprezentaciji.</s><s> One su profesionalci, najverovatnije će obe već sledeće godine biti među deset najboljih i stoga moraju da prave plan nastupa na turnirima tokom naredne sezone.</s><s> Nadam se da će se obe, ukoliko budu zdrave, odazvati pozivu, a u tom slučaju bili bismo prvi favoriti turnira koji se igra u aprilu.</s><s> Ne samo po rejtingu na WTA listi, već i po kvalitetu, s Anom i Jelenom mesto nam je među osam najboljih selekcija sveta - kaže Tatjana Ječmenica.</s><s> Najbolja ženska reprezentacija Srbije i u narednoj sezoni igraće u prvoj grupi Evro-afričke zone, gde će se boriti za ulazak u plej-of, koji vodi u Svetsku B grupu.</s><s> Nažalost, ove godine propustili smo dobru priliku i sada nas od tog sna dele najmanje dve godine.</s><s> U sledećoj da se plasiramo u B grupu, a onda za još godinu dana da uđemo u Svetsku A grupu.</s><s> Pisma su poslata na adrese desetak teniserki, a u zavisnosti od trenutne forme selektor će, kada dođe vreme, odrediti koje će dve teniserke praviti društvo Ani i Jeleni.</s>
<s>Dragan Stojković Ne prijaju mi prozivke sa tribina, ali ako se čekao prvi kiks da bi pala moja glava, e to nije u redu.</s><s> Između vraćanja dugova i lige UEFA uvek biram ovo prvo!</s><s> Dragan Stojković Piksi...</s><s> Znam da neki prave tajne sastanke i kuju planove kako da ruše Zvezdu.</s><s> Ali, doći će i oni na dnevni red Predsednik Crvene zvezde Dragan Stojković Piksi nema nameru da napusti klub, iako su navijači to tražili od njega posle poraza od Libereca.</s><s> Stojkovića vređa činjenica da se već posle prvog kiksa traži njegova glava, i napominje da mu je draže to što je prodajom igrača vratio dugove, nego da se plasirao u ligu Kupa UEFA.</s><s> - Nije prijatno čuti prozivke sa tribina.</s><s> Takođe, kad nema rezultata reakciju morate da očekujete, a ja kao predsednik prvi sam na udaru.</s><s> U svakom slučaju, nisam očekivao da će pevati pesme o meni.</s><s> Ali, ako se čekao prvi kiks da bi se tražila moja glava... e pa mislim da to nije u redu.</s><s> Ponavljam, prozivke ne prijaju, ali verujte da me to neće destabilisati u daljem radu, niti će me izbaciti iz koloseka.</s><s> Prihvatam kritike i pametan čovek izvlači pouke iz toga.</s><s> Navijači su bili sjajni i sve vreme žestoko bodrili igrače - kaže Dragan Stojković.</s><s> Prvi čovek crveno-belih smatra da je Zvezda izgubila sve šanse za plasman u ligaški deo takmičenja još u prvom susretu u Liberecu.</s><s> - Kao i svakom zvezdašu teško mi je pao ovaj poraz.</s><s> Ali, početak utakmice i gol u prvom minutu odredili su dalji tok meča.</s><s> Šansa je postojala samo ukoliko mi budemo prvi poveli.</s><s> Ipak, objektivno gledano mi smo eliminisani još u prvom meču.</s><s> Ovo nije nikakva tragedija.</s><s> Fudbal je satkan od pobeda i poraza i ko to ne shvata nije mu mesto u ovom poslu.</s><s> Nemamo šta da zamerimo fudbalerima, igrali su koliko su mogli.</s><s> Prošle godine smo napravili uspeh, plasirali se u Ligu UEFA, takođe osvojili "duplu krunu".</s><s> Sada nismo uspeli da nastavimo takmičenje u Evropi, okrećemo se domaćim takmičenjima i čekamo popravni sledeće godine.</s><s> Mnogi su skloni tvrdnji da je osnovni uzrok loših partija, a samim tim i rezultata, prodaja vodećih igrača.</s><s> - Sve poteze vukli smo isključivo u interesu kluba i ja stojim iza toga.</s><s> Imali smo situaciju da možeš da uzmeš katanac u ruke i zatvoriš "Marakanu" ili da prodaš deo igrača i rešiš finansijske probleme.</s><s> Da se razumemo, ako me pitate da li sam za prolaz u ligu UEFA ili za konsolidovanje finansijske situacije, verujte da ću uvek izabrati drugu varijantu.</s><s> Liga šampiona je nešto sasvim drugo.</s><s> Niko nije prodavao fudbalere iz hira, već nas je muka na to naterala.</s><s> Nisam ja kriv što sam zatekao određeno stanje u klubu.</s><s> Setite se, kada sam zadržao Žigića svi su govorili "bravo, majstore".</s><s> E, sada smo došli u situaciju kada smo jednostavno morali da ga pustimo ili bi otišao bez obeštećenja.</s><s> Ne možemo imati i "jare i pare", odnosno, rezultate i punu kasu.</s><s> Ovaj kiks mnogi su čekali još od Brage.</s><s> I šta sad, hajde da skidamo glave.</s><s> E pa neće moći, jer Zvezda je veliki klub.</s><s> I Stojković je svestan da su igrači nesigurni u sebe i da imaju veliku tremu pred svaku utakmicu.</s><s> - Delim Bajevićevo mišljenje da su kod igrača prisutni strah i trema u igri, što se posebno vidi u tehničkim elementima.</s><s> Nije mi poznat razlog zašto je to tako.</s><s> Bio sam na treningu i praktično asistirao Bajeviću sa željom da podignemo tim iz letargije.</s><s> Rezultate očekujem već protiv Banata, a onda nam predstoji dvonedeljna pauza koju moramo da iskoristimo za uigravanje svih linija tima.</s><s> Piksi nije zabrinut zbog saznanja da postoji deo ljudi koji rade protiv Zvezde i raduju se njenim neuspesima.</s><s> - To je manjina.</s><s> Ali, znam za neke zakulisne radnje, tajne sastanke i planove da bi se klub destabilisao.</s><s> Sve se radi na štetu Zvezde, ali detalji, ma koliko bili zanimljivi, još nisu za javnost.</s><s> Polako, doći će i to na dnevni red - poručio je Stojković.</s>
<s>Crno-beli će ove jeseni jedini braniti čast srpskog fudbala u Evropi.</s><s> Nađ:</s><s> Nije važno koga ćemo dobiti u grupi.</s><s> Pobedićemo sve kod kuće i dočepati se proleća Albert Nađ...</s><s> Partizan će ove jeseni opet imati obavezu da sam brani čast srpskog fudbala u Evropi!</s><s> Iako im je, posle lošeg starta u domaćem prvenstvu, malo ko davao šanse u duelu sa Groningenom, oni su u dva meča ipak pokazali da su bolji od Holanđana i da su trenutno jedina iole ozbiljnija ekipa sa ovih prostora.</s><s> Igrači crno-belih svesni su da nisu blistali u revanšu protiv Groningena, ali ističu da je najvažnije da je izboren plasman u ligaški deo takmičenja u Kupu UEFA.</s><s> Kapiten Partizana Albert Nađ, međutim, tvrdi da nijednog momenta nije gubio veru u uspeh.</s><s> - Imali smo zaista zadovoljavajući rezultat posle prve utakmice i verovao sam da ćemo proći.</s><s> Prvo poluvreme smo odigrali veoma dobro, a na početku drugog smo imali priliku da rešimo meč.</s><s> Nažalost, nismo ih iskoristili, a onda smo se bez ikakvog razloga povukli i dozvolili Groningenu da dođe u priliku da nas eliminiše - rekao je Nađ.</s><s> Rumunski arbitar u nastavku je dosudio dva penala za Groningen, oba posle veoma sumnjivih situacija.</s><s> Nađ je ubeđen da drugi jedanaesterac, koji je navodno skrivio Nemanja Rnić, nije postojao.</s><s> - Drugog penala definitivno nije bilo, a što se prvog tiče, može se reći da je određeni kontakt Lomića sa Suarezom postojao, tako da to ne mogu da kažem.</s><s> Ipak, sad nije ni bitno, nekada budete oštećeni, nekada vam nešto poklone, ali sve je to sada prošlost - smatra Nađ.</s><s> Partizan će 3. oktobra, posle žreba u Nionu, saznati imena protivnika u narednoj rundi Kupa UEFA.</s><s> Nađu je, međutim, potpuno svejedno koga će njegov tim dobiti za rivale jer je, prema njegovim rečima, recept za prolaz dalje uvek isti.</s><s> - Iskreno, potpuno mi je svejedno koga ćemo dobiti.</s><s> Mi smo u tom trećem šeširu i jasno je da moramo da osvojimo šest bodova na našem terenu, a u gostima koliko možemo.</s><s> I prošli put nas je dalje odvela pobeda nad Egaleom u Beogradu, tako da je jasno da je najvažnije iskoristiti prednost domaćeg terena - smatra vezni igrač crno-belih.</s><s> Partizan je ostao jedini srpski tim u Evropi, ali u domaćem prvenstvu stvari stoje potpuno suprotno.</s><s> Zvezda ima sedam poena prednosti i jednu obavezu manje, ali prema mišljenju kapitena Partizana, to neće predstavljati prednost za komšije.</s><s> - Bez obzira na uspeh u Evropi, nama je primarno domaće prvenstvo.</s><s> Plasman u ligu Kupa UEFA je dobar rezultat i drago mi je što će navijači imati prilike da vide još dve jake evropske utakmice.</s><s> Ipak, moramo da se potrudimo da što pre stignemo ekipe koje su ispred nas u prvenstvu - objašnjava Nađ.</s><s> Slično razmišlja i mladi reprezentativac crno-belih Nemanja Rnić.</s><s> On takođe ističe da je veoma srećan zbog dobrog rezultata u Evropi, ali dodaje da njegovi saigrači i on sada moraju da se okrenu obavezama na domaćoj sceni.</s><s> - Super se osećam.</s><s> Cilj nam je bio plasman u ligu Kupa UEFA i to smo i ostvarili, možda ne na najslavniji, ali sigurno na najslađi način.</s><s> Ipak, sada se okrećemo domaćem prvenstvu i narednom meču u Smederevu.</s><s> Mislim da ćemo, uprkos tome što ćemo igrati i u Evropi, imati snage da dostignemo prednost rivala u borbi za titulu - kaže Rnić.</s>
<s>REVANŠ MEČ PRVOG KOLA KUPA EVROPSKE FUDBALSKE UNIJE Groningen - Partizan 1:0 (0:0).</s><s> - Golman „crno-belih" odbranio penal u 78. minutu i odveo svoj tim u Ligu Uefe Od našeg specijalnog izveštača GRONINGEN, 28. septembra - Partizan je u ligi Uefe.</s><s> Nije uspela ni rumunska podvala, ni to što su holanđani imali 20.000 frenetičnih navijača.</s><s> Nije vredelo ni to što su domaći igrači Groningena imali čak dva poklon penala.</s><s> Dalje ide naš tim koji istina večeras nije blistao, ali Partizan je ispunio svoj glavni zadatak i pored poraza od 1:0 (0:0).</s><s> Žreb za Ligu Uefe je u utorak.</s><s> Vrlo slabi arbitar Balaj je u 59. minutu pokazao na belu tačku.</s><s> Duel Lomića sa Suarezom u kome se naš fudbaler branio okarakterisao je za najstrožu kaznu.</s><s> Van der Lak je preciznim udarcem, iako je njegovu nameru pročitao golman Partizana Kralj, pretvorio u gol.</s><s> Tada Groningen još više steže obruč i vrši još žešći pritisak.</s><s> Ređale su se prilike iz minuta u minut a u 79 minutu Rumun Balaj još jednom pokazuje na belu tačku.</s><s> Flederus, strelac prvog gola u Beogradu bio je u punom naletu a Rnić se samo postavio u svom delu terena u želji da zagradi loptu, a Rumun kao da je jedva čekao pa je pao.</s><s> Međutim tada na scenu stupa fenomenalni Ivica Kralj.</s><s> Mirno je čekao na liniji šut Kornelisa, opredelio se da ponovo krene u desnu stranu i to je bila njegova sjajna odluka.</s><s> Poput pantera Kralj je uhvatio loptu i Partizanu doneo novu radost.</s><s> Junak utakmice u Groningenu je Ivica Kralj.</s><s> Čudesnim odbranama spasio je svoj tim:</s><s> - Ovo je veliki uspeh koji je ostvaren posle velike borbe.</s><s> Penali nisu postojali, u to sam siguran jer sam bio blizu događaja.</s><s> Najvažnije je da druga lopta nije ušla i da će se na Partizanovom stadionu i ove jeseni gledati novi evropski mečevi.</s><s> - Čestitam svojim igračima - rekao je posle uspha trener Ješić.</s><s> Ostvarili smo veliki cilj i to je najvažnije, iako je bilo teško.</s><s> Okrećemo se novim zadacima i obavezama.</s><s> Na licu Rona Jansena nijednog momenta se nije video bes niti zadovoljstvo.</s><s> Ovaj mladi Holandski stručnjak je posle meča rekao:</s><s> - Groningen je istina izgubio time što se nije plasirao u Uefinu elitu, ali ova naša mala pobeda nam daje nadu za budućnost.</s><s> Upitan da prokomentariše penale, Jans je kazao:</s><s> - Naši penali su bili malo više nego onaj u Beogradu.</s><s> Istina prvi nisam video, ali kod drugog je postojao kontakt.</s><s> Branimir Bajić:</s><s> - Najbitnije da smo prošli i zadovoljni smo zbog toga.</s><s> Smatram da zasluženo idemo dalje.</s><s> Bojan Zajić:</s><s> - I ova utakmica je bila teška, mnogo teža nego ona u Beogradu.</s><s> Moram da kažem da smo imali i malo sreće.</s><s> Kada je golman Kralj odbranio penal taj trenutak nam je doneo novu snagu, uspeli smo da se koncentrišemo i da izdržimo do kraja.</s><s> Predrag Lazić:</s><s> - Mnogi su nas potcenili pre dolaska na revanš.</s><s> - Ali, potvrdili smo da smo dobra ekipa i da nismo za potcenjivanje.</s><s> Albert Nađ:</s><s> - Ambijent je bio izvanredan, ali izdržali smo veliki pritisak.</s><s> Bolji smo bili u prvom nego u drugom poluvremenu gde smo prepustili inicijativu domaćinu.</s><s> Međutim, fantastična odbrana Kralja nas je odvela u Ligu Uefa.</s><s> Milan Smiljanić:</s><s> - Umalo da zbog sudijskih grešaka izgubimo, ali najvažnije je da idemo dalje, pamti se samo uspeh.</s><s> Stadion:</s><s> „Euroborg". .</s><s>Gledalaca:</s><s> 19.000.</s><s> Sudija:</s><s> Kristijan Balaj (Rumunija).</s><s> Strelac:</s><s> Van der Lak u 60 minutu iz jedanaesterca.</s><s> Žuti kartoni:</s><s> Linden, Levčenko (Groningen), Kralj, Zajić, Lomić i Smiljanić.</s><s> GRONINGEN:</s><s> Rorda 6,5, Silva 6, Sankoh 7, Krujsvijk 6,5, Van der Linden 7, Lingren 6,5,.</s><s>Van der Lak 7 (od 71.</s><s> Kornelis 6), Levčenko 6,5 (od 46.</s><s> Lovre 6,5), Suarez 6,5 (od 60.</s><s> Salmon 6,5), Flederus 7, Nevland 7. PARTIZAN:</s><s> Kralj 8, Đorđević 7, Bajić 7,5, Zajić 7, Boja 6,5 (od 90.</s><s> Radosavljević /) Lomić 6, Odita 6 (od 87.</s><s> Vukelja/), Lazić 7 (od 66.</s><s> Tomić 7), Rnić 6,5, Nađ 7, Smiljanić 7. IGRAČ UTAKMICE:</s><s> Ivica Kralj (Partizan)</s>
<s>SPOR IZMEĐU ZVEZDE I FMP U Košarkaškom savezu Srbije (KSS) nastavljena je „bitka" za Nemanju Aleksandrova (19) koji važi za jednog od najtalentovanijih igrača u Evropi.</s><s> Očekivalo se da će juče Skupština KSS da usvoji Pravilnik o arbitraži, preuzet iz KSSCG i dorađen (u sadašnjem Statutu KSS nema takvog pravilnika), ali se to nije dogodilo.</s><s> Tako još nema ni Arbitražne komisije ni sudija koje bi trebalo da presuđuju o „slučaju Aleksandrov" u kojem su zainteresovane strane Crvena zvezda i FMP.</s><s> Na konstataciju prvog čoveka FMP-a Nebojše Čovića da postoje „pravne prepreke" za usvajanje Pravilnika, članovi Skupštine nisu imali protivargument.</s><s> Tako je zakazan novi sastanak za narednu subotu.</s><s> Biće to ko zna koje po redu zasedanje Skupštine, a odziv delegata je sve manji (prošli put 36, sada 33) pa je pitanje da li će naredni put biti kvoruma.</s><s> Aleksandrov je krajem proleća prešao u Zvezdu ali ona još ne može da ga registruje.</s><s> Registraciona komisija je odobrila njegov prelazak uz propisano obeštećenje (150.000 evra) koje je za FMP bilo neprihvatljivo.</s><s> FMP je hteo da se žali na tu odluku, ali posle ukidanja KSSCG nije imao kome.</s><s> Tako se pitanje uvođenja Arbitražne komisije pojavilo kao ogroman problem KSS koji se inače nalazi u vrlo dramatičnom periodu.</s>
<s>REVANŠ MEČ PRVOG KOLA KUPA EVROPSKE FUDBALSKE UNIJE Crvena zvezda - Slovan Liberec 1:2 (1:1) Zvezdina nada da može da napravi podvig i opstane na evropskoj sceni trajala je tek nešto više od samo jednog minuta na revanšu u prvom kolu Kupa Evropske fudbalske unije protiv prvaka Češke.</s><s> Kada je Bilek na početku susreta doveo goste u vođstvo, praktično je sve bilo rešeno, s obzirom na dva gola prednosti Čeha iz prvog meča.</s><s> Izjednačujući gol Ailtona bio je poslednji trzaj „crveno- belih" ali nedovoljan čak i da se izbegne poraz Crvena zvezda - Slovan Liberec 1:2(1:1).</s><s> Zvezdine „delije" tokom celog susreta izvanredno su bodrili ekipu Crvene zvezde i za sjajno navijanje zaslužuju čistu desetku.</s><s> U finišu utakmice navijači Crvene zvezde (opravdano nezadovoljni zbog novog poraza od Libereca i još jednom u nizu loših igara skandirali su:</s><s> „Uprava napolje", „Piksi odlazi", „Prodao si Zvezdu Dragane" i „Jedan je Nikola Žigić".</s><s> Posle 45 minuta čekanja pojavio se trener Crvene zvezde Dušan Bajević.</s><s> U mučnoj atmosferi, izazvane nepovoljnim rezultatom i razočaravajućom igrom on je rekao:</s><s> - Kada primiš gol u prvom minutu, sve pada u vodu.</s><s> Ono što smo se dogovorili pre utakmice više nema nikakvu važnost.</s><s> Rekli su mi da smo dali gol regularan, ali ga je arbitar poništio.</s><s> Imali smo i maler sa golmanom, nešto se urotilo protiv nas.</s><s> Na zalaganje nemam prigovor, pokušali smo, ali više nismo mogli.</s><s> Krivi smo svi, ne samo igrači.</s><s> Na pitanje da li ostaje i dalje trener Zvezde Bajević je odgovorio:</s><s> - Ja tu vest nisam ni pustio.</s><s> Imam ugovor sa Zvezdom, ne želim da odem, pogotovo ne sada.</s><s> Nije u mom karakteru da se povlačim.</s><s> Ivan Ranđelović, čuvar mreže „crveno-belih" zbog povrede je napustio teren u 78 minutu.</s><s> Kako nam je rekao Dušan Bajević Ranđelović je još u bolnici i očekuje se izveštaj o stanju njegove povrede.</s><s> Kada je u pitanju bugarski internacionalac Blagoj Georgijev, koji je izašao sa terena već u 20 minutu radi se o istegnuću, a o težini njegove povrede konačnu reč daće lekari.</s><s> Stadion:</s><s> Crvene zvezde.</s><s> Gledalaca:</s><s> 17.000.</s><s> Vreme: sveže jesenje, prijatno za igru.</s><s> Teren: vrlo dobar.</s><s> Sudija:</s><s> Klaudio Čirketa (Švajcarska).</s><s> Strelci:</s><s> 0:1 Bilek (2. minut), 1:1 Ailton (43.), 1:2 Holenda (65.).</s><s> CRVENA ZVEZDA:</s><s> Ranđelović 6,5 , Pantić 5 (od 55.</s><s> Trajković 6,5), Perović 5 (od 65 Anđelković 6), Biševac 6,5, Gaj 6, Kastiljo 5,5, Milovanović 6,5 Milijaš 6, Georgijev 5 (od 22.</s><s> Purović 6), Đokić 5,5, Ailton 7. SLOVAN LIBEREC:</s><s> Čeh 7,5, Šinglar 7, Janu (od 28.</s><s> Hamouz 7), Koštal 7, Zapotočni 7, Papoušek 6,5 (0d 77.</s><s> Pars), Bilek 7,5, Prejlah 7, Pudil 7, Pospeh 6,5 (od 67 Hohmajster 6,5), Helenda 8. IGRAČ UTAKMICE:</s><s> Jan Holenda (Liberec)</s>
<s>Koordinatorka nacionalnih saveta u Vojvodini ANA TOMANOVA-MAKANOVA za GL ocenjuje NOVI SAD – Koordinatorka nacionalnih saveta u Vojvodini Ana Tomanova-Makanova ocenila je sinoć za GL kao „najblaže rečeno čudan“ jučerašnji sastanak lidera Saveza vojvođanskih Mađara Jožefa Kase s premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrom Zoranom Lončarom, na kojem su razgovarali o novom ustavu.</s><s> Predstavnici svih nacionalnih saveta okupili su se juče tokom dana u Skupštini Vojvodine, ali uprkos očekivanjima, pokrajinskom parlamentu nije stigao konačan nacrt novog ustava Srbije.</s><s> Na sastanku s predsednikom vojvođanske skupštine Bojanom Kostrešom dogovoreno je da nacionalni saveti i Skupština Vojvodine zajedno upute zahtev piscima novog ustava Srbije da njihovi predstavnici moraju biti uključeni u pisanje tog najvišeg zakonodavnog akta.</s><s> Kostreš je naveo da dosad niko iz nacionalnih saveta a ni iz Skupštine Vojvodine nije video bilo koju verziju nacrta ustava, niti ih je ko pitao za bilo kakvo mišljenje.</s><s> – Takvo ponašanje republičkih vlasti je nedemokratsko, jer je usvajanje novog ustava u Skupštini Srbije najavljeno za subotu.</s><s> Mi smo se uprkos svemu dogovorili da ne odustanemo od našeg ranijeg dogovora da svi zajedno podržimo Platformu Izvršnog veća Vojvodine u kojoj piše da pokrajina treba da ima zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, kao i imovinu i sopstvene prihode – rekao je Kostreš.</s><s> On je upozorio na to da se od takvih zahteva neće odustati, jer je to minimum koji Vojvodina mora da dobije u novom ustavu, te da manjine moraju učestvovati u pisanju ustava.</s><s> Ana Tomanova-Makanova je tokom popodneva na konferenciji za novinare rekla da nacionalni saveti stoje iza svega onoga što je rekao Bojan Kostreš.</s><s> – Sačekaćemo da vidimo kakav će ustav Skupština Srbije izglasati u subotu, i posle toga će se svi predsednici nacionalnih saveta sastati da vidimo šta ćemo dalje raditi.</s><s> Ako ne budemo zadovoljni onim što budemo videli, o tome ćemo obavestiti ne samo domaću nego i međunarodnu javnost – upozorila je ona.</s><s> Na pitanje da li će se nacionalni saveti pridružiti bojkotu referenduma ako ustav ne bude zadovoljavajuć, Kostreš je u njihovo ime odgovorio da je na sastanku razgovarano o svim opcijama pa i o toj, ali da je njima ostavljeno da samostalno odluče kako će postupiti.</s><s> U međuvremenu, dok se to sve događalo u Skupštini Vojvodine, lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa je bio na sastanku u Vladi Srbije gde je s premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrom za lokalnu samoupravu Zoranom Lončarom razgovarao upravo o ustavu.</s><s> Kako se navodi u saopštenju republičke vlade, Koštunica i Lončar su s liderom SVM-a „razmatrali tekst novog ustava, posebno kada je reč o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, kao i položaja Vojvodine u novom ustavu Srbije“.</s><s> – Zajednički je ocenjeno da je od najveće važnosti što se u novom ustavu u potpunosti garantuje ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i da je autonomija AP Vojvodine proširena, saglasno evropskim standardima – navodi se u saopštenju Vlade Srbije.</s><s> Ana Tomanova-Makanova za naš list kaže da je u najmanju ruku čudno što je na konsultacije o ustavu s Lončarom i Koštunicom pozvan samo Jožef Kasa.</s><s> – Nacionalni saveti, Izvršno veće, Skupština Vojvodine a ni bilo koja druga stranka iz Vojvodine nisu pozvani na bilo kakve konsultacije, osim predsednika SVM-a.</s><s> Ne mogu da se otmem utisku da se radi o nekoj političkoj trgovini.</s><s> Znate ono: ja vama nešto dam, ali i tražim nešto zauzvrat.</s><s> Ne može se sada nagađati o kakvom je dogovoru reč, ali je svakako zanimljivo što je samo Jožef Kasa bio prisutan na tom sastanku – smatra Ana Tomanova-Makanova.</s><s> Republički ministar privrede i pokrajinski poslanik Predrag Bubalo juče je za naš list izjavio da je preduslov da bi se nacrt ustava našao pred republičkim poslanicima u subotu, da se završen dokument danas nađe na sednici Vlade Srbije.</s><s> On je ocenio da je autonomija Vojvodine u novom ustavu „dobro rešena“, ali nije želeo da precizira na koji način.</s><s> Vlada Srbije nije juče izdala zvanično saopštenje o tome kakav je dogovor postignut kada je reč o autonomiji pokrajine, ali su predstavnici SRS-a još jednom ponovili da je s Koštunicom postignut dogovor da Vojvodina u novom ustavu dobije autonomiju kakvu je imala i dosad.</s>
<s>Već više od četiri godine Banovina ne dobija informacije iz Ministarstva finansija o prihodima od prodaje vojvođanskih firmi, a IŠTVAN PASTOR tvrdi NOVI SAD – Već više od četiri godine vojvođanska vlada ne može da dobije od Ministarstva finansija podatke o prihodu od prodaje firmi u Vojvodini, obelodanio je Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar za privatizaciju.</s><s> On je izjavio kako je ubeđen da Vojvodini pripada mnogo više novca od privatizacije od ukupno šest milijardi i 93 miliona dinara koliko je u pokrajinski budžet doznačeno iz republičkog trezora od 2002. do 5. septembra ove godine za prodaju 501 vojvođanskog preduzeća, od kojeg su 23 privatizovana putem tendera.</s><s> U privatizaciju je, prema podatku pokrajinskog Sekretarijata za privatizaciju, krenula još 881 firma iz pokrajine.</s><s> – Doznake privatizacionih prihoda koji pripadaju pokrajini stižu na osnovu budžetske šifre višeg organa nižem.</s><s> Nijedan drugi podatak ne prati taj novac, pa se tako ne zna ni od kojih je prodatih firmi stigao, da li je to ceo iznos ili eventualno samo jedna rata, ne zna se ništa.</s><s> Pokrajina se tretira kao maloletna osoba kojoj u toj igri nije potrebno dostavljati sve podatke – rekao je Pastor na poslednjoj sednici Odbora za privatizaciju.</s><s> Na insistiranje više pokrajinskih poslanika da se pokrajinski Sekretarijat za finansije ponovo obrati Ministarstvu finansija Pastor je odgovorio kako se boji da će se samo gubiti vreme.</s><s> – Dosad je s predstavnicima republičke vlade triput dogovoreno u mom prisustvu, a možda je takvih dogovora bilo i više, da će se u roku od nekoliko dana sačiniti potpuna informacija o tome koliko novca pripada Vojvodini od privatizacije, ali to ni do danas nije učinjeno.</s><s> Bilo je dogovoreno da se napravi mešovita radna grupa koja će operativno rešiti to pitanje, dobijali smo uveravanja da od Ministarstva finansija, odnosno trezora postoji spremnost da se taj dogovor sprovede, ali do danas ništa nije urađeno.</s><s> Budući da se informacije i dalje uskraćuju pokrajinskoj administraciji, ja sam ubeđen da se onda nešto krije – ističe Pastor.</s><s> On tvrdi da u Banovini nije nikako moguće na osnovu sabiranja cena od prodatih preduzeća izračunati koliko je od te sume polovina, koja, prema zakonu, pripada pokrajinskom budžetu.</s><s> Jer, kako napominje pokrajinski sekretar za privatizaciju, „prvo se država namiruje od ostvarenog privatizacionog prihoda“.</s><s> – Novcem od prodaje preduzeća najpre se namiruju određeni fondovi, robne rezerve itd., a ostatak se deli pola-pola republici i Vojvodini.</s><s> Iz tog razloga je računica potpuno neizvodljiva.</s><s> Ja ne znam koliko je firma zadužena po tim osnovama koje se naplaćuju iz privatizacionog prihoda i koliki je ostatak novca od kojeg 50 odsto pripada Vojvodini, to jest da li je ovo što nam je doznačeno u potpunosti to što nam i pripada ili je deo toga ili je možda čak i preplaćeno.</s><s> Mi za ove četiri i nešto godine nismo bili u situaciji da uspostavimo takvu vrstu komunikacije iz prostog razloga što nas ne uzimaju za partnera – tvrdi Pastor.</s>
<s>Šta o Jeleni Provči, stanarki kuće Velikog Brata, kažu njeni najbliži Iako smo sestre, potpuno se razlikujemo.</s><s> Ona je uvek u štiklama, a ja u patikama.</s><s> Puno izlazi i retko je kod kuće, pa je otac jednom rekao da je sad srećan što barem zna gde je.</s><s> Uvek je na motoru, s drugaricama na Oficircu, u gradu, na kafi – priča godinu dana starija sestra Leona Trka za 100.000 evra u kući Velikog Brata tek se zahuktava, a javnost je već podeljena.</s><s> Svako ima svog favorita.</s><s> I dok su ukućani upućeni jedni na druge (uprkos sitnim svađama, slažu se prilično dobro), gledaoci, željni skandala, tuče i seksa, vide i ono čega nema.</s><s> Na forumu službenih stranica „Velikog Brata“ u prvi plan izbio je Miki, dok se ostali ukućani u manjoj ili većoj meri međusobno potcenjuju i ogovaraju.</s><s> Možda je najveća žrtva rasprava na forumima Novosađanka Jelena Provči.</s><s> Ona se tu ocenjuje kao licemerna osoba, sklona ogovaranju.</s><s> Čak je postavljen i sajt za one koji je ne vole.</s><s> Bizarno, ali je tako.</s><s> – Znam da su neki momci iz Sremske Kamenice postavili taj sajt.</s><s> Bilo mi je veoma teško preko vikenda, jer sam pročitala razne bljuvotine na forumu.</s><s> Posle toga sam poželela da izađe.</s><s> Zato je u pripremi sajt, zato što hoću da je prikažem onakvu kakva jeste.</s><s> Drago mi je što je takva i što je posle svega ostala svoja.</s><s> To je ta Jelena – s ponosom kaže njena godinu dana starija sestra Leona.</s><s> Leona i godinu mlađa Jelena potpuno se razlikuju.</s><s> Odrasle su zajedno, spavale u istoj sobi, išle u istu školu.</s><s> Iako fizički liče, po temperamentu su potpuno različite.</s><s> Jelena voli da se slika, takva je bila i kao mala.</s><s> Vrlo je emotivna, mada je ljudi koji je ne poznaju doživljavaju kao prepotentnu osobu.</s><s> – Voli da izgleda dobro i atraktivno se oblači.</s><s> Samo je ujutro, uz kafu, možete videti nenašminkanu.</s><s> Jednostavno je takva, a ljudi onda komentarišu da je sponzoruša.</s><s> Iako smo sestre, ja sam drugačija.</s><s> Ona je uvek u štiklama, a ja u patikama.</s><s> Puno izlazi i retko je kod kuće, pa je otac jednom rekao da je sad srećan što barem zna gde je.</s><s> Uvek je na motoru, s drugaricama na Oficircu, u gradu, na kafi – priča Leona.</s><s> VOLI DECU Jelena se prilično uspešno bavila fotografijom (imale je dve zapažene izložbe), zatim folklorom u Rusinskom kulturno-prosvetnom društvu „Maksim Gorki“, a trenirala je i gimnastiku.</s><s> Završila je Karlovačku gimnaziju, a onda je konkurisala na Poljoprivrednom i Filozofskom fakultetu.</s><s> Primljena je na oba, ali se odlučila za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu.</s><s> Ipak, te je studije napustila posle dve godine, a nakon godinu dana pauze upisala je Višu pedagošku školu u Novom Sadu, gde je danas apsolvent.</s><s> – Uvek je volela decu i znala je s njima.</s><s> Mislim da je taj posao ispunjava – kaže Leona.</s><s> Jelenu Provči poznanici opisuju kao komunikativnu i druželjubivu osobu koja ima dosta prijatelja.</s><s> – Komentari ljudi koje puznajem pozitivni su, i ja sam ponosna na nju.</s><s> Rodbina stalno prati dešavanja u „Velikom Bratu“, a tetka, starica od 88 godina, dan-noć gleda ovaj rijaliti-šou.</s><s> Inače, kao porodica, dosta smo vezani.</s><s> Dva-tri dana pre polaska imala je frku, nije znala kako će preživeti rastanak s porodicom.</s><s> Kad je odlazila, ja sam je ispraćala, jer su otac i majka bili na poslu.</s><s> Dok je silazila niz stepenice, nije se okrenula, jer su joj oči bile pune suza.</s><s> Rekla sam joj da je samim ulaskom među 12 ukućana načinila veliki korak i da je ona već pobednik.</s><s> Ali nervira me što to prerasta u pravi rat.</s><s> To je šou, igra, i neka pobedi bilo ko.</s><s> Ne mora to biti Jelena, ali ne smemo „Velikog Brata“ doživljavati kao ratno stanje.</s><s> Kada sam je pitala šta bi uradila sa stotinu hiljada evra, Jelena je rekla da bi kupila stan za sebe i Jovana, a u banci bi ostavila 28.000.</s><s> To je zato što je rođena 28. januara.</s><s> Taj broj je zaista prati kroz život – kaže Leona.</s><s> STROG OTAC U početku majka nije bila oduševljena idejom da joj ćerka učestvuje u „Velikom Bratu“, ali je otac bio srećan.</s><s> – Otac je inače patrijarhalno vaspitan, možda izgleda i strog.</s><s> Jelena je, recimo, pre dve godine uradila tetovažu Pegaza, a on nije znao za to.</s><s> Kada je trebalo da uđe u kuću Velikog Brata, smišljala je načine kako da mu kaže, jer će svakako videti.</s><s> Takođe, nikad pred njim nije zapalila cigaretu.</s><s> Sada zna i za jedno i za drugo, i prihvatio je to.</s><s> Drago mi je što je takva i što ima svoj stav – kaže njena sestra.</s><s> A kod majke Vere svako veče obavezno se skupe komšinice na kafi.</s><s> Naravno, na programu je „Veliki Brat“.</s><s> – Čak i noću ostavimo upaljen televizor, pa pomalo gledaamo kad se probudimo – priča Jelenina majka.</s><s> – Bila sam protivnik njenog učešća u „Velikom Bratu“ sve do generalne probe.</s><s> Videla sam da je tu imala dosta navijača.</s><s> Sad mi je drago što je vidim.</s><s> Nisam poznavala svoje dete kao takvo.</s><s> Sada se pokazala kao zrela osoba, a ja jednostavno nisam znala da je tako otresita, jasna i izdržljiva.</s><s> Kod nas u kući nikad ništa nije radila, jer nisam htela da ih maltretiram dok su kod mene.</s><s> A otkako se rodila, nije legla pre ponoći.</s><s> Ipak, i kao mala je bila smela i hrabra.</s><s> Uprkos povremenim razmiricama između Jelene i Miroslava, za majku Veru je ovaj Sremac najsimpatičniji ukućanin.</s><s> – Naravno, samo do izvesnih granica.</s><s> Nekad zaista ume da pretera dajući sebi za pravo da sve komentariše.</s><s> Ali često mu se od srca nasmejem.</s><s> Saživela sam se sa svima njima.</s><s> Ko god da otpadne, meni će biti žao.</s><s> Isto je bilo i s generalnom probom.</s><s> I oni su se zbližili.</s><s> Učesnici generalne probe dogovorili su se da na leto idu u Grčku, što govori o tome koliko su ukućani bliski – kaže Vera Provči.</s>
<s>Boris Tadić apeluje da se ne žuri s davanjem nezavisnosti Kosovu i ocenjuje BEOGRAD – Zapad je u pravu kada insistira na izručenju haškog optuženika Ratka Mladića, jer je to dobro za Srbiju, ali greši ako žuri s davanjem nezavisnosti Kosovu, jer će to biti vrlo loše, rekao je Rojtersu predsednik Srbije Boris Tadić, a prenosi Beta.</s><s> U intervjuu britanskoj agenciji, Tadić nije isključio mogućnost saradnje s liderom Demokratske stranke Srbije (DSS), premijerom Vojislavom Koštunicom, s obzirom na najave o mogućem održavanju izbora krajem decembra.</s><s> Tadić, koji je lider Demokratske stranke (DS), nije želeo da kaže da li su Koštunica i on sklopili dogovor o zajedničkom nastupu na izborima, navodi Rojters.</s><s> Upitan da li bi mogao da deli vlast s Koštunicom, Tadić je rekao da je „sve moguće“.</s><s> Na pitanje da li bi Koštunica mogao da se udruži s radikalima kako bi formirali nacionalističku koaliciju predsednik Srbije je ponovio:</s><s> „Sve je moguće“.</s><s> Predsednik Srbije je rekao da Mladić, koji je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine u BiH, mora biti izveden pred lice pravde, ali da se rešenje za Kosovo ne sme požurivati.</s><s> – Međunarodna zajednica mora vrlo pažljivo da postupa s tim (pitanjem Kosova).</s><s> Ja ne tražim odlaganje pregovora, već tažim strpljenje i jasnu i održivu odluku – rekao je on.</s><s> Srbiju, kako je ocenio Tadić, u narednih šest meseci očekuje jedan od najtežih perioda u njenoj istoriji.</s><s> Tadić je rekao da je Srbija spremna da dâ Kosovu najširu moguću autonomiju.</s><s> Prema njegovim rečima, Kosovo „ne bi imalo stolicu u UN, oružane snage, niti međunarodno priznate granice“, ali Srbija se istovremeno ne bi mešala u unutrašnja pitanja Kosova.</s><s> Rojters navodi da je malo verovatno da će birači u Srbiji podržati bilo koju stranku koja se zalaže za to da Srbija prepusti Kosovo Albancima ili da prihvati nametnuto rešenje.</s><s> Agencija dodaje da su ta pitanja nešto s čime će Srbi verovatno morati da se suoče tokom predizborne kampanje za izbore koji se očekuju krajem decembra.</s><s> Tadić, koji je lider Demokratske stranke, rekao je da je uveren da će reformske stranke pobediti Srpsku radikalnu stranku (SRS) na narednim parlamentarnim izborima.</s><s> Tadić je dodao da pred Srbijom postoje samo dva moguća izbora – jedan je evropska budućnost, a druga je povratak u „balkansku prošlost“, za koju se, kako je naveo, zalaže SRS.</s>
<s>Zbog gužve oko ustava nije donet zakon koji je trebalo da predvidi način izbora i rada nacionalnih saveta NOVI SAD – Nacionalnom savetu Mađara je 21. septembra istekao četvorogodišnji mandat i više ne postoji pravni osnov za njegov rad.</s><s> Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec potvrdio je za naš list da Nacionalni savet sebi ne može produžiti mandat i da ne može raditi u „v. d. stanju“ (zato se, po pravilu, i izbori obavljaju pre isteka mandata), ali i da on lično smatra da Savet mora da donosi odluke u vezi s radom institucija kojima je osnivač, poput dnevnog lista „Mađar so“ i nedeljnika „Het nap“.</s><s> Nacionalni saveti, kojih u Srbiji ima 13, izabrani su na osnovu uredbe bivšeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG od avgusta 2002. godine, ali je ta uredba bila samo za „jednokratnu“ upotrebu.</s><s> Predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Mađara Balint Pastor za GL kaže da su oni pre tri meseca upozorili Vladu Srbije da će nastati pravni vakuum ako republički parlament do septembra ne usvoji zakon o nacionalnim savetima, jer neće biti moguće organizovati izbore.</s><s> – Predložili smo Vladi Srbije da u nekoliko rečenica aktuelizuje nekadašnju Ljajićevu uredbu kako bismo imali pravni osnov za izbor članova nacionalnih saveta.</s><s> Međutim, vlada nije reagovala na tu inicijativu – kaže Pastor.</s><s> On navodi da im je u vladi rečeno da sačekaju zakon o ministrastvima, koji bi Skupština Srbije trebalo uskoro da usvoji.</s><s> Prema tom zakonu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo bi da donese uredbu o izboru nacionalnih saveta.</s><s> U međuvremenu, zbog usaglašavanja teksta ustava, niko se ne bavi pitanjem mandata nacionalnog saveta.</s><s> Nacionalni savet Mađara je konstituisan 21. septembra 2002. godine u subotičkom sportskom centru gde je sazvana elektorska skupština i od 541 elektora izabrano je 35 koji su činili članove saveta.</s><s> Na taj način su vojvođanski Mađari postali prva jugoslovenska manjinska zajednica sa svojim manjinskim parlamentom.</s><s> Balint Pastor, međutim, tvrdi da se članovima Nacionalnog saveta mandat ne računa od sazivanja elektorske skupštine, već od 19. oktobra.</s><s> – Svi uzimaju drugi datum za računanje mandata Nacionalnom savetu.</s><s> Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar tvrdi, recimo, da četvorogodišnji mandat Nacionalnom savetu Mađara nije istekao 21. septembra, niti će isteći 19. oktobra, već u januaru, kada je savet registrovan – kaže Pastor.</s><s> On, međutim, ističe da ako se do 19. oktobra ne sazove elektorska skupština, Nacionalni savet više neće imati zakonsku osnovu da dalje radi niti može članovima da produži mandat.</s><s> – Ipak ćemo biti prinuđeni da radimo, jer u suprotnom neće moći da funkcioniše „Mađar so“, „Het nap“ kao ni kulturna institucija vojvođanskih Mađara.</s><s> Jer, Nacionalni savet Mađara je njihov osnivač – kaže Pastor.</s><s> I Korhec kaže da je atmosfera zbog budućeg ustava Srbije sada toliko uzavrela da čak ni on ne može, a kamoli neko u republičkom parlamentu i vladi da se bavi problemima koji su nastali zbog isteka mandata Nacionalnom savetu Mađara.</s><s> On zato smatra da – iako Nacionalni savet posle 20. oktobra neće imati zakonsku osnovu za dalji rad – moraće da donosi odluke vezane za dalji rad „Mađar soa“ i „Het napa“, te da će te odluke biti pravno validne.</s><s> Potpredsednik odbora za međunacionalne odnose u Skupštini Srbije Živorad Smiljanić je juče rekao za naš list da taj odbor može da daje inicijative i smernice skupštini za dalji rad nacionalnih saveta, ali, kako je kazao, zbog usaglašavanje ustava ne veruje da bi to pitanje ovih dana moglo doći na dnevni red u Skupštini Srbije.</s><s> Ali, Smiljanić je najavio da će početkom nedelje o tome razgovaratu s predsednikom Skupštine Srbije Predragom Markovićem.</s><s> U slučaju da ovakvo stanje potraje još neko vreme, u istoj poziciji će se već u decembru naći Nacionalni savet Hrvata, a početkom iduće godine i Slovaka.</s>
<s>NOVI SAD – Pokrajinski Savet za izbegla, prognana i raseljena lica usvojio je na jučerašnjoj sednici mere i aktivnosti koje će biti upućene Izvršnom veću Vojvodine na usvajanje kako bi se na osnovu tih mera moglo krenuti u projekte trajnog zbrinjavanja ovih lica na teritoriji pokrajine.</s><s> Prema planu saveta, do kraja godine trebalo bi da bude usvojen i akcioni plan za zbrinjavanje izbegličke populacije, a na osnovu odluke Izvršnog veća pokrajinska skupština trebalo bi da oformi i fond za izbegla, prognana i raseljena lica.</s><s> Taj fond, prema preporuci saveta, finansirao bi se iz budžeta Vojvodine, kao i od sredstava prikupljenih od donacija, ali i od pomoći stranih i domaćih pravnih i fizičkih lica.</s><s> Kako je za naš list istakao predsednik ovog saveta dr Janko Veselinović, pokrajinskoj administraciji nije cilj da pravi konkurenciju vlastima u republici i Komesarijatu za izbeglice, već da svojim delovanjem ubrza trajnu integraciju i povratak sadašnjih i bivših izbeglica, kojih u Vojvodini ima oko 130.000.</s><s> Pokrajinski Savet za izbegla, prognana i raseljena lica planira da kod stambenog zbrinjavanja akcenat stavi na otkup seoskih domaćinstava, ali bi pokrajina takođe izdvojila sredstva za sufinansirajne samogradnje.</s><s> U tom slučaju bi se izbeglicama smeštenim u izbegličke centre i osobama sa statusom podstanara finansirala kupovina građevinskog materijala u iznosu koji bi se kretao do 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.</s><s> Veselinović je podsetio na to da je pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu nedavno potpisao ugovor sa švedskom humanitarnom organizacijom „Individualna pomoć“ o otkupu 42 seoska domaćinstva, vredan 600.000 evra, koji uključuje i obuku stanovništva za proizvodnju zdrave hrane.</s><s> Italijanska humanitarna organizacija INTERSOS, prema njegovim rečima, spremna je da krajem ove i početkom sledeće godine takođe otkupi 15 seoskih imanja.</s>
<s>Broj korisnika elektronskog bankarstva Erste banke premašio je 10.000.</s><s> Miladinu Obradović, koja je bila desethiljaditi korisnik, ta banka juče je nagradila sa 10.000 dinara kredita za mobilni telefon.</s><s> Dobitnica je nedavno postala klijent Erste banke i prilikom otvaranja tekućeg računa opredelila se da popuni prijavnicu za NovoMob, uslugu koja omogućava uvid u stanje i promene na tekućem računu putem mobilnog telefona.</s><s> Svetlana Lončar, direktor Sektora poslova sa stanovništvom Erste banke, uručujući ček s nagradom, rekla je da je namera Erste banke da i dalje razvija bankarstvo putem interneta i mobilnih telefona jer to klijentima omogućava lakšu kontrolu i upravljanje svojim sredstvima.</s><s> NovoNet je usluga koja omogućava uvid u stanje na tekućem računu i plaćanje računa za struju, telefon i drugih računa putem interneta, bez odlaska na šalter, dok putem NovoMoba korisnik slanjem SMS poruke dobija informacije o stanju na tekućem računu i tri poslednje promene, uz mogućnost da se to obavlja i automatski – u određeno doba dana, za promenu veću od definisanog iznosa ili za stanje na računu ispod i iznad definisanih iznosa.</s><s> Svog dvadesethiljaditog korisnika elektronskog bankarstva Erste banka nagradiće sa 20.000 dinara.</s>
<s>U sklopu 39. međunarodnog sajma lova i ribolova održano tradicionalno novinarsko takmičenje u kuvanju riblje čorbe i paprikaša Na ovogodišnjem takmičenju učestvovale su 32 ekipe u čijem je sastavu bilo stotinak novinara iz skoro svih novosadskih redakcija i novinarskih udruženja Ako se uzme u obzir učestalost zastupljenosti ribe na trpezi tradicionalne i savremene vojvođanske kuhinje, mnogima će biti jasnije zašto priprema riblje čorbe i paprikaša nije više umeće samo vojvođanskih ribara i profesionalnih kuvara.</s><s> A koliko su ovim umećem u međuvremenu ovladali novinari – najbolje se moglo videti na prekjučerašnjem „Pres-trofeju Novosadskog sajma“, tradicionalnom takmičenju medijskih poslenika u pripremi i kuvanju ribljih specijaliteta, na kojem je prošlogodišnju titulu u pripremi riblje čorbe branila novinarska ekipa „Građanskog lista“, koju je predvodio naš fotoreporter Vladimir Jovanović.</s><s> Tim povodom, na platou ispred Pres-centra Novosadskog sajma okupilo se stotinak novinara iz skoro svih novosadskih redakcija, pojedinih dopisništava i novinarskih udruženja, zatim kolege iz nekih beogradskih redakcija, koje su na ovaj svojevrsni „novinarsko-kulinarski samit“ donele svoje kotliće, začine, kulinarsku recepturu i želju za dobrim druženjem.</s><s> I tačno u 17 sati, kada su takmičari podigli ribu, koju je obezbedio Novosadski sajam, organizator takmičenja, ispred Pres-centra potpaljena je vatra ispod čak 32 kotlića.</s><s> Istovremeno, na drugom delu platoa potpaljeno je skoro isto toliko kotlića u kojima su lovci pripremali svoj paprikaš, zbog čega je skoro celo Sajmište bilo obavijeno gustim dimom koji je nemilosrdno štipao oči.</s><s> Ali, uprkos tome, svi su se krajnje sujetno i zdušno bacili na posao, duboko uvereni u trijumf.</s><s> Takvu takmičarsku atmosferu, prilično začinjenu raznoraznim aperitivima i dobrim vibracijama, dodatno je podgrejala i pojava Nedžada Avdulovića Nećka, poznatog vojvođanskog majstora u pripremi ovih specijaliteta i vlasnika čarde u Bačkom Dobrom Polju, koji je povremeno savetovao pojedine takmičare.</s><s> Uglavnom su svi bili okupirani sadržajem kotlića, željno isčekujući drugo poluvereme takmičenja: degustaciju, ocenu stručnog žirija i nekonvencionalnog, kolegijalnog druženja.</s><s> I u takvoj amosferi, kad su skoro svi kotlići ostali prazni, žiri kojem je predsedavao Đoka Varenika, poznati majstor riblje čorbe, proglasio je da su najbolju ovogodišnju čorbu priredile kolege iz redakcije novosadskog „Dnevnika“.</s><s> Drugu nagradu osvojila je ekipa Televizije „Panonija“, dok je treće mesto pripalo Nenadu Ćaćiću, novosadskom dopisniku beogradskog dnevnog lista „Glas javnosti“.</s><s> U kuvanju ribljeg paprikaša, prema oceni stručnog žirija, najviše umeća pokazala je ekipa Sajamske informativne službe, za koju je kuvao Boris Nadlukač.</s><s> Drugo mesto pripalo je ekipi Pres-centra Novosadskog sajma, u kojoj je glavni kuvar bio Slobodan Bajić.</s><s> Treće mesto pripalo je članovima novosadskog dopisništva „Večernjih novosti“, koje je predvodila Dušanka Dragaš.</s><s> – Čast mi je što sam konačno uspeo da pobedim na ovom prestižnom takmičenju – kaže za GL Svetozar Krstić.</s>
<s>Parlament ponovo usvojio Zakon o radio-difuziji; predsednik Ustavnog suda Srbije SLOBODAN VUČETIĆ za GL kaže Ponovnim usvajanjem zakona, koji je predsednik Srbije već jednom odbio da potpiše, omogućeno da Aleksandar Vučić bude imenovan u Programski odbor javnog servisa Srbije.</s><s> Dragor Hiber zbog toga napustio odbor NOVI SAD – Poslanici Skupštine Srbije ponovo su usvojili izmene Zakona o radio-difuziji, koje je predsednik Srbije Boris Tadić odbio da potpiše 26. jula.</s><s> Kako je prenela agencija Beta, po Ustavu, nakon ponovnog usvajanja zakona u parlamentu, predsednik Tadić je dužan da potpiše ukaz o njegovom proglašenju.</s><s> Međutim, predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže za GL da bi Tadić teoretski mogao i drugi put odbiti da potpiše zakon, ali bi time prekršio Ustav.</s><s> – Skupština je najviši organ zakonodavne vlasti, a predsednik ima samo privremeni suspenzivni veto koji traje sedam dana.</s><s> Ako ne potpiše zakon, omogućava skupštini da dvotrećinskom većinom utvrdi predlog njegove smene.</s><s> Taj predlog bi zatim morala da uputi na referendum pred građane – objašnjava Vučetić.</s><s> Kako kaže, u tom slučaju za opoziv predsednika moralo bi da glasa 50 odsto od broja upisanih birača plus jedan glas.</s><s> – U slučaju da predlog skupštine da se predsednik republike razreši ne prođe kod građana, onda bi, prema Ustavu, skupština bila raspuštena – ističe Vučetić dodajući da ne veruje da Tadić neće potpisati taj zakon, ali da nakon potpisivanja može pokrenuti proceduru za ocenjivanje ustavnosti tog zakona pred Ustavnim sudom.</s><s> Ponovnim izmenama Zakona o radio-difuziji usprotivila se Asocijacija nezavisni medija (ANEM), Misija OEBS-a u Srbiji kao i novinarska udruženja.</s><s> Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić ističe za GL da ove izmene uvode dodatnu državnu kontrolu u medijima, kao i da je u pitanju jedan u nizu zakona koji „slute nekom represijom u budućnosti“.</s><s> Ipak, najviše negativnih reakcija izazvalo je imenovanje funkcionera Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića u Programski odbor Radio-televizije Srbije, zbog čega je jedan od članova tog odbora, Dragor Hiber juče podneo ostavku.</s><s> – Podsećam na to da je dotični Vučić bio ministar informisanja u vreme Miloševićevog režima i da je za vreme njegovog vakta donet zloglasni Zakon o informisanju čiji je jedini cilj bio obračun s takozvanim neposlušnim, nezavisnim medijima.</s><s> Te medije su prekršajni sudovi osuđivali na najdrastičnije moguće novčane kazne, a sve s ciljem gušenja i ono malo slobode informisanja – rekao je Gruhonjić, dodajući da Srbiju takvim imenovanjima i izmenama medijskih zakona očekuje nova „primitivizacija zemlje, novi nacionalizam i novi obračun s ono malo neistomišljenika“.</s><s> Direktor javnog servisa Aleksandar Tijanić kaže da ne sumnja u dobre namere Aleksandra Vučića u Programskom odboru i jedini problem vidi u, kako kaže, malom sukobu interesa, jer Vučićeva supruga radi na drugoj televiziji.</s><s> S druge strane, Aleksandar Vučić smatra da nije učinio ništa što bi trebalo da ospori njegov izbor u Programski savet nacionalne televizije.</s><s> – Ja nisam gasio nijedan medij.</s><s> A pokušaću da učinim da na televiziji Srbije ne predstavljaju više realnost kao da živimo u Švajcarskoj, Nemačkoj ili nekoj drugoj razvijenoj zemlji – kaže on a prenosi B92.</s>
<s>Dr SLAVICA RAŠAJSKI, pomoćnica pokrajinskog sekretara za demografiju, kaže da je u Vojvodini 50 odsto srednjoškolaca seksualno aktivno NOVI SAD – Polno prenosive bolesti imaju epidemijski karakter, a trend njihovog rasta je veći u ženskom delu populacije, naročito kod mlađih adolescentkinja.</s><s> Posebno je opasna infekcija HPV-om (humanim papiloma virusom) jer postoji uzročno-posledična veza ove infekcije i nastanka karcinoma grlića materice, izjavila je za GL dr Slavica Rašajski, pomoćnica pokrajinskog sekretara za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci.</s><s> Novosadske istraživačice Mirjana Anđelić i Dragana Zarić ukazale su na alarmantan podatak da se „u rutinskoj praksi“ ne koriste mnogi dijagnostički testovi za polno prenosive bolesti kod adolescenata jer su „vrlo skupi“.</s><s> Istovremeno, one navode da u svetu preko 100 miliona adolescenata oboli od tih bolesti, kao i da se polovina svih novootkrivenih infekcija HIV-om nalazi kod adolescenata.</s><s> U deklaraciji koju su pre godinu dana usvojili domaći vršnjački edukatori na jednom od svojih skupova na Kopaoniku navodi se podatak Republičke komisije za sidu da se u Srbiji svake nedelje jedna mlada osoba uzrasta od 14 do 24 godine inficira HIV-om.</s><s> Abortus kao kontracepcija Dr Slavica Rašajski je na prošlonedeljnoj sednici Odbora za demografiju republičkog parlamenta iznela da će do kraja ove godine u Vojvodini biti otvoreno još osam savetovališta za reproduktivno zdravlje mladih, pored već postojećih sedam, i istakla kako je neophodno da se zdravstvene službe prilagode potrebama mladih.</s><s> Napomenuvši da je reč o „generaciji budućih roditelja“, ona je kazala da „stanje reproduktivnog zdravlja mladih u našoj sredini karakteriše, pre svega, raširenost adolescentnih trudnoća, učestalost namernih prekida trudnoće i zabrinjavajuće razmere polno prenosivih bolesti kod osoba mlađih od 20 godina“.</s><s> Ona iznosi da je stopa abortusa kod adolescentkinja u Srbiji oko 20 promila i „smatra se visokom“.</s><s> – Tačni podaci ne postoje pre svega zato što privatne ordinacije o tome ne izveštavaju statističke službe – kaže dr Rašajski.</s><s> U svakom četvrtom razredu srednje škole najmanje jedna devojka godišnje abortira, a između 6.000 i 7.000 abortusa ima godišnje u uzrastu do 19 godina, procena je iz jedne doktorske disertacije na koju su ukazali vršnjački edukatori u svojoj deklaraciji.</s><s> Posledice rizičnog ponašanja u seksu među adolescentima, budućim roditeljima, već se registruju, kaže dr Rašajski.</s><s> Svake godine u Vojvodini se pojavi oko 3.000 neplodnih bračnih zajednica, odnosno 17 odsto svih vojvođanskih bračnih parova suočava se s neplodnošću.</s><s> Rani seks je često rizičan – Ako devojka stupi u seksualne odnose pre 16. godine, rizik da oboli od raka grlića materice je pet puta veći nego kod osobe koja je prvi polni odnos imala posle 20. godine – upozorile su Anđelićeva i Zarićeva.</s><s> Dr Slavica Rašajski iznosi za GL podatak da je, prema istraživanjima kod nas, 50 odsto srednjoškolaca seksualno aktivno.</s><s> Devojčice, kako je pokazalo i novosadsko istraživanje, stupaju u polne odnose prosečno sa 15,4 godina, a dečaci sa 16 i po godina.</s><s> – Svaki deseti srednjoškolac je imao odnose s osobom koju je sreo prvi put.</s><s> Postoji sklonost ka čestom menjanju partnera – navodi dr Rašajski.</s><s> Ona kaže i da oko 50 odsto srednjoškolaca kao kontracepciju koristi prekinut snošaj i plodne i nepolodne dane, „što je vrlo nepouzdano i nema značaja za polno prenosive infekcije“.</s><s> Naša sagovornica navodi i neke rezultate istraživanja prema standardima Svetske zdravstvene organizacije koja su sprovedena na teritoriji Vojvodine a govore da 13 odsto mladih započinje seksualne odnose i pre 14. godine, 32 odsto održava odnose u pripitom stanju, 37 odsto pored stalnog partnera ima i paralelnu vezu sa još dve ili tri osobe, a 11 odsto ispitanika imalo je seksualnu vezu koja je trajala jedan dan.</s>
<s>Ministar prosvete saglasio se s izborom direktora škole „Petefi brigada“ u Kuli Eržebet Blaško, Miletićeva protivkandidatkinja na konkursu za rukovodioca škole, izjavila je za GL da se Miletić i dalje nalazi u sukobu interesa jer je odbornik SO, koji bira članove Školskog odbora KULA – Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović uvažio je žalbu Školskog odbora Osnovne škole (OŠ) „Petefi brigada“ u Kuli i doneo rešenje kojim se daje saglasnost za imenovanje nastavnika matematike Ratka Miletića za direktora te ustanove.</s><s> Školski odbor se žalio ministru povodom tumačenja pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu Zoltana Bunjika da Miletić ne može biti izabran za direktora OŠ „Petefi brigada“ zbog sukoba interesa jer je u vreme kad se kandidovao za rukovodioca škole bio predsednik Skupštine opštine (SO) i vršilac dužnosti predsednika opštine Kula.</s><s> Vuksanović je ustvrdio kako je sukob interesa prestao 10. avgusta, kad je Miletić smenjen s funkcije predsednika SO.</s><s> Eržebet Blaško, dosadašnja direktorka i protivkandidatkinja Ratka Miletića na konkursu za rukovodioca OŠ „Petefi brigada“, izjavila je juče za GL da se Miletić i dalje nalazi u sukobu interesa „jer je ostao odbornik SO, koji bira članove Školskog odbora“.</s><s> – Izbor za direktora bio je 4. jula, a Miletić je od 1. juna do 10. avgusta bio predsednik SO i v. d. predsednik opštine koji je učestvovao u biranju predstavnika lokalne samouprave u Školskom odboru.</s><s> Sva tri člana Školskog odbora koja zastupaju opštinu u tom organu jesu predstavnici SPS-a, kojem pripada i Miletić – naglasila je Eržebet Blaško.</s><s> Po tri člana Školskog odbora jesu iz grupe zaposlenih u toj ustanovi i roditelji učenika, ali Eržebet Blaško smatra da su Miletićevi partijski saborci u tom organu doprineli da ona s pet glasova prema četiri bude eliminisana u konkurenciji za direktora OŠ „Petefi brigada“.</s><s> Ona je rekla kako razmišlja da li će povodom Vuksanovićevog rešenja povesti upravni spor u Okružnom sudu u Somboru ili će uputiti žalbu Vrhovnom sudu Srbije.</s><s> Miletić, koji je već stupio na dužnost direktora OŠ „Petefi brigada“, rekao je juče za naš list da Eržebet Blaško nema pravo žalbe, „pogotovo stoga što je ona prvobitnom odlukom Školskog odbora izbačena iz igre“.</s><s> On je dodao da ni sâm, kad je pokrajinski sekretar osporio njegov izbor za direktora, nije mogao da se žali, „jer to može da čini samo Školski odbor“.</s>
<s>APATIN – U Apatinu je juče svečano otvorena filijala Erste banke, koja s više od 15 miliona klijenata u osam zemalja predstavlja jednu od vodećih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi.</s><s> Filijala se nalazi u ulici Srpskih vladara 33 i otvorena je svakog radnog dana od 9 do 17, a subotom od 8 do 13 sati.</s><s> Klijentima je na raspolaganju bankomat 24 sata dnevno.</s><s> – Erste banka je orijentisana ka tržištu poslova sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima, a u Srbiju je ušla kupovinom 83,3 odsto Novosadske banke.</s><s> Erste banka namerava da svoj tržišni udeo u Srbiji sa dva poveća na deset odsto tokom narednih pet godina, a broj poslovnica sa 59 da poveća na 110 – rekla je direktorka komunikacija Andrea Brbaklić.</s><s> Povodom otvaranja nove poslovnice, građanima je Erste banka ponudila dva promotivna paketa koje je predstavio direktor vojvođanskog Regionalnog centra, Sektor poslova sa stanovništvom Goran Kostić.</s><s> – Prvi promotivni paket podrazumeva besplatno otvaranje tekućeg računa, odobrenje dozvoljenog minusa, besplatnu karticu Dina, kreditnu karticu Viza, besplatno otvaranje deviznog računa, NovoNet – plaćanje računa putem Interneta, NovoMob – proveru stanja na računu putem mobilnog telefona i gotovinski kredit s godišnjom NKS od 12 odsto odnosno EKS od 13,82 odsto uz maksimalan rok otplate od šest godina.</s><s> Druga specijalna ponuda odnosi se na stambene kredite s mogućnošću odobrenja kredita bez depozita i učešća, u iznosu od 10.000 do 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu za evro NBS-a, s rokom otplate do 30 godina, NKS od 6,45 odsto na godišnjem nivou i EKS od 6,66 odsto za maksimalni rok otplate – naveo je Kostić.</s><s> O prednostima poslovanja pravnih lica, pre svega malih i srednjih preduzeća, s Erste bankom govorio je Nikola Kotur, direktor komercijalnog centra za poslove s pravnim licima.</s><s> – Osnovni principi našeg poslovanja brzo rešavanje zahteva, stručna pomoć i prilagođavanje naše ponude konkretnim zahtevima i potrebama naših klijenata – rekao je između ostalog Kotur.</s>
<s>Od dve loše stvari svako se trudi da izabere onu manje lošu.</s><s> U mom slučaju to je izbor teme za ovaj vikend.</s><s> Ne bih mogla reći da me TV projekat „Veliki Brat“ iritira i da imam bilo šta protiv, ali sigurno ne spadam u obožavaoce.</s><s> S druge strane, toliko nam je život zagađen politikom da mi gledanje „Velikog Brata“ potpuno briše sliku svakodnevnih problema na političkoj sceni.</s><s> Mnogi se pitaju otkuda toliko interesovanje da se zaviri u privatnost ukućana, dok drugi istim intenzitetom preziru i „Velikog Brata“ i njegove „podanike“.</s><s> Što reče neki gledalac, više mi prija da gledam tu priredbu nego da slušam naše političare.</s><s> Kad malo bolje razmislim, mora se prihvatiti činjenica da su svi dobrovoljno na okupu i da su pristali da se odreknu svog svakodnevnog načina života isključivo radi velike nagrade, tj. novca.</s><s> Svakako da život u kući može biti zabavan i zanimljiv uz dobro društvo, ali ljudi su samo ljudi.</s><s> Usput, bitno je još nekoliko važnih stvari za nekog anonimusa.</s><s> Posle učešća u projektu i takvoj medijskoj promociji, postaje poznata i javna ličnost.</s><s> Odmah posle novca „slava“ je na drugom mestu po privlačnosti.</s><s> Ono što svakako može biti sporno to je pitanje koliko je ko spreman da trpi „autoritet“ glasa, naredbe, posmatranje i snimanje kamerama i usput da radi gomilu koječega po naređenju i strogim pravilima kuće i jedne ličnosti koja se postavlja iznad svih i svega.</s><s> Onaj ko ne podnosi autoritet sigurno ne bi mogao da trpi i gomilu glupih naređenja.</s><s> Kazne za prekršena pravila kuće srećom su prava detinjarija, osim u slučaju kad sledi izbacivanje.</s><s> E, kad stigneš na tu listu, nagrabusio si, tj. milioni gledalaca odlučuju ostaješ li u kući ili ne.</s><s> Izbacivanje iz kuće je „slučajno“ za naše gledaoce po statistici gledanosti, bilo najzanimljivije.</s><s> To znači da si nesimpatičan masi ljudi kojima nikad nećeš saznati ime ni videti lik, a koji su te otpisali.</s><s> Ipak, treba imati petlju, pokazati se u svakom svetlu pred nekoliko miliona očiju i staviti se u poziciju da neko nepoznat odlučuje o tvojoj trenutnoj sudbini i poziciji.</s><s> Naravno, to je samo igra, za razliku od našeg realnog života koji funkcioniše na sličan način samo mnogo gore.</s><s> Usput moraš sam da brineš imaš li krov nad glavom i šta ćeš jesti.</s><s> Sve sâm moraš da obezbediš, a usput te Veliki Brat kinji, pljačka, ponižava i tera da živiš onako kako nikad ne bi.</s><s> Sve trpiš, a nikad nećeš imati ni nadu da ćeš za život po tuđem naređenju i pravilima dobiti novac ili bilo kakvu nagradu.</s><s> Naprotiv, ostarićeš siromašan i bedan jer nisi lagao, eventualno krao, podmetao, ulizivao se i imao lične veze s Velikim jer u životu, za razliku od televizije, samo to funkcioniše, znaš iz iskustva.</s><s> Još je gora činjenica našeg realnog života da ne postoji samo jedan Veliki već na svakom koraku stotine malih Velikih koji ti nameću ponekad i nemoguća pravila.</s><s> Držati u rukama veliko jaje, ma šta radio čitav dan, podseća me na vreme u kome smo, kud god išli, nosili sa sobom torbe „možbić“ – za može biti da ima da se kupe elementarne kućne potrepštine neophodne za život.</s><s> Svi smo ponekad kao u kući „Velikog Brata“ obučeni u iste kostime – ishabane odeće, doduše, ne moramo da kreštimo, ali zato godinama dobrovoljno izgovaramo iste slogane na protestima.</s><s> I kad dobrovoljno brojimo da bismo stišali bes i nezadovoljstvo, Veliki ometa našu koncentraciju sve jadnijim „upadicama“, stvarajući nam pogrešnu i nerealnu sliku života.</s><s> Svaki naš građanin je doživeo, samo možda nije primetio, da ga posmatra i špijunira Veliki Brat.</s><s> U to ćemo se tek uveriti, ako se ikada otvore policijske arhive i arhive DB.</s><s> Ništa od velike nagrade, sledi samo veliko buđenje.</s><s> Ne sumnjam da je lepše učestvovati u igri i zaboraviti na realnost.</s>
<s>INTERVJU:</s><s> Antropolog Ivan Čolović za GL govori o tome kako političari ponovo narod zaluđuju mitovima Antropolog Ivan Čolović nerado daje intervjue, ali je prilikom dolaska u Novi Sad, gde je održao predavanje studentima i srednjoškolcima u Školi za demokratiju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ipak izašao u susret našoj znatiželji.</s><s> Baš u trenutku kada se ponovo na velika vrata vraća povampirena miloševićevsko-mitološka retorika, vreme je da zastanemo i pokušamo da se upitamo: nismo li već negde videli i čuli unisonu priču o Kosovu kao „srcu srpstva“ i o potrebi usvajanja ustava pre izbora, a zbog Kosova.</s><s> Matrica je ista samo su glumci drugi, a Ivana Čolovića pitali smo kako je to uopšte moguće kada znamo kakve je posledice ta politika iza sebe ostavila?</s><s> – U poslednje vreme zaista se primećuje pojačana mitsko-politička naracija.</s><s> Činilo se da je vrhunac te naracije bio devedesetih godina, u vreme Miloševićevog režima, u vreme rata, krize, u okolnostima kada se i inače očekuje da se politički mitovi razgore, da dobiju na značaju, što se i dogodilo.</s><s> Ali se posle tog perioda smatralo da ulazimo u mirniju fazu, gde će se politika voditi drugim, racionalnijim sredstvima, zasnovanim na ubeđivanju građana u boljitak na ekonomskom i društvenom planu, kroz afirmaciju i naglašavanje ekonomskih i socijalnih projekata, a manje s naglaskom na klasične političke mitove.</s><s> Ali, izgleda ipak da srpska politička elita ne može baš tako lako da se odrekne usluga političke mitologije pa se, evo, u novije vreme problem Kosova tumači upravo na taj mitski način.</s><s> I to u situaciji kada je na vidiku rešenje tog problema, naši političari kao odgovor na razne ponude, pritiske, ideje o tome šta će s tom teritorijom biti odgovaraju i uzvraćaju mitskom naracijom.</s><s> A u tome im svesrdno pomažu i mediji?</s><s> – Upravo tako a evo i jednog od mnogobrojnih primera.</s><s> „Politika“ je nedavno donela na naslovnoj stranici reportažu o poseti premijera Koštunice Hilandaru, s naslovom „Kosovo srce Srbije“.</s><s> Pa onda odmah u prvom pasusu stoji:</s><s> „Kosovo srce Srbije i duša našeg naroda“.</s><s> Takva formulacija jednog političkog problema je pripovedno-mitološka.</s><s> A i u daljem tekstu se na isti način ta tema podgreva.</s><s> Kao, to je nešto što oduvek znamo šta je i što se mora rešiti na način koji je zacrtan u našoj istoriji, prošlosti, u srcima i dušama…, pa u stvari političari nemaju drugog posla nego da tu tajnu šifru našeg srca i naše duše koja se zove Kosovo dobro razumeju i da je slede i da shodno tome ostanu na onoj poziciji koju jedino mit dozvoljava a to je pozicija koja se zove „Kosovo je bilo, jeste i biće uvek srpsko“.</s><s> Šta je, po vama, uzrok za to što se tog famoznog 5. oktobra 2000. godine nije raskinulo s Miloševićevom politikom?</s><s> – Ne bih umeo da navedem uzroke.</s><s> Mogu samo da dodam svoj prilog zaključcima da se tu nije mnogo učinilo na konstituisanju jedne politike drugim sredstvima.</s><s> Ono što ja vidim čitajući novine, slušajući naše političare jeste upravo praznina na planu ozbiljnog, drugačijeg političkog diskursa, neke promene koja bi bila poželjna i koja bi srpski govor o samima sebi, govor Srbije o samoj sebi, uskladila s nekim govorom koji se danas može smatrati i modernim, i evropskim, i demokratskim i u svakom slučaju takvim koji nas lišava ovog „blaga“ koje ponovo pokušavaju da nam otkopaju i ponude naši političari.</s><s> Drugim rečima, naša politika je potpuno arhaična te liči na romantičarsku politiku nacionalista iz 19. veka?</s><s> – Jeste, to je, izgleda, linija manjeg otpora i prema nekom uverenju koje nije uvek eksplicitno, ali se na osnovu ponašanja može izvući zaključak da je to jedino u šta veruju naši političari.</s><s> To je, po njima, jedino mogućno i jedino efikasno sredstvo održavanja na vlasti: kroz pripovedanje neprikosnovenih svetih mitova nacije.</s><s> To je u vreme krize i raspada Jugoslavije bilo sredstvo za kojim su posezale sve političke elite koje su se otimale oko teritorija.</s><s> Ali, očekivalo se da će nekim postepenim smirivanjem situacije i zaboravljanjem konflikata, da ne kažem i potpunim suočavanjem s tom mračnom stranicom istorije, prestati politika s dominantno mitskim odnosom prema problemima.</s><s> Zanimljiv je i odnos države i Srpske pravoslavne crkve, gde se političari obraćaju sveštenicima kao vrhovnim autoritetima i gde crkva, čini se, dobija ulogu odlučujućeg moralnog arbitra u društvu.</s><s> Otkuda takav trend klerikalizacije društva u jednoj evropskoj državi u 21. veku?</s><s> – Čini mi se da se to što mi zovemo klerikalizacijom društva i politike odvija tako što se crkva odvaja od svoje osnovne vokacije da slavi hrišćanske i pravoslavne vrednosti, simbole, rituale i svece pa se uključuje u jednu vrstu političke religije čiji je osnovni kult – kult nacije.</s><s> Tako da je tu, koliko primećujem, došlo do nekog transfera sakralnosti, i svoje institucije, svoj govor, svoje tradicije crkva je stavila na raspolaganje slavljenju jednog sekularnog kulta a to je politički kult nacije.</s><s> Hilandar se danas upotrebljava i zaziva zajedno sa svim onim što je njegov skup vrednosti, pre svega kao simbol srpskog nacionalnog identiteta, a ne kao manastir i važno mesto SPC.</s><s> Moje mišljenje je, dakle, da se crkva nacionalizovala ne ostajući u okriljima hrišćanske i pravoslavne religije, nego prelazeći na stranu nečega što bi u principu trebalo da je njen ideološki protivnik, a to je nacionalizam.</s><s> Još jedna izjava gospodina Koštunice bila je ilustrativna, onomad kada je na Festivalu trubača u Guči proglašavao pobednike.</s><s> Rekao je tada da „ko ne razume Guču ne razume ni Srbiju“.</s><s> Kako to da razumemo?</s><s> – Nezavisno od toga šta je taj festival i šta je ta truba, valja obratiti pažnju da Koštunica upotrebljava neke radikalne formulacije.</s><s> Znači, vi ne razumete Guču – vi ne razumete Srbiju, vi ne razumete Hilandar – vi ne razumete Srbiju.</s><s> Ili kao što je rekao prilikom pomenute posete Hilandaru:</s><s> „Isto onako kao što nema pripadnika našeg naroda koji ne zna šta nam Kosovo znači, tako nema nikoga, nijednog pripadnika našeg naroda koji ne zna šta nam Hilandar znači“.</s><s> Kakav je to govor?</s><s> To je dogmatski govor koji se poziva na neka neprikosnovena sakralna znanja, to je zastrašujući govor totalitarnog mišljenja i jezika, koji ne dozvoljava da vi, kao pripadnik jednog naroda, nešto ne znate ili nešto znate.</s><s> I kada vam se „odozgo „ kaže da je Guča nešto što morate voleti ako volite Srbiju, to je način upravljanja koji ne liči predsedniku demokratske vlade.</s><s> To više ide uz jedan drugi tip vladara koji se zasniva na autoritetu maga, vrača, šamana, koji se vidi u svom kolektivu kao zastupnik ili zatočnik onostranih sila pa će vam on, kao medijum tih sila i zastupnik njihov u ovome svetu, biti oslonac ili orijentacija.</s><s> Da li to ima neke veze s demokratskim institucijama i Srbijom kao modernom državom koja hoće da se uključi u Evropu?</s><s> Mislim da je to u potpunoj kontradikciji s takvim eksplicitnim političkim programom.</s><s> Sve u svemu, da li Srbija u takvom stanju duha može u EU?</s><s> Čini se da EU, iako se naša politička elita uporno otima, ipak želi da nas pošto-poto uvuče u Evropu?</s><s> – To se svodi na pitanje da li Srbija hoće u EU?</s><s> Ono što naši političari poručuju jeste dvostruki govor.</s><s> S jedne strane kažu:</s><s> „Hoćemo, to nam je jedini cilj“.</s><s> Ali, odmah potom čujemo druge tonove i drugu vrstu govora koji je vrlo jak takođe i koji je zapravo i jači, a koji kaže:</s><s> „Ma šta će nam ta Evropa, oni žele da nam prodaju svoje lekove kojima je istekao rok, a da od nas uzmu zdravu hranu, zdravu stoku, zdravo… ne znam šta još“.</s><s> Ovo poslednje je parafraza izjave jednog slikara, člana Srpske akademije nauka i umetnosti, inače čoveka koji na Zapadu živi 40 godina, a koji je ovo izgovorio odvraćajući Srbe od toga da tako neodgovorno srljaju u Evropu.</s><s> I ostao je da živi na Zapadu?</s><s> – Pa, naravno!</s>
<s>Za GL govori Todor Gajinov, pravni ekspert koji je prvi nagovestio mogućnost da Vojvođani bojkotuju ustavni referendum Kosovo je izgubljeno Kumanovskim sporazumom još 1999. godine, iako je godinu dana pre toga na referendumu bilo izglasano da Srbija neće dozvoliti mešanje stranog faktora u rešavanje statusa njene južne pokrajine.</s><s> Ustavni referendum koji se ovih dana priprema u velikoj hitnji da bi se „spaslo“ Kosovo, predstavlja još jednu manipulaciju nacionalnim osećanjima Srba, kakve pamtimo iz vremena vladavine Slobodana Miloševića.</s><s> Ovako za GL govori Todor Gajinov, istaknuti pravnik, čovek koji je neposredno sprovodio Ustav Srbije iz 1974, jer je deset godina bio ministar za zakonodavstvo Vojvodine, dve godine potpredsednik vojvođanske vlade i poslednji predsednik Ustavnog suda Vojvodine (na ovu je funkciju dao ostavku, a posle njega više niko nije biran).</s><s> Gajinov danas savetuje predsednika vojvođanskog parlamenta i prvi je, i to za Građanski list, proletos nagovestio mogućnost da Vojvođani budu pozvani da bojkotuju nov ustav ukoliko on ne bude pokrajini dao suštinsku autonomiju.</s><s> Sada ustavopisci suštinsku autonomiju „obećavaju“ Kosovu, a ne Vojvodini, kako se do juče očekivalo u samom vrhu vojvođanske vlasti.</s><s> – Danas postoji još više razloga za bojkot referenduma ukoliko je tačno da će biti zadržan sadašnji status Vojvodine u Ustavu Srbije.</s><s> A to je prividna autonomija, bez svoga konstitutivnog akta i bez zakonodavne nadležnosti.</s><s> Celokupna aktivnost oko referenduma i donošenja ustava biće usredsređena na Kosovo kao sastavni deo Srbije, iako mislim da će to biti deklaratorni domašaj u Ustavu Republike Srbije, a Vojvodina je sasvim zanemarena, i interesi građana Vojvodine su potpuno u drugom planu – kaže naš sagovornik.</s><s> Kosovo kao ustavna fikcija Način na koji će biti donet nov ustav Srbije Todor Gajinov ocenjuje kao „najčudniji“.</s><s> – Ustav po hitnom postupku, na prepad, ne donose društva koja nastoje da budu ozbiljno shvaćena.</s><s> Ustav je najvažniji akt koji opredeljuje budućnost zemlje za nekoliko godina unapred, u nekim zemljama čak za čitave decenije, i zato se donosi po posebnom postupku uz maksimalno obezbeđenje legitimiteta takvog ustava.</s><s> Ustav koji bude donet po hitnom postupku, nema obezbeđen legitimitet, pogotovo ako se donosi dogovorom političkih partija koje sebi prisvajaju atribute političke elite.</s><s> Istina je da je svaki ustav, teoretski, dogovor političkih elita, međutim, rukovodstva naših političkih stranaka nemaju kapacitet političkih elita – tvrdi Gajinov.</s><s> Problem Kosova, koji je inače vrlo složen, i ovoga puta se zloupotrebljava kao opravdanje za hitnost donošenja novog ustava.</s><s> Gajinov smatra i da se manipuliše nacionalnim osećanjima Srba kada se tvrdi da će upisivanje u preambulu ustava da je Kosovo sastavni deo Republike Srbije bitno uticati na sudbinu Kosova.</s><s> – To je fikcija, gola pretpostavka.</s><s> Takva odredba u ustavu Srbije ima dejstvo samo za domaću upotrebu kao mobilizatorski motiv građana, da izađu na referendum i da potvrde takvu deklaratornu odredbu.</s><s> Činjenica da će se odredba o Kosovu naći u preambuli ustava, govori nešto sama za sebe.</s><s> Preambula nije aktivni, operativni deo ustava, ona obuhvata samo istorijske osnove na kojima se ustav zasniva.</s><s> Ako se Kosovo bude spominjalo samo u preambuli, a ne budu razrađene odredbe o njegovom položaju, onda će to biti potpuno bez dejstva – objašnjava Gajinov.</s><s> Vojvodina ima prividnu autonomiju A šta će značiti ako u preambuli ne bude stajala, pored Kosova, i Vojvodina?</s><s> – Upravo to je pretpostavka da se računa s različitim statusom pokrajina u budućem ustavu Srbije.</s><s> Navodno se obećava suštinska autonomija za Kosovo, bez kvalifikacije kakva se autonomija obezbeđuje Vojvodini.</s><s> Samom činjenicom da se za Kosovo obećava suštinska autonomija, ako je tačno ono što je u štampi rečeno, otvara se pitanje kakva je onda autonomija Vojvodine?</s><s> Nameće se odgovor da suštinska autonomija sigurno nije, čim takav kvalifikativ ne dobija u Ustavu Republike Srbije – odgovara Gajinov.</s><s> Naš sagovornik objašnjava da suštinska autonomija „po prirodi stvari, znači realnu autonomiju s materijalnom podlogom, za razliku od prividne autonomije koju Vojvodina danas ima“.</s><s> – Ako autonomija nema materijalnu podlogu u izvornim prihodima i u pravu raspolaganja imovinom, onda se radi o prividnoj autonomiji – precizira Gajinov.</s><s> S obzirom na to da se kao srpski nacionalni interes proglašava donošenje novog ustava po najhitnijem postupku, s kakvim argumentima se onda mogu pozvati Srbi u Vojvodini na bojkot referenduma?</s><s> „Srbima“, odgovara Gajinov, „treba predočiti da je njihov interes opstanak Vojvodine s njenom materijalnom osnovom“.</s><s> – Ako vojvođanska autonomija i dalje bude lišena materijalne osnove svoga razvoja, onda je to protiv interesa građana Vojvodine, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.</s><s> Prema tome, ona jednako pogađa kako Srbe tako i pripadnike nacionalnih manjina u Vojvodini.</s><s> Toga građani Vojvodine treba da budu svesni prilikom opredeljivanja da li izaći ili ne izaći na referendum.</s><s> Na tom referendumu rešava se pitanje njihove egzistencije, čak i ekonomska perspektiva razvoja budućih generacija – tvrdi Gajinov.</s><s> On ističe da je „primarni interes građana i Vojvodine i cele Srbije decentralizacija i pravo da odlučuju o materijalnom razvoju i materijalnim resursima, o kojima sada odlučuje isključivo centralna vlast“.</s><s> „Principijelni ustupci“ radikalima Zamoljen da oceni da li će donošenje ustava na prepad dati krila radikalskom biračkom telu u Vojvodini i Srbiji, kao i da li će SRS kapitalizovati ovu situaciju, Gajinov primećuje kako neki visoki funkcioneri ove stranke „izjavljuju da su svi njihovi zahtevi prilikom pisanja novog ustava prihvaćeni, već manipulišu time da su neizostavan politički činilac u Srbiji“.</s><s> A zar nisu?</s><s> – Time što je SRS najbrojnija politička stranka, nije istovremeno i odlučujući činilac političkog života.</s><s> Mislim da protivradikalske stranke i protivradikalska opredeljenja ipak predstavljaju većinu.</s><s> Radikali će sigurno pokušati da maksimalno politički valorizuju to što su, eto, nametnuli Republici Srbiji ustav po svojoj želji.</s><s> I dalje će ostati najmnogobrojnija stranka, ali neće imati odlučujući uticaj, jer verujem da je većina građana demokratski opredeljena i nije sklona političkom programu SRS-a – ocenjuje Gajinov.</s><s> Na našu primedbu da se pokazuje kako su, u susret ustavnom referendumu, i demokrate i radikali na istoj liniji, naš sagovornik odgovara:</s><s> – Demokratska stranka je izašla u susret Srpskoj radikalnoj stranci shvatajući da bi bojkot referenduma od strane disciplinovanog članstva SRS-a mogao dovesti u pitanje opstanak ustava.</s><s> Iz tih razloga ja mislim da su SRS-u učinjeni mnogi principijelni ustupci – zaključuje Todor Gajinov.</s>
<s>Hedvig Morvai-Horvat, direktorka Građanskog pakta za jugoistočnu Evropu i dobitnica ovogodišnje nagrade „Osvajanje slobode“ Da se sloboda ne daje već uzima sopstvenom odlukom, otporom i nepristajanjem mnogima je, nažalost, i dalje u Srbiji teško da prihvate.</s><s> Na sreću, ima i onih uzornih pojedinaca čija svest o trenutku i zemlji u kojoj žive ne dozvoljava da im živote kroji sudbina već sopstveni izbor.</s><s> Jedna od njih je Hedvig Morvai-Horvat, direktorka nevladine organizacije Građanski pakt za jugoistočnu Evropu, ovogodišnja dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“, koju dodeljuje Fond „Maja Maršićević-Tasić“ ženama koje se svojim delovanjem zalažu za afirmaciju principa ljudskih prava, demokratije i tolerancije u društvu.</s><s> Kada je čula da je dobila nagradu, Hedvig je skromno upitala saradnike:</s><s> „Kako i zašto baš ja, mene toliko malo ljudi zna?“</s><s> Odgovorili su joj da se nagrada dodeljuje upornima i vrednima bez obzira na to koliko su blizu očiju javnosti.</s><s> Među vidljive aktivnosti koji su ovu tridesetogodišnju samosvesnu Novosađanku preporučile za laureata „Osvajanja slobode“ spada kampanja Građanskog pakta za ukidanje viza, koja traje od 2002 godine.</s><s> Hedvig je uspela ovaj problem aktivno da uključi u međunarodne institucije ali i publicistiku.</s><s> Zaslužna je za objavljivanje zbirke priča „Najbolje priče iz reda za vize“, koja je ove godine predstavljena u Evropskom parlamentu u Briselu, kao i za organizovanje tribine o viznim režimima na ovogodišnjem festivalu Exit, na koju je zajedno sa saradnicima Građanskog pakta uspela da dovede i evropskog komesara za proširenje Olija Rena.</s><s> Na svečanosti prilikom uručenja nagrade Hedvig Morvai-Horvat je u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, između ostalog, rekla:</s><s> „Osvajanje slobode je za mene osvajanje odgovornosti za svoje postupke“.</s><s> Zato je prvo pitanje u razgovoru za GL bilo da li smatra da je pravo značenje reči odgovornost mnogima u ovoj zemlji potpuno nepoznato?</s><s> – Na svakom koraku možemo primetiti da su ljudi u našem društvu oslobođeni odgovornosti na svim nivoima i to je vrlo opasna stvar jer se tako urušava ceo sistem.</s><s> Odgovornost je za mene jedan od najvažnijih principa koji mogu doprineti stvaranju demokratije.</s><s> Treba da shvatimo kolika odgovornost leži u našim rukama.</s><s> Kako i kada si ti shvatila da treba sama da osvajaš slobodu?</s><s> – Dosta sam mlada shvatila i zato sam se angažovala prvo u studentskim organizacijama, a potom i u nevladinom sektoru.</s><s> U to vreme živeli smo u teškom vremenu i praktično nije ni bilo prostora da se čovek angažuje i pokuša da nadogradi sebe osim u nevladinom sektoru.</s><s> Tu je postojao zdrav razum i neka koncentracija tzv. normalnih ljudi koji su pokušavali putem nekih vrednosti, koje su za mene tada bile jako bitne, da naprave nešto drugačije u ovoj zemlji.</s><s> Od tada se borim za svoju slobodu u svakom smislu kao građanin ove zemlje.</s><s> Nažalost, mislim da mi ni danas, šest godina posle 5. oktobra, nismo slobodni i zato osećam potrebu da radim na rešavanju određenih problema.</s><s> Nismo slobodni jer vučemo tu tešku istoriju, koja jeste bitna, ali koja ne bi trebalo više toliko da utiče na sadašnjost.</s><s> Treba da shvatimo da živimo u svetu koji se brzo razvija i za sve ono za šta su neke druge države imale 50 godina, mi možda imamo pet minuta.</s><s> Treba da budemo svesni toga da dok god ograničavamo reformski proces i uopšte napredak, mi ograničavamo i našu ličnu slobodu.</s><s> Šta je to što bi moglo motivisati Srbiju da u tom pravcu razmišlja kad veći deo javnosti mogu da zainteresuju samo priče iz žanra srpskog vesterna ili petparačkih latinoameričkih serija?</s><s> – Zašto nas Evropa ne motiviše?</s><s> Zašto ne pogledamo kako žive drugi ljudi.</s><s> Ne mislim na to koliko oni mogu da napune svoje korpe u supermarketima, nego mislim na opuštenost, na osmehe na licima koje ne možemo da vidimo na našim ulicama.</s><s> Ti ljudi ustanu ujutro i sebi kažu:</s><s> „Danas ću imati lep dan zato što sunce sija“.</s><s> Nama to ne pada na pamet.</s><s> Uvek nam je ili toplo ili hladno, ili nešto pada ili ne pada, i uvek imamo neke muke.</s><s> Ne znamo da uživamo u životu.</s><s> Kada bi imala priliku da po Srbiji postaviš bilborde sa svojim porukama građanima, šta bi na njima pisalo?</s><s> – Preuzmimo odgovornost za svoju budućnost.</s><s> Počupajmo korov.</s><s> Osmehnimo se.</s>
<s>S Robertom Čobanom „Ima jednom jedan“ Robert Čoban...</s><s> Čovek ko svi, ali, ono jest, više za literaturu nego što je običan.</s><s> Voli često da ispunjava svoje želje i uporno ide putem kojim se u ovoj zemlji ne ide.</s><s> Ređim.</s><s> Putem uspeha, sreće, marljivosti, a bez marifetluka.</s><s> I lako mu satkaše legendu, kao suverenom gospodaru srpskog štampanog medijskog prostora, alfi i omegi svih naših „piping Tom“ aluzija, pakosti, nevaljalih želja i snatrenja, a on bio jednim od najboljih studenata novosadskog Pravnog fakulteta generacije ‘88/89, koji je zarađivao „džeparac“ radeći u „Večernjim novostima“, „Areni“, „Našim danima“, Trećem programu JRT-a i „Indeksu“.</s><s> Poslednji u nizu navedenih medija „namestiće“ Roberta na mesto koje mu je, kanda, oduvek i pripadalo, jer će, nakon jednog studijskog (pro)putovanja kroz Ameriku, 27-godišnji „tršavi dečarac“ pronaći vešto mistifikovan ključ za otvaranje čarobnih vrata učmalog, malograđanskog, medijskog duha „od Vardara pa do Triglava“ i svima nama otkriti novi vrli – „Svet“.</s><s> I tako, u proteklih petnaestak godina, što nam je Čoban više pričao o zemaljskim „blagodatima i nepoćudnostima“, mi smo ga sve jače povezivali s nebeskim silama.</s><s> Stoga njegovo „žućkasto“ kraljevstvo hartije i tinte („Color Media Press“) ima neverovatnih 70 izdanja magazinskog tipa.</s><s> Kao poslodavac slovi za tipa na čijoj se „oglasnoj tabli“ ne treba naći, ali iz čije će se firme izaći vrlo nerado i nevoljno.</s><s> Čovek kojem estradne vedete i sve javne ličnosti u povoju dolaze na poklonjenje privatno je izrazito porodičan tip kojeg bi svaka majka u domu poželela.</s><s> Međutim, tu je zanavek „kaparisan“...</s><s> Krupnooka, raskošna crnka Sandra, „koja još malo čuva buduću Indiju u stomaku“, i dvogodišnja ćerkica Elena evidentno su njegov spiritus movens zbog kojeg „bi tucao kamen“.</s><s> Rasterećen, žovijalan, prirodan, obrazovan, brzomisleći, a bezobrazno zgodan i bogat, Robert Čoban je uistinu postao prototipom čoveka s ovih prostora u čijoj koži bismo se makar na trenutak svi poželili naći.</s><s> Koliko je teško i neizvesno bilo stići do „kože“ srećnog čoveka u nesrećnom ovom geografskom prostoru, ipak, otkriće vam sam Čoban.</s><s> Tada ćete sigurno skapirati zašto je „Robert u zemlji čuda“.</s><s> Jednom jedan...</s><s> Studentski ili nezavisni „Indeks“ – Moram priznati da se obično hvalim da mi nikad politika, kako u životu tako i u karijeri, nije preterano pomogla, niti sam bio aktivno član neke stranke.</s><s> Ali, kada sam premotao film, vidim da je na samom početku moje karijere ipak kumovala politika, odnosno Demokratska stranka, čiji sam bio član 1990. godine, budući da je Boža Ristanović, tadašnji predsednik Saveza studenata Novog Sada, takođe član DS, koja pak u tom trenutku nije imala više od četrdesetak članova i svi smo se međ sobom poznavali...</s><s> Dakle, decembra 1991.</s><s> Ristanović nam je predložio da nanovo pokrenemo „Indeks“, ugašeni studentski list u kojem sam ja radio, a gde je Bora Novaković bio urednik rubrike „Društvo“, a bili su tu i Boris Labudović i Saša Adamović, Kuzmanović...</s><s> Uglavnom, Velja Đurović je tada postao direktor prodaje i marketinga, ja glavni urednik, a prvi broj smo štampali u januaru 1992. godine.</s><s> Intervjui su bili s Goranom Milićem, Zoranom Đinđićem, Slavenkom Drakulić, dakle, bili smo vrlo ozbiljno politički opoziciono nastrojeni i intonirani.</s><s> Već kod drugog broja, počinje rat u Bosni, prodesničarske snage preuzimaju Savez studenata, smenjuju Ristanovića, a neki likovi a-la-krajiš-đe-ćemo-na-prelo zauzimaju Savez i nas smenjuju uz sledeću argumentaciju...</s><s> Intervju s Nikolom Koljevićem, koji je tada bio član Karadžićeve stranke i predsedništva SDS-a, imao je naslov „Unitarna BiH je neodrživa“, i budući da su novine bile u crno-beloj tehnici, reč unitarna je urađena u crno-belim kvadratićima jer je prelamač tako uradio.</s><s> Jedan od ključnih argumenata pri smenjivanju bio je taj što je slovo „U“ u reči unitarna urađeno u crno-belim kvadratićima kao šahovnica, a mi smo proglašeni autonomašima i ustašama.</s><s> Jedan od argumenata kruglog stola prilikom našeg izbacivanja iz Saveza bio je da je, kao, moj otac pekao vola kad je HDZ pobedio na izborima u Hrvatskoj, što je za ono vreme, u Srbiji ‘92. godine, bila jačina optužbe kao da u Teheranu jedeš svinjetinu svakog petka.</s><s> Tada sam živeo kod sestre i ona me probudi oko četiri ujutro i kaže da su mami i tati bacili u kuću bombu koja je raznela kapiju.</s><s> Bilo je to vreme Šešeljevog mahnitanja po Vojvodini, bombe su se bacale na kuće u smislu zastrašivanja, a meni je tada bilo pitanje da li ću nastaviti da se bavim novinarstvom ili ću dati još tih nekoliko ispita na pravima i krenuti za tim pozivom.</s><s> Nisam želeo da se pomirim s tim – nit je moj otac bio član HDZ-a, nit je pekô vola, nit se kod nas peče vo kad se nešto proslavlja!</s><s> Već sam bio u kontaktima s Miletom Isakovim, kod kojeg sam u Nezavisnom društvu novinara već prelamao „Studentski indeks“, i on nas je pozvao da novine pravimo kod njega.</s><s> Dobili smo pomoć u papiru i tehnici.</s><s> „Nezavisni indeks“ je počeo da izlazi kao mesečnik, međutim, usled konceptualnih neslaganja, ali s drugim političkim predznakom, mi odlučujemo u „operaciji Kondor“ da preselimo našu redakciju u ulicu Alekse Šantića, u iznajmljen stan, u tom momentu na kvarno, ali je u tad to bio jedini način da to učinimo, stvarajući tzv. „Novosadski indeks“, s tim da deo redakcije – Mihal Ramač, Draško Ređep, Duca Bogdanović – pređe da rade kod nas, a Mile nastavi da izdaje „Nezavisni“.</s><s> „US Today“ ili „Bild“ – „Bild“ je, praktično, najtiražniji evropski dnevni tabloid, i uvek kad sam s Nemcima, ja postavim pitanje:</s><s> „Kako je moguće da u Nemačkoj niko drugi ne izdaje tiražan tabloid izuzev Aksela Špringera, koji izdaje ‘Bild’?!“</s><s> U Engleskoj pak imate gotovo podjednako tiražno kurentni „Dejli mejl“, „Dejli miror“, „San“, „Star“... tabloide a na teritoriji koja je otprilike kolika i Nemačka, i onda mi ljudi objašnjavaju da je „Bild“ takva svetinja za stanovnike Nemačke, ukorenjena, tradicionalna, velika, moćna, i u koju je, uostalom, toliko sredstava uloženo da bi se na njegovim stranicama nalazili ljudi velikog formata, iako malena po broju stranica, svega ih je osam, čini mi se, izuzev njihovog nedeljnog izdanja „Am zontag“, koji je magazinskog karaktera i formata kakve su, recimo, naše „Večernje novosti“...</s><s> Sada, kad smo bili na odmoru u Turskoj, svakodnevno sam čitao „Bild“ u hotelu jer, generalno, volim novine s velikim fotografijama i, komparirajući tu situaciju s našom u ovom polju delatnosti, mislim da je u srpskom novinarstvu i štampi fotografija nepravedno zapostavljena.</s><s> Pritom ne mislim na onu tzv. estradnu fotografiju, tipa da li Ceca ili Jeca nešto čine ili ne, već i na političku fotografiju ili pak one koje pripadaju korpusu tzv. „live“ fotografija.</s><s> Takođe mislim i da je britanski „San“ sjajan.</s><s> Znate, vrlo je efektno objaviti princa Harija s bombastičnim naslovom „Harry The Nazi“ kad se s nacističkim simbolom svastikom pojavio na maskenbalu.</s><s> U svakom slučaju, mislim da je ta britanska i nemačka škola tabloidnog novinarstva sjajna.</s><s> „Skandal“ ili „Story“ – Mi u „Svetu“ smo se potrudili da im se „uzmaknemo“ što cenom, što koncepcijom lista.</s><s> U momentu kad se pojavio „Skandal“, u leto 2004. godine, dogodila se potpuno neverovatna stvar.</s><s> Ljudi su očekivali da će „Skandal“ s ogromnom reklamom na Pinku, koja se vrtela po ceo dan, srušiti tiraže svih tabloidnih novina jer nije samo „Svet“ u to vreme izlazio, već i „Star“, „Ekskluziv“...</s><s> A desila se potpuno suprotna stvar.</s><s> „Skandal“ je svojom TV reklamom odjednom stvorio veštačku potrebu javnosti za tom vrstom informacije.</s><s> Samim tim, ljudi su počeli mnogo više da kupuju i „Svet“.</s><s> Tiraži su tog leta neverovatno skakali, a pali su u momentu bukvalnog zagušenja i prezasićenja, da ne kažem gađenja nad svim tim informacijama, i u „Svetu“, i u „Skandalu“, i u stotinu drugih novina, tako da je cele prošle godine padao tiraž svih novinskih izdanja tog tipa.</s><s> Jedino je „Glorija“ imala konstantan tiraž.</s><s> Ja sam poslednji koji bi imao pravo da bilo koga optužuje ili stavlja zamerke na nečiji koncept.</s><s> Činjenica je da je „Skandal“ sada mnogo ekstremniji, vulgarniji od „Sveta“, ali imali smo i mi svoje razne faze.</s><s> Jedino što bih, recimo, mogao da zamerim ili osudim jeste korišćenje tabloidnih aršina u dnevnoj štampi na način na koji je koristimo mi.</s><s> Jer, ako si ti pevačica, pa te razvlače po štampi jer imaš sala, celulita, pa ko ti je kriv što si pevačica?!</s><s> Ali, ako si ti potencijalni svedok ili učesnik krivičnog dela, a dnevne novine te „definišu“ kao silovatelja i ubicu deteta od tri godine, a naslovi budu tipa „Srbijo, gledaj ko je ubio i silovao dete“, da bi se kasnije utvrdilo da to nije tvoj DNK, a tebi upropašćena i porodica i život...</s><s> Ili pak slučaj Ivane Dulić-Marković, gde portparol vladajućeg DSS-a veli putem medija da je to „privatna stvar pa neka se Dulić-Marković tuži s listom“.</s><s> Dakle, vladajuća koalicija nije u stanju da zaštiti jednog od svojih potpredsednika.</s><s> Pa šta onda treba da očekuje neki građanin ove zemlje?</s><s> To je preterivanje i to je loša stvar u dnevnoj štampi!</s><s> Vesna Radusinović ili Duška Jovanić – To je kao da me pitate koje mi je dete draže (smeh)...</s><s> Zezam se (smeh)...</s><s> Obe poznajem i kontaktiram, u poslednje vreme češće s Duškom, po prirodi posla, jer sarađujemo, mislim na našu kuću i „Gloriju“.</s><s> Obe imaju i u profesionalnom i u ličnom smislu i svojih dobrih i loših strana, kao, verovatno, i ja što imam u njihovim očima.</s><s> Dušku sam znao još odranije, dok se Vesna u nas pojavila neke 1997. godine.</s><s> Došla iz Nemačke, počela se zabavljati s Marićem...</s><s> I onda se desila ta presmešna, banalna, kretenska „afera žvakaća guma“, gde je Vesna optužila Dušku Jovanić i Vericu Rakočević da su u njenu skupocenu bundu, od ne znam ni ja čega, na nekoj modnoj reviji utisnule žvakaću (smeh)...</s><s> Te da se o tome, otprilike, raspravljalo na sednici vlade Mirka Marjanovića.</s><s> To je bila jedna od tih prvih žestoko tabloidnih naslovih strana „Sveta“.</s><s> Ukoliko pak govorimo o „Gloriji“ danas, na iznenađenje svih nas, koji smo ipak mislili da Duška, kao novinarka stare garde, jer je ona pisala i sedamdesetih i osamdesetih, neće uspeti tako dobro da se snađe u primenjenoj magazinskoj licenci, a Duška nas je sve izdemantovala i to i pokazala konstantnim tiražom.</s><s> „Profil“ i „Dama“ su bile takođe dobre novine, i Marić je zaista jedan od naših najboljih urednika.</s><s> Međutim, čitav taj koncept je vreme pregazilo.</s><s> Biljana Rodić ili Ivana Mišković-Karić – Pa, Biljana nam je u Katedrali tačno pre dve godine krstila Elenu, tako da nam je kuma i družimo se s njom i bez obzira na to što smo iz različitih svetova u smislu profesionalnog odabira, te onog društveno-socijalnog momenta, porekla, Biljana je vrlo draga i prijatna žena i ugodno nam je s njom u društvu, a i vrlo je korektan prijatelj.</s><s> Ivanu Mišković poznajemo tek od pre neku godinu, opet iz nekih oficijelnih situacija, a manje smo bliski s njom porodično.</s>
<s>Šta o Eni Popov, stanarki kuće Velikog Brata, kažu njeni najbliži Ena se nije prijavila da bi dobila novac, već da bi stekla iskustvo.</s><s> Moram priznati da novac zasad nije motiv, međutim, ukoliko ih ostane petoro-šestoro u igri...</s><s> Ne znam, o tome nikada nismo pričali.</s><s> Pretpostavljam da tek posle desetak nedelja novac postaje jedan od motiva – kaže Enin tata Rijaliti-šou „Veliki Brat“, koji se dugo čekao u Srbiji i koji je na samom početku doneo mnoštvo „skandala“, prilično je podelio gledaoce.</s><s> Nastojeći da ispune san, izdrže i osvoje 100.000 evra, stanari kuće Velikog Brata pred TV navijačima pokazuju svoje vrline i mane.</s><s> Posle Mikija, koji u mnogim internet anketama ubedljivo vodi u muškoj konkurenciji, među stanarkama je najpopularnija Ena Popov, naša sugrađanka.</s><s> S mamom Milijanom i tatom Stevanom susreli smo se u kafiću na Grbavici koji će, kako se očekuje, uskoro prerasti u klub Eninih obožavalaca.</s><s> – Smetaju mi priče kako je neko ušao u kuću preko veze.</s><s> Ljudi, pa to je nemoguće!</s><s> Ko god je poznaje, može shvatiti da je sama zaslužila mesto u kući.</s><s> Sve je to velika igra, te mi u porodici ništa ne shvatamo tragično – priča mama Milijana, ističući da su bili šokirani kada je Ena prvi put bila nominovana za izlazak iz kuće.</s><s> Vratimo se na početak priče.</s><s> Gledajući prošle godine hrvatski „Big Brother“, Ena je poželela da iskuša sreću na kastingu za „Velikog brata“ u Srbiji.</s><s> – Nije nas iznenadilo što se prijavila.</s><s> Mi smo savremena porodica, a ona je punoletna i radi šta hoće.</s><s> Podržavamo je u svemu.</s><s> Mislim da je zapravo vrlo hrabra.</s><s> Ni kada je prošla kasting i lekarski pregled, pa čak ni kada je otišla u karantin, nismo bili sigurni da će ući u kuću Velikog brata.</s><s> Spakovala se noć pred odlazak u karantin, jer, kako je rekla, nije htela ranije da se pakuje kako ne bi baksuzirala odlazak u kuću.</s><s> Kada je gledam na televiziji, vidim koliko mi nedostaje.</s><s> Ona ima svoj stav prema svemu, a moram reći i to da se u kući Velikog Brata ponaša isto kao i kod nas.</s><s> To je zaista Ena.</s><s> Ma vidi se i po ustajanju.</s><s> I kod kuće traži još pet minuta sna – kaže tata Stevan.</s><s> Potvrđujući tatine reči, mama Milijana ističe da je Ena snalažljiva, hiperaktivna i da može daleko dogurati.</s><s> – Vidim da je dobra sa svim ukućanima.</s><s> Neko je manje-više nervira, ali ona takođe nekog nervira.</s><s> Nas dve smo patološki vezane.</s><s> Ako izuzmemo njen odlazak na more, kada se obično čujemo pet puta dnevno, ovo je prvi put da se baš odvojila od kuće, da joj ne čujem glas više od dve nedelje.</s><s> Ima dana kada padnem u blagu depresiju, međutim, srećna sam kada je vidim ujutru kako peva i đuska.</s><s> Boraveći u kući Velikog Brata, svi se odriču mnogih stvari – nemaju dnevnu štampu, televizor, nema muzike, mobilnih telefona...</s><s> Opstaće samo jake ličnosti – uverena je Enina mama.</s><s> Osim što nedostaje mami, tati, bratu i sestri, Ena nedostaje i Briti, zlatnom retriveru.</s><s> Brita je svako jutro traži po kući i prilično se zbuni kada joj čuje glas preko televizora.</s><s> Na pitanje kako će reagovati ako Ena izađe ranije iz kuće Velikog Brata, tata je kazao da mu neće biti žao.</s><s> – Nije se prijavila da bi dobila novac, već da bi stekla novo iskustvo.</s><s> Moram priznati da pare zasad nisu motiv, međutim, ukoliko ih ostane petoro-šestoro u igri...</s><s> Ne znam, o tome nikada nismo pričali.</s><s> Pretpostavljam da tek posle desetak nedelja novac postaje jedan od motiva – kaže Enin tata.</s><s> A kada je već reč o parama, pitali smo Enine roditelje da li možda znaju na šta će njihova ćerka potrošiti 100.000 evra ukoliko pobedi.</s><s> – Jednom drugu fali novac da plati godinu na fakultetu, drugi joj kuka za motor, ne znam koliko će dati sestri i bratu, a planira i neko lepo putovanje za celo društvo.</s><s> Sve je to, naravno, govorila u šali.</s><s> Međutim, ukoliko zaista pobedi, pare će se razleteti u momentu – procenjuje tata.</s><s> Mama je još dodala da je dobro čula šta je Ena kome čvrsto obećala, ističući da će tako i biti jer njena ćerka uvek ispuni ono što kaže.</s><s> – S obzirom na to da je vrlo bitno u životu nešto raditi, Ena želi da zajedno započnemo neki biznis, nešto vezano za turizam.</s><s> Poput ostalih ukućana, i Ena ima nedoumica u vezi s Velikim Bratom, ali joj u svakom slučaju želimo da što duže izdrži.</s><s> Uostalom, kada izađe, čeka je najveća nagrada – porodica koja je voli i podržava.</s>
<s>Guverner Narodne banke Radovan Jelašić posetio Čačansku banku Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije izjavio je prilikom posete Čačanskoj banci, koja je tokom prošlog vikenda obeležila pola veka postojanja, da je inflacija u avgustu iznosila 13,1 odsto na godišnjem nivou i da se u septembru očekuje značajno smanjenje.</s><s> Jelašić je naglasio da suspenzija pregovora sa Evropskom unijom i otkazivanje sastanka zakazanog za danas predstavljaju političko pitanje koje ne bi trebalo da utiče na stav Međunarodnog monetarnog fonda prema Srbiji.</s><s> On je naglasio da će MMF na sastanku borda ove finansijske organizacije sredinom oktobra dati svoju ocenu monetarne i makroekonomske politike koja se sprovodi u Srbiji.</s><s> - Stavovi MMF su uvek ekonomski, a ovo što se tiče EU je ipak političko pitanje.</s><s> Za predstojeću sednicu borda MMF-a pripremljen je dokumenat koji se odnosi na NBS, budući da je dato nekoliko sugestija iz oblasti monetarne politike i opšteg makroekonomskog stanja, posle čega će javnost dobiti informaciju šta stvarno MMF misli o Srbiji - rekao je Jelašić.</s><s> On je osporio spekulacije da MMF ima veće zamerke na sprovođenje Nacionalnog investicionog plana Vlade Srbije, posebno na brzinu trošenja sredstava opredeljenih za njegovu realizaciju, a da je NBS prilikom usvajanja republičkog buxeta iznela jasne stavove i predloge koji se pre svega odnose na nužnost reforme penzionog sistema.</s><s> - NBS je svoj stav iznela prilikom usvajanja republičkog buxeta.</s><s> Tada i sada naše mišljenje je da najveći deo sredstava iz Nacionalnog investicionog plana treba iskoristiti za reformu penzionog sistema, odnosno da se krene na formiranje drugog stuba koji bi bio privatan, ali obavezan, jer trenutno imamo državni fond koji je obavezan i privatni koji je dobrovoljan.</s><s> Kad je reč o infrastrukturnim investicijama nemamo većih primedbi, kao što ih nema ni MMF, ali veoma je važno da te investicije treba dobro osmisliti kako ne bi bila ugrožena makroekonomska stabilnost zemlje - tvrdi guverner Jelašić.</s><s> Guverner Narodne banke Srbije nije odgovorio u kojoj se meri monetarna politika i precenjena vrednost dinara u odnosu na evro odražava na konkurentnost srpskih izvoznika, naglasivši da visina kursa pre svega zavisi od kretanja na tržištu.</s><s> Istovremeno, on je najavio da bi nadležni u NBS bili najsrećniji ako bi došlo do povećanja obima privatnih investicija u Srbiji i povlačenja države iz sfere investiranja, čime bi se stvorili realni uslovi za smanjenje kamatnih stopa.</s><s> - Obavezne rezerve svakako utiču na visinu kamatnih stopa i mi bismo bili najsrećniji ako bismo morali dadamo više prostora privatnim investicijama, zbog čega bi država trebalo da se povuče.</s><s> Čim barijere budu niže uspećemo da postignemo nižu kamatnu stopu.</s><s> Sigurno je, na prvom mestu je inflacija, a tek posle toga krediti i interes banaka- tvrdi guverner NBS.</s>
<s>Sednicom Skupštine akcionara i svečanom akademijom Čačanska banka obeležila 50 godina usepšnog rada Skupština akcionara donela odluku o dokapitalizaciji Čačanske banke.</s><s> - Za 25 odsto kapitala, odnosno 33.363 akcije, Evropska banka će izdvojiti 15 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.</s><s> - Doneta i odluka o otvaranju poslovne jedinice u Kruševcu.</s><s> - Na svečanoj akademiji govorili ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić i šef beogradske kancelarije Evropske banke Dragica Pilipović.</s><s> - U kulturno-umetničkom programu učestvovali Biljana Krstić i "Bistrik" i muzička grupa "Serboplov".</s><s> Obeležavanje velikog jubileja - 50 godina uspešnog rada i poslovanja, Čačanska banka je prošlog petka krunisala odlukom o dokapitalizaciji ove renomirane finansijske ustanove, koju su na 23. sednici Skupštine doneli akcionari.</s><s> Oni su ustvari prihvatili odluku Odbora direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 5. septembra o kupovini 25 odsto kapitala ČA BA.</s><s> Ova investicija će doprineti da Čačanska banka postane moderna i efikasna institucija i da zauzme lidersku poziciju u finansiranju malih i srednjih preduzeća, rekao je tom prilikom generalni direktor Dragan Jovanović, naglasivši da taj aranžman sa EBRD predstavlja i prvi korak ka punoj privatizaciji ove najjače regionalne banke u Srbiji.</s><s> -Na osnovu procene vrednosti kapitala, rađene 31. maja 2006. godine, došlo se do podataka o vrednosti kapitala, koja je utvrđena u rasponu od 44.793.000 do 47.153.000 evra, odnosno od 448 do 471 evra po akciji.</s><s> Na bazi toga i sagledavanjem poslovanja banke, u pregovorima sa Evropskom bankom, vođenim od februara do septembra ove godine, utvrđena je cena jedne novoemitovane akcije od 449,60 evra i dogovoreno da ukupna cena upisa za sve akcije iznosi 15 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.</s><s> Budući da 25 odsto od ukupnog broja takozvanih običnih, upravljačkih akcija predstavlja 33.363 akcije, to će obaveza EBRD biti da za njih uplati 333.630.000 dinara i na ime emisione premije sumu do 15 miliona evra - objasnio je direktor Jovanović finansijske efekte odkuke o dokapitalizaciji Čačanske banke, čiji je većinski vlasnik, osim države, postao i EBRD.</s><s> Direktor Dragan Jovanović je naglasio da je osnovni zadatak menaxmenta, potenciran i u petogodišnjem „biznis planu", jačanje korporativnog upravljanja, rukovođenja i organizacije, kao i poslovanja i interne procedure.</s><s> Na taj način bi bili povećani i efikasnost i profitabilnost, a u krajnjem slučaju i vrednost banke u narednom periodu od tri do pet godina, u kome će biti sprovedene sve pripreme za potpunu privatizaciju i pronalaženje strateškog investitora, rekao je Jovanović.</s><s> Zbog potrebe i želje da se Čačanska banka kvalitetnije pozicionira i u Rasinskom okrugu, na sednici Skupštine akcionara doneta je odluka da nedavno otvorena ekspozitura u Kruševcu preraste u poslovnu jedinicu Čačanske banke u ovom gradu.</s><s> Posle prikazivanja desetominutnog filma „50 uspešnih godina", brojne zvanice i goste na svečanoj akademiji, prošlog petka, „kroz istoriju, sadašnjost i budućnost Čačanske banke" vodili su glumci Voja Brajović i Milica Mihailović.</s><s> Pošto je pozdravio goste, predstavnike ministarstava, javnih ustanova i preduzeća, zaposlene radnike i penzionere, direktor Dragan Jovanović je, rekao da je 22. septembar za ČA BA istorijski dan.</s><s> Ne samo zbog obeležavanja pola veka uspešnog rada, već i zbog odluke da Evropska banka postane vodeći akcionar ČA BA.</s><s> Ova ustanova sa 280 zaposlenih radnika, okupila je više od 50.000 klijenata, i nastoji da još više, sledeći moto „pelcer uspeha u Srbiji", širi svoju poslovnu mrežu, rekao je Jovanović.</s><s> - Čeka vas puno napora, jer ovo je tek početak borbe za tržišnu ekonomiju.</s><s> Evropska banka ulaže samo tamo gde treba još puno da se radi.</s><s> Nadam se da ćete uz našu pomoć uspeti da napravite stabilnu banku koja „podržava" čitav region Srbije.</s><s> Bez truda privrednika ovog kraja ne bi bilo ni zdrave banke, a bez toga ni ulaganja EBRD -a rekla je, čestitajući jubilej domaćinima, Dragica Pilipović, šef beogradske kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj.</s><s> U svoje i ime republičkog premijera i ministra finansija, zaposlenima u ČA BA jubilej je čestitao i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić.</s><s> On je tom prilikom izrazio zadovoljstvo što je banka slavljenik postala i opstala kao najjača regionalna banka, i što se pridružila porodici EBRD-a „koji prati sve investicije u Srbiji".</s><s> Na svečanoj akademiji koju su prigodnim kulturno-umetničkim programom uveličali Biljana Krstić i „Bistrik" i grupa „Serboplov", banka je nagradila dva najbolja studenta Gordanu Čekerevac iz Čačka i Snežanu Jovičić iz Pančeva sa po 500 evra, dok je najbolji srednjoškolac, svršeni maturant ovdašnje Gimnazije Stefan Mišković dobio 300 evra.</s>
<s>GORAN BREGOVIĆ, od rokera do kompozitora modernih simfonija Više od deset hiljada ljubitelja muzike bilo je u prilici da u subotu uveče na Gradskom trgu doživi najbolje što Goran Bregović sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane ove godine svira u svetu.</s><s> U Čačku nije gostovao od 1989. godine, i priznaje da"ima tremu", jer je za poslednjih desetak godina imao samo sedam-osam koncerata u Srbiji.</s><s> Svaka asocijacija na "Bijelo dugme" i hitove koji su dve decenije "žarili i palili" ovim prostorima "pala je u vodu" kada je koncert počeo suptilnom, kamernom muzikom iz filmova "Kraljica Margo" i "Arizona drim", baladama komponovanim za Zdravka Čolića, ali i novim, nepoznatim kompozicijama.</s><s> Svestan, da bi se "malo ko usudio da ovakav program svira na otvorenom", Bregović je rizikovao verujući, da je njegova publika "odrasla" i naučila da od njega čuje i složenije note.</s><s> Urnebes je usledio tek u drugoj polovini dvoiposatnog koncerta, kada su se oglasile trube i zapevani "Đurđevdan", "Kalašnjikov", "Mesečina"...</s><s> Uz gromoglasno - juuuriš, igralo se kolo, svirao bis, đuskalo uz vatromet...</s><s> Za prošlogodišnje okupljanje "Bijelog dugmeta" kaže da je imao "osjećaj ljudske dragosti i da mu se učinilo da tu ima solidno napravljene muzike koju bi i danas potpisao, a da se ne osramoti...</s><s>" Publika je nakon koncerta, ekskluzivno na velikim video-bimovima, dva sata pratila i čuveni program "Noć reklamoždera", beogradske agencije "Super star", vlasnika licence za eks Ju prostor.</s><s> Među reklamama iz najbolje privatne raklamoteke Žan-Mari Bursiko, bilo je i nekoliko onih za koje je Bregović pisao muziku.</s><s> Ovakve poslove prihvatao je samo 1992. godine kada ga je početak rata u zemlji odveo "na rad" u Pariz.</s><s> Na putu od rokera do kompozitora modernih simfonija, kao roker ste donosili zapadnu muziku na ovaj teren, a sada etno plasirate na zapad?</s><s> Na kojoj relaciji ste uspešniji?</s><s> - Kad mislim o tome, stalno mislim da radim jedno te isto.</s><s> Nemam osjećaja da se mnogo mjenjam.</s><s> Jedino što mijenjam, to je da muziku više ne oblačim u "odjeću" koju sam oblačio sa dvadeset i nešto godina.</s><s> Koncert u Čačku je otprilike presek toga što sam radio poslednjih godina.</s><s> Vjerovatno bi ga malo ljudi sviralo u ovakavim prilikama, jer, skoro 70 odsto tog programa je, malo složenije struktuirana muzika, muzika stvarana za hor i orkestar.</s><s> Meni je stalo da ovdje sviram najbolje, a ne ono što je najjestivije.</s><s> To je muzika koju sam pisao za filmove poslednjih desetak, petnaest godina, nekoliko odlomaka iz liturgije "Moje srce je postalo tolerantno" pisana prije dve godine.</s><s> Naravno, sviramo i nešto zabavno, i ja volim da se zabavljam na svojim koncertima.</s><s> Poslednjih 15 dana svirao sam četiri različita koncerta, na tri kontinenta.</s><s> Dakle, takvu mi je sreću bog poslao da mogu da sviram i na trgu u Čačku, i u Linkoln centru, i u buzuki baru u Grčkoj.</s><s> Tri prošlogodišnja koncerta "Bjelog dugmeta" u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu omeđila su, kako kažete Vaš, emotivni prostor?</s><s> Postoji li zajednički emotivni prostor?</s><s> - Kad me neko u svijetu tako pita, onda mu ja naravno kažem, da on neće imati tu nesreću da mu se zemlja raspadne, kao što smo mi imali...</s><s> Ali, kad vam se to desi, onda zapravo ustanovite da vaša zemlja nije nikakav politički niti geografski teritorij, da je to uvjek neki emotivni prostor.</s><s> Moj emotivni teritorij je tamo gde se govori moj jezik, vjerovatno kao i svakom drugom.</s><s> To što moram da pokazujem pasoš ne smjeta ništa.</s><s> Ja nastojim da nekako sačuvam taj svoj emotivni teritorij jer je on meni važan, sve što imam je sa tog teritorija.</s><s> Nisam ja mislio da je Jugoslavija u bilo kakvom političkom ili ideološkom smislu, nego čisto kao jedan emotivni prostor, odakle sam.</s><s> Izjavili ste nedavno da više nećete komponovati muziku na srpskohrvatskom jeziku zato što on više ne postoji, već isključivo na ciganskom, zato što je arhetipski i govori se jadnako na svim prostorima bivše Jugoslavije.</s><s> Zašto je ciganska umetnost inspirativnija od neke lokalne?</s><s> - Pa ne znam, možda neko misli da ste zaslužili da imate boljeg kompozitora od mene, ali, šta vam ja mogu, ja sam vam zapao kao najbolji.</s><s> Vjerovatno bi neko volio da je to neko drugi...</s><s> Znate kako, sjećam se kad sam zaradio svoj prvi novac svirajući, da mi je moj tata rekao - Nećeš valjda tim ciganskim poslom da se baviš?</s><s> Bilo kakvom muzikom da se bavite ovde, vi ste u nekom ciganskom zanimanju.</s><s> Ja sam počeo jako mlad, već sa 17 godina, nisam bio ni punoljetan, svirao sam u striptiz barovima i uvjek sam znao da je to pomalo cigansko zanimanje, jer sam uvjek njih tamo sretao, i uvjek sam mislio da je to najmodernije što imamo.</s><s> To je možda jedina moderna muzika koju mi imamo.</s><s> Ne zato što bi Cigani voleli da su moderni, nego zato što treba da im djeca imaju da jedu.</s><s> Oni su uvjek moderni zato da bi preživeli, meni su najviše zbog toga bliski.</s><s> Rekli ste da čovek sa 50 godina shvati da je život kratak i da Vam je žao što niste mnogo više i strastvenije radili, onako kako radite sada.</s><s> Za čim to žali Goran Bregović, šta nije ostvario?</s><s> - Problem je što je to "Bijelo dugme" bilo užasno uspešno preduzeće i kad ste u tim okolnostima, zbilja više ne znate, sve je oko vas tako napravljeno da vas gura da napravite uspeh.</s><s> Kao kompozitor vi ne znate da li radite na muzici ili radite na uspjehu.</s><s> Ja sam mnogo godina, zapravo, izgubio u tome.</s><s> Ja danas nemam nikakvu obavezu, nisam ni na kakvoj estradi, ne moram da izdajem ploče.</s><s> Moja poslednja ploča je izašla prije tri-četiri godine, a sledeća će izać iduće godine.</s><s> Nisam neko ko se gura na MTV-ju, ili na televiziji, radiju.</s><s> Vjerujem da postoji posve paralalan svijet.</s><s> Nije tačno da ljudi jedu samo ono što im je na televiziji servirano.</s><s> Ja sam prodao poslednjih deset godina više od pet miliona ploča po cijelom svijetu, a da nisam bio ni na jednoj televiziji.</s><s> Svijet je znatiželjan i uopšte ne izgleda tako kako izgleda na televiziji, svijet je puno ljepši i šareniji.</s><s> Tako da mi se nekako sad namestilo da radim tačno onako kako sam sanjao cijeli život, a to je, da nemam nikakvu obavezu da budem Goran Bregović.</s><s> Ja sam i danas tražio da mi daju propusnicu, možda me neko ne prepozna tamo iza pozornice, kao što uvjek imam propusnicu bilo gdje po svjetu da sviram, jer niko nema obavezu da zna kako ja izgledam.</s><s> Iako me u ovim godinama stiglo da radim u okolnostima koje mi prijaju, objektivno, izgubio sam dosta vremena, zato sad radim zbilja mnogo, osam sati dnevno.</s><s> Kod nas postoji taj umjetnički stereotip od Tina Ujevića do Miljkovića o boemima koji malo rade.</s><s> Umetnička ili komercijalna muzika?</s><s> - Svaka dobra muzika je komercijalna.</s><s> U stara doba su umjetnici umirali od gladi.</s><s> To više ne postoji.</s><s> To je bilo vrijeme kad vas je Bog nagrađivao na onom svijetu za ono što uradite na ovom.</s><s> U današnje vrijeme, kad većina ljudi možda vjeruje ili ne vjeruje da će mu Bog platiti tamo, hoće da se osiguraju na ovom svijetu.</s><s> Danas je teško naći umjetnike u svijetu koji su sa velikim talentom pomrli od gladi.</s><s> Sve što je dobro na ovom svijetu ima svog prodavca i kupca.</s>
<s>Na drugi pogled Svake večeri u većini domova unutar iole normalnih porodica teče jalova rasprava između tobože autoritativnih roditelja i dece, a na temu sve popularnije stupidarije „Veliki brat”, koju u trci za ekstrazaradom sada promoviše onoliko napredni i medijski pravoverni lider B92.</s><s> Sve po pravilu počinje gomilom uprazno izgovorenih rečenica očeva ili majki tipa „ugasi tu glupost”, „to nije za tebe”, „mali si da shvatiš da ti tim đubretom ispiraju mozak”...</s><s> Junoše uglavnom preko ramena zapenušalih roditelja budno prate radnju na malom ekranu.</s><s> A tamo, pred kamerama, bez velikog skanjeranja neki egzibicionista obavlja veliku nuždu, vodi ljubav (to kod nas, kažu obavešteni, sledi oko Nove godine) ili se navikava da spava u istoj sobi s gomilom voajera koji, kao i on, veruju da će im samo ovakvo bolesno produciranje pribaviti etiketu kul tipova.</s><s> U fazi kad daljinac završi u ruci starijeg, kreće kontragard mlađih:</s><s> „Pa šta ti je, svi to gledaju i o tome pričaju, samo ti meni braniš?</s><s> Baš je super!”</s><s> Efekta najčešće nema i rasprava se završava pretnjom:</s><s> „Nećeš to gledati i gotovo ili televizor ide iz tvoje sobe!”</s><s> Sudeći po ideji koju je ovih dana u medije lansirao SPO, odnosno Danica Drašković, porok međ porocima srpske omladine jeste to što gleda partizanske filmove i navija za protagoniste „Otpisanih”, Prleta i Tihog.</s><s> E, a toga se zabludeli roditelji ne bi setili da nije Dane!</s><s> Ona dreči i traži da se i u parlamentu pokrene akcija, kazne i zakonom zabrane i na programima utule emisije ovog staljinističko-titoističkog sadržaja, koje decu truju i kvare više od sve pornografije ovog sveta.</s><s> Simptomatično je ipak to što je ova haranga na negdašnje vanserijske beogradske ilegalce otpočela odmah pošto je najnovije sondiranje javnog mnjenja, tj. zavisnika od TV sokoćala, pokazalo da su „Otpisani” s 1.640.000 gledalaca potukli čak i prototip razvijenog zapadnog otuđenog društva – „Velikog brata”.</s><s> Ova prva iskrena roditeljska briga o mentalnom zdravlju najmlađih i ova potonja partijsko-pozerska na težini (providnosti) dobija tek uz podatak da trenutno u ovoj demokratskoj i tranzicionoj Srbiji čak 700.000 dece i omladine od dva miliona, koliko ih ima u Srbiji, živi u dubokom siromaštvu.</s><s> Oni ne stanuju u toplim domovima, nemaju svoje sobe, nit užinu, ne jedu svežu vitaminsku hranu, nemaju zaposlene roditelje, ne idu u vrtiće, napuštaju škole.</s><s> E, za tu decu se Danica nije skoro zalagala preko SPO-a u parlamentu, niti ona pak imaju velike šanse da se, kao neminovna naružena slika i kolateralna šteta demokratsko-reformatorskih promena, nađu na listi „Utiska nedelje” na B92.</s><s> Veliki brat je, istina u drugačijoj, surovoj i ogoljenoj formi, odavno ušao u njihovu čemernu svakodnevicu.</s><s> Roditelji, ne čudite se ukoliko vam deca, bez mnogo reči u vreme omiljenog nedeljnog (ne)spontanog utiska, otmu daljinac i promene kanal.</s><s> Babe kažu da svako vreme nosi svoje breme.</s><s> A svaka generacija ima valjda pravo na svoju zabludu.</s><s> Kotež 2, pančevačko naselje s blizu deset hiljada stanovnika, poznato po „budžinom sokaku”, virtuelnom sportskom centru, zaraslim baštama, potrošačima koje „Vodovod” godinama šiša kroz astronomske račune za pijaću vodu, najružnijoj pijaci, napuštenom obdaništu gde stanuju beskućnici, dobilo je ove nedelje još jedno obeležje: fantoma koji buši auto-gume!</s><s> Beograđanina Dragutina M., koji odnedavno živi u ovom naselju, otkrila je kamera na obližnjem dućanu dok se ko u trilerima šunjao od kola do kola i nanosio štetu svojim komšijama.</s><s> Saldo iznosi preko 250 izbušenih guma i sedamdesetak najeđenih komšija, od kojih su neki hteli da ga propuste kroz šake dok su ga policajci privodili.</s><s> Od prevaspitavanja pesnicama, naše najomiljenije argumentacije, valjalo bi odustati.</s><s> Oni koji su osvedočeno mnogo pametniji od nas u ovakvim slučajevima, pored krivične odgovornosti, nipošto ne zaboravljaju da počinioca rebnu po džepu.</s><s> Pa ko voli, nek izvoli!</s>
<s>Kako ćemo potrošiti pare iz Nacionalnog investicionog plana?</s><s> Opštinsko rukovodstvo usaglasilo zahtev za dobijanje novca - Na šta će biti potrošen prvi milion evra za multifunkcionalnu sportsku halu - Biće izgrađeno 16 dečjih igrališta, kao i jedan rukometni i tri košarkaška terena Mali London je navodno spreman za trošenje prvog miliona, a za ostalih četrdesetak imamo usmenu podršku Opština Pančevo konkurisaće za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), i to za izgradnju multifunkcionalne sportske hale potrebne za organizovanje „Univerzijade” 2009. godine (milion evra) i za uređenje lokalnih otvorenih sportskih terena i dečjih igrališta (121.440 evra), odlučilo je Opštinsko veće na sednici održanoj 25. septembra.</s><s> Na tom sastanku, posle višednevnog rada, dogovora i odlaganja, skoro bez ikakve rasprave, konačno su prihvaćeni „izveštaji o stepenu spremnosti” za pomenute investicije, odnosno dokumenti rađeni po unapred utvrđenoj metodologiji republičke Vlade.</s><s> Za menadžera projekta na izgradnji hale određen je Srđan Miković, predsednik opštine, a za izgradnju sportskih terena i dečjih igrališta Siniša Kojić, član Veća.</s><s> NJihov posao je, kako je rečeno na sednici Opštinskog veća, da brinu o „realizaciji utroška para” dobijenih iz NIP-a.</s><s> Od pomenutog miliona namenjenog hali, 608.500 evra biće dato za radove na pripremi terena i deo radova na hidrograđevinskoj infrastrukturi u naselju Mali London (to treba uraditi u roku od devet meseci), 250.000 evra za izradu glavnog projekta (rok za izradu je pet meseci), 80.000 za projekte infrastrukture (rok: tri meseca), 60.000 za projekte saobraćajnica (rok: tri meseca), a 1.500 evra za troškove sprovođenja postupka javne nabavke.</s><s> U ovom materijalu (inventivno nazvan „Izveštaj o stepenu spremnosti”) nema ni reči o tome koliko će hala okvirno koštati, koliko će novca biti potrebno za prateću infrastrukturu, te kako će on biti obezbeđen.</s><s> Po grubim procenama onih koji se u to razumeju, od gradnje hale neće biti ništa bez dodatnih 20–25 miliona evra!</s><s> Štaviše, još toliko će koštati prilazni putevi i prateća infrastruktura, što će reći da se vrednost cele investicije kreće između 40 i 50 miliona evra!</s><s> Od novca namenjenog za sportske terene i igrališta (121.440 evra), prema Izveštaju o stepenu spremnosti za ovaj posao, biće izgrađeno ukupno 16 dečjih igrališta (sedam u gradu i devet u okolnim opštinskim selima), kao i jedan rukometni i tri košarkaška terena.</s><s> Na kraju sednice Srđan Miković je podneo širi usmeni izveštaj o toku njegove nedavne posete Parizu i učestvovanju u manifestaciji „Dani Vojvodine”.</s>
<s>Vesti Već se neko vreme šuška o novom MP3 plejeru koji priprema poznati gigant „Majkrosoft”, pod kodnim nazivom „Argo”.</s><s> Ovih dana je procurela informacija o tome da će konačni naziv ovog plejera biti „Zune”, a pojavile su se i fotografije koje prikazuju njegov minimalistički dizajn.</s><s> To potvrđuje da „Majkrosoft” namerava da se umeša u posao „Apple-ovom” iPod-u i da preuzme deo kolača.</s><s> Mnogi su pomislili da će, s obzirom na to da je „Majkrosoft” u pitanju, na ovoj spravici moći da se nađu i video-igrice, ali se to neće desiti jer ova firma istovremeno sprema i džepnu verziju konzole za igre Xbox, te bi to donelo sukob interesa.</s><s> Očekuje se da će se ovaj plejer u prodaji pojaviti oko Božića.</s>
<s>Iz ProCredit banke NAKON petogodišnjeg iskustva u radu pre svega sa mikro, malim i srednjim preduzećima, ProCredit banka je ovog puta pravnim licima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućila kupovinu, izgradnju ili dogradnju poslovnog prostora Krediti se odobravaju na period od 10 godina sa mogućnosti 1 godine odložene otplate po želji korisnika kredita KREDITE za kupovinu, izgradnju ili dogradnju poslovnog prostora mogu koristiti pravna lica i privatni preduzetnici, kao i vlasnici registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.</s><s> Jedini uslovi koje potencijalni korisnik kredita mora ispuniti su minimalno poslovanje od dve godine i obavljanje platnog prometa preko ProCredit banke.</s><s> Minimalan iznos kredita je 10.000 evra, a maksimalan iznos nije ograničen i zavisi od kreditne sposobnosti klijenta.</s><s> Obezbeđenje je zaloga na predmetnom prostoru ili samo overena založna izjava za kredite sa dospećem do 60 meseci.</s><s> Mirjana Zakanji, zamenica generalne direktorke ProCredit banke, ovim povodom je izjavila:</s><s> - Nastavili smo da proširujemo i obogaćujemo kvalitetnu, detaljno osmišljenu a pristupačnu kreditnu ponudu ProCredit banke.</s><s> Prošle godine počeli smo sa kreditima za adaptaciju, rekonstrukciju i renoviranje, a ove godine uvodimo kredite za kupovinu, izgradnju ili dogradnju poslovnog prostora.</s><s> Budući da pažljivo osluškujemo potrebe tržišta, naročito naše ciljne grupe preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednika - odlučili smo da pre svega ovoj ciljnoj grupi ponudimo još jedan kvalitetan a pristupačan kreditni proizvod koji će odgovoriti njihovim investicionim i razvojnim potrebama.</s><s> Uzmimo npr. kredit od 30.000 na period od 10 godina - mesečna rata bi bila 410 evra, što se može uporediti sa rentom koja se plaća za iznajmljivanje prostora, sa značajnom razlikom što je prostor koji se kupuje u trajnom vlasništvu korisnika kredita.</s><s> Mislim da su uslovi za odobravanje kredita konkurentni, a istakla bih da se ovi, kao i svi ostali krediti u ProCredit banci, odobravaju po veoma jednostavnoj proceduri bez obimne papirologije, u roku od samo nekoliko dana.</s>
<s>PRVA POSEBNA SEDNICA REPUBLIČKOG PARLAMENTA Referendum verovatno 28. i 29. oktobra.</s><s> - Vojvodini sedam odsto prihoda budžeta Republike.</s><s> - Kosovo sastavni deo Srbije Narodna skupštine Srbije večeras, na prvoj Posebnoj sednici zakazanoj za 20 časova, treba da usvoji novi ustav i raspiše referendum o potvrđivanju najvišeg pravnog akta u roku od narednih mesec dana.</s><s> To je ishod jučerašnje „završnice" rada na tekstu Nacrta ustava, koji je jednoglasno usvojio pododbor za ustavna pitanja sinoć oko 23 časa.</s><s> Sednica je sazvana na zahtev 232 narodna poslanika.</s><s> Konačan Predlog ustava Srbije, ipak, po proceduri će utvrditi Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine, koji će se večeras sastati sat vremena pre početka sednice parlamenta.</s><s> Vojvodini će godišnje pripadati sedam odsto prihoda republičkog budžeta ishod je „produžetaka" razgovora o najspornijem pitanju novog ustava.</s><s> Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni je deo Srbije i ima suštinsku autonomiju u okviru suverene države Srbije bilo je nesporno da će pisati u preambuli novog ustava j oš dok se juče dugo čekalo na najavljeni nacrt.</s><s> Ono što je još tada bilo nesporno jeste i da će u prvom stavu najvišeg zakonodavnog akta pisati da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, koja počiva na socijalnoj pravdi, vladavini prava i svim evropskim standardima.</s><s> Državna obeležja ostaju ista - himna „Bože pravde", Veliki grb i Mali grb.</s><s> Zvanični jezik, pisaće definitivno u ustavu, biće srpski, a pismo - ćirilično.</s><s> Bilo je, takođe, već uveliko rešeno da će predsednika Republike građani Srbije i dalje birati na neposrednim izborima, sa mandatom od pet godina.</s><s> Predsednike opština i gradonačelnike biraće opštinske, odnosno gradske skupštine.</s><s> Nakon održane sednice pododbora, Milorad Vučelić, član pododbora za Ustav iz SPS-a, sinoć je kratko i uverljivo izjavio da je postignuta potpuna saglasnost oko svih odredbi novog ustava.</s><s> Član pododbora iz DS-a i šef poslaničke grupe ove stranke Dušan Petrović potvrdio je ovuizjavu naglasivši daje „odbranjena suštinska autonomija Vojvodine, jer će Pokrajina imati svoju imovinu, a na raspolaganju će imati značajan novac za investicije, i to od nekoliko stotina miliona evra svake godine koji će joj, kao izvorni prihodi, biti zagarantovani ustavom".</s><s> On je ocenio da je tekst novog ustava rezultat političkog kompromisa jer „nije bilo moguće u politički duboko podeljenoj zemlji kao što je Srbija na drugi način doći do saglasja o ovako važnom i temeljnom državnom pitanju".</s><s> Šef poslaničke grupe i zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić nam je otkrio da se referendum može očekivati krajem oktobra (neki izvori pominju 28. i 29. oktobar).</s><s> Nikolić je izrazio očekivanje da će u referendumski spisak biti upisani svi birači sa Kosmeta.</s><s> Izbori će potom biti održani na svim nivoima, objasnio je Nikolić.</s>
<s>- Ustav je uvek proizvod političkog kompromisa.</s><s> Problem je u tome što, zbog brzine kojom se ustav donosi, nismo imali punu javnu raspravu.</s><s> U novom ustavu postojaće distanca u odnosu na period devedesetih godina, ističe se evropska orijentacija Srbije, garantuju se manjinska prava, Vojvodina će imati izvorna finansijska sredstva.</s><s> Reč je o pravnom aktu koji će omogućiti evropski razvoj našeg društva rekao je predsednik Srbije Boris Tadić posle jučerašnje promocije Specijalne brigade VS u Pančevu.</s>
<s>Demokratska stranka je „odbranila finansijsku autonomiju Pokrajine Vojvodine, samo za investicije u pokrajinskom budžetu od iduće godine biće izdvajano najmanje 200 miliona evra", rekao je Beti, nakon postizanja političke saglasnosti o sadržini predloga novog ustava Srbije, zamenik predsednika Demokratske stranke Dušan Petrović.</s><s> Petrović je istakao i da je Demokratska stranka „odbranila" evropski karakter predloga ustava, i naveo da je to definisano u prvom članu koji garantuje odbranu evropskih principa i vrednosti.</s><s> Prema njegovim rečima, „neverovatno je da je ministar finansija Mlađan Dinkić imao nameru da onemogući finansijsku autonomiju Vojvodine, tvrdeći da će ona srušiti ekonomski poredak države".</s><s> S druge strane, predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je juče da će, ukoliko u ustavu Srbije rešenja budu ispod minimuma onoga što građani Vojvodine očekuju, pozvati građane na bojkot referenduma, naglasivši da je to poslednji argument koji će povući.</s><s> On je novinarima, posle sastanka sa predsednikom vlade Vojislavom Koštunicom, rekao da je od premijera zatražio da, nakon što tekst ustava usvoji ustavni odbor, bude određeno mesec dana za javnu raspravu kako bi se građani, institucije i stručna javnost upoznali sa tekstom najvišeg pravnog akta, a posle toga treba da se usvaja u Skupštini.</s><s> Kostreš je istakao da je zatražio da tekst ustava bude predstavljen poslanicima u Skupštini Vojvodine.</s><s> Kostreš je, pre ovog sastanka, rekao Tanjugu da je siguran, iako nije dobio tekst novog ustava Srbije, da su „predstavnici Demokratske stranke učinili sve da Vojvodina dobije maksimalne ingerencije".</s>
<s>Ministar finansija Srbije i predsednik G17 plus Mlađan Dinkić izrazio je juče zadovoljstvo jer su „sve parlamentarne stranke" usaglasile tekst novog ustava Srbije i što su „usaglašena rešenja koja garantuju finansijsku autonomiju Vojvodine".</s><s> Dinkić je dodao da se o tome vodila najduža polemika i da su „iz jedne stranke dolazili predlozi da Vojvodina dobije sopstvenu poresku upravu i da ima akcize kao svoje izvorne prihode".</s><s> „To nema nijedna regionalna samouprava u Evropi.</s><s> Ja sam to odbio, a zatim i vlada, i na kraju u ustavu nema toga, dakle, sačuvali smo celovitost Srbije.</s><s> Kada bi Vojvodina dobila da prikuplja poreze i da ima svoju poresku upravu, onda bismo otvorili put za stvaranje neke nove državne zajednice SCG, a znamo kako se to završilo - raspadom", rekaoje Dinkić.</s><s> Objasnio je da je finansijska autonomija povećana „time što je Vojvodina dobila i sopstvenu imovinu i sopstvene prihode", ali da su i sve lokalne samouprave dobile sopstvenu imovinu i imaju garantovane prihode, čime se vrši faktička i suštinska decentralizacija u Srbiji. (Beta)</s>
<s>OKONČANI PREGOVORI O NAJVIŠEM PRAVNOM AKTU Spremnost na kompromise pokazana tek poslednjih meseci.</s><s> - Svaka stranka se odrekla ponekog ključnog stava Srbija će, konačno, dobiti novi ustav, šest godina posle obećanja tadašnja Demokratske opozicije Srbije da će najviši pravni akt države biti donet u prvih šest meseci njene vladavine.</s><s> Proteklih godina bilo je pokušaja da se obećanje dato građanima ispuni, ali su propadali zbog nespremnosti većine politički relevantnih faktora, ne samo na kompromise, već često i na bilo kakvu međusobnu saradnju.</s><s> Ozbiljan rad, pre svega zbog pretnje gubitka dela državne teritorije, Kosova i Metohije, započeo je poslednjih nekoliko meseci.</s><s> Uoči demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, tadašnji DOS je ustav „u prvih šest meseci" navodio kao prvi od nekoliko prioriteta, da bi, odmah posle dolaska na vlast, pojedini predstavnici vladajuće koalicije o najvišem pravnom aktu govorili kao o sasvim sporednoj stvari, jer „ustav nije nešto što se mažena hleb".</s><s> Prva postpetooktobarska vlast pokušala je, istina, da donese ustav, ali je taj posao radila tako da su iz komisije, koju je predvodio Vladan Batić, vrlo brzo otišli svi koji su imali drugačije stavove.</s><s> Donet je čak i zakon kojim je promenjena procedura donošenja ustava, koji je Ustavni sud ocenio kao protivustavan, a sadašnji saziv srpskog parlamenta taj zakon je ukinuo.</s><s> Ceo posao oko ustava vraćen je na početak, ali ni sadašnja republička vlast nekako nije stizala da se ozbiljno time pozabavi, iako je vlada pripremila svoj predlog ustava i dostavila ga Skupštini, a predsednik Srbije Boris Tadić „odgovorio" predlogom koji su napravili eksperti koje je on okupio.</s><s> Radikali su dali amandmane na vladin predlog.</s><s> Čak ni prošle godine kad smo dobili pozitivnu ocenu studije o izvodljivosti i kada su započeti pregovori o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje EU, a iz Brisela jasno poručeno da nema potpisivanja sporazuma bez novog ustava, ništa se značajnije nije dogodilo.</s><s> Doduše, tada je počelo nešto da se radi, formiran je pododbor u kojem su zastupljeni predstavnici svih stranaka, ali je posao stalno odlagan.</s><s> Najviše optužbi za opstrukciju stizalo je na račun DS-a, ali su demokrate odgovarale protivoptužbama.</s><s> U svakom slučaju, pre godinu dana u septembru, pododbor se sastao da bi se, bez dogovora, rastao na osam meseci.</s><s> Tek od juna ove godine počeo je intenzivniji rad, a u poslednjih mesec dana sve je ubrzano, uz saglasnost svih stranaka.</s><s> Ključne tačke sporenja ticale su se definisanja države, autonomije Vojvodine i predsedničkih izbora.</s><s> Vladinom predlogu s kojim su se radikali slagali, bio je suprotstavljen stav DS-a, po kojem bi Srbija bila definisana kao država građana i građanki.</s><s> DS je u ovom delu napravio ustupak, pa će biti po vladinom i radikalskom predlogu koji kaže da je Srbija država srpskog naroda i njenih građana, uz sve garancije prava nacionalnih manjina.</s><s> Vlada i DS predlagali su da predsednik Srbije bude biran na neposrednim izborima, radikali su insistirali na izboru u parlamentu.</s><s> U ovom slučaju radikali su napravili ustupak, pa će i dalje građani birati predsednika.</s><s> Treći kamen spoticanja, oko kojeg su sporenja i najduže trajala, jeste autonomija Vojvodine.</s><s> U ovom slučaju ustupak je napravio DS, pa Vojvodina neće imati atribute državnosti, kako su njihov predlog videli radikali, a DSS je bio bliži stavovima SRS.</s><s> I vladin i DS-ov predlog pominjao je Kosmet, ali su se i tu pojavila sporenja, ipak, sve što se oko južne srpske pokrajine događalo poslednjih meseci, uticalo je na lako dolaženje do dogovora o ovom pitanju.</s><s> Tako će se Kosmet naći i u preambuli ustava, ali i u zakletvi predsednika Srbije, pa će se predsednik „zaklinjati da će braniti suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Kosovo i Metohiju".</s><s> Što se socijalista tiče, kako kaže Milorad Vučelić, član pododbora, za njih je veliki ustupak i to što su prihvatili donošenje novog ustava.</s><s> On ističe:</s><s> „Shvatili smo neminovnost usavršavanja ustavne materije i pristali smo na nova rešenja, mada nisam siguran da će ona biti bolja, neka će čak biti lošija od postojećih.</s><s> U ovom ustavu će biti regulisana i materija kojoj tu nije mesto, ali smo mi tu napravili ustupak.</s><s> Imali smo problem i sa simbolima, ali ostalo je ono što je nama važno jedinstvena država Srbija, Vojvodina neće imati atribute državnosti, a predsednik će se birati na neposrednim izborima."</s><s> Svi ovi ustupci rezultirali su sporazumom i donošenjem novog ustava.</s>
<s>DOKUMENTI KOSOVO I METOHIJA U preambuli nacrta najvišeg pravnog akta stoji:</s><s> „Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije".</s><s> NACIONALNA DRŽAVA Prvim članom Nacrta ustava definisano je da je „Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima".</s><s> Po još važećem ustavu „Republika Srbija je demokratska država svih građana koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi".</s><s> DRŽAVNI SIMBOLI I JEZIK Novi ustav propisuje da je himna Srbije svečana pesma „Bože pravde", a da će se zastava koristiti kao Narodna zastava i Državna zastava, a grb kao Veliki grb i Mali grb.</s><s> Izgled i upotreba grba, zastave i himne, uređuje se zakonom.</s><s> U Srbiji su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom.</s><s> Do sada je u Srbiji u službenoj upotrebi bio „srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom".</s><s> PREDSEDNIK REPUBLIKE Predsednik Republike bira se, kao i do sada, na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sazakonom.</s><s> Prilikom stupanja na dužnost, predsednik Republike, pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu koja glasi:</s><s> „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti."</s><s> I mandat predsednika Republike ostaje nepromenjen i traje pet godina i počinje da teče od dana polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.</s><s> Niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike.</s><s> Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom, postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga vlade, daje pomilovanja i odlikovanja, u skladu sa zakonom, komanduje vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.</s><s> VOJSKA SRBIJE Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.</s><s> Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije.</s><s> RATNO STANjE Ratno stanje proglašava Narodna skupština.</s><s> Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade.</s><s> SKUPŠTINA Broj poslanika Narodne skupštine ostaje nepromenjen.</s><s> I po novom ustavu biće ih 250, a biraće se kao i do sada neposredno.</s><s> Propisano je takođe da u parlamentu mora biti obezbeđena ravnopravna zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina.</s><s> OSNIVANjE POKRAJINA U članu 182. navedeno je da Srbija ima Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija, kao i da će se njihova suštinska autonomija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.</s><s> Nacrtom ustava je predviđena i mogućnost osnivanja novih, ukidanja ili spajanja postojećih pokrajina po postupku predviđenom za promenu Ustava.</s><s> Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.</s><s> FINANSIJSKA AUTONOMIJA Položaj pokrajine, oko čega je bilo najviše sporova, rešen je u Nacrtu tako što najviši pravi akt autonomne pokrajine ostaje statut, koji će donositi pokrajinska skupština, uz saglasnost Skupštine Srbije.</s><s> Pokrajina, po članu 184, ima izvorne prihode, čija se vrsta i visina određuju zakonom.</s><s> Zakonom se određuje i učešće autonomnih pokrajinau delu prihoda Republike Srbije.</s><s> Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.</s><s> Predviđeno je, međutim, da budžet Vojvodine iznosi „najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri odsto od ovih sedam odsto koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.</s><s> PROMENA USTAVA Nacrt novog ustava predviđa da predlog za promenu najvišeg pravnog akta može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, vlada i najmanje 150.000 birača.</s><s> U važećem ustavu stoji da takav predlog, osim predsednika i premijera, može podneti najmanje 100.000 birača i najmanje 50 narodnih poslanika.</s><s> O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština dvotrećinskom većinom poslanika.</s><s> Ako takve većine nema, promeni Ustava sledeći put može se pristupiti tek za godinu dana, navodi se u Nacrtu novog ustava.</s><s> „Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.</s><s> Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.</s><s> Promena Ustava je usvojena ako je na referendumu glasala većina izašlih birača".</s><s> Za promenu važećeg ustava potrebno je da se za to na republičkom referendumu izjasni više od polovine ukupnog broja birača.</s><s> SVOJINA Za razliku od važećeg, u Nacrtu novog ustava jemči se jednaka pravna zaštita državne, privatne i zadružne svojine, a „postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom".</s><s> I „sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom".</s><s> ZABRANA SUKOBA INTERESA Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.</s><s> Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom, navedeno je u članu 6.</s><s> Nacrta ustava.</s><s> U postojećem ustavu ovo pitanje nije regulisano.</s><s> PRIGOVOR SAVESTI Nacrt novog ustava oslobađa građane obaveze da „protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjavaju vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja".</s><s> Ostavljena je ipak mogućnost da se takva osoba pozove da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje.</s><s> AUTONOMIJA UNIVERZITETA Autonomija univerziteta do sada nije bila garantovanaustavom.</s><s> Sada je, međutim, propisano, da se „jemči autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova", kao i da te ustanove „samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom".</s><s> PRAVA NACIONALNIH MANjINA Članom 79. predviđeno je da pripadnici nacionalne manjine imaju sledeća prava: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju državni organi vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; kao i na obaveštavanje na svom jeziku.</s><s> OMBUDSMAN U novi ustav ušla je i institucija zaštitnika građana, koji će za svoj rad biti odgovoran parlamentu koji će ga i birati.</s><s> Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave i drugih organa kojima su poverena javna ovlašćenja.</s>
<s>G17 plus čeka poslednji čas da saopšti da li napušta Vladu Mlađan Dinkić u sredu najavio da će do kraja radne nedelje predati ostavku premijeru Koštunici, ali juče nije potvrdio da je to i učinio Ni dva dana uoči dana D za Vladu Srbije javnost nije bila načisto da li će ministri i vicepremijerka iz G17 plus zaista napustiti svoje kancelarije 1. oktobra, odnosno – sutra.</s><s> Juče je ministar finansija i lider G17 plus Mlađan Dinkić poručio „ja uvek držim reč”, ali to što nije odgovorio na (prethodnih nedelja ko zna koliko puta već postavljeno) pitanje da li će njegova stranka napustiti Vladu Srbije 1. oktobra, kako je obećala ako se do 30. septembra ne nastave pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji, navelo je mnoge na misao da „partija eksperata” još traži elegantan način da zadrži funkcije, a da joj se ne spočita da je prekršila reč.</s><s> Prema izveštajima agencija, Dinkić je juče rekao da će sutra održati konferenciju za novinare „i tada će sve biti jasno”.</s><s> Verovatno će tada biti jasno i da li će, eventualno, funkcije napustiti samo ministri (Dinkić, Milosavljević i Živkov) i Ivana Dulić-Marković, ili će se sa njima povući i njihovi zamenici i pomoćnici koji su iz G17 plus.</s><s> „Odluka glavnog odbora G17 plus je poznata i mi držimo reč.</s><s> To je sve što mogu da kažem tim povodom”, rekao je Dinkić novinarima u Skupštini Srbije.</s><s> On je odbio da kaže da li su ministri iz G17 plus predali ostavke predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici, a prekjuče je najavio da će svi ministri iz te stranke poslati ostavke premijeru poslednjeg radnog dana u ovoj nedelji.</s><s> Iako je prvo najavljivano da bi sednica Predsedništva G17 plus, započeta preksinoć, trebalo da se nastavi tokom jučerašnjeg dana, u ovoj stranci su odlučili da se o ostavkama i sledećim potezima vezanim za vladu ne izjašnjavaju do 1. oktobra, rečeno je Tanjugu u toj partiji.</s><s> Svi potezi G17 plus, kako su naveli, biće u funkciji ojačavanja demokratskog bloka, kao i dogovora proevropskih stranaka o svim najvažnijim pitanjima u državi.</s><s> Kako je naveo isti izvor, cilj građana Srbije je da i sledeća vlada bude proevropska kako bi se i dalje sprovodile reforme, nastavio razvoj nacionalne ekonomije i povećao životni standard građana.</s><s> Prema reakcijama u ostalim strankama vladajuće koalicije, moglo bi se zaključiti da će G17 plus ipak održati reč – i podneti ostavke.</s><s> Mada, kako se juče moglo saznati nezvanično (jer zvanično još niko neće da govori o danu posle – osim što je ministar i funkcioner DSS-a Zoran Lončar rekao da vlada neće pasti 2. oktobra), malo je onih koji su sigurni šta će se dalje dešavati, jer postoji više mogućnosti.</s><s> U vladajućoj koaliciji kao jednu od opcija navode i mogućnost da ostavke ne budu neopozive, te u tom slučaju premijer ne mora da ih prihvati i ministri ostaju u vladi.</s><s> Po drugom modelu, ministri iz G17 plus daju neopozive ostavke, premijer ih prihvata i prosleđuje skupštini koja treba da ih konstatuje.</s><s> U tom slučaju, nakon verifikacije ostavki, premijer je dužan da u roku od 15 dana predloži kandidate za upražnjena mesta u vladi, ali zakon ne kaže ništa o tome šta se dešava ako premijer probije rok ili ako se skupština u narednom periodu ne izjasni o njegovim predlozima.</s><s> Parlament bi tako u narednom periodu mogao da se sastane možda samo još nekoliko puta kako bi usvojio ustavni zakon i eventualno izmene izbornih zakona, nakon čega bi usledilo raspisivanje izbora, pa ne bi bio problem da vlada u tako kratkom periodu radi u krnjem sastavu.</s><s> Prema nezvaničnim izvorima iz Demokratske stranke Srbije, premijer Vojislav Koštunica, ali i ostali koalicioni partneri, skloniji su tome da se i ne trude previše da G17 plus zadrže u koalicionom savezu.</s><s> Jer, računa se s tim da vlada sigurno neće biti ugrožena pre održavanja referenduma o ustavu.</s><s> Tako, praktično, odlaskom G17 plus, ostatak vladajuće koalicije ništa ne gubi.</s><s> A može da dobije, na primer, mogućnost da se u nekoliko preostalih meseci na vlasti iskaže i na finansijskom polju (koje je do sada držao G17 plus) – naročito raspolaganjem sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.</s><s> Problem gubitka tri ministra i potpredsednice vlade, premijer Koštunica mogao bi da „premosti” tako što bi neke od preostalih ministara ili možda zamenike funkcionera koji odu, ovlastio da „pokrivaju” upražnjena mesta.</s><s> To je Zakonom o vladi dopušteno i već se dešavalo.</s><s> U maju 2004. godine tadašnji ministar privrede Dragan Maršićanin podneo je ostavku budući da je kandidovan za predsednika Srbije, njegove poslove obavljala je tadašnja zamenica ministra Zora Simović, a ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo je bio „koordinator” u Ministarstvu privrede.</s><s> Na mesto ministra privrede Bubalo je izabran tek šest meseci kasnije, u oktobru te godine (kada je i Slobodan Vuksanović zamenio Ljiljanu Čolić koja je podnela ostavku u septembru te godine, a Milan Parivodić – Bubala).</s>
<s>Kada su izbori redovni, a kada vanredni Za DSS i DS svaki izbori pre isteka mandata su vanredni, za SRS samo izbori raspisani pre izborne godine ne spadaju u redovne Najjače parlamentarne stranke su se usaglasile oko novog ustava Srbije, ali oko karaktera sledećih izbora, čini se, ima nekih razlika.</s><s> Svi se slažu da razlog za raspisivanje izbora nije bitan za određenje da li su neki izbori redovni ili vanredni (neki još izdvajaju i kategoriju prevremenih izbora), ali se razlikuju po tome gde stavljaju granicu između njih.</s><s> Za Đorđa Mamulu, narodnog poslanika i funkcionera Demokratske stranke Srbije, i Đorđa Todorovića, portparola Demokratske stranke, vanredni izbori su svi izbori koji se dese pre isteka mandata izabranih predstavničkih tela.</s><s> Tako bi, prema njihovom mišljenju, izbori koji bi, kako se sve češće govori, bili raspisani u decembru ove godine, ali i oni koji bi bili raspisani prvih meseci naredne godine, bili vanredni izbori.</s><s> Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, međutim, smatra da u ovim dvema varijantama ima razlike.</s><s> Kako kaže, datumom raspisivanja određuje se da li su izbori redovni ili vanredni.</s><s> Prema njegovom stavu, izbori raspisani bilo kada u toku izborne godine, a to je u slučaju aktuelnog skupštinskog saziva 2007. godina, mogu se smatrati redovnim.</s><s> Propisima je, kako ističe, precizno rečeno da se izbori održavaju jednom u četiri godine, odnosno, navodi on, nigde se ne kaže da su redovni izbori tačno po isteku četvorogodišnjeg mandata (četiri puta 365 dana).</s><s> Ali, ako izbori budu raspisani u decembru ove godine, bez obzira što bi bili održani u izbornoj godini, prema rečima Dragana Todorovića, to bi bili vanredni izbori.</s><s> – Inače, nema nikakve veze zbog čega su izbori raspisani.</s><s> Ako bi vlada pala i u januaru 2007. opet bi to bili redovni izbori.</s><s> Ali, za vladu je vrlo bitan uzrok raspisivanja izbora.</s><s> Bolje je za nju da to bude zbog usvajanja novog ustava, a ne zbog njenog pada, odnosno uskraćivanja podrške u parlamentu, što je ono što boli Vojislava Koštunicu – kaže Todorović.</s><s> Za razliku od Dragana Todorovića, koji kaže da je karakter izbora određen datumom njihovog raspisivanja, Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju smatra da je bitno vreme održavanja izbora.</s><s> Najpre definišući da su redovni izbori oni koji se raspisuju kada istekne mandat poslanicima, on navodi da u važećem Ustavu Srbije stoji da redovni izbori moraju da budu održani najkasnije 30 dana pre isteka mandata postojećeg skupštinskog saziva.</s><s> U aktuelnom slučaju, parlamentarni izbori bi trebalo da budu raspisani najdalje 28. novembra 2007, budući da su prethodni održani 28. decembra 2003. godine.</s><s> – Nije propisano, međutim, kada bi izbori najranije mogli da se raspišu i onda se to „odoka” ceni, gleda se neki normalan protok vremena.</s><s> Za mene bi redovni izbori bili oni koji bi bili raspisani u drugoj polovini 2007. godine (septembar, oktobar novembar).</s><s> Izbori u periodu od januara do juna bi bili vanredni, odnosno prevremeni (leto ne računam jer verujem da to nije dobar trenutak za izbore) – kaže Blagojević.</s><s> On naglašava da izbore deli samo na redovne i ranije, ali naglašava da ima onih koji ranije izbore dele na vanredne i prevremene.</s><s> Po toj podeli, prevremenim izborima se smatraju oni koji se raspišu u izbornoj godini, ali relativno dosta pre isteka mandata, a vanredni su oni koji se raspisuju pre nego što počne izborna godina, odnosno, pre 1. januara.</s>
<s>straživanje Cesida o statusu Kosova Najveći broj anketiranih želi da Kosovo ostane u Srbiji, ali samo 12 odsto veruje da će se to i dogoditi Pedeset osam odsto građana Srbije želi da Kosovo ostane unutar granica Srbije, ali samo 12 odsto smatra da je realno da će se to i dogoditi, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju, čiji su rezultati predstavljeni juče u Beogradu.</s><s> Trideset šest odsto anketiranih očekuje da će status Kosova biti nezavisnost, rekao je Marko Blagojević iz Cesida na konferenciji za novinare.</s><s> Učesnicima ankete, sprovedene od 26. avgusta. do 5. septembra, postavljena su pitanja „kako želite da bude rešen budući status Kosova” i „šta smatrate da je realno, šta očekujete kakav će status Kosova biti”, kazao je Blagojević.</s><s> „Time dobijamo dve dimenzije, jednu emotivnu i drugu, racionalnu”, rekao je on i ukazao da je „na strani želja” najveći procenat onih koji žele da Kosovo ostane u Srbiji, dok je „na strani očekivanja” najveći postotak upravo onih koji očekuju da status bude nezavisnost.</s><s> Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.634 punoletna građana sa cele teritorije Srbije bez Kosova.</s><s> Građani, prema njegovim rečima, „najmanje žele postojeće stanje” – šest odsto anketiranih očekuje, a samo dva odsto želi da status Kosova bude međunarodni protektorat u granicama Srbije.</s><s> Podelu Kosova želi 22 odsto anketiranih, a 17 odsto očekuje, odnosno smatra, da je to realno.</s><s> U delu istraživanja u kome su građani klasifikovani po stranačkoj pripadnosti postoji „gotovo konsenzus” u željama da Kosovo ostane u Srbiji, rekao je Blagojević.</s><s> To je želja 80 odsto pristalica Srpske radikalne stranke, 76 odsto pristalica Socijalističke partije Srbije i 76 odsto pristalica Demokratske stranke Srbije, 55 odsto pristalica G17, 50 odsto pristalica Demokratske stranke, 50 odsto pristalica SPO i 31 odsto pristalica Liberalno-demokratske partije.</s><s> Sa „racionalnog nivoa”, međutim, nezavisnost očekuje 57 odsto pristalica SPO-a, 50 odsto pristalica LDP-a, 44 odsto pristalica DS-a, 41 odsto pristalica SRS-a, 36 odsto pristalica SPS-a i 24 odsto pristalica DSS-a.</s><s> Kada je reč o evro-atlantskim integracijama, u Srbiji gotovo da postoji konsenzus da bi bilo poželjno ući u Evropsku uniju, jer se evropske integracije doživljavaju kao nešto što bi moglo povećati životni standard, kazali su predstavnici Cesida.</s><s> Trideset pet odsto anketiranih je opredeljeno za članstvo Srbije u EU i NATO, a još 35 odsto njih samo za članstvo u EU, što znači da sedam od deset ispitanika podržava evropske integracije.</s><s> Prema vojnoj integraciji, međutim, i dalje postoji rezerva, kažu u Cesidu i objašnjavaju da nije prošlo puno vremena od NATO bombardovanja. (Beta)</s>
<s>SINOĆ NA RTS-u Radiotelevizija Srbije prikazala je sinoć snimak, kako je rečeno, ratnog zločina pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde nad pripadnicima bivše JNA koji su se predali u kasarni u Bjelovaru 1991. godine.</s><s> Na snimku se, između ostalog, vide mrtvi uniformisani ljudi kako leže u krvi.</s><s> U izveštaju RTS-a navodi se da se radi o kasarni „Božidar Adžija" u Bjelovaru u kojoj se više od 200 vojnika i oficira predalo nakon više dana blokade i oružanih borbi sa hrvatskim formacijama.</s><s> Prema podacima organizacije „Veritas", odmah po ulasku u kasarnu predsednik bjelovarskog kriznog štaba Jure Šimić ubio je, pred svim vojnicima, komandanta kasarne pukovnika Rajka Kovačevića i starešine Dragišu Jovanovića i Miljka Vasića.</s><s> Državna televizija prikazala je sina pukovnika Kovačevića koji je na snimku prepoznao ubijenog oca. (Beta)</s>
<s>Sinoć u muzeju „25. maj” Nagrade Marteku, Naskovskom i Sem Tejlor Vud Najstarija i najuglednija likovna manifestacija u zemlji, 47.</s><s> Oktobarski salon zvanično je otvoren sinoć ispred Muzeja „25. maj”, jednom od 14 izlagačkih prostora ovogodišnjeg salona.</s><s> Rekordan po broju učesnika – njih 112 iz 33 zemlje sa svih kontinenata – Oktobarski salon je ove godine po treći put međunarodni.</s><s> Činilo se sinoć da je rekordna i poseta, bar na samom otvaranju, a narednih šest nedelja, koliko će Salon trajati, pokazaće koliko je i stvarno interesovanje za ovaj događaj.</s><s> Publika je sa nestrpljenjem čekala da uđe u muzej, budući da je ceremonija otvaranja potrajala gotovo sat vremena.</s><s> Međunarodni karakter Salona prilika je da Beograd ugosti i mnogo inostranih umetnika i kustosa.</s><s> Tu je, pre svega, već nedeljama i mesecima prisutan renomirani likovni kritičar iz Nemačke Rene Blok, umetnički direktor Salona, njegova asistentkinja Barbara Hajnrih, a juče je, u svojstvu predsednika žirija, stigao i Robert Stor iz Amerike, koji će sledeće godine biti umetnički direktor Bijenela u Veneciji!</s><s> Tu su i naši proslavljeni „stranci”, Marina Abramović, koja ne izlaže na Salonu, ali je tu uz svog supruga, umetnika Paola Kanevarija.</s><s> Ne želi da daje intervjue, kaže da nije došla u Beograd kao umetnica, već privatno.</s><s> Tu je i Braco Dimitrijević, koji 18 godina nije izlagao u Beogradu, a u svetu postao cenjeno ime.</s><s> Prisutnima su se obratili najpre gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović koji je podsetio da je reč o veoma uglednoj izložbi:</s><s> – Zahvaljujući Salonu, upoznali smo mnogobrojne poznate inostrane umetnike i bili u toku sa zbivanjima na savremenoj umetničkoj sceni.</s><s> Važno je reći da među učesnicima Salona ima 20 naših umetnika, a boravak 50 inostranih umetnika u Beogradu omogućiće komunikaciju i delotvornu razmenu iskustava i ideja, kao i promociju domaće umetničke scene – rekao je Nenad Bogdanović.</s><s> Na otvaranju je govorio i ambasador Savezne Republike Nemačke u Beogradu Andreas Cobel koji je, između ostalog, rekao da naziv 47.</s><s> Oktobarskog salona „Umetnost, život, pometnja” sasvim odgovara povremeno konfuznom životu u Beogradu!</s><s> On je čestitao Kulturnom centru Beograda kao organizatoru što je internacionalizovao ovu manifestaciju pre tri godine.</s><s> Takođe je izrazio nadu da će i ovaj događaj doprineti otvaranju našeg društva na putu ka uključivanju u porodicu evropskih nacija.</s><s> Okupljenoj publici obratio se i Rene Blok rekavši da je jučerašnji dan značajan datum u njegovom profesionalnom životu i da je nešto što je pretilo da se pretvori u konfuziju, konačno dobilo oblik nečega u čemu će publika uživati!</s><s> Saopštenje nagrada ostavljeno je za kraj.</s><s> Saopštio ih je i uručio Robert Stor.</s><s> Dobitnici nagrada ovogodišnjeg salona jesu umetnik iz Hrvatske Vlado Martek, umetnik iz Srbije Zoran Naskovski i umetnica iz Londona Sem Tejlor Vud, koja nije bila prisutna.</s><s> Odluke o nagradama donete su jednoglasno.</s><s> Muzej primenjene umetnosti dodelio je nagradu umetnici Aino Kanisto.</s>
<s>Loše za našu košarku „Za Jadransku ligu ne bi trebalo da bude mesta u našoj košarci.</s><s> U osnovi koncepta razvoja naše košarke treba da bude domaće prvenstvo sa najboljim klubovima koje imamo.</s><s> Treba ojačati klubove, dati im neku vrstu samoupravljanja, stvoriti mrežu marketinga, prodaje TV prava, formirati preduzeće koje će voditi ligu.</s><s> Ako klubovi insistiraju na Jadranskoj ligi, bila bi prihvatljiva samo po završetku domaćeg šampionata, gde bi se najbolji iz nekadašnjih republika SFRJ okupili".</s><s> Bora Stanković, počasni generalni sekretar Fibe U našem interesu „Kad glasam za Jadransku ligu ja to radim isključivo zato što smatram da je to u interesu naše košarke.</s><s> Ta liga je jedini put da košarka u Srbiji i bivšim republikama napreduje".</s><s> Božidar Maljković, član Stručnog saveta KSSCG Potpun promašaj „Jasan mi je marketinški motiv klubova da igraju u Jadranskoj ligi, ali sam ja protiv nje.</s><s> Predugačka je, nezanimljiva.</s><s> Što se mene tiče, ona je potpun promašaj.</s><s> Nju vode ljudi koji su propali u košarci...</s><s>" Dušan Ivković, član Stručnog saveta KSSCG Važniji interes reprezentacije „Ni Jadranska liga niti bilo koja druga liga ne sme da bude ispred interesa reprezentacije".</s><s> Ranko Žeravica, član Stručnog saveta KSSCG Štetno za domaću ligu „Kao organizacija nedvosmisleno smo bili protiv učešća naših klubova u Jadranskoj ligi.</s><s> Smatrali smo da treba razvijati saradnju s bivšim republikama ali ne na štetu domaćeg prvenstva" Dragoslav Ražnatović, bivši predsednik KSJ Jedini put ka kvalitetu „Na Jadransku ligu gledam sa simpatijama.</s><s> Okupljanje najboljih klubova s prostora SFRJ je put ka kvalitetu do kojeg se ne može doći ako konkurencija nije ujednačena.</s><s> Postoji još samo jedan važan preduslov da bi ta liga dobila čistu desetku, a to je - da se njeni učesnici odreknu nacionalnih prvenstava i da se uvede plejof.</s><s> Finalni turniri ne daju pravu sliku, jer odlučuje trenutna forma.</s><s> Povrh toga, nedostaje joj i prolaz ka Evroligi ali i to je blizu".</s><s> Bogdan Tanjević, selektor Turske</s>
<s>Mnogo posla za građanskog branioca U traganju za pravdom Dušanki Gaćeši se, greškom, obratili čak i žitelji Prokuplja i Vrbasa Žitelji grada ne gubeći vreme pohrlili su u Masarikovu 5 čim su saznali da je kancelarija građanskog branioca počela da radi.</s><s> Iako ova služba nije još potpuno oformljena, prema rečima Dušanke Gaćeše, gradskog ombudsmana, posle razgovora sa „običnim” ljudima otvorena su vrata građanima.</s><s> Zasad je u na šesnaesti sprat „Beograđanke” došlo oko stotinak građana koji su imali primedbe na rad institucija čiji je osnivač grad.</s><s> – Postavila sam pitanje komšijama: šta znači kada neko stupi na dužnost?</s><s> Odgovor je, normalno, bio da je taj neko počeo da radi.</s><s> Nisam sačekala rok od 30 dana da bih izabrala saradnike.</s><s> Imamo tri kompjutera, nekoliko saradnika, tri zamenika i pet praznih prostorija.</s><s> Nismo stigli ni nameštaj da ubacimo.</s><s> Ali je važno da smo počeli da radimo – objašnjava Gaćeša.</s><s> Prema njenim rečima, zasad je podneto 60 pisanih predmeta, ali bilo je mnogo više nezadovoljnih žitelja grada koji su pogrešili adresu na koju treba da se obrate.</s><s> Međutim, ni oni nisu ostali bez odgovora.</s><s> – Građani su napokon dobili nekoga kome mogu da se obrate.</s><s> Navalu očekujem u drugoj polovini sledeće godine, jer se taj period poklapa sa preuzimanjem gradskih nadležnosti nad zdravstvom.</s><s> Čini mi se, koliko mogu da procenim za ovo kratko vreme, da ulivamo poverenje Beograđanima – ističe Gaćeša.</s><s> Naša sagovornica ističe u prvi plan rad na svesti građana koji moraju da shvate da nisu bitni samo pojedinačni interesi, već i oni koji su za sve.</s><s> Takođe je interesantno da su se građanskom braniocu obraćali i žitelji iz Prokuplja i Vrbasa.</s><s> – Trebalo bi da ljudi shvate da ja ne mogu da menjam akta.</s><s> Ovde sam da bih ih besplatno posavetovala i uputila na pravu adresu gde bi mogli da reše svoju nevolju.</s><s> Počela sam od nule, ali se nadam da ću nasledniku, ako niša drugo, ostaviti dobar početak – kaže Gaćeša.</s><s> Otkako je došla na mesto građanskog branioca u javnosti se često pominjalo pitanje ko kontroliše ombudsmana.</s><s> Prema Gaćešinim rečima, ključnu ulogu kontrole građanskog branioca treba da obavljaju građani i Skupština.</s>
<s>FOND ZA MLADE TALENTE NAGRADIO NAJUSPEŠNIJE ĐAKE Talenti „zaradili" po 750, 500,400 ili 200 hiljada dinara Fond za mlade talente juče je nagradio 231 najboljeg učenika i studenta koji su ove godine postigli zapažene rezultate na svetskim, međunarodnim i nacionalnim takmičenjima.</s><s> U Domu Narodne skupštine, mladim talentima nagrade je uručio Mlađan Dinkić, ministar finansija.</s><s> Najveći uspeh postigao je Đorđe Radičević, učenik niške Gimnazije „Svetozar Marković", koji je nagrađen sa 750.000 dinara za srebrnu medalju osvojenu na ovogodišnjoj Olimpijadi iz fizike.</s><s> Đorđe kaže da nikada nije dobio ovako vrednu nagradu, pa još nije siguran kako će novac potrošiti.</s><s> O tome će odlučivati cela porodica.</s><s> Mladi talenti koji su bili uspešni na međunarodnim takmičenjima, u zavisnosti od mesta koje su osvojili, nagrađeni su sa 500, 400 ili 200 hiljada dinara.</s><s> Mladići i devojke koji su se okitili medaljama na nacionalnim takmičenjima dobili su 100, 70 ili 40 hiljada dinara.</s><s> Uroš Delić, student Računarskog i Fizičkog fakulteta, i Marija Jelić, maturant Matematičke gimnazije, odneli su juče kući pola miliona dinara.</s><s> Uroš je na Olimpijadi iz fizike osvojio bronzanu medalju i, kako kaže, deo dobijenog novca iskoristiće za kupovinu stručnih knjiga i bolje računarske opreme.</s><s> Ostatak sume će štedeti za naučne kampove i istraživanja.</s><s> Marija Jelić, koja se na ovogodišnjoj Matematičkoj olimpijadi, takođe, okitila bronzom, prvo će da časti društvo i kupi poklone mlađim sestrama.</s><s> Kasnije će da razmišlja o realnim potrebama.</s><s> Nasuprot njoj, Sabrina Vlaškalić, student Fakulteta muzičkih umetnosti, već zna da će ovim novcem kupiti novu gitaru koja joj je neophodna.</s><s> - Već godinama osvajam nagrade na međunarodnim i domaćim takmičenjima, ali uglavnom sam tim novcem dopunjavala porodični budžet.</s><s> Sada konačno mogu da kupim gitaru koja će mi omogućiti da nastupam na mnogim, prestižnim svetskim takmičenjima - u jednom dahu je izgovorila naša sagovornica.</s><s> Mlade talente je pozdravio Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, koji je istakao da se nada da će uspešno iskoristiti svoje znanje i omogućiti da zastava naše zemlje bude visoko podignuta.</s><s> On je istakao da su jučerašnji gosti seli u parlament pre nego što su to učinili republički poslanici što pokazuje koliko vlast danas ceni uspešne mlade ljude.</s><s> Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, izjavio je juče da je ponosan jer će Fond za mlade talente sledeće godine biti povećan sa 10 na 14 miliona evra.</s><s> Naši talenti su ubedljivo najuspešniji u prirodnim naukama, a, prema rečima ministra Mlađana Dinkića, slede ih „društvenjaci" i umetnici.</s><s> Najslabije se snalazimo u ekonomiji.</s>
<s>FERNANDO ARABAL NA PREDSTAVI U BITEF TEATRU Fernando Arabal, španski dramski pisac, sinoć je najzad sleteo u Beograd, pred sam kraj Bitefa.</s><s> Arabal je uspeo samo da ostavi stvari u hotel „Interkontinental" i uputio se pravo u Bitef teatar, gde je poslednji put bio daleke 1980. godine, kada je zajedno sa Mirom Trailović razgledao još neotvoreno pozorište.</s><s> Tu, na platou, na skveru koji sada nosi ime Mire Trailović podsetili smo ga na njegovo poslednje gostovanje u Beogradu.</s><s> Kad smo rekli da smo iz „Politike", odgovorio je:</s><s> „O, to je jedan od mojih najomiljenijih listova.</s><s> Čitam ga već 40 godina jer imate najbolju šah rubriku na svetu, a kao što znate veliki sam šahista - ne mogu bez šaha kao ni bez pozorišta".</s><s> Predstava „Ljubavno pismo" na Arabalov tekst urađena je prema ideji, u prevodu i izvođenju Dobrile Stojnić, glumice Narodnog pozorišta, a u režiji Tanje Mandić-Rigonat.</s><s> Uz Stojnićevu, igra i Aleksa Bartul.</s><s> Impresivni kostim - suknja od 100 metara delo je Milene Kostić.</s><s> Posle ovacija iz prepune sale na kraju predstave, Arabal je rekao pozdravljajući izvođače da je fasciniran glumom Stojnićeve koja je igrala njegovu majku.</s><s> Za danas u podne zakazan je u „Servantesu" susret sa novinarima pred Arabalov povratak u Pariz.</s>
<s>OTVORENA NOVA GALERIJA Izložbom fotografija antičkih predmeta pod nazivom „Riznice Singidunuma" sinoć je u Ulici Tadeuša Košćuška 28 otvorena nova galerija „Feniks".</s><s> Svi ovi antikviteti pronađeni su u nekropoli koju su arheolozi otkrili devedesetih godina prošlog veka između Ulica Tadeuša Košćuška, Gospodar Jovanove i Rige od Fere.</s><s> Prema rečima Branke Pavić-Baste, vlasnika galerije, baš na mestu na kome se danas nalazi ovaj izložbeni prostor otkriven je veći deo antičkih predmeta čije se fotografije mogu sada videti u „Feniksu".</s><s> Ime galerije, prema njenim rečima, nije slučajno odabrano, jer je Feniks ime mitske ptice koja se ponovo rodila iz pepela.</s><s> - Na ovom mestu, gde je nekada bilo groblje, devedesetih godina je sazidana nova zgrada i život je počeo iz početka - objašnjava Pavić-Basta.</s>
<s>U SKUPŠTINI GRADA Nasleđe svake zemlje, kako kulturno tako i prirodno, važan je temelj njenog razvoja.</s><s> Ovo je jedan od zaključaka seminara „Prirodno i kulturno nasleđe činilac održivog razvoja", u organizaciji Saveta Evrope, a povodom čijeg završetka je u Skupštini grada sinoć održana svečanost.</s><s> O značaju ovog seminara govorili su Radmila Hrustanović, zamenik gradonačelnika, koja je ispred grada domaćina pozdravila učesnike, Robert Palmer, direktor Direkcije za kulturu i prirodno nasleđe Saveta Evrope, Dragan Kojadinović, ministar kulture, i Borislav Šurdić, savetnik u ministarstvu.</s><s> Na seminaru je usvojen i dokument „Beogradske preporuke", a promovisan je i „Vodič za urbanu rehabilitaciju", prva publikacija Saveta Evrope na srpskom jeziku.</s>
<s>VODA VODA FINALISTA TAKMIČENjA ZA NAJBOLjE VODE SVETA Na upravo završenom prestižnom Trećem svetskom kongresu flaširanih voda u Bergamu, Italija, u jakoj konkurenciji 135 najkvalitetnijih proizvođača iz 30 zemalja sveta, jedini predstavnik Srbije "Voda Voda" ušla je među tri najkvalitetnija brenda flaširanih voda na svetu.</s><s> U kategorijama u kojima se "Voda Voda" takmičila najlepša pet boca i najlepša etiketa - prva mesta su pripala vodi "42 Below" ca Novog Zelanda i vodi "i Love" iz Australije.</s><s> Zaista smo počastvovani nominacijom i svrstavanjem među najbolje.</s><s> To je svetska potvrda našeg velikog rada i sveukupnog nastojanja najbolji kvalitet unutra i spolja što znači, ujedinjenje nesumnjivog kvaliteta naše vode i najlepše dizajnirane boce!</s><s> Kroz ovaj naš pristup, uspeli smo da unesemo malo lepote u našu realnost - utisci su Vojina Đorđevića, predsednika "Si Si" grupe.</s><s> O kvalitetu i priznanjima prijavljenih kandidata za 2006.godinu, u deset kategorija za dizajn odlučio je eminentni međunarodni žiri sastavljen od vodećih stručnjaka iz sveta biznisa, industrije voda, industrijskog dizajna, marketinga i medija.</s><s> Uspeh "Voda Vode" je izuzetan jer je među najbolje dospela u oštroj konkurenciji velikih svetskih imena, korporacija sa dugogodišnjom tradicijom, velikim tržištem i kapitalom, poput "Nestlea", "Coca Cole", "Eviana" i drugih multimilionskih brendova.</s><s> Zatvarajući Kongres, jedan od organizatora, Bil Brus iz "Zenith International Publishing" kompanije, izneo je svoje utiske o učesnicima Kongresa.</s><s> - Kalibar ovogodišnjih takmičara je bio zaista fenomenalan.</s><s> Njihova međusobna kreativna, takmičarska borba pokazuje spremnost da se proizvođači voda krajnjem potrošaču predstave na nov i uzbudljiv način, koristeći najnoviju, vrhunsku tehnologiju, dizajn, pakovanja i marketing.</s><s> He prestaje da me zadivljuje inovativnost i motivacija za ostvarivanje visokih ciljeva u ovoj u svetu najbrže rastućoj industriji bezalkoholnih napitaka - istakao je Brus.</s>
<s>"Moj lični poraz je to što general Vlado Trifunović još uvek nema stan.</s><s> Uz sve što sam uradio i borio se, general Trifunović još uvek živi u hotelu, u sobi od sedam kvadrata, a pojedine njegove kolege po činu, koje su slepo slušale Miloševića, imaju stotine kvadrata u elitnim delovima Beograda."</s><s> Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije ("Blic")</s>
<s>Anđelko Trpković, generalni direktor Beogradskog sajma U krugu od 400 kilometara oko Beograda, Beogradski sajam nema konkurenciju.</s><s> Naš zadatak je da ga učinimo nezaobilaznim i najznačajnijim sajmom u ovom delu Evrope koji ispunjava sve evropske i svetske kriterijume Anđelko Trpković, generalni direktor Beogradskog sajma ambiciozno je najavio proboj ove institucije na sam vrh liste najuticajnijih institucija sličnog karaktera u jugoistočnoj Evropi.</s><s> „To je", kaže Trpković, "naša pretenzija i stalno radimo na tome.</s><s> U krugu od 400 kilometara oko Beograda, do Zagreba, Beogradski sajam nema konkurenciju i već je veoma značajna institucija u ovom delu Evrope.</s><s> Naš zadatak je da ga učinimo nezaobilaznim i najznačajnijim sajmom u ovom delu Evrope koji ispunjava sve evropske i svetske kriterijume."</s><s> Zar već ne postoje manifestacije na Sajmu koje ispunjavaju evropske i svetske kriterijume?</s><s> Naravno da postoje.</s><s> Od trideset sajmova, šest je od regionalnog značaja.</s><s> To su sajmovi građevinarstva, automobila, tehnike, nameštaja, knjiga i turizma.</s><s> Oni su u svakom smislu na svetskom i evropskom nivou.</s><s> To se vidi i po njihovom članstvu u međunarodnim asocijacijama i po kvalitetu izlagača i broju posetilaca.</s><s> Ali svaki od naših sajmova se odlikuje brižljivo pripremljenim konceptom, visokim kriterijumima za izbor izlagača i visokim nivoom organizacije.</s><s> Kako Beogradski sajam utiče na poslovnu klimu u zemlji?</s><s> Uticaj sajma je veoma važan kako na privredu Beograda tako i na privredu republike, jer jedan evro koji se generiše na Sajmu stvori oko 12 evra u privredi grada i Srbije.</s><s> Novac, međutim, ni)e ]edini bitan faktor tog uticaja, jer se dve komponente sajmova, domaći i strani izlagači i kupci, spajaju na sajmu i ostvaruju kontakt koji je veoma važan u bilo kom poslu.</s><s> Naši izlagači i posetioci sajmova, takođe, imaju tako i priliku da provere svoj kvalitet poredeći se sa stranim proizvođačima, da provere svoje mesto na tržištu i prepoznaju potencijalne partnere.</s><s> Šta je prioritet za Beogradski sajam prodajne izložbe ili koncerti?</s><s> Koncerti su nam jednako važni kao i svi drugi događaji, jer svi oni skreću pažnju javnosti na važnost Beogradskog sajma u ovom društvu.</s><s> Planiramo dodatno da se angažujemo i na*organizovanju drugih događaja, svih onih kojm se danas imenuju kao euep1.</s><s> Zbog tehničkih poteškoća sada nismo mogli da podržimo neke događaje u januaru i februaru.</s><s> Prestali smo sa koktel, paralelnim sajmovima, jer smatramo da svaki mora da dobije sopstveni publicitet.</s><s> Nastavićemo da popravljamo kvalitet šest najvažnijih sajmova, a nastavićemo da radimo na tome da ostale jasno definišemo i odredimo kao "đštezb 10 đštevb" sajmove.</s><s> Takav je, recimo, bio poslednji Sajam zaštite i bezbednosti ili Sajam pakovanja.</s><s> Na takvim sajmovima svako ko dođe, bilo kao izlagač ili posetilac zna koga želi da vidi, šira javnost nije zainteresovana i oni prolaze bez buke i gužve.</s><s> Mnogi su se žalili na akustičnost hale ili ozvučenje na pojedinim koncertima.</s><s> Istina, neki koncerti su za sve prisutne bili odlični, a nekidrugi baš i ne.</s><s> Od čega zavisi kvalitet zvuka u vašoj najvećoj hali?</s><s> Katedra za akustiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu radi projekat rešavanja akustičnosti Centralne hale.</s><s> Istina je da su se neki, poput K.EM, odlično snalazili u toj hali i da je zvuk bio besprekoran.</s><s> Neki drugi su opet imali izvesne probleme, ali očigledno je da je to delom i personalno pitanje pitanje onih koji se snalaze ili ne snalaze u takvim halama.</s><s> Vrlo brzo će ovaj projekat biti završen i problem neće imati ni oni koji se ne snalaze.</s><s> Hoću reći da nikome Centralna hala više neće biti bauk.</s><s> Već sad je raspored manifestacija na Sajmu prilično popunjen.</s><s> Ako se nećete odreći koncerata i sličnih dešavanja, zna či li to da će uskoro doći do strože selekcije manifestacija na Beogradskom sajmu?</s><s> Nije najvažnije da organizujemo nekoliko novih manifestacija, već da prepoznamo šta traži tržište i da se usmerimo na kvalitet te potražnje.</s><s> Naš prostor pokušavamo stalno da osavremenjujemo i estetski i tehnički.</s><s> Nedavno smo ugradili kompletnu klimatizaciju, a u Centralnoj hali smo načinili još niz tehničkih promena.</s><s> Dobra organizacija je najvažnija, zato ima još mnogo vremena do trenutka kada na sajmu neće biti više mesta za nove događaje.</s><s> To se neće desiti uskoro.</s>
<s>Arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorski Mihailo (Miraš Dedeić) u Vladičanskom domu na Cetinju rado priča za naš list o svom decenijskom isključenju iz SPC Iako ne pripada Crnogorsko-primorskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve, Miraš Dedeić, samozvani vladika, kako ga najčešće oslovljavaju, stoluje u privremenoj rezidenciji, u Vladičanskom domu na Cetinju.</s><s> A njegov "hod po mukama" traje čilavu deceniju.</s><s> Naime, Vaseljenski patrijarh Vartolomej, u dogovoru sa SPC, donosi odluku o njegovom isključenju iz Crkve 9. aprila 1997. godine.</s><s> Od tada, pa do današnjih dana, Miraš se bori za samostalnost Crnogorske crkve.</s><s> Svih ovih godina osporavan je, kaže, najpre od Carigradske patrijaršije i njenog poglavara Vartolomeja Drugog i to na intervenciju SPC i gospodina Amfilohija sa Celinja.</s><s> U smislu da je nezakonit sveštenik, nezakonito hirolonisan, a samim tim i nepriznat u pravoslavnoj crkvi.</s><s> Pojedini crnogorski političari okarakterisali su ga za sektaša, prokletog popa koji je došao da buni crnogorski narod!</s><s> Iako mitropolit Amfilohije i vladika Mihailo stoluju na Cetinju, nikada se lično nisu upoznali.</s><s> Miraš ističe da Crnogorska crkva nije sekta.</s><s> To potvrđuje njena hiljadugodišnja istorija na prostoru Crne Gore.</s><s> Crnogorska pravoslavna crkva je, prema njegovim rečima, registrovana 2000. godine od strane MUP-a, zato kažu da je policijska crkva.</s><s> - Vladiko, 1219. godine, podsećam Vas, sveti Sava je u Nikeji rukopoložen za prvog arhiepiskopa srpskog i primorskih zemalja, sa sedištem u Žiči.</s><s> Zar Crna Gora nije primorska zemlja i zar nije pod jurisdikdjom SPC?</s><s> - Istorija Crne Gore i ovih prostora počinje 1015. godine.</s><s> Tačno je to da je sveti Sava bio arhiepiskop srpski, tačno je to da je samostalna autokefalna crkva za Srbe, ali nije za istočno pravoslavlje.</s><s> Da bi jedna crkva bila samostalna, ona mora da ima Tomos.</s><s> Njega dodeljuje Carigradska patrijaršija.</s><s> SPC prvi Tomos dobija 1879. godine, dakle godinu dana nakon Berlinskog kongresa.</s><s> Dobija ga od Carigradske patrijaršije, jer ga je platila milion i pet stotina hiljada franaka.</s><s> Zašto je plaćala Tomos?</s><s> Da bi se obnovila SPC, da bi se stvorila država Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je Crna Gora bila izbrisana sa geografske karte, a samim tim i crnogorska crkva.</s><s> To je praktično stvaranje Velike Srbije.</s><s> Od 1922. godine Srpska crkva dobija zvaničan Tomos, od tada nema Crne Gore ni kao države.</s><s> Dolazi dinastija Karađorđević.</s><s> - Pod čijom jurisdikcijom i sa čijim blagoslovom služite Bogu?</s><s> - Ovo je samostalna crkva.</s><s> Vaseljenski patrijarh je prvi među jednakima po časti, a ne po vlasti.</s><s> Carigradski patrijarh može da se konsultuje, da da savet, da pomogne da se reši neko pitanje, ali ne može doneti nikakvu odluku SPC i ne samo njoj, već nijednoj istočno-pravoslavnoj.</s><s> Prema tome, jurisdikcije nema.</s><s> Ako je SPC u zabludi, neka kaže svoj stav.</s><s> Do dijaloga mora doći.</s><s> Godine 1992. dokumentom 1057. SPC, na intervenciju patrijarha Pavla iz Beograda i mitropolita Amfilohija sa Cetinja, traže da se izbriše CPC kao autokefalna iz diptiha Svetog ruskog Sinoda.</s><s> - Jeste li pokušali da uspostavite kontakt sa srpskim arhijerejima?</s><s> - Ne, nisam jer oni mi osporavaju hirotoniju u Bugarskoj.</s><s> Kažu da to nije hirotonija, to su raskolnici, popovi, kaluđeri.</s><s> Neću ja da se dokazujem šta sam.</s><s> Oni rade na tome da ponize Crnogorsku crkvu.</s><s> - U kakvim ste odnosima sa SPC i Njegovom svetošću patrijarhom Pavlom?</s><s> - Pavla znam još iz Prizrenske bogoslovije.</s><s> Tamo sam završio dva razreda Bogoslovije i dat mi je otkaz.</s><s> Danas shvatam da su Crnogorci bili na posebnom posmatranju.</s><s> Patrijarh Pavle je tada bio raško-prizrenski episkop.</s><s> On mi je dao blagoslov za Teološki fakultet u Beogradu.</s><s> Često velim - da je znao da ću doći u Crnogorsku crkvu, možda mi ne bi ni dao blagoslov.</s><s> Patrijarh Pavle je dobar čovek, ali je pao na ispitu zbog ljudi koji su razbili SPC.</s><s> To su vaspitanici Justina Popovića:</s><s> Amfilohije Radović, Artemije, Atanasije Jeftić, Irinej Bulović.</s><s> SPC je odigrala veoma lošu politiku u ovom građanskom ratu.</s><s> Gospodin Amfilohije je ovde u novinama bio na haškoj poternici.</s><s> Bio je u Dubrovniku, uz gusle je pevao vojnicima i bodrio ih u ratu.</s><s> Ja ne mogu da kažem da je Amfilohije Radović nosio oružje i ubijao nekog i spašavao ili nije spašavao.</s><s> Ali huškanje na rat je teže nego sam rat.</s><s> Najveća nesreća je pogodila SPC od ovih ljudi, od te tvrde opcije.</s><s> Pokojni vladika šumadijski dr Sava Vuković, bio je protiv postavljanja Amfilohija Radovića za srpskog episkopa.</s><s> - Zbog čega smatrate da će u SPC doći do katastrofe ukoliko mitropolit Amfilohije dođe na njen tron?</s><s> - Ukoliko bi Amfilohije došao na tron, to bi bio najviši moralni zločin za SPC koji bi joj se dogodio u istoriji.</s><s> A o tome ima dosta dokumentacije.</s><s> Daj Bože da bude onaj koji bi bio dobar i Crkvi i narodu.</s><s> Ali ukoliko bude Amfilohije, tu boljitka neće biti.</s><s> On je napravio čitav haos po Crnoj Gori.</s><s> U Srbiji buku i nered prave Crnogorci, a u Crnoj Gori prave nered Srbi i Crnogorci.</s><s> Je li Koštunica odavde, je li Tadić odavde, Jočić...</s><s> Pa Koštunica se dodvorava SPC, ja u te ljude ne verujem.</s><s> - Kažete da SPC po Crnoj Gori pravi što hoče, a Crnogorska crkva na Lovćencu ne može da se pravi?</s><s> - Ukoliko crnogorska država koja je obnovljena ne bude imala i svoju crkvu, neće biti mira na Balkanu između Srba i Crnogoraca.</s><s> Rezultat svega je razaranje pravoslavlja, a ne njegovo jedinstvo, koje je poželjno.</s><s> Koliko su Srpska crkva i država do sada uložile novaca da Crne Gore ne bude, dosad bi je mogle kupiti.</s><s> Znate li vi da ovde ima 1300 srpskih popova, toliko ih nema u čitavoj Srbiji.</s><s> To je sedmi bataljon SPC.</s><s> I šta rade srpski popovi - čast izuzecima, sad je mješoviti brak između Srba i Crnogoraca.</s><s> To su naše nesreće.</s><s> Otidite pod Ostrog.</s><s> Nije niko protiv cara Lazara, Uroša, svetoga Save, ali ne brišite istoriju jednog naroda zarad svoje istorije.</s><s> SPC pravi nered i mržnju među Srbima i Crnogorcima.</s><s> Neću preterati ako kažem da je danas veća mržnja između Srba i Crnogoraca, nego između Srba i Hrvata.</s><s> - U kojim hramovima vršite Božju službu?</s><s> - Očekujemo da se to reši.</s><s> Sve što je srpsko da zadrži SPC, a ono što je bilo do 1912. da se vrati CPC.</s><s> U Crnoj Gori ima 750 crkava.</s><s> Dosta nam je vraćeno, oko 50. crkava.</s><s> - Crnogorski predsednik Milo Đukanović podržava samostalnost CPC u kom smislu?</s><s> - Najbolje bi bilo da se i u Srbiji i Crnoj Gori vlast izmakne od Crkve i da Crkva samostalno rešava svoje probleme.</s><s> Najbolje bi bilo da Crkva brine o duhovnom životu svojih vernika, a država da vodi državu.</s><s> Što se tiče Mila Đukanovića, ne treba da govori ova je crkva ovakva, a ona onakva.</s><s> I Tito nam je dosta odmogao.</s><s> Kada se pitalo gde je Crna Gora, rekli su to vam je mala srpska pokrajina.</s><s> - O dolasku Pape u Beograd šta lično mislite?</s><s> - Papa je posetio Rumunsku pravoslavnu crkvu, on je u direktnom kontaktu sa Carigradskom patrijaršijom, a od Carigradske patrijaršije SPC je dobila Tomos.</s><s> Vrlo teško je tu dati pravi odgovor.</s><s> Vatikan je i država i Crkva.</s><s> Ako SPC neće da prihvati njegov dolazak, ne može osporiti državi da ga primi.</s><s> Jer država ima pravo da poseti državu.</s><s> Verujem da će doći do kompromisa.</s><s> - Kažete da ste napadnuti od strane SPC.</s><s> Zbog čega?</s><s> - Zato što je Marija Milošević došla kod mene i tražila da se održi parastos njenom dedi Svetozaru Tozi, koji je bio profesor ovde u Nikšiću.</s><s> Ovde sam održao parastos, jer nisu dali gore.</s><s> Neki su došli s oružjem.</s><s> Rekao sam "Marija, ukoliko ti želiš to da uradiš, ja to ne mogu da odbijem".</s><s> Bez obzirom na sve, ona se ponaša vrlo pristojno i kao građanka i kao žena.</s><s> Slobodan Milošević je zastupao ideju Velike Srbije, poput cara Dušana.</s><s> Ta ideja i danas postoji, ali loše će se odraziti po srpski narod.</s><s> Bez obzira na njegove političke stavove, SPC i Srbi su ga isporučili baš na Vidovdan kada su izgubili bitku na Kosovu 1389. godine.</s><s> Milošević je izdat od Srbije i od SPC.</s><s> Predat je u Hag na sud.</s><s> Da li je on bio za sud ili pak nije bio, ja kao svešteno lice u to ne ulazim.</s><s> Njegova kćer dolazi kod mene.</s><s> Rekla mi je: "</s><s>Oče, hoće ponovo da me zatvore zato što sam imala pištolj u rukama kada mi je poveden otac u Hag."</s><s> Ja sam joj rekao: "</s><s>Marija, oni za to ne bi trebali i nemaju pravo da te kažnjavaju.</s><s> Da sam bio na tvom mestu, i ja bih držao oružje u ruci da branim oca.</s><s> Ti si branila oca, a ne političara".</s><s> Bilo joj je milo što sam joj to rekao.</s><s> Rekla je da će tako postupiti.</s><s> Ona je ovde prijavljena na Cetinju.</s><s> Crnogorci je veoma poštuju, ima svoju kuću.</s><s> Pošteno, skromno živi, njen život je potpuno normalan i u redu, mada se ne slažem sa postupkom sahrane Miloševića.</s>
<s>Glumac Goran Sultanović otkriva zašto je njegova karijera naglo stala Tog lepog septembarskog dana u Sremskim Karlovcima zavijorilo se 35.</s><s> Brankovo kolo.</s><s> A u kolu, glavom i bradom, glumac Goran Sultanović.</s><s> Ne krije da dolazi iz svog glumačkog ludila da govori stihove!?</s><s> Žao mu je što nikad nije došao u ovu lepu varoš da se napije vina i ostane u njoj tako veseo bar četiri dana.</s><s> Dok ispija "viljamovku", priznaje da najviše voli da priča o ličnim stvarima?!</s><s> "Grešan sam čovek.</s><s> Sve sam probao u životu.</s><s> Nažalost, moja karijera je naglo stala jer nisam spavao sa muškarcima, pošto srpsko pozorište i kulturu vode uglavnom pederi.</s><s> Pušim pet kutija cigareta dnevno, nikad nisam probao dim narkotika.</s><s> Sve ostalo jesam.</s><s> Volim Dunav i Savu.</s><s> Živim u srećnom braku.</s><s> Više se ne kurvam, imam dve kćerke i kuče.</s><s> Ćerke su od mene nasledile prezime.</s><s> Ime moraju same da stvore".</s><s> - Na bsnovu Vašeg glumačkog iskustva, šta danas znači biti glumac u Srbiji?</s><s> - Znači biti nesrećan čovek.</s><s> Skrećem pažnju mladima koji se upisuju na Akademiju.</s><s> Šta se gleda na televiziji poslednjih deset godina?</s><s> Samo reprize, šesti put ''Otpisani"!.</s><s> Glumci snimaju reklame, čitamo po novinama kako je veliki glumac igrao mačka Garfilda.</s><s> Jedini politički pisac je još uvek Nušić, a Domanović jedini satiričar.</s><s> Koja produkcija postoji u Srbiji?</s><s> Sva pozorišta su puna.</s><s> Ako ne sednete nekom u krilo, od ovih velikih pisaca i reditelja nećete dobiti ulogu, bar ne u Beogradu.</s><s> Ranije smo imali film:</s><s> Bata, Smoki i Milena Dravić.</s><s> Sad imamo:</s><s> Koja, Bjela i Manda!</s><s> - Ko onda glumi u Srbiji?</s><s> - Kad Đorđe Balašević ne može od svoje kćerke da napravi glumicu, onda ne može niko.</s><s> - Šta je Vama, da tako kažem, ugroženima, činiti?</s><s> - Da pijem s Mitom Golićem, Rašom Popovim...</s><s> Da se vozim Dunavom, da živim koliko mi je Bog dao.</s><s> Ali svaki dan s osmehom.</s><s> Ne treba biti nadrkan, ne treba biti ljut.</s><s> To donosi negativnu energiju.</s><s> Od toga se umire.</s><s> Veliko je bogatstvo sedeti za stolom sa dragim ljudima, pesnicima, glumcima...</s><s> Idem ulicom i ne okrećem se.</s><s> Nemam telohranitelje.</s><s> Nikom dužan, nikom ružan.</s><s> - Kako vidite budućnost Srba?</s><s> - Voleo bih da nas prodaju Japanu, ograde žicom i posade u korpe poput onih za skijanje.</s><s> I da nas tako nasađene razgledaju kao idiote kojima 50 ljudi vlada već 70 godina.</s><s> Trebalo bi nas proglasiti za nacionalni park i naplaćivati veliku lovu.</s><s> Nek Dinkić i ostala bratija uzmu 90 odsto, nama nek podele po pet, kao majmunima koji su u kavezu i to je suština priče.</s><s> Kad sam bio mali, u "Politici" je izlazio Paja Patak u tri-četiri slike.</s><s> Uđe tako Paja u radnju i kaže: "</s><s>Dajte mi za dva dinara mešanih bombona".</s><s> Bakalin mu, na drugoj slici, da dve i kaže: "</s><s>Evo ti, pa sam mešaj!"</s><s> E, tako i kod nas.</s><s> Mi biramo non-stop između 15 idiota.</s><s> Ja sam verovao da Kardelj i Moša Pijade pišu po hiljadu strana dnevno, jer ih nisam poznavao.</s><s> Devedeset odsto ovih majmuna danas lično poznajem, kupovali su mi cigare, pošto sam nekad bio mangup.</s><s> I oni mene sad vode...</s><s> - Ako se ne varam, vode Vas u Evropu!?</s><s> - Neću tu njihovu Evropu, ta Evropa me interesuje kao lanjski sneg.</s><s> Šta će oni meni da ponude?</s><s> Da spavam sa svastikom i sa taštom, da se ženim sa kučetom, da ne pušim jer to nije zdravo za život, ali je zdravo da mi prodaju marihuanu na svakom ćošku, da imam zakon o obilaženju na skijaškim stazama, a pola intelektualaca nema 'leba da jede u ovoj zemlji...</s><s> Rodio sam se u zemlji koja je imala Dositeja, Vuka, Kiša, Miku Antića.</s><s> Imala je Evropu.</s><s> Okrenite se, gospodo, oko sebe!</s><s> Ovo je Evropa!</s><s> Ovo su Sremski Karlovci.</s><s> Ja sam antiglobalista i antievropski tip.</s><s> U Evropi sam rođen 1947. i, evo, imam 60. godina i veći sam Evropejac i obrazovaniji sam od 80 odsto Evrope.</s><s> Da li to zato što ste šest godina išli u gimnaziju!?</s><s> - Bio sam najlošiji đak u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, ali više znam o istoriji SAD od Bila Klintona.</s><s> Ne razumem klince koji su završili neke kurseve od po četiri hiljade evra i tata im poznaje šurnjaju od ovoga, a ovaj je dobar sa Legijinom svastikom...</s><s> Svi su obukli odela, imaju laptop i pet magaraca koji ih šetaju i čuvaju...</s><s> Nama ne treba mnogo.</s><s> Sa svim ovima što apaju i kradu, kada bi nam dali jedno 20 odsto veće penzije i plate, mi bismo umeli da živimo jako, jako dobro.</s><s> - Šta nam je činiti?</s><s> - Da hoću da se borim protiv toga, ja bih se bavio politikom.</s><s> Ne, ja hoću da se bavim Savom, Dunavom, nekim mojim drugarima...</s><s> Velika mi je čast što danas sedim sa Rašom Popovim.</s><s> On pije crno vino, a ja "viljamovku".</s><s> Sedim s jednim pametnim čovekom.</s><s> Raša je prosvetio generacije i generacije...</s><s> A ovi majmuni koje gledam svako veče:</s><s> Cakanu i pet političara...</s><s> Otkako je došla demokratija, gledam iste majmune koji se svađaju.</s><s> To je u moje vreme, šezdesetih, izbacivano na jedan iz kafane: "</s><s>Marš napolje, vucibatino", ili je dobio po pički, da izvine vaš mikrofon.</s>
<s>TELEKOM, MONET I INTERNET CRNE GORE su, od 26. septembra, i zvanično dio T - porodice Dojče Telekoma.</s><s> U pitanju je robna marka koja je u svijetu evropskih telekomunikacija nešto nalik onome što je Koka Kola na svjetskom tržištu gaziranih pića.</s><s> Crna Gora je tako u svojoj privrednoj ponudi dobila apsolutno prepoznatljiv brend koji garantuje visok standard usluga svojim korisnicima.</s><s> A njih je u Evropi i SAD više od 100 miliona.</s><s> Od sredine nedjelje, dakle, Telekom i Internet CG nastupaju pod zajedničkim imenom T-com Crne Gore, dok će Monet ubuduće nositi naziv T-mobile Crne Gore.</s>
<s>Odnedavno, među lekovima namenjenim terapiji alergije, je i preparat islandske farmaceutske kompanije Actavis koje je u svoju paletu lekova na srpsko tržište uvela kompanija Zdravlje-Actavis.</s><s> Lek "loratidin" je antihistaminik koji obezbeđuje bolji tok i kraće trajanje infekcije gornjih disajnih puteva, brzo i lako otklanja simptome akutnog sinuzitisa praćenog alergijskim reakcijama a pomaže i u lečenju hronične utrikarije (koprivnjače).</s><s> Preparat se nalazi na pozitivnoj listi a, prema rečima prof. dr Branimira Nestorovića, iz Univerzitetske dečje klinike, loratidin povoljno deluje i kod reakcije na ubode insekata, i kod prehlada, jer poboljšava disanje i opšte stanje organizma, a smanjuje i učestalost infekcija.</s>
<s>Uvodnik Tradicionalni godišnji pnlog Ekonomist magazina posvećen finansijskom sektoru imao je ambiciju da unese i neke novine uvažavajući ukupne promene koje su se u finansijskom sektoru dogodile tokom proteklog perioda Piše: dr Zoran Jeremić Dinamičnost i zanimljivost dešavanja u finansijskom sektoru jedan su od razloga optimistima da veruju kako se i za Srbiju ipak, makar i na duži rok, mogu očekivati bolja vremena.</s><s> U Srbiji je svakim danom sve teže pronaći optimiste, a 2005. godina i pogotovo 2006. godina su najavljivane kao godine velikih iskušenja, koja mogu rasterati malobrojne strane investitore.</s><s> Utoliko je značajnije što je nekoliko velikih stranih kompanija baš u takvim uslovima investiralo značajna sredstva, stavljajući monetarne vlasti i nosioce ekonomske politike na "slatke muke".</s><s> Kad se zna da ozbiljne strane kompanije, kakve su Telenor i Štada, ili velike osiguravajuće kuće koje se "oštre" da uđu na domaće tržište, povlače strateške poteze na dugi rok, to i ovdašnjim pesimistima uliva bar malo nade u budućnost.</s><s> Još važnije, ove kompanije investiranjem na najbolji način doprinose jačanju rejtinga zemlje i ohrabrivanju potencijalnih domaćih i stranih investitora da iskoriste šansu ulaska na još nepopunjen prostor.</s><s> Jer, ulaznica bi mogla biti sve skuplja.</s><s> Tome u prilog govori i primer banaka, gde se priča privodi kraju.</s><s> Ako bi se sudilo po izraženom interesu najboljih evropskih osiguravajućih kompanija za DDOR, zatim po letnjem oživljavanju tržišta akcija i uspešnosti novih emisija akcija, moglo bi se zaključiti da ima mesta i za optimističke tonove.</s><s> No, da je u Srbiji zaista teško biti optimista znaju dobro svi oni koji su dublje upućeni u mnogobrojne probleme, od kojih su neki, kao što su na primer problemi inflacije i kursa dinara, fundamentalni.</s><s> O političkim nije potrebno ni govoriti, oni su odavno konstanta.</s><s> Posebno zabrinjava što se umesto bolnih, kao i uvek do sada, često nude lakša i kratkoročno primamljivija rešenja.</s><s> A i izbori nam se nekako već tradicionalno prepliću sa investicionim ciklusima, pa to još više usložnjava rešavanje suprotnosti između potrebe za restriktivnošću radi obaranja inflacije i potrebe ekspanzije zbog preko potrebnog razvoja.</s><s> Tri glavna segmenta finansijskog tržišta: bankarstvo, osiguranje i tržište kapitala, kreću se sopstvenom dinamikom.</s><s> Imaju svoje uspone i padove, ali se ipak kreću.</s><s> Bankarstvo je prvo ušlo u promene koje su se zaista brzo odvijale.</s><s> Nakon "seče" dve trećine aktive kroz zatvaranje banaka, domaće gladno tržište postalo je lak plen za nekoliko (istina najhrabrijih) stranih banaka, a potom je počela trka za ostale domaće banke.</s><s> Finiš trke se bliži, a sa njim i kraj perioda lakih i visokih prinosa na kapital koje je imala jedna grupa banaka koje su prve ušle na tržište.</s><s> Preuzimanje kompletnog bankarskog sektora ulazi u finale, konkurencija se zaoštrava, a sa njom se pojavljuje i kriza metoda sticanja profita zasnovana na visokom leveridžu kroz brzu stopu rasta depozita i visoka zaduženja preko matičnih banaka.</s><s> U situaciji visokog deviznog priliva koji se ne može sterilisati bez ogromnih troškova, NBS jednostavno mora da obuzdava takve tokove i da kanališe priliv ka dugoročnim izvorima: povećanju kapitala i dugoročnim kreditima umesto takozvanog "vrućeg novca" iz inostranstva.</s><s> Uprave banaka moraće što pre da prilagođavaju svoje strategije, jer na duži rok nastavak dosadašnje poslovne politike više neće davati dosadašnje rezultate.</s><s> Stoga se banke moraju sve više okretati zdravom, dugoročnom bankarskom poslovanju i rukovoditi principima kojih se drže i u razvijenijim ekonomijama.</s><s> Problem evroizacije bilansa banaka i potiskivanja dinara raste.</s><s> Dinarska štednja je svedena na manje od dva odsto, a devizna raste uprkos njenom drastičnom obezvređenju.</s><s> Devizna pasiva banaka raste i pored svih dosad preduzetih mera.</s><s> U uslovima potiskivanja domaće valute, obuzdavanje inflacije daljim restriktivnim merama monetarne politike uz ekspanzivnu fiskalnu politiku i veliki priliv deviza, čine da se uloga NBS ponekad doživljava kao nemoguća misija.</s><s> Koncentracija kapitala ulazi u završnu fazu: predstojeće delistiranje Hemofarma sa Beogradske berze najavljuje početak faze u kojoj će se i neka druga preduzeća, banke i osiguranja povuđ sa berze, jer će novi vlasnici otkupiti preostale akcije i promeniti pravnu formu otvorenih akcionarskih društava.</s><s> Ukoliko se na berzi ne nadu preduzeća iz sektora energetike, može se desiti da se finale odigra pre početka: zvaničnog listinga kao sinonima prave berze još nema, a najbolji odlaze.</s><s> Takav scenario imao bi nepovoljan odraz na dalji skladan tok reformi, jer bi onemogućio razvoj institucionalnih investitora bez kojih opet nema penzione reforme, razvoja osiguranja, investicionih fondova i formiranja srednjeg sloja stanovništva.</s><s> Stabilan finansijski sistem nije moguć bez oslonca na institudonalne investitore, domaću akumuladju i razvoj srednjeg sloja stanovništva.</s><s> Stoga je važno da u predstojećim privatizacijama najveđh kompanija kakve su NIS i EPS, taj aspekt ne bude zanemaren.</s><s> Važno je i da se što više razvijaju metodi finansiranja korišćenjem mehanizma emisije akcija kao što se to u poslednje vreme dešava, kao i da se dalje razvijaju finansijski instrumenti na tržištu kapitala, kako bi bankarski sektor dobio alternativu i konkurenciju, čime bi se relaksirao i deo postojećih pritisaka u monetarnoj sveri.</s><s> Čini se, međutim, da ta vrsta vizije nije dosad bila dovoljno prisutna kod kreatora strategije razvoja i ukupnih reformi.</s><s> Tradicionalni godišnji prilog Ekonomist magazina posvećen finansijskom sektoru imao je ambiciju da unese i neke novine uvažavajua ukupne promene koje su se u finansijskom sektoru dogodile tokom proteklog perioda.</s><s> Eurizacija bilansa finansijskih organizadja, preuzimanje gotovo kompletnog bankarskog sektora od strane inostranih banaka, važnost deviznih transakdja za domafi monetarni sistem, uslovili su metodološke promene, tako da se pored prikazivanja bilansa finansijskih organizadja u dinarima, uvede i paralelno prikazivanje u evrima.</s><s> Visoka infladja uslovila je da su neki standardni koefidjenti kao što je prinos na kapital ili prinos na aktivu nerealni ako se ne izvrše odgovarajuće korekdje.</s><s> Stoga je u ovakvim slučajevima i izračunavanje dato, pored dinarskih i na bazi preračunatih bilansa u evro.</s><s> Pri tome je za kategorije profita uziman prosečan devizni kurs perioda, a za kategorije bilansa stanja prosek početka i kraja godine.</s><s> Na taj naan postignuta je veća realnost iskazanih indikatora poslovanja.</s><s> Svi učesnici na finansijskom tržištu (banke, osiguranja, lizing i brokeri) rangirani su kroz tri obračunska perioda, zaključno sa 30. junom 2006. godine.</s><s> Ove promene trebale bi da omoguće veću praktičnu upotrebljivost priloga.</s><s> Kad se radi 0 tržištu kapitala, akcenat je stavljen na sektorsku analizu i koncentraciju kapitala koja ulazi u završnu fazu.</s><s> Pri tome je udnjen pokušaj da se formiraju baze podataka koje će biti osnova za praćenje budućih promena na finansijskom tržištu.</s>
<s>Bankarski sistem u Srbiji Iskreno sumnjam da se danas u bilo kom drugom sektoru privrede mogu sprovesti tako duboke reforme kao u bankarstvu tokom 2001. godine.jerjošdugo politička konstelacija neće ići u prilog demokratskim snagama u meri u kojoj je to tada bilo Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije Bankarski sektor, u odnosu na sve druge sektore u privredi, nesumnjivo ima lidersku poziciju u restrukturiranju i ref ormskom preobražaju.</s><s> To ne potvrđuju samo ocene ključnih međunarodnih finansijskih organizacija od kojih zavisi međunarodni rejting privrednih i finansijskih potencijala zemlje, već i realni pokazatelji razvoja: permanentni rast zaposlenosti zahvaljujući čemu je u prvom polugodištu 2006. godine broj zaposlenih u bankarstvu povećan za dodatnih pet odsto, rast bilansne sume bankarskog sektora u istom periodu od 30 odsto i, zajedno sa novim uslugama i većim obimom poslova, značajno širenje bankarske mreže.</s><s> Samo u prvih šest ovogodišnjih meseci, u vreme kad se u realnom sektoru prave teški rezovi, banke su otvorile 110 novih poslovnih jedinica, povećavši njihov ukupan broj na 1.976.</s><s> Zahvaljujuđ takvom razvoju, bankarski sektor je danas jedini u Srbiji gde su plate u privatnom sektoru više od onih u javnom, što znači da je isplativije raditi u komercijalnim bankama, nego u NBS.</s><s> I to ne treba da čudi, niti bi trebalo da bude presedan ni za ostale delove privrede, onda kad javna preduzeća prestanu da uživaju sadašnju zaštitu države.</s><s> Iskorišeena šansa Glavni razlog za takav razvoj je to što je upravo u bankarstvu posle petooktobarskih promena pravovremeno iskorišćena šansa za restrukturiranje, najpre hrabro povučenim potezom zatvaranja skoro dve trećine bilansne sume bolesnog bankarskog tkiva.</s><s> Iskreno sumnjam da se danas u bilo kom drugom sektoru privrede mogu sprovesti tako duboke reforme kao u bankarstvu, jer još dugo politička konstelacija neće ići u prilog demokratskim snagama u meri u kojoj je to bilo 2001. godine.</s><s> Jednostavno, za ono što se tada uradilo za godinu dana, danas su potrebne najmanje tri do četiri godine.</s><s> Iz ovog reformskog raskoraka proističu i najveći problemi sa kojima se sada susreće bankarski sektor u Srbiji, a koji su u najkraćem: nedovoljno restrukturirani realni sektor, nerešeni vlasnički odnosi, problemi velikih javnih preduzeća koja su tek na pragu reformskih zahvata, te i dalje neefikasno sudstvo.</s><s> Postavlja se pitanje na osnovu čega banke mogu privredi da odobravaju kredite, ako i dalje nisu u stanju da primene na sve klasični parametar realne procene boniteta zajmotražioca.</s><s> Najbolji primer za to su velika javna preduzeća, gde se krediti ne odobravaju na bazi revizorskih izveštaja za te firme, pošto na osnovu njih neki ne bi dobili ni dinar pozajmice, a kamoli milione ili milijarde dinara.</s><s> Ta preduzeća i dalje kredite dobijaju isključivo zbog svog obezbedenog monopolskog položaja na domaćem tržištu i državne podrške, da ne kažem zaštite, dakle zato što i bankari veruju da ona ne mogu da propadnu, bez obzira na to šta stoji u finansijskom izveštaju.</s><s> Ali, kako u ekonomiji sve funkcioniše po principu spojenih sudova, takav njihov položaj i pristup finansijskim izvorima doprineli su u velikoj meri da se i posle pet godina kod velikih javnih preduzeća jako malo uradilo na "pročišćenju" prošlosti, što je u bankarstvu bio prvi korak koji je omogućio istinsko restrukturiranje i razvoj privatnog sektora.</s><s> Druga preduzeća, naravno, ne dolaze na tako lak način do sredstava, ali generalno gledano bankama zbog povećane konkurencije postaje sve teže da prošire prostor da u privredi isključivo na zdrav način plasiraju novac.</s><s> U tom kontekstu moram da istaknem da je godišnji izveštaj NBS u potpunosti potvrđen izveštajem nezavisnog spoljnog revizora u kojem nema nijedne ograde ili primedbe, što je samo dokaz da svi mogu da imaju čiste knjige, umesto da se sakrivaju iza raznih objašnjenja o "državnom" ili "nacionalnom interesu", što je često obična fraza kojom se opravdava odlaganje promena.</s><s> Izazovi Šta je danas najveći izazov za NBS?</s><s> Zahvaljujući upravo tome što je urađeno u poslednjih pet godina, srpski bankarski sektor je već ušao u Evropsku uniju, pošto se više od 70 odsto nalazi u vlasništvu banaka čije su centrale iz zemalja EU.</s><s> Mi danas više nemamo problema sa likvidnošću ili solventnošću bankarskog sistema, nego smo usredsređeni na to da i u Srbiji obezbedimo jedan efikasan finansijski sistem koji će klijentima pružati jeftine usluge po najvišim svetskim standardima i svakim danom sve širu lepezu bankarskih proizvoda kakvu imaju i klijenti u zemljama iz kojih potiču njihove matične kuće.</s><s> Preduslov za to je jaka konkurencija i visoka transparentnost u poslovanju banaka, na čemu NBS posebno insistira, jer dok se u privredi i dalje smatra da je privatizacija početak i kraj svih reformskih procesa, za Narodnu banku je to nužan, ali ne i dovoljan preduslov za izgradnju efikasnog finansijskog sistema.</s><s> Dobili smo strateške investitore, prvoklasne banke čija su imena poznata i u Beogradu, i u Beču, Rimu, Parizu, Budimpešti ili Atini, ali kako će se one odnositi prema klijentima u Srbiji ne zavisi samo od NBS, već od okvira koji ovde stvaraju i sva druga regulatorna tela.</s><s> Za NBS je bitno, kad je bankarski sektor u pitanju, da dokazemo da Srbija nije ništa posebno, da je u stanju da izbegne neke poznate tranzicione bolesti i da ovde moraju da važe ista, ne samo profitna, već i visoka poslovna i etička merila, kao i svuda u razvijenom i uređenom svetu.</s><s> Stoga mislim da je krajnje vreme da same banke, koje su uložile značajan kapital da bi zauzele prostor na srpskom bankarskom tržištu jer hoće na njemu dugoročno da ostanu, uspostave takva pravila samoregulativom i usvajanjem svog sopstvenog etičkog kodeksa poslovnog ponašanja, zasnovanog a zdravoj konkurenciji i punoj transparentnosti.</s><s> To je, uostalom, u interesu samih banaka, koje profit mogu da uvećavaju ukoliko 'neguju" svoje klijente, odnosno samo ukoliko imaju klijente koji će i u budućnosti biti sposobni da koriste njihove usluge, zadužuju se i uredno servisiraju svoje finansijske obaveze.</s><s> U NBS bi bili lajsrećniji da ubuduće centralna banka nema potrebe da svojom regulativom interveniše da bi se takvi odnosi i pravila ponašanja postavili.</s><s> Ova godina bila je značajna i za proces dokapitalizacije banaka.</s><s> U prvih šest ovogodišnjih meseci akcionarski kapital je povećan na 144 milijarde dinara ili čak za 35 odsto, za razliku od cele prošle godine kad je taj rast iznosio deset odsto.</s><s> Različite banke su izabrale i različite scenarije za pozicioniranje u Srbiji, odlučujući se za kupovinu domaćih banaka ili za organski rast, što znači za dokapitalizaciju i jačanje depozitne baze.</s><s> Jedno je sigumo, ko je "prespavao" 2005. godinu, a to isto učini i u ovoj godini, u 2007. godini će shvatiti da je kasno za osvajanje značajnijeg dela tržišta, pošto se na takav ekspanzivan rast u kratkom vremenskom razdoblju više ne može računati.</s><s> I iz svog međunarodnog iskustva bankari znaju da ljudi ne menjaju tako lako banku kojoj su poverili svoj novac i račune, a samim tim i poverenje.</s><s> Drugim rečima, bliži se vreme kada će se i na srpskom bankarskom tržištu tempo rasta vratiti na nivo koji sada imaju susedne zemlje, a to znači da će poslovni kvalitet u sve većoj meri određivati prostor koji određena banka zauzima na njemu.</s><s> U procesu restrukturiranja bankarskog sektora za Narodnu banku osnovni cilj nije bila prodaja društvenih, odnosno državnih banaka radi postizanja što više cene, već stvaranje efikasnog bankarskog sistema kroz dolazak privatnih investitora koji donose znanje i provereno iskustvo u finansijskom poslovanju.</s><s> Ono za šta se NBS neprekidno zalaže svojom regulativom i supervizorskom funkcijom jeste mnogo jači i konkurentniji bankarski sektor, koji će biti još sposobniji da namiri deceniju i po akumuliranju tražnju privrede i stanovništva za kreditima i drugim bankarskim uslugama.</s><s> A to je onda garant da će doći do daljeg smanjenja kamatnih stopa i da će novac biti pristupačniji i jeftiniji.</s>
<s>Agrobanka Planovi Agrobanke za naredni period podrazumevaju jačanje primamog i sekundarnog depozitnog potencijala preduzeća i građana, promenu ročne strukture plasmana u korist kratkoročnih kredita, diversifikaciju ulaganja kroz porast plasmana fizičkim licima i ulaganja u hartije od vrednosti, kao i unapređenje uslužne funkcije po svim segmentima delatnosti Prilagođavajući svoju aktivnost sve izraženijoj liberalizaciji tržišta i još nepovoljnom makroekonomskom okruženju, Agrobanka je u 2005. godini ostvarila povoljne rezultate u svim segmentima delatnosti.</s><s> Ukratko, u odnosu na prethodnu go-dinu, bilansna suma je veća za 28,6 odsto, depoziti 60 odsto, kreditni plasmani pravnim i fizičkim licima 33 odsto, a ostvarena dobit skoro tri puta.</s><s> Potencirajući štednju stanovništva kao jedan od glavnih izvora sredstava, banka je tokom godine pokrenula niz akcija koje su imale za cilj podsticanje poverenja kod građana i njihovu motivisanost za štednju (kamatne stope, jednostavna procedura, brza i efikasna usluga), što je rezultiralo rastom štednje za 100,6 odsto.</s><s> Usled privredne orijentisanosti banke, značajan deo plasmana je bio usmeren pravnim licima iz svih oblasti privrede i neprivrede (85 odsto).</s><s> Okončane su aktivnosti na homogenizaciji akcija, izvršeno je registrovanje i otpočelo njihovo kotiranje na tržištu.</s><s> Akcionarski kapital je porastao za 7,2 odsto.</s><s> Nastavljeno je sa širenjem poslovne mreže radi unapređenja kontakta sa postojećim i uspostavljanja saradnje sa novim klijentima, tako da je Agrobanka na kraju 2005. godine imala 14 filijala, 71 ekspozituru i 8 šaltera.</s><s> Širenjem mreže razvijani su i poslovi platnog prometa, štedne funkcije, kao i novi proizvodi i usluge (platne kartice, ebanking).</s><s> Okončano je i uvođenje integralnog informacionog sistema i time omogućena automatizacija i objedinjavanje svih informatičkih aplikacija.</s><s> Ta projektna rešenja su dovela do uspešnog tržišnog pozicioniranja i poboljšanja ukupne efikasnosti i profitabilnosti poslovanja, kao i povoljne osnove u funkciji dalje podrške razvoja sveukupne delatnosti.</s><s> Takođe, uložena su značajna sredstva u modernizaciju i doopremanje školskog centra u kom su organizovani razni kursevi, seminari i predavanja (interni i gostujući predavači), radi kontinuirane edukacije zaposlenih, usavršavanje stečenih znanja i sticanje novih.</s><s> Poseban akcenat je dat na usavršavanje i razvoj mladih stručnjaka, kao bitan element kadrovske politike i razvojne strategije banke.</s><s> Pravovremene reakcije Osnovni ciljevi poslovne politike Agrobanke u 2006. i 2007. godini odnose se na pravovremeno reagovanje i prilagođavanje promenama u okruženju, realizaciju internih promena i jasno pozicioniranje na finansijskom tržištu.</s><s> Širenje lepeze proizvoda i usluga ima za cilj stvaranje moderne univerzalne banke koja će biti u stanju da odgovori svim zahtevima savremenog tržišta.</s><s> To podrazumeva i kontinuirano širenje poslovne mreže, pa je samo u 2006. godini planirano otvaranje deset novih poslovnih jedinica.</s><s> Planovi Agrobanke za naredni period podrazumevaju jačanje primarnog i sekundamog depozitnog potencijala pravnih i fizičkih lica (dinarskog i deviznog porekla), promenu ročne strukture plasmana u korist kratkoročnih kredita, diversifikaciju ulaganja kroz porast plasmana fizičkim licima i ulaganja u hartije od vrednosti, kao i unapređenje uslužne funkcije po svim segmentima delatnosti.</s><s> Usled veoma pozitivnog kretanja cena akcija na beogradskoj berzi (nominalna 12.000 dinara, maksimalna 22.939 dinara), doneta je odluka o dokapitalizaciji banke i novoj emisiji akcija u iznosu od 900 miliona dinara.</s><s> Planiran je rast kapitala za 2006. godinu od 74,6 odsto.</s><s> Srednjoročnim planom, Agrobanka namerava da dostigne najmanje 2,5 odsto učešća u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije.</s><s> Tržišno učešće u ukupnim plasmanima planira se da raste još bržim tempom i dostigne 2,6 odsto (sa 0,9 odsto u 2005. godini).</s><s> Nešto je umereniji planirani trend povećanja tržišnog učešća u ukupnim depozitima, sa 1,4 odsto na tri odsto.</s><s> Povećanje bilansne sume na strani izvora primarno će se finansirati sopstvenim aktivnostima, tj. iz porasta depozita klijenata, povećanja kapitala (po osnovu dokapitalizacije i reinvestiranja dobiti), i eventualno kroz saradnju sa strateškim partnerom.</s><s> Povećanje bilansne sume na strani plasmana sredstava ostvariće se putem plasmana klijentima i ulaganjem u hartije od vrednosti.</s><s> Poslovno okruženje Iako je makroekonomska politika tokom 2005. godine ostvarila parametre koji ukazuju na poboljšanu ekonomsku aktivnost, potpuna stabilnost poslovnog okruženja još uvek nije postignuta.</s><s> Visoki kreditni rizik je uzrokovan sporim reformama privrednog sektora (privatizacija i restruktuiranje javnih preduzeća), kao i nedovoljnim privrednim rastom.</s><s> Neefikasnost sudskih i izvršnih organa onemogućava brzu naplatu potraživanja, dok komplikovani zahtevi NBS za izveštavanje podstiču birokratiju.</s><s> Dodatne probleme stvaraju i restriktivne mere, nejednaki konkurentni uslovi, i, kao posledica, visoka cena kapitala.</s><s> Usled sve jače konkurencije, Agrobanka intenzivno radi na usavršavanju postojećih i razvoju novih usluga i proizvoda.</s><s> U okviru platnog prometa planirano je uvodenje novih servisa za pravna i fizička lica, kao što su kanali za informacije i transakcije (web aplikacije, FX klijent aplikacije, sms kanal, govorni automat), sa razvojem i unapređenjem informacionog sistema.</s><s> Ebanking, kao usluga koja će klijentima omogućiti uvid u stanje u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta, mogućnost elektronskog potpisa, plaćanje i izvršenje transakcija, obuhvatiće, pored poslova dinarskog platnog prometa, i poslove sa stanovništvom i devizni platni promet do kraja godine.</s><s> Razvoj novih proizvoda biće orijentisan i na platne kartice, kreditiranje lizing poslova, investiciono bankarstvo, unapređenje poslova sa hartijama od vrednosti, kao i na faktoring i forfeting finansiranje.</s>
<s>Banca Intesa Banca Intesa Beograd je druga banka u Srbiji po bilansnoj sumi, sa tržišnim udelom od 11 odsto Za Banca Intesa Beograd, 2005. godina bila je jedna od najznačajnijih dosad godina velikih promena i novih poslovnih pobeda.</s><s> Prošlu godinu obeležila je promena vlasnika, imena i logoa, kao i poslovne strategije i organizacione šeme banke.</s><s> U avgustu 2005. godine Banca Intesa je postala vlasnik 90 odsto plus jedne akcije kapitala Delta Banke i na taj način je Banka priključena najprofitabilnijoj i najvećoj italijanskoj i jednoj od najsnažnijih evropskih bankarskih grupacija.</s><s> S obzirom na to da je promenjen većinski vlasnik, te nakon opsežnog istraživanja, doneta odluka o promeni imena, vizuelnog identiteta, preuzimanju identičnog logoa grupe, pa je nakon 14 godina uspešnog poslovanja Delta Banka promenila ime u Banca Intesa Beograd i u rekordnom roku sprovela veoma uspešan rebranding projekat.</s><s> Ocenivši tu akviziciju, sa dosad ukupno uloženih više od 450 miliona evra, finansijski najvećom investidjom u bankarski sektor ali i uopšte najvećim inostranim ulaganjem u Srbiju tokom protekle godine, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je dodelila nagradu Banci Intesa.</s><s> Banka danas zapošljava 2.246 radnika od kojih je 409 zaposleno tokom 2005. godine.</s><s> Iako se radilo o startnoj godini, Banca Intesa Beograd je zabeležila visoku kreditnu i depozitnu aktivnost kao rezultat konstantnog povećanja broja klijenata ćiji broj danas prelazi 850.000 pravnih i fizičkih lica.</s><s> Depozitini potencijal porastao je za 40 odsto prošle godine, tako da je banka zadržala svoju lidersku poziciju u depozitima privrede i ojačala svoju poziciju u poslovanju sa stanovništvom.</s><s> To potvrđuje i porast devizne štednje tokom 2005. godine za čak sto miliona evra, odnosno za 70 odsto.</s><s> Odmah po akviziciji, posle razvoja i usvajanja novog koncepta organizacije i izgleda poslovnica Banke, počeo je intenzivan razvoj i širenje mreže Banke, posebno u Beogradu i Vojvodini.</s><s> Banka danas ima 160 organizacionih delova u više od sto gradova Srbije.</s><s> Tržište Banca Intesa Beograd je druga banka u Srbiji po bilansnoj sumi, sa tržišnim udelom od 11 odsto.</s><s> Podaci pokazuju stabilno tržišno učešće u poslovanju sa privredom i stalan rast tržišnog učešća u radu sa stanovništvom.</s><s> Dolaskom Banca Intesa primetno je značajnije prisustvo i učešće Banke u kreditiranju stanovništva i privrede.</s><s> Planom poslovanja Banke za naredni period predviđeno je zadržavanje vodeće pozicije u poslovanju sa privredom, ali i fokusiranje na poslovanju sa stanovništvom kako bi Banca Intesa Beograd do 2008. godine postala lider i u ovom segmentu poslovanja, zadržavajući, pri tome, vodeću poziciju u platnom kartičarstvu.</s><s> Kontinuirano širenje i unapređenja ponude, po cenama i kvalitetu usluge, jeste vodeći princip za poslovanje Banke u budućnosti.</s><s> Ostvarenje plana je bazirano i na stalnom uvođenju inovacija i pružanju najkvalitetnije usluge klijentima, koristeći pozitivna iskustva bankarske grupe i pozitivne promene na domaćem tržištu.</s><s> Dugoročna sredstva obezbeđena zahvaljujući grupaciji Banca Intesa, namenjena dugoročnom kreditiranju u zemlji, značajno doprinose ostvarivanju tih planova u poslovanju sa privredom i stanovništvom, posebno kroz veoma tražene stambene kredite, čija ponuda će dalje biti unapređena do kraja godine.</s><s> U radu sa fizičkim licima, Banka je već dugo lider u elektronskom bankarstvu i poslovanju sa platnim karticama, zahvaljujući činjenici da je uvela MasterCard na domaće tržište, izdala prvu Visa čip karticu na Balkanu, ali i ekskluzivnom ugovoru potpisanom prošle godine, kojim je vratila American Express kartice na naše tržište.</s><s> Najrazvijenija mreža bankomata i POS terminala u zemlji i veoma rasprostranjena mreži od 240 korespondentskih banaka širom sveta tome je takođe doprinela.</s><s> Tu poziciju Banka planira da održi daljim unapređenjem ponude i servisa prema stanovništvu i mreži prodajnih mesta.</s><s> Banka se od osnivanja razvijala kao banka privrede i postala lider na tržištu u poslovanju sa privredom, partner velikim, ali i malim i srednjim preduzećima i javnim upravama, tako da su svi važni privredni subjekti Srbije njeni klijenti.</s><s> Banca Intesa Beograd takođe ima aktivnu ulogu i u procesima privatizacije u Srbiji.</s><s> Plan Banke je, svakako, da trend liderstva u segmentu poslovanja sa privredom nastavi i ubuduće, čemu će doprineti i dugoročna sredstva, 60 miliona evra povoljnih kredita, dobijenih krajem 2005. godine od Banke za razvoj Saveta Evrope, namenjenih finansiranju razvoja malih i srednjih preduzeća, lokalne opštinske infrastrukture i uprave, kao i zajam od 40 miliona evra od Evropske Investicione Banke, sa ciljem da se obezbedi dugoročno finansiranje investidonih projekata u Srbiji u oblastima energetike, infrastrukture, industrije, zdravstva, obrazovanja i zaštite i unapređenja životne sredine.</s><s> Planirane su i specijalne kreditne linije namenjene razvoju malih i srednjih preduzeća ali i velikih kompanija.</s><s> Prošle godine Banka je osnovala lizing kompaniju koja, u skladu sa planom, već pokazuje značajnu aktivnost na tržištu sa ambidoznim planovima za naredni period.</s><s> Uslovi poslovanja Cilj Banke je zadržavanje pozidje važnog subjekta u ekonomskom razvoju zemlje kroz nove ponude i aktivnosti.</s><s> Zahvaljujući dugoročnim sredstvima obezbeđenim kroz članstvo u grupaciji Banca Intesa, planira se podržavanje kapitalnih investidja u infrastrukturu, putnu i telekomunikadonu mrežu i stambenu izgradnju.</s><s> Dolazak Banca Intesa na domaće tržište podrazumeva i dolazak njenih klijenata, potencijalnih investitora i stranih partnera našim firmama, što će otvoriti prostor da naše kompanije, sarađujud sa inostranim firmama, unaprede poslovanje i povećaju izvoz, a samim tim doprinesu poboljšanju opšteg ekonomskog stanja u Srbiji.</s><s> Specifično makroekonomsko okruženje, restriktivna monetarna politika uvedena sa ciljem da se uspori inflacija i smanji spoljni dug Srbije, kao i rastuća konkurencija brojnih stranih banaka na srpskom tržištu, okvir je u kome posluju srpske banke, pa i Banca Intesa Beograd.</s><s> Česte promene regulative NBS otežavaju poslovanje banaka i ispunjenje projektovanih planova.</s><s> Poslednja mera NBS koja se odnosi na povećanje stope obavezne rezerve na 60 odsto za sva kratkoročna zaduživanja u inostranstvu na period do dve godine posebno pogađa banke sa veđnskim stranim kapitalom, u meri koja zavisi od stepena njihove zaduženosti.</s><s> Banca Intesa Beograd nije povećavala kamatne stope, zahvaljujući visokom nivou, trećem mestu po visini devizne štednje na domaćem tržištu, odnosno činjenici da u prethodnom periodu nije bilo potrebe da značajnije koristi sredstva iz inostranstva kao druge banke, iako to, naravno, može uvek da učini.</s><s> Mere centralne banke, rast cena i česte promene deviznog kursa direktno utiču na poslovanje svake banke.</s><s> U razvijenim zemljama obavezna rezerva nije jedini instrument vođenja monetame politike.</s><s> Kod nas je to najčešće obavezna rezerva što izaziva komentare da se borba protiv inflacije prelama isključivo preko leđa banaka i njihovih klijenata.</s><s> Ovim merama je postignut efekat obaranja inflacije, međutim treba imati u vidu i cenu koju plaća privreda, pošto je za izvoznike veoma destimulativan ovakav kurs, odnosno precenjen dinar.</s><s> Na obaveznu rezervu Narodna Banka Srbije, kao što je poznato, ne isplaćuje nikakvu kamatu što za banke predstavlja kontinuiran trošak, i što je banka veća, to se taj teret proportionalno uvećava.</s><s> Naše tržište je jako malo za ovoliki broj banaka.</s><s> Neke banke, posebno one koje imaju značajnije tržišno učešće u poslovanju sa stanovništvom, morale su da izvrše korekciju kamatnih stopa, kako za nove, tako i za već postojeće kredite.</s><s> Ako se budemo dalje zaduživali ili NBS uvede još restriktivnije mere, nema dileme da ćemo i mi biti prinuđeni na to, jer se potencijalna mogućnost da banke na račun svojih marži održavaju sadašnje kamatne stope time sve više sužava.</s><s> Sve dakle zavisi od toga koliko ćemo u portfelju imati izvora koji podležu merama restrikdje, a ne kome su ta sredstva plasirana.</s><s> Činjenica da je ovako veliki broj banka došao u Srbiju govori 0 poverenju koje postoji i potvrđuje da će se naša zemlja razvijati uprkos problemima koji postoje i u realnom i u drugim sektorima.</s><s> Potrebno je stalno graditi poslovni ambijent koji bi akcionarima, a već je više od 75 odsto bankarskog sektora u rukama stranih banka, pružio uverenje da Srbija obezbeđuje minimum preduslova potrebnih za rad i mogućnost da se učestvuje u revitalizaciji, prestrukturiranju i privatizatiji srpske privrede.</s><s> Treba razumeti i to da bankama nije baš lako da plasiraju značajna sredstva građanima Srbije kad znaju koliko nužnih reformskih rezova još predstoji, što za banke predstavlja popriličan rizik.</s><s> Da bi banke imale sigurniji poslovni okvir i da bismo mogli da gradimo dugoročnu strategiju našeg razvoja i investicija, potrebno je da znamo državnu strategiju razvoja.</s><s> To bi bio svakako bio veliki podsticaj bankama da nastave sa plasmanima u srpsku privredu.</s>
<s>Intesa Leasing Banca Intesa Beograd je početkom godine osnovala novu lizing kompaniju - Intesa Leasing Beograd.</s><s> Kompanija je u kratkom periodu postigla dobre rezultate, a cilj joj je da do kraja godine zauzme jednu od vodećih pozicija na domaćem tržištu u ovoj oblasti Činjenica da Intesa Leasing Beograd pripada jednoj od najsnažnijih evropskih bankarskih grupadja, sa velikim brojem lizing kompanija u svom sastavu, prisutnih i u regionu centralne i istočne Evrope i mogućnost razmene i korišćenja njihovi pozitivnih iskustava, izbegavanje negativnih, korišćenje ,,know how", garantuje inovativnost, povoljnost ponude i visoko pozicioniranje ove lizing kompanije ubuduće.</s><s> Intesa Leasing Beograd je članica grupacije Banca Intesa Beograd.</s><s> Kao članica pomenute grupacije, Intesa Leasing je nasledila veliku prednost, ali i obavezu u odnosu na svoje konkurente na tržištu.</s><s> Od prednosti posebno se ističu stečeno ime i reputacija, široka lepeza ostalih usluga i baza klijenata.</s><s> Od nasleđenih obaveza, tu su visok nivo usluge, novi modeli finansiranja i klijent koji je uvek u fokusu.</s><s> Uslovi Osnovu ponude kompanije Intesa Leasing Beograd dne poboljšani postojeđ uslovi, produženi i prilagođeni rokovi finansiranja kao i niže kamatne stope za automobile, opremu i komercijalna vozila.</s><s> Pod poboljšanim uslovima finansiranja se podrazumeva individualizacija paketa usluge za svakog korisnika ponaosob, niže mesečne rate i daleko veće mogućnosti za klijente.</s><s> U segmentu opreme Intesa Leasing Beograd nudi finansiranje svih tipova komercijalnih vozila, kao i mašina i mehanizadje i to iz oblasti poljoprivredne mehanizacije, građevinskih mašina, medicinske opreme, industrijskih mašina i računarske opreme.</s><s> Svaka ponuda biće prilagođena potrebama klijenta kao i karakteristikama određenih privrednih grana (sektora) u kojima bi se koristila određena mašina.</s><s> U tu svrhu je predstavIjen model finansiranja kao što je ,,winter skip" koji oslobađa korisnika lizinga od plaćanja rata tokom zimskog perioda kad mnoga preduzeća, pre svega građevinska nemaju većih poslovnih aktivnosti, zatim model sa otkupnom vrednošću i mnogi drugi.</s><s> Odlike Intesa Leasing poslovanja su, kako ističu u kompaniji, brzina, jednostavnost i efikasnost.</s><s> Preliminarnu odluku o odobrenju lizinga kompanija izdaje za samo pet minuta na samom prodajnom mestu.</s><s> Obrada zahteva za finansiranje automobila za fizička lica traje 24 sata, a za preduzeća tri dana, kao i obrada zahteva za finansiranje opreme i komercijalnih vozila.</s><s> Za klijente koji primaju platu preko Banca Intesa Beograd dovoljna je lična karta.</s><s> Za ostale klijente je potreban broj dokumenata sveden na minimum.</s><s> Kompanija se pridržava principa "sve na jednom mestu".</s><s> Predavanje zahteva, uplata svih neophodnih troškova, zaključivanje polise osiguranja i potpisivanje ugovora u ekspozituri Intesa Leasinga ili Banca Intesa.</s>
<s>Erste banka Erste Banka će najkasnije do polovine 2007. gocline pokrenuti jedinstveni koncept "EU kancelanja", čiji će cilj biti da klijentima Banke omogući što efikasniji pristup fondovima Evropske unije Po dolasku na tržište Srbije u drugoj polovini 2005. godine Erste Banka je započela intenzivan proces transformacije Novosadske banke u modernu finansijsku instituciju, usklađenu sa standardima Erste Bank Grupe, jedne od vodećih finansijskih institucija u regionu srednje i istočne Evrope, sa više od 15 miliona klijenata u sedam zemalja.</s><s> Jedan od pripriteta Erste Bank a.d. Novi Sad u 2005. i 2006. godini su investicije u obuku zaposlenih, informacione tehnologije, infrastrukturu, širenje mreže poslovnica, širenje mreže bankomata, usavršavanje postojećih i uvodenje novih alternativnih kanala distribucije (ebanking, SMS bankarstvo), kao i povećanje broja zaposlenih kako bi se ambiciozni ciljevi ostvarili u planiranom roku.</s><s> Do 2009. godine Erste Banka će investirati 35 miliona evra u ove svrhe.</s><s> U prvoj polovini 2006. godine Erste Banka je otvorila nove filijale u Beogradu, Kragujevcu i Apatinu, a tokom leta počele su da rade i filijale u Čačku i Valjevu.</s><s> Od jeseni građani i pravna lica mogu da koriste usluge Banke i u Užicu, Kraljevu i Nišu, a ekspanzija će biti nastavljena i na druge gradove u Srbiji.</s><s> Cilj Erste Banke je da postane banka sa nacionalnom pokrivenošću, i da se pozicionira kao jedna od najdinamičnijih finansijskih institucija u Srbiji.</s><s> U srednjoročnoj perspektivi, planirano učešće Erste Banke u bankarskom tržištu Srbije je do deset odsto.</s><s> Osim širenjem mreže filijala, Banka namerava da se tom procentu približi posvećivanjem posebne pažnje rastućoj srednjoj klasi i malim do srednje velikim preduzećima.</s><s> Banka očekuje da će ove grupe igrati sve bitniju ulogu u nacionalnoj privredi, kao što je pokazalo i iskustvo u drugim zemljama srednje i istočne Evrope.</s><s> Erste Banka će istrajati u nameri da razvije dugoročne partnerske odnose sa svojim klijentima nudeći im fieksibilna i efikasna rešenja prilagođena potrebama pojedinih klijenata ili grupa klijenata.</s><s> Pomoć za EU fondove Banka, međutim, sebe vidi ne samo kao finansijskog partnera široke baze klijenata u privredi i stanovništvu, nego i kao određenog katalizatora procesa privredne transformacije u svetlu EU integracije.</s><s> U vreme kada je Erste Banka realizovala svoje prve akvizicije u Češkoj i Madarskoj, pre skoro deset godina, njihov proces EU integracije je bio još na začetku.</s><s> Srbija je sada u fazi razvoja u kojoj su tada bile te zemlje.</s><s> Banka i u Srbiji prati razvojni put od samog početka, i na osnovu svog obimnog iskustva nudi svojim klijentima i lokalnim zajednicama aktivno partnerstvo na putu ka Evropskoj uniji, ne samo u segmentu „klasičnih" finansijskih proizvoda već i u otvaranju novih prilika, koje različiti fondovi EU pružaju.</s><s> U tom smislu Banka planira da pruži klijentima širok spektar usluga koje uključuju informacije i podršku u procesu prijave za subvencije iz sredstava Evropske unije, informacije o pravnim i ekonomskim efektima članstva u Evropskoj uniji, kao i finansiranje investicionih projekata i seminara za mala i srednja preduzeća.</s><s> Radi ostvarenja ovih ciljeva Erste Banka će najkasnije do polovine 2007. godine pokrenuti jedinstveni koncept "EU kancelarija", čiji će cilj biti da klijentima Banke omogući što efikasniji pristup fondovima Evropske unije.</s><s> Okruženje Kada je reč o poslovnom okruženju u kojem deluju banke u Srbiji, njega karakterišu relativno česte regulatorne promene i restriktivne mere, usmerene pre svega ka usporavanju rasta kreditnih aktivnosti poslovnih banaka, naročito u segmentu stanovništva.</s><s> Ova situacija je slična nekim drugim tranzicionim tržištima u okruženju.</s><s> I u tim uslovima, a koristeći se i svojim iskustvima iz regiona, Erste Banka nastoji da svojim klijentima ponudi brza i efikasna rešenja za njihove finansijske potrebe.</s><s> Ponekad to zahteva dodatne napore u postojećem regulatomom okruženju, ali ti napori su svakako opravdani u cilju stvaranja snažnih dugoročnih odnosa s klijentima Banke.</s><s> Veliki potencijal na tržištu Srbije Erste Banka vidi u daljem razvoju elektronskog bankarstva.</s><s> Banke su u prilici da odmah uvedu moderna rešenja i preskoče dosta međufaza kroz koje su prošla zapadna tržišta.</s><s> Erste Banka će staviti poseban akcenat i na ovaj segment poslovanja te dalje unapređivati svoje usluge u oblasti internet i mobilnog bankarstva (NovoNet, NovoMob, NovoKlik).</s><s> Uvođenje novih platnih kartica, prilagođenih potrebama klijenata, takođe je deo strategije Erste Banke u promovisanju bezgotovinskog plaćanja i nastojanja da svojim klijentima, građanima i pravnim licima, bude partner po svim finansijskim pitanjima.</s><s> U središtu procesa modemizacije i unapređenja poslovanja Erste Bank a.d. Novi Sad jeste poboljšanje ponude i kvaliteta usluga klijentima Banke.</s><s> Pravi ključ uspeha Erste Banke u Srbiji kao i u svim ostalim zemljama jeste zadovoljni klijent, za čije potrebe Banka ima otvoren sluh i pravi proizvod.</s>
<s>KULSKA BANKA a.d. NOVI SAD Strategija Kulske banke će ići u pravcu daljeg razvoja u domenu poslovanja sa malim i srednjim preduzećima i poslovima sa stanovništvom, gde je realno očekivati najdinamičniji rast, kao i rast potreba za bankarskim proizvodima.</s><s> Želim posebno da istaknem svoje uverenje da je 2006. godina bila veoma značajna i veoma uspešna, uprkos brojnim izazovima i ograničenjima u kojima se poslovanje Banke odvijalo.</s><s> Kontinuiran proces ulaska stranih banaka na domaće tržište dodatno je zaoštrio pitanje konkurencije kroz procese jačanja bankarskog potencijala, uvođenjem novih proizvoda i novih kanala distribucije, kao i kreiranjem velikih i inovativnih marketinških kampanja, što je uticalo na pozitivne promene u politikama svih banaka u odnosima sa klijentima.</s><s> Suočavajući se sa snažnom konkurencijom, uz objektivne probleme: nepovoljne strukture i cene sopstvenog kapitala uz izraženu potrebu klijenata Banke za dugoročnim kreditima i nemogućnost da ih Banka samostalno i u adekvatnom obimu ostvari, kako iz domaćih, tako i iz stranih izvora, uspeli smo da povećamo bilansnu sumu i kamatonosnu aktivu, da ostvarimo veće prihode od kamata i naknada za usluge Banke, da poboljšamo strukturu plasmana Banke i povećamo njihov kvalitet.</s><s> Smanjeni su troškovi poslovanja mereno kroz odnos neto prihoda od kamata, naknada, kursnih razlika, ostalih prihoda i ostalih poslovnih rashoda.</s><s> To je direktno uticalo na ostvarivanje najveće dobiti koju je Banka iskazivata do sada, kao i iskazivanje koeficijenata ROE od 17,17% i ROA od 8,66%, što je Banku svrstalo u red najbolje rangiranih banaka po ovim kriterijumima, ne samo u Srbiji nego i u jugoistočnoj Evropi.</s><s> Proces koji je imao visok prioritet za Banku, a to je izbor strateškog partnera, odvijao se paralelno sa našim redovnim poslovnim aktivnostima i vođen je zajedno sa Upravnim odborom, uz učešće velikog broja Ijudi iz Banke, kao i uz saradnju sa konsultantima iz KPMG i pravnim savetnicima iz Clifford Chancea.</s><s> Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je taj posao uspešrto vođen na najvišem profesionalnom nivou, od strane svih učesnika, i da je rezultirao izborom OTP Banke iz Budimpešte kao budućeg strateškog partnera i budućeg kupca većinskog paketa akcija Kulske banke.</s><s> Našu zajedničku budućnost ocenjujem kao veoma perspektivnu, imajući u vidu dinamičan i kvalitetan rast i razvoj OTP Banke i potencijale Kulske banke i srpskog tržišta.</s><s> Naša strategija će ići u pravcu daljeg razvoja u domenu poslovanja sa malim i srednjim preduzećima i poslovima sa stanovništvom, gde je realno očekivati najdinamičniji rast, kao i rast potreba za bankarskim proizvodima.</s><s> Verujući u sopstvene i zajedničke mogućnosti, znanje i potencijale, radujemo se budućoj saradnji i aktivnostima koje su pred nama.</s><s> Duboko smo uvereni da će naši strateški ciljevi biti uspešno realizovani i da ćemo time omogućiti ostvarivanje zadovoljstva kako naših klijenata, tako i naših akcionara.</s>
<s>Hypo Alpe-Adria-Bank Beograd Banka je zavrsila 2005. godinu na četvrtom mestu na srpskom bankarskom tržištu, sa ukupnom bilansnom aktivom ocl 792,1 7 miliona evra.</s><s> Pored ukupnog kreditnog portfolija od 496,8 miliona evra, banka vodi i cross border portfolio od gotovo 400 miliona evra, Banka je postigla sve planirane ciljeve, dobitak posle poreza dostigao je 9,2 miliona evra, i u celosti je reinvestiran u zemlji Markus Ferstl, direktor Hypo Alpe-Adria-Bank Beograd Banka je značajno proširila poslovnu mrežu, koja sada obuhvata tri regionalne filijale, i one pokrivaju najveće gradove u Srbiji.</s><s> Jedan od najvažnijih zadataka u 2006. godini biće povećavanje kanala distribucije kroz proširenje mreže, posebno u Vojvodini i Beogradu, kao i otvaranje poslovnica u većim centrima na jugu Srbije.</s><s> Do kraja 2006. godine Hypo Alpe-Adria-Banka imaće ukupno 35 poslovnica u svim velikim centrima u zemlji, a do kraja 2007. godine ovaj broj dostići će 45 poslovnica.</s><s> Broj zaposlenih stalno raste već tri godine, i taj trend će se nastaviti i u budućnosti: do kraja 2006. godine banka će zapošljavati skoro 800 ljudi.</s><s> Saradnja Banka će nastaviti da usmerava svoje aktivnosti u nekoliko različitih pravaca.</s><s> Pošto je ostvarila saradnju sa najboljim kompanijama u zemlji, fokus poslovanja banke usmerava se na mala i srednja preduzeća i na poljoprivrednike.</s><s> Postoji velika potražnja za finansiranjem, posebno u poljoprivredi, zatim u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, ali i u građevinarstvu.</s><s> Na polju poslovanja sa privredom posebna pažnja biće posvećena finansiranju javnog sektora, jer je ta oblast u Srbiji dosad bila prilično zanemarena.</s><s> Ta oblast poslovanja poseduje ogroman potencijal, i neophodno joj je finansiranje.</s><s> Banka će učestvovati u nekim infrastrukturnim projektima, kao što je most na Savi kod Ade Ciganlije.</s><s> Finansiranje malih i srednjih preduzeća i poljoprivrede dostići će 15 odsto od ukupnih plasmana sektora poslovanja sa privredom do kraja 2006. godine, a planira se da ovaj procenat dostigne skoro 20 odsto u 2007.</s><s> Širenje mreže poslovnica otvoriće nove mogućnosti za intenzivnije poslovanje sa stanovništvom, koje je kod nas tek na početku, a vidimo u njemu veliki potencijal.</s><s> Stoga planiramo da plasmane stanovništvu stalno povećavamo, posebno na polju stambenog kreditiranja u ovom trenutku udeo Hypo Alpe-Adria-Banke na tržištu stambenih kredita u Srbiji iznosi 20 odsto.</s><s> Udeo plasmana stanovništvu u ukupnom kreditnom portfoliju banke porašće na 23 odsto u 2006. a do kraja 2007. godine dostići će čak 26 odsto.</s><s> Intenzivno radimo na razvoju novih proizvoda u poslovanju sa stanovništvom.</s><s> Banka trenutno vodi projekat razvoja novog informacionog sistema, koji će značajno olakšati rad zaposlenih koji su u kontaktu sa klijentima - šalterskih službenika i kreditnih referenata.</s><s> U ovom trenutku sarađujemo sa 50.000 klijenata.</s><s> Planiramo da ovaj broj udvostručimo u naredne četiri godine.</s><s> Trenutno dobijamo više od 2.000 novih klijenata svakog meseca.</s><s> Naša banka se stalno trudi da podigne nivo usluga i proizvoda na srpskom bankarskom tržištu.</s><s> Na primer, mi smo prvi produžili period otplate dugoročnih stambenih kredita na 30 godina, a nedavno smo uveli i kredit za kupovinu poslovnog prostora za stanovništvo.</s><s> Posebnu pažnju ćemo u budućnosti posvetiti platnim karticama, i trudićemo se da dodatno razvijemo štednju na polju poslovanja sa stanovništvom.</s><s> Planiramo da se posebno bavimo unapredenjem saradnje naša četiri stuba na finansijskom tržištu a to su banka, Hypo Leasing, Hypo Consultants i naša brokerska kuća Hypo Securities.</s><s> Bio bi postignut veliki napredak na finansijskom tržištu Srbije kada bi država uspostavila pravni okvir za uvodenje lizinga nepokretnosti.</s><s> Tržište Udeo Hypo Alpe-Adria-Banke na tržištu snažno je rastao u protekle tri godine.</s><s> Od samo 1,82 odsto u 2003. godini, porastao je na 4,82 odsto u 2004. godini, a u decembru 2005. godine dostigao je čak 8,8 odsto.</s><s> Već u martu 2006. godine udeo na tržištu porastao je na 9,4 odsto, što nas je dovelo na treće mesto na listi najvećih banaka u Srbiji, odmah posle Raiffeisen banke i Banca Intesa.</s><s> Planiramo da ostanemo među pet najboljih banaka u Srbiji i da uvećamo svoj udeo na tržištu na 11 odsto u 2007. godini.</s><s> Naš rast je od početka bio vrlo intenzivan, a tako će biti i u budućnosti.</s><s> Planiramo da stalno povećavamo kreditni portfolio, posebno na polju finansiranja malih i srednjih preduzeća i stanovništva, i da se posvetimo finansiranju javnog sektora.</s><s> Za nas, kao strane investitore, veoma je važno da postoje jake i stabilne institucije i stabilna politička situacija.</s><s> Nijednom investitoru se neće dopasti sredina u kojoj se ključni učesnici u politici, institucijama i zakonskom sistemu stalno menjaju.</s><s> Država mora da obezbedi posebne podsticaje da bi privukla dobro obrazovane ljude koji će biti spremni da u državnim organima i ustanovama rade na duže staze.</s><s> Treba nastaviti reformu pravnog sistema.</s><s> Zakoni, kao što je zakon o izvršnom postupku, o stečaju i o hipoteci moraju da se brže primenjuju i sprovode.</s><s> Treba ubrzati implementaciju dogovorenih slobodnih trgovinskih zona sa zemljama u okruženju.</s><s> To bi povećalo obim trgovine svih zemalja sa kojima se Srbija graniči, i dalo bi snažan podstrek srpskoj izvoznoj industriji.</s><s> Geografski, istorijski i u kultumom pogledu Srbija je oduvek bila deo Evrope sadašnji donosiod odluka u zemlji moraju da ulože dodatne napore da ubrzaju proces integracije Srbije u Evropsku Uniju, i lično se nadam da će pregovori o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji uskoro biti nastavljeni i uspešno završeni.</s>
<s>Piraeus banka Piraeus Grupa je 2005. godinu završila sa izuzetno dobrim rezultatima.</s><s> Neto dobit je porasla za 107 odsto, zabeležen je porast aktive od 40 odsto, proširena je mreža za 45 odsto, a broj zaposlenih je povećan za 37 odsto U poslednjih dvanaest meseci, cena akcija Piraeus banke se kretala između maksimalnih 21,74 evra i minimalnih 12,79 evra.</s><s> Početkom godine, tržišna vrednost Banke iznosila je 4,7 milijardi evra, što joj je donelo 9. mesto na Atinskoj berzi i 4. mesto među kompanijama u privatnom sektoru.</s><s> Grupacija je tokom 2005. ojačala svoju poziciju preuzimanjem banaka u Srbiji i Egiptu.</s><s> Piraeus banka u Srbiji posluje već godinu dana i beleži značajan napredak u odnosu na prethodni period.</s><s> Osnovni kapital banke, koji je na kraju 2004. iznosio 11,7 miliona evra, na kraju 2005. godine dostigao je iznos od 19,0 miliona evra.</s><s> Neto prihod od kamata krajem 2005. iznosi 4,5 miliona evra, a u 2004. godine je iznosio 3,8 miliona evra.</s><s> Neto prihod od provizija takode beleži rast (sa 2,5 miliona evra 2004. na 2,8 miliona evra 2005. godine).</s><s> Neto dobit banke, nakon oporezivanja, porasla je na 2,2 miliona evra u 2005. godini, u odnosu na 2004. godine, kada je iznosila 1,7milona evra (porast od 29,41 odsto).</s><s> Ukupna aktiva banke, na kraju 2005. godine, dostigla je vrednost od 100, 6 miliona evra, u odnosu na 64, 3 miliona evra, koliko je iznosila 2004. godine (stopa rasta ukupne aktive bila je 56,5 odsto).</s><s> Krajem 2005. godine Piraeus banka u Srbiji je ušla u veliki projekat značajnog ulaganja na srpskom tržištu preko investicionog fonda Piraeus Equity Fund, Piraeus banke.</s><s> Akcijski kapital fonda iznosi pedeset miliona evra i uglavnom pristiže od investitora banke.</s><s> Investicioni mandat Fonda jeste ulaganje u projekte izgradnje komercijalnih, poslovnih i stambenih nekretnina, projekte iz oblasti agrobiznisa i izvozno orijentisanu proizvodnju.</s><s> Kapital koji obezbeđuje Investicioni fond povoljniji je u odnosu na klasični bankarski kapital u pogledu cene i ročnosti.</s><s> Zadatak Piraeus banku Srbiji jeste da selektuje projekte srpskih preduzeća i preduzetnika i kandiduje ih za portfolio fonda.</s><s> Svoje aktivnosti Piraeus banka u Srbiji razvija u tri smera: poslovanje sa stanovništvom, poslovanje sa malim i srednjim preduzećima i poslovanje sa privredom.</s><s> Piraeus banka sa svojim proizvodima i uslugama koje nudi korporativnom sektoru, kao i u radu sa stanovništvom apsolutno je u stanju da bude konkurentna drugim bankama na srpskom tržištu.</s><s> Ona kroz ponudu svojih proizvoda pruža raznolike povoljnosti, kao što su: prihvatljive kamatne stope, povoljni rokovi otplate, najniže naknade i minimalni instrumenti obezbeđenja naplate.</s><s> Ciljevi Cilj Piraeus banke u Srbiji je da njen udeo na srpskom tržištu, do kraja 2007. godine, bude 5 odsto, što zahteva ozbiljan razvoj i ulaganje u mrežu filijala.</s><s> U ovom trenutku, Piraeus banka ima osamnaest poslovnica i osamnaest bankomata, a u planu je da se do kraja godine broj filijala poveća na trideset i tako obezbedi prisustvo u svim većim gradovima Srbije.</s><s> Piraeus banka u Srbiji trenutno ima 292 zaposlene osobe, što je za 71 odsto više u odnosu na prošlu godinu, kada je broj zaposlenih bio 171.</s><s> Do kraja ove godine broj zaposlenih će porasti za 31 odsto.</s><s> Imajući u vidu promene na tržištu i u zakonodavstvu (novi Zakon 0 bankama koji stupa na snagu 1. oktobra), Piraeus banka u Srbiji ulaže maksimalne napore kako bi usaglasila i pratila dinamiku razvoja i tendendje na tržištu.</s><s> Sve se to dešava u okruženju koje razvojno još nije dostiglo standarde razvijenih tržišnih ekonomija.</s><s> Piraeus banka u Srbiji nastoji maksimalno da usklađuje svoju organizaciju i poslovanje prema zahtevima Narodne banke Srbije, Piraeus bankarske grupadje, tržišta na kojem posluje kao i savremenih tendencija u Evropi.</s><s> Plan Banke je da u narednim mesecima izađe sa ponudom i proizvodima za mala i srednja preduzeća; novina su krediti sa rokom otplate do 15 godina: za mala i srednja preduzeća, za obrtni kapital, kupovinu, izgradnju i adaptaciju poslovnog prostora i nabavku opreme.</s><s> Jedan od novih proizvoda koji su u planu je i revolving kredit za obrtna sredstva.</s><s> Svi ovi krediti će se visinom kamatnih stopa i fleksibilnim načinom primene i otplate izdvojiti na tržištu.</s><s> U poslovanju sa stanovništvom, trenutno su u porastu potrošački krediti (uglavnom gotovinski) i kreditne revolving kartice, ali treba očekivati da će u srednjoročnom periodu rasti stambeni krediti, s obzirom da je potreba za kvalitetnijim stanovanjem u srpskom društvu sve veća.</s><s> Piraeus banka u Srbiji je u 2006. godinu ušla sa novim proizvodima i uslugama, koji pored stambenih kredita, kredita za rekonstrukciju, izgradnju i adaptaciju obuhvataju i hipotekarne kredite do 100.000 evra, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka i nove uslove korišćenja revolving platnih kartica.</s><s> Povoljnosti se ogledaju u prihvatljivim kamatnim stopama, povoljnim rokovima otplate, najnižim naknadama i minimalnim instrumentima obezbeđenja naplate.</s>
<s>ProCredit banka 2005. godina je bila godina uspeha kako na polju poslovmh rezultata, tako i na polju institucionalizacije banke Uspeli smo da odgovorimo izazovu da postignemo bolje kvantitativne rezultate, a da pritom ne pravimo kompromise u smislu kvaliteta.</s><s> Prošlu godinu počeli smo sa vodeće pozicije kada je reč o tržišnom segmentu MMS sektora, pozicije koju smo želeli i koju smo dalje održavali tokom godine.</s><s> Prethodno smo ostvarili planove za geografsku ekspanziju i učvršćivanje pozicije na tržištu.</s><s> Brojni su izazovi sa kojima smo se suočavali tokom 2005. godine.</s><s> Broj zaposlenih je porastao sa oko 700 na početku 2005. na više od 1.000 radnika na kraju godine.</s><s> Rast od 35 odsto zahtevao je posebnu pažnju, posebno zbog činjenice da svoje zaposlene smatramo najvrednijim elementom svog poslovanja.</s><s> Što se tiče poslovnih rezultata, fizičkim i pravnim licima isplatili smo 48.000 kredita u ukupnom iznosu od 185 miliona evra.</s><s> Sakupili smo 106 miliona evra u depozitima fizičkih lica i 44 miliona evra u depozitima pravnih lica, što svakako govori o povratku poverenja u bankarski sektor.</s><s> Do kraja 2005. godine, imali smo 33 ekspoziture.</s><s> ProCredit banka ostaje posvećena svom prvobitnom cilju i viziji - pospešivanju ekonomskog razvoja u Srbiji.</s><s> Najveći izazov Banke u sledećoj godini biće povećanje depozitne baze.</s><s> Banka će nastaviti sa ekspanzijom mreže ekspozitura, kako u gradovima u kojima već imamo ekspoziture, tako i u novim regijama Srbije, a sve u cilju prikupljanja novih klijenata i još boljeg poslovanja sa postojećim klijenatima.</s><s> Banka je počela da radi u Istočnoj Srbiji, otvorivši ekspozituru u Zaječaru, a planiran je i Negotin.</s><s> Takode, otvorene su ekspoziture u Požarevcu, Smederevu, Jagodini, a u planu su i Sremska Mitrovica, Bačka Palanka, Stara Pazova i drugi gradovi.</s><s> U toku 2005. godine uspešno smo lansirali platne kartice, proširili smo mrežu bankomata, radno vreme ekspozitura prilagodili potrebama klijenata, počeli sa odobravanjem stambenih kredita, itd.</s><s> Planovi Planiramo da u drugoj polovini 2006. i u 2007. godini povećamo depozitnu bazu, kako deviznu tako i dinarsku.</s><s> Kada je kreditiranje u pitanju, planiramo da do kraja ove godine povećamo kreditni portfolio za 50 odsto, a u toku 2007. godine za oko 30 odsto.</s><s> Do kraja 2007. godine broj zaposlenih bi trebalo da poraste na skoro 1.400 radinka u ukupno 60 poslovnih jedinica širom Srbije.</s><s> Prateći ovaj razvoj, misija banke ostaje ista: pružanje pristupačnih usluga svim slojevima populacije u Srbiji, naročito onima koji još uvek nemaju pristup tradicionalnom finansijskom sektoru.</s><s> ProCredit banka drži stabilnu poziciju na tržištu i zauzima 8. mesto po ukupnoj aktivi, ukupnim prikupljenim depozitima kao i prema ukupnim izdatim kreditima na kraju prvog kvartala 2006. godine i tako planiramo da ostane.</s><s> U prva tri meseca poslovanja u 2006. godini aktiva banke je zabeležila rast od 13 odsto, dok je aktiva celokupnog sektora porasla za 7,9 odsto, što ukazuje na naš dinamičan razvoj koji je planiran i u daljem toku godine.</s><s> Jedan od nama najznačajnijih pokazatelja dobrog poslovanja je kontinuirani rast udela Banke u segmentu biznis kredita, koji beleži siguran i stabilan rast od osam odsto u odnosu na prethodni kvartal.</s><s> Ovim zadržavamo svoju poziciju vodeće institucije u kreditiranju sektora mikro, malih i srednjih preduzeća što svakako nameravamo i da ostanemo.</s><s> Ono što nam omogućava da zadržimo konkurentnu poziciju je širenje mreže ekspozitura (trenutno smo među prvih sedam banaka po broju poslovnica) i konstantno ulaganje u profesionalni i etički razvoj naših preko 1.200 zaposlenih po čemu smo među prvih pet banaka na tržištu.</s><s> Ekonomija i politika Poslovno okruženje u Srbiji generalno nije lako.</s><s> Na ekonomske pokazatelje utiču i političke prilike i to je okruženje u kojem posluju sve institucije, pa i ProCredit banka.</s><s> Banka je samo jedna od institucija koja se svakodnevno suočava sa teškoćama koje su negde uobičajene i za razvijene zemlje u svetu.</s><s> Ipak, poteškoće koje se javljaju na makroekonomskom planu utiču na poslovanje banaka.</s><s> Problemi poput visokog budžetskog deficita, inflacije, uslovljene političkom nestabilnošću, prouzrokuju i promene u makroekonomskim pokazateljima.</s><s> Nama su potpuno jasni ciljevi Narodne banke i Vlade u cilju regulisanja ovih makroekonomskih pokazatelja, i svakako ih poštujemo, čemu i ProCredit banka doprinosi kao deo misije razvoja ekonomije u Srbiji uopšte budući da je više od 90 odsto našeg kreditnog portfolia plasirano u privredu.</s><s> Isto tako mislimo da je odličan pristup od strane regulatora onaj koji traži učešće i komentare od strane učesnika na tržištu i da se uvek trudimo da predstavimo i našu perspektivu donosiocima odluka.</s>
<s>Raiffeisen banka Cilj Banke je ostvarivanje tržišnog udela od 12 do 20 odsto u svim oblastima poslovanja Raiffeisen banka je u 2005. godini povećala tržišni udeo i učvrstila lidersku poziciju, ostavši i dalje najbolje rangirana banka po vrednosti ukupne aktive, ukupnih kredita, te ukupnih depozita i pozajmica.</s><s> Zahvaljujući snažnom porastu bilansne aktive od 61 odsto, koja je dostigla iznos od 1,4 milijarde evra, Raiffeisen banka je bila jedan od glavnih pokretača rasta bankarskog sektora u Srbiji u 2005. godini.</s><s> Kreditni portfolio uvećan je za 72 odsto, dostigavši iznos od 927 miliona evra, dok su ukupni depoziti i pozajmice porasli za 22 odsto, na 697 miliona evra.</s><s> Banka je u 2005. godini ostvarila odlične rezultate u poslovanju sa privredom.</s><s> Njeni plasmani privredi rasli su po stopama višim od onih u ostatku bankarskog sektora.</s><s> U 2005. godini uvećani su za 60 odsto, sa 422 miliona evra na 674 miliona evra.</s><s> Kao rezultat Raiffeisen banka je povećala tržišni udeo u ovom segmentu poslovanja sa 17 odsto na 20 odsto i učvrstila poziciju vodećeg kreditora privrede Srbije.</s><s> Pri tome, među 3.000 korporativnih klijenata koje opslužuje, nalaze se najuspešnije kompanije koje posluju u Srbiji.</s><s> Više od 60 odsto najvedh domadh kompanija i preko 75 odsto najvećih stranih investitora u Srbiji posluju preko Raiffeisen banke.</s><s> Banka naročitu pažnju poklanja saradnji sa malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, o čemu svedoči brojka od više od 11.000 klijenata, kao i podatak da je samo u 2005. godini obim plasmana ovom segmentu privrede udvostručen, dostigavši 101 milion evra.</s><s> U 2005. godini Raiffeisen banka je privukla 150.000 novih klijenata iz segmenta stanovništva i na taj način duplirala broj klijenata na 300.000.</s><s> Krediti odobreni stanovništvu dostigli su iznos od 253 miliona evra, a tržišno učešće Raiffeisen banke je povećano na 18 odsto.</s><s> Prošlu godinu obeležio je rast štednje gradana od 43 odsto (sa 286 na 410 miliona evra).</s><s> Dinamičan razvoj se ogleda i u otvaranju 20 novih ekspozitura i širenju mreže direktnih agenata prodaje, koja je jedinstvena na tržištu i čine je 83 agenta koji pokrivaju teritoriju 34 grada.</s><s> Raiffeisen banka je u 2005. godini učvrstila poziciju jednog od lidera na tržištu u trgovanju devizama i efektivnim stranim novcem, ostvarivši "trading" rezultat u visini od 16,8 miliona evra.</s><s> Banka je potvrdila svoju lidersku poziciju u kreiranju novih proizvoda, dajući odlučujući doprinos razvoju i uvođenju prve referentne kamatne stope za domaću valutu - BEONIA (Belgrade Over Night Index Average) i BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate).</s><s> Sredinom godine banka je dobila licencu za obavljanje brokerskih poslova i već krajem iste osvojila dva mandata za preuzimanje lokalnih banka.</s><s> Kao potvrdu tržišnih uspeha, banka je dobila brojne nagrade i priznanja - Euromoney, The Banker, Global Finance i Finance Central Europe proglasili su Raiffeisen banku za najbolju banku u Srbiji u 2005. godini.</s><s> Planovi Banka će nastojati da u predstojećem periodu učvrsti svoju lidersku poziciju, što predstavlja značajan izazov u uslovima sve intenzivnije konkurencije i, istovremeno, veoma restriktivne monetame politike.</s><s> Cilj je ostvarivanje tržišnog udela od 12 do 20 odsto u svim oblastima poslovanja.</s><s> Put ka ostvarenju tog dlja uključuje dalje širenje mreže filijala, uvođenje inovativnih bankarskih proizvoda, upravljanje rizikom na bazi prodajne orjentacije, zadržavanje visoko profesionalnog i motivisanog tima.</s><s> Preduslov daljeg razvoja bankarskog sektora u Srbiji predstavlja razvoj privrede i porast životnog standarda građana, što u mnogome zavisi od toga koliko će biti privučeno stranih direktnih investicija.</s><s> Zato je neophodno što pre otkloniti sve administrativne barijere za njihov ulazak.</s><s> Privredni subjekti, a ponekad i banke koje posluju u Srbiji još uvek se povremeno suočavaju sa problemom neusklađenosti zakona ili postojanja administrativnih barijera.</s><s> Takođe, nesporno da je stopa inflatije od 17 odsto, koliko je iznosila prošle godine, neprihvatljiva i da zahteva hitnu primenu odgovarajućih antiinfladonih mera.</s><s> Pitanje je koje mere je svrsishodno primeniti, kolika je njihova cena i, na kraju, ko je sve plaća.</s><s> Do sada su najveći teret borbe protiv inflacije poneli bankarski sektor i građani.</s><s> Opteretivši samo plasmane lokalnih banaka stopom obavezne rezerve, NBS je otvorila prostor za jeftinije zaduživanje privrednih subjekata u inostranstvu.</s><s> Na taj nadn se domad bankarski sektor dovodi u lošiji položaj u odnosu na banke koje ništa nisu investirale u Srbiji i koje su van kontrole Narodne banke.</s><s> Na kraju, iznenadnim i stalnim izmenama uslova poslovanja, bankama se ne ostavlja mogućnost da planiraju i razvijaju dugoročnu strategiju.</s><s> Usluge U ponudi Raiffeisen banke nalaze se gotovo svi bankarski proizvodi koji se mogu naa na razvijenim zapadnim tržištima.</s><s> Dalji razvoj ponude odvijaće se u pravcu stvaranja dodatne vrednosti za klijenta, najčešće unapredivanjem kvaliteta usluge.</s><s> U poslovanju sa stanovništvom Raiffeisen banka će se fokusirati na razvoj alternativnih kanala prodaje, pre svega telefonskog i sms bankarstva.</s><s> S obzirom da se Raiffeisen banka sve više okreće poslovanju sa malim, mikro preduzedma i preduzetnicima, najveđ broj novih proizvoda biće namenjen baš ovom segmentu klijenata.</s>
<s>Volksbank U 2005. godini Volksbank je postigla značajne rezultate u svom poslovanju koji se prvenstveno ogledaju u povećanju bilansne sume za 280 odsto, utrostručenju depozita, te uvećanju kreditnog portfoiija za dva i po puta.</s><s> Ukupan operativni prihod je u odnosu na 2004 godinu dupliran i iznosi 283, miliona dinara Postignuti rezultati i 11.000 novih klijenata koji su ukazali banci svoje poverenje, potvrđuju pravilnu poslovnu orijentaciju Volksbanke usmerenu ka maksimalnom prilagođavanju proizvoda i usluga potrebama klijenata i promenama na tržištu.</s><s> Tokom 2005. godine došlo je i do daljeg rasta Volksbank grupe, između ostalog pripajanjem Investkredita, stvarajući uslove za proširenje ponude u delu korporativnog bankarstva kao i finansiranja lokalnih samouprava.</s><s> Danas je Volksbank u Srbiji deo velike porodice koja u svojoj mreži ima preko 600 filijala i ekspozitura, 600.000 klijenata i bilansnu sumu od 55 milijardi evra.</s><s> U Srbiji je otvoreno šest ekspozitura u Beogradu, dve u Novom Sadu u okviru regionalnog centra za Vojvodinu i jedna u Čačku.</s><s> Podrška MSP Poslovna orijentacija Volksbank jeste finansijski servis i podrška malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i privatnim licima.</s><s> Međutim, bankarska ponuda obuhvata i proizvode namenjene velikim domaćim i stranim preduzećima, kao i multinacionalnim kompanijama.</s><s> Svojim klijentima Volksbank nudi kompletan spektar bankarskih usluga od kredita i garancija, preko različitih oblika depozita do domaćeg i inostranog platnog prometa, menjačkih poslova, elektronskog bankarstva za pravna i fizička lica, zatim platnih i kreditnih revolving kartica itd.</s><s> Projektno finansiranje, koje Volksbank posebno izdvaja iz ponude građevinskim preduzećima i individualnim investitorima, odnosi se pre svega na finansiranje izgradnje stambenoposlovnih objekata, koji su predmet prodaje ili iznajmljivanja na tržištu.</s><s> Posebnu pažnju Volksbank posvećuje malim preduzećima i preduzetnicima i nudi čitavu paletu proizvoda, kao što su krediti za kupovinu poslovnog prostora, vozila, mašina itd.</s><s> Volksbank - finansijski savetnik, kao poseban organizacioni deo, treba da doprinese što boljem prilagođavanju finansijskog servisa potrebama malih i srednjih preduzeća, koji posle analize poslovanja preduzeća, predlaže najpovoljniji način finansiranja i upravljanja finansijskim tokovima, a sve u cilju smanjenja troškova i povećanja profitabilnosti.</s><s> Ovaj finansijski servis Volksbanke, koji se ne plaća, dragocena je pomoć preduzećima za opstanak na tržištu.</s><s> Mala i srednja preduzeća će u sve većoj meri predstavljati oslonac za dalji ekonomski razvoj Srbije i povećanje zaposlenosti.</s><s> Otuda i velika pažnja koju banke posvećuju tom sektoru privrede.</s><s> Malim i srednjim preduzećima, nažalost, danas mnoge stvari ne idu na ruku, a vrlo često njihove ambicije idu daleko iznad njihove finansijske snage, čemu je mnogo doprinela praksa iz prethodnog perioda - pretakanja kapitala iz društvenog u privatni sektor i zabluda da se tako može u nedogled.</s><s> Visoko učešće sive zone u ekonomiji takođe je stvorilo lažnu predstavu o uspešnosti poslovanja, jer se pokazalo da veliki broj preduzeća svoju zaradu ostvaruje u meri u kojoj ne plaća porez.</s><s> Onoga trenutka kada se takva preduzeća izlože pravoj tržišnoj konkurenciji i svoje poslovanje u potpunosti legalizuju, po pravilu ulaze u gubitke i nestaju sa tržišta.</s><s> Konkurencija Šta je donela protekla i prva polovina 2006. godine na bankarskom tržištu Srbije?</s><s> Ekonomsko okruženje u Srbiji karakteriše dinamičnost tipična za zemlje u tranziciji i sve oštriju konkurenciju u bankarskom sektoru.</s><s> Restriktivna monetarna politika i nastojanje Narodne Banke Srbije da svim merama spreči kreditnu ekspanziju, kratkoročno može dati rezultate u obuzdavanju inflacije, ali dugoročno će ostaviti posledice i na privredni razvoj kao i na dalji razvoj bankarskog sektora u Srbiji.</s><s> Međutim i pored pomenutih teškoća nastavljeno je sa restrukturiranjem i konsolidovanjem bankarskog tržišta ulaskom novih stranih banaka, donošenjem novog Zakona o bankama, jačanjem finansijske discipline i održavanjem monetarne stabilnosti."</s><s> Srbija nije lako, ali je sigurno jedno perspektivno tržište, koje svoju pravu snagu može pokazati sa nastavkom procesa reformi i oživljavanjem ekonomske aktivnosti.</s><s> Ta snaga je u stanovništvu i preduzetništvu i zato će oni biti centar naše pažnje, a naš bankarski servis maksimalno prilagođen njihovim potrebama.</s><s> Planiranih pet odsto udela na tržištu ostvarićemo upravo na taj način.</s>
<s>Societe Generale banka Za razliku od drugih zemalja u kojima je strategija podrazumevala akviziciju postojećih banaka, Societe Generale banka u Srbiji se razvijala organski, gradeći banku od osnivanja Ukupni kreditni plasmani Societe Generale banke zaključno sa poslednjim danom maja ove godine iznosili su 272,39 miliona evra.</s><s> Privredi je plasirano 122,52 miliona evra kredita, a 149,86 miliona evra kredita Societe Generale banka je plasirala stanovništvu.</s><s> U odnosu na podatke iz decembra 2005. godine zaduženja građana u Societe Generale banci u Srbiji porasla su za oko deset odsto, što u proseku iznosi oko 1,9 odsto mesečno.</s><s> Trenutno, ukupni kapital Banke u Srbiji iznosi 65 miliona evra sa tendencijom rasta do kraja tekuće godine.</s><s> Societe Generale banka u Srbiji je jedina banka sa stranim kapitalom koja je uložila u izgradnju svog sedišta i to deset miliona evra.</s><s> Novo sedište banke, objekat površine 6.344 kvadrata, nalazi se u blizini Beogradske arene, u poslovnom centru Novog Beograda.</s><s> Sedište upravne zgrade udaljeno je svega tri kilometra od centra grada.</s><s> Zvanična izgradnja jedne od najmodemijih poslovnih zgrada u Srbiji počela je u septembru 2004 godine, a početkom aprila 2006. godine zaposleni u banci su se uselili u nove prostorije.</s><s> Societe Generale banka se može pohvaliti trenutno najpovoljnijom kamatnom stopom za stambene kredite u Srbiji, koja je u odnosu na kamate za stambene kredite u zemljama u regionu izuzetno konkurentna, pa čak i povoljnija.</s><s> Stambeni kredit otplaćuje se po efektivnoj kamatnoj stopi od svega 4,26 odsto uz valutnu klauzulu vezanu za evro. (Efektivna kamatna stopa je obračunata na dan 01.07.2006.).</s><s> Lizing Preduzeće SogeLease Srbija osnovano je početkom 2006. godine, kao prva lizing kuća u Srbiji koja je po novim propisima dobila zvaničnu licencu Narodne banke Srbije.</s><s> Banka je oformila SogeLease Srbija sa ciljem da tržištu ponudi visoko specijalizovane lizing usluge namenjene pravnim licima.</s><s> Kompanija nudi inovativni, varijabilni način otplate mogućnost da klijenti sami odaberu koliku ratu žele da plačaju po periodima, i to bez skrivenih troškova.</s><s> Dalji razvojni planovi banke podrazumevaju širenje mreže ekspozitura kako bi proizvodi i usluge banke bili dostupniji lokalnom stanovništvu, sa dljem da na kraju 2006. godine Societe Generale banka u Srbiji broji 75 ekspozitura.</s><s> Planirano je dalje povećanje kapitala, zatim širenje linije novih bankarskih proizvoda i usluga (izvozno finansiranje, finansijski derivati, izdavanje obveznica, investiciono bankarstvo, kastodi usluge, ...), osnivanje dobrovoljnog penzionog fonda, saradnja sa osiguravajućim društvima, te razvoj investicionog i korpora tivnog regionalnog centra Societe Generale grupe sa sedištem u Beogradu (nedavna kupovina Podgoričke i Splitske banke, mogućnosti ekspanzije Societe Generale grupe na teritorijama Makedonije i BiH).</s><s> Udeo na tržištu U zavisnosti od segmenta (bilansna suma, depoziti, krediti, platni promet, finansijsko tržište) tržišni udeo Societe Generale banke se kreče od pet do 15 odsto.</s><s> Banka veruje da će održavanjem kvaliteta usluga, ponudom novih proizvoda i sposobnošću banke da u svakom trenutku brzo i efikasno odgovori na svaki zahtev klijenta, kako iz privrednog tako i iz sektora stanovništva, zadržati i povećati postojeće učešće na tržištu.</s><s> Ipak, za uspešnije poslovanje banaka bilo bi dobro obezbediti stabilniju klimu.</s><s> Trenutna politička situacija opterećuje nacionalnu ekonomiju, što ima svoje posledice i izvan i unutar zemlje.</s><s> Kreditni rejting zemlje se sporo popravlja, jer se stalno uslovljava političkim ustupcima.</s><s> Iako je naš region i dalje izuzetno zanimljiv, pravna nesigurnost i nedovršenost pravnog sistema, kao i još uvek preterano administriranje odbija strane investitore, odnosno povećava troškove njihovih investicija. )</s>
<s>Zepter banka Zepter banka prati kretanja na bankarskom tržištu u zemlji i u inostranstvu, primenjujući najsavremenije informacione tehnologije i edukujući svoje zaposlene.</s><s> Na taj način Banka gradi ugled stabilne, efikasne, pouzdane, moderne i profesionalne finansijske institucije Osnovana 1992. godine kao prva domaća banka sa većinskim stranim kapitalom Zepter banka je danas poslovna i uspešna banka koja svoje poslovanje obavlja po visokim bankarskim standardima, prilagođeniin uslovima domaćeg tržišta.</s><s> Većinski akcionar Banke je kompanija Home Art Sales Services AG, Wollerau, Švajcarska.</s><s> Uz podršku akcionara, mladog, odgovornog i visokostručnog menadžmenta i svih zaposlenih, Banka je na tržištu ostvarila poziciju likvidne, solventne i profitabilne banke koja blagovremeno ispunjava sve svoje obaveze prema klijentima.</s><s> Banka je kroz svoj razvoj i modernizaciju bankarskog poslovanja, svojim klijentima osigurala profesionalnu i kvalitetnu uslugu, koja je temelj dosadašnje i buduće saradnje i poverenja.</s><s> Ugled Zepter banka prati kretanja na bankarskom tržištu u zemlji i u inostranstvu, primenjujući najsavremenije informacione tehnologije i edukujući svoje zaposlene.</s><s> Na taj način Banka gradi ugled stabilne, efikasne, pouzdane, moderne i profesionalne finansijske institucije.</s><s> Glavno opredeljenje u poslovanju Banke su poslovi sa malim i srednjim preduzećima kao i poslovanje sa stanovništvom.</s><s> Banka je kadrovski, organizaciono i tehnički osposobljena da obavlja sve poslove od interesa za svoje klijente.</s><s> Danas Zepter banka ima jedanaest filijala i devet ekspozitura širom Srbije.</s><s> Aktivnosti Banke u 2005. godini bile su usmerene na obezbeđivanje stalne likvidnosti banke, povećanje sigurnosti plasmana, smanjenje rezervacija po osnovu rizične aktive, naplatu dospelih potraživanja, povećanje broja deponenata i razvoj poslova platnog prometa sa inostranstvom, što je sve doprinelo ostvarenju pozitivnog finansijskog rezultata.</s><s> Zepter banka je u 2005. godini ostvarila neto dobit u iznosu od 55,9 miliona dinara, i bilansnu sumu od 6,56 milijardi dinara.</s><s> Bez obzira na veliku konkurenciju na bankarskom tržištu, a zahvaljujući veoma odgovornom i stručnom menadžerskom timu, Zepter banka je u stalnom poslovnom usponu.</s><s> Clljevi U 2006. godini Zepter banka će nastaviti sa širenjem svoje mreže kako bi ostvarila veću prostornu pokrivenost Srbije u cilju povećanja celokupnog poslovanja, ali i veću prostornu pokrivenost Beograda u cilju povećanja poslovanja sa stanovništvom.</s><s> U politici kreditiranja pravnih lica osnovni pravac je kreditiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih firmi pri čemu se planira da najveći deo plasiranih sredstava bude odobreno firmama u sektoru male privrede, s obzirom na to da se poslednjih godina beleži intenzivan proces osnivanja preduzetničkih radnji, malih i srednjih preduzeća kao i da danas privatno preduzetništvo, porodične firme, mala i srednja preduzeća predstavljaju preovladujući oblik privređivanja na području Srbije.</s><s> U širokom spektru svojih proizvoda Zepter banka nudi kratkoročne kredite za obezbeđenje obrtnih sredstava koji se odobravaju komitentima Banke za prevazilaženje neusklađenosti u poslovanju preduzeća, odnosno komitentima koji imaju zaključene ugovore 0 izvozu.</s><s> Takođe, Banka daje različite vrste akreditiva, dinarskih i deviznih garancija sa neograničenim rokom važnosti, garancije za povrat avansa, za dobro izvršenje posla, carinske garancije, avali menica.</s><s> U 2006. godini Zepter banka planira povećanje kreditne aktivnosti na osnovu uvođenja novih proizvoda, završenog procesa konsolidovanja Banke i povećanja poslovne rnreže.</s><s> Banka takođe planira pojačanu aktivnost na povećanju plasmana stanovništvu.</s><s> Osnovni razlozi povećanja udela kredita stanovništva nalaze se u velikoj disperziji rizika i većoj stopi prinosa na sredstva u odnosu na plasmane preduzećima.</s><s> Glavni proizvod ove godine će i dalje biti gotovinski kredit, a planira se i povećanje ostalih vrsta kredita i to pre svega potrošačkih i turističkih kredita.</s>
<s>Analiza tržišta osiguranja u Srbiji U proteklom periodu na srpsko tržište ušle su tri inostrane osiguravajuće kompanije kupovinom većinskog paketa akcija pnvatnih društava za osiguranje.</s><s> Primetna je zainteresovanost najveah evropskih osiguravajuah kompanija za pnvatizaciju DDOR-a, kao i za greenfleld licence i razvoj novih vrsta osiguranja Piše:</s><s> Mira Erić-Jović, viceguverner NBS U poslednjem kvartalu 2004. godine Narodna banka Srbije je započela superviziju osiguranja, zasnovanu na principima najbolje međunarodne prakse, kakva do tada nije postojala u Srbiji.</s><s> NBS je, suočena sa nasleđenom, izuzetno lošom praksom poslovanja društava za osiguranje, a kako bi pristupili realizaciji strateškog cilja u ovoj oblasti zaštiti interesa osiguranika i trećih lica, odmah započela odlučne, iako nepopulame, aktivnosti na reformi ovog sektora.</s><s> Naime, zatečeno stanje u sektoru osiguranja karakterisalo je, između ostalog, odsustvo dobre prakse u poslovanju, odsustvo adekvatnog upravljanja, sigumosti ulaganja sredstava osiguranja radi izmirivanja preuzetih obaveza prema osiguranicima i trećim licima, kao i odsustvo transparentnosti rada.</s><s> Karakteristično je bilo i odsustvo redovnog izveštavanja, nekompletnost poslovnih knjiga, pa time i nepouzdanost iskazanih podataka, prelivanje sredstava osiguranja u povezana preduzeća, te neuredno izmirivanje obaveza prema osiguranicima i trećim licima.</s><s> Zatečeno stanje karakterisalo je i duplo izdavanje polisa, pogrešno postavljeni ciljevi poslovanja društava za osiguranje (umesto zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja, očigledno je da je cilj bio zaštita interesa vlasnika), odsustvo poverenja javnosti u sektor osiguranja, visok stepen nezakonitosti u poslovanju, značajan broj pravnih lica koja posluju u sektoru osiguranja bez dozvole za rad, nedovoljna ili neadekvatna aktivnost strukovnih udruženja, a takođe i odsustvo dobre prakse revizora i aktuara.</s><s> Jedan broj društava za osiguranje nije bio u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema osiguranicima i korisnicima osiguranja, a kad su to i činila, finansirala su ih iz tekućih priliva, što znači da su premije naplaćene za nove polise, i umesto njihovog sigurnog ulaganja, služile za izmirivanje obaveza po ranije izdatim polisama, čime je stvoren piramidalni sistem osigurajija, koji je doprineo potpunom gubljenju poverenja javnosti u ovaj sektor.</s><s> Po preuzimanju poslova nadzora nad osiguranjem, na tržištu osiguranja poslovalo je 38 društava za osiguranje, dva društva za reosiguranje, 149 agencija za posredovanje, zastupanje i ostale poslove u osiguranju sa dozvolama za rad Ministarstva za finansije.</s><s> Pored navedenih, na tržištu je poslovao i nepoznat broj pravnih lica posrednika i zastupnika bez dozvole za rad, fizičkih lica - zastupnika bez certifikata, kao i turističke agencije, koje su, po Zakonu o turizmu obavljale poslove zastupanja u osiguranju i prodavale polise osiguranja, izdate od društava za osiguranje, za pomoć na putu i medicinsku asistenciju, pri prodaji turističkih aranžmana i obezbedenju viza za građane.</s><s> Učesnici na tržištu Danas na tržištu osiguranja posluje 17 društava za osiguranje, od kojih se 14 društava isključivo poslovima osiguranja, dva društva samo poslovima reosiguranja, dok se jedno društvo bavi poslovima osiguranja i reosiguranja.</s><s> Od društava koja se bave poslovima osiguranja isključivo životnim osiguranjem bavi se samo jedno društvo, isključivo neživotnim osiguranjem šest društava, a i životnim i neživotnim osiguranjem osam društava.</s><s> Društva za osiguranje su u obavezi da do 31.12.2007. godine iz vrše razgraničenje poslova osiguranja i reosiguranja, kao i razgraničenje životnih i neživotnih osiguranja.</s><s> Usled toga, kao i usled drugih statusnih promena društava za osiguranje, kao što su pripajanja i preuzimanja, realno je očekivati da će se njihov broj narednom periodu povećati.</s><s> Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala od 17 društava za osiguranje sedam je u većinskom stranom vlasništvu (od kojih su tri strane renomirane osiguravajuće kuće svoju prisutnost na tržištu u prethodnom periodu ostvarile kroz preuzimanje domaćih privatnih društava za osiguranje, deset društava je u domaćem, od kojih su dva društva u državno-društvenoj svojini, a osam društava su u privatnoj svojini.</s><s> Društva u većinskom stranom vlasništvu učestvuju na tržištu sa relativno malih 24 odsto, međutim ona čine čak 84 odsto tržišta životnog osiguranja.</s><s> S druge strane dva najveća društva učestvuju sa 73 odsto u neživotnim osiguranjima.</s><s> Stabilizacijom tržišta osiguranja i kreiranjem adekvatnog okruženja, stvoreni su uslovi za privlačenje ozbiljnih strateških partnera, koji će uneti na tržište nove proizvode i nova znanja.</s><s> U prodajnoj mreži, pored društava za osiguranje, učestvuje 39 pravnih lica, 68 fizičkih lica-preduzetnika, jedna turistička agencija, kao i 2.724 fizička lica koja su dobila ovlašćenje za zastupanje odnosno posredovanje u osiguranju.</s><s> Kvalitet prodajne mreže dodatno će biti poboljšan omogućavanjem bankama da vrše prodaju polisa osiguranja.</s><s> Struktura portfelja osiguranja Prema podacima na dan 30.06.2006. godine ukupna premija osiguranja iznosi 21,3 milijarde dinara (248 miliona evra ili 311 miliona dolara), dok je, poređenja radi, 30.06.2005. godine, ona iznosila 18,4 milijarde dinara (223 miliona evra ili 269 miliona dolara), 31.12.2005. godine 34,7 milijardi dinara (406 miliona evra ili 480 miliona dolara), a 31.12.2004. godine (uključujući i one kojima je oduzeta dozvola početkom 2005. godine) 25,1 milijarde dinara (318 miliona evra ili 433 miliona dolara).</s><s> Iz ovih podataka se vidi ne samo da je iznos ukupne premije u 2005. godini premašivao ukupnu premiju svih društava (uključujući i one kojima je oduzeta dozvola početkom 2005. godini) u 2004. godini od 25,1 milijardi dinara (318 miliona evra ili 433 miliona dolara), nego i da je iznos polugodišnje premije u 2006. godini gotovo dostigao taj iznos, što govori u prilog značajnom razvoju tržišta osiguranja u Srbiji.</s><s> Poređenjem prvog polugodišta 2006. godine sa istim periodom 2005. godine zapaža se rast od 16 odsto.</s><s> Na osnovu procenjene inflacije u 2006. godini i procenjenog rasta BDP u 2006. godini u stalnim cenama 2002. godine, može se očekivati rast premije u ovoj godini na oko 42 milijarde dinara.</s><s> U strukturi premije u 2005. godini učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 90,5 odsto, dok je učešće životnih osiguranja iznosilo svega 9,5 odsto.</s><s> Iako je premija životnog osiguranja u 2005. godini iskazala porast od čak 96 odsto, uz porast premije neživotnih osiguranja od 49,8 odsto, njeno učešće u ukupnoj premiji od 9,5 odsto (2004. godine učešće je bilo 6,7 odsto) je i dalje izuzetno nisko.</s><s> Podaci za prvo polugodište 2006. godine pokazuju da se nastavlja porast učešća životnih osiguranja u ukupnoj premiji (9,7 odsto).</s><s> Poredeći prvo polugodište tekuće godine sa istim prethodne, neživotna osiguranja beleže rast od 12 odsto, a životna osiguranja čak 60 odsto.</s><s> U strukturi premije neživotnih osiguranja imovinska osiguranja (osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti i ostala osiguranja imovine) i dalje zahvataju najveći deo ukupne premije tako da je učešće tih osiguranja u ukupnoj premiji u prvom polugodištu 2005. godine iznosilo 42,5 odsto, a 2006. godine 39,1 odsto.</s><s> Međutim, u osiguranju od autoodgovornosti ostvaren je porast sa 25,9 odsto na 26,6 odsto, dok osiguranje motornih vozila (kasko) beleži rast sa 11,6 odsto na 11,8 odsto, što zajedno predstavlja porast sa 37,5 odsto na 38,4 odsto, tako da su gotovo izjednačeni prihodi koje društva za osiguranje ostvaruju po osnovu ove dve velike grupe osiguranja.</s><s> Premija dobrovoljnog penzijskog osiguranja (takozvanog „Trećeg stuba" i jedne od vrsta životnih osiguranja, koje obavljaju tri društva za osiguranje i koja su u postupku transformacije odnosno osnivanja novih društava za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima), i pored rasta učešća u ukupnoj premiji sa 0,6 odsto u 2004. godini na 1,2 odsto u 2005. godini, odnosno 1,8 odsto na dan 30.06.2006. godine, i na dalje ima minorno učešće u ukupnoj premiji.</s><s> Najveći porast premije u grupi neživotnih osiguranja, poredeći prvo polugodište 2005. godine sa istim 2006. godine, beleži dobrovoljno zdravstveno osiguranje (98 odsto) i osiguranje finansijskih gubitaka (191 odsto).</s><s> Tržište osiguranja je visoko koncentrisano Najveća dva društva za osiguranje zahvataju 68 odsto ukupne premije i 73 odsto ukupne premije neživotnih osiguranja na dan 30.06.2005.god, dok sledeća tri društva po rangu u premiji učestvuju sa 19 odsto.</s><s> Udeo društava koja su u većinskom stranom vlasništvu u ukupnom portfelju je devet odsto u 2004. godini, odnosno 12 odsto u 2005. godini, a na dan 30.06.2006. godine čak 24 odsto.</s><s> Značajno je učešće njihove premije života u ukupnoj premiji života svih društava.</s><s> U 2004. godini to učešće je iznosilo 69 odsto, a u 2005. godini je blago povećano na 71 odsto.</s><s> Na dan 30.06.2006. godine iznosilo je čak 84 odsto.</s><s> Bilansna suma i bilansna struktura Obim poslovanja sektora osiguranja, meren bilansnom sumom društava sa dozvolom za rad, u poređenju sa 2004.godinom, povećan je lane za 51 odsto, sa 30,8 milijardi dinara na 46,4 milijarde dinara.</s><s> Trend rasta bilansne sume nastavio se i u prvom polugodištu 2006. godine, kad ukupna aktiva iznosi 53 milijarde dinara, a porast u odnosu na kraj 2005. godine 14,4 odsto.</s><s> U strukturi aktive društava za osiguranje sa stanjem na dan 30.06.2006. godine, 37,3 odsto odnosi se na stalnu imovinu (od čega 23,3 odsto na nekretnine,a 13,2 odsto na dugoročne finansijske plasmane), dok se 62,7 odsto odnosi na obrtnu imovinu (od čega na potraživanja po premijama 22,8 odsto, a na kratkoročne finansijske plasmane 23,4 odsto).</s><s> Struktura aktive značajno je poboljšana u poređenju sa 30.06.2005. godine, tim pre što je na tržištu osiguranja dominantno neživotno, po pravilu, kratkoročno osiguranje.</s><s> Na kraju prve polovine prošle godine, učešće stalne imovine iznosilo je 53,5 odsto (u 2004. godini je iznosilo 62,2 odsto), od čega je učešće nekretnina iznosilo 40,2 odsto (u 2004. godini 49 odsto), a učešće dugoročnih finansijskih plasmana 12,4 odsto, dok je učešće obrtne imovine iznosilo 46,5 odsto (u 2004. godine 37,5 odsto od čega je učešće potraživanja iznosilo 25,6 odsto, a učešće kratkoročnih finansijskih plasmana svega 11,8 odsto).</s><s> U strukturi pasive na dan 30.06.2006. godine kapital i rezerve iskazuju učešće od 35,6 odsto, a tehničke rezerve 53,3 odsto.</s><s> U poređenju sa strukturom pasive u 2004. godini, kad je pretežno učešće u pasivi od 50,8 odsto iskazivao kapital i rezerve, a tehničke rezerve učešće od 37,2 odsto, uočava se da su društva u proteklom periodu smanjila učešće svog kapitala u korist povećanih izdvajanja sredstava u tehničke rezerve.</s><s> Istovremeno sa relativnim padom učešća kapitala u strukturi pasive, kapital i rezerve su iskazali nominalni porast za 19 odsto u odnosu na 2004. godinu (sa 15,6 na 18,6 milijardi dinara), što je uglavnom rezultat izvršenih dokapitalizacija društava.</s><s> S druge strane, tehničke rezerve, koje društvo za osiguranje koristi za pokriće obaveza prema osiguranicima, iznosile su 30.06.2006. godini 27,8 milijardi dinara i, u poredenju sa 2004. godinom kad su iznosile 11,5 milijardi dinara, porasle su za 142 odsto, što je, zajedno sa adekvatnijim ulaganjima ovih rezervi, od najvećeg značaja za sigurnost osiguranika.</s><s> Povećanje tehničkih rezervi u velikoj meri je rezultat uspostavljanja jedinstvenih kriterijuma za njihov obračun, propisanih od Narodne banke Srbije, kao i striktnih kontrola adekvatnosti izdvajanja u tehničke rezerve, što je uslovilo prihvatanje dobre prakse osiguravača da ih realnije procenjuju i time u značajnijoj meri štite interese osiguranika i korisnika osiguranja.</s><s> Struktura tehničkih rezervi uslovljena je strukturom portfelja osiguravača, odnosno niskim učešćem životnih osiguranja u ukupnom portfelju društava za osiguranje.</s><s> Najveći deo tehničkih rezervi čine prenosne premije (54,6 odsto), a zatim rezervisane štete (26,9 odsto), što čini 81,5 odsto tehničkih rezervi.</s><s> Značajan pokazatelj rezultata preduzetih aktivnosti na stabilizaciji i uređivanju tržišta osiguranja je i odnos porasta tehničkih rezervi i ukupne premije.</s><s> Porast tehničkih rezervi nastavljen je i u 2006. godini, a meren upoređivanjem prvog polugodišta 2005. godine sa istim 2006. godine iznosi 39 odsto, i značajno je veći od porasta ukupne premije (16 odsto).</s><s> To govori u prilog navedenoj konstataciji da su društva počela da napuštaju lošu praksu neadekvatnog formiranja tehničkih rezervi.</s><s> Pokrtvenost tehničkih rezervi U dlju obezbeđenja zaštite interesa osiguranika i trećih oštećenih lica, odnosno blagovremene isplate šteta, međutim, nije dovoljno samo formiranje adekvatnog nivoa tehničkih rezervi, već i njihovo ulaganje na način koji obezbeđuje izmirenje preuzetih obaveza u celini i u roku kako u sadašnjem, tako i u budućem periodu.</s><s> Da bi bilo sposobno da odgovori svojim obavezama, društvo je dužno da sredstva ulaže zavisno od vrsta osiguranja koje obavlja, vodeći računa o ročnosti obaveza, profitabilnosti i disperziji ulaganja.</s><s> U prvom polugodištu 2006. godine tehničke rezerve životnih osiguranja društava koja se bave poslovima osiguranja najvećim delom bile su pokrivene hartijama od vrednosti izdatim ili garantovanitn od strane države (čak 62 odsto).</s><s> Sledi deponovanje kod banaka sa 11 odsto.</s><s> U strukturi pokrića tehničkih rezervi neživotnih osiguranja najzastupljeniji su ulaganje u deponovanje kod banaka sa 20 odsto i gotovina u blagajni, na računima banaka sa 19 odsto i potraživanja za nedospele premije sa 18 odsto.</s><s> Kod društava koja se bave poslovima reosiguranja u strukturi ulaganja tehničkih rezervi neživotnih osiguranja preovlađuju prenosne premije koje padaju na teret saosiguranja, reosiguranja i retrocesije (46 odsto) i hartije od vrednosti [28 odsto).</s><s> Analizom podataka o ulaganjima tehničkih rezervi društava za osiguranje u periodu od 2004. godine do juna 2006. godine utvrđeno je da je kvalitet ulaganja značajno poboljšana (smanjena su ulaganja u nekretnine, povezana lica), kao i da društva ulažu napore na usaglašavanju ovih ulaganja sa strogim pravilima o investiranju prikupljenih sredstava, postavljenih od strane NBS radi zaštite interesa korisnika usluga osiguranja.</s><s> Pokazatelji poslovanja Solventnost društva za osiguranje zavisi od dovoijnosti tehničkih rezervi za preuzete obaveze kao i od dovoljnosti garantne rezerve, kao vida zaštite osiguranika u slučaju nepredviđenih gubitaka u poslovanju, odnosno kao amortizera za gubitke koji nisu pokriveni tehničkim rezervama.</s><s> Zakonom o osiguranju, počev od 30.06.2005. godine prvi put je u Srbiji uvedena obaveza društava da održavaju garantnu rezervu na nivou koji je iznad margine solventnosti.</s><s> Podzakonskom regulativom, sačinjenom u skladu sa direktivama Evropske unije, margina solventnosti se od juna 2005. godini obračunava na osnovu kriterijuma koji uvažavaju vrstu poslova kojima se društva za osiguranje bave, kao i obim poslovanja i štete u trogodišnjem periodu.</s><s> Margina solventnosti na dan 30.06.2006. godine iznosila je 9,6 milijardi dinara i u odnosu na isti period prošle godine veća je za 19 odsto.</s><s> Garantna rezerva iznosila je 17,2 milijardi dinara i u odnosu na isti period prošle godine veća je za 27 odsto.</s><s> Važno je napomenuti ne samo da je iznos garantne rezerve veći od margine solventnosti, već i da je rast garantne rezerve brži od rasta margine solventosti, što je dodatni indikator da su društva za osiguranje sposobnija da sopstvenim sredstvima odgovore na neočekivane gubitke.</s><s> Likvidnost društava za osiguranje merena kao odnos kratkoročnih sredstava i kratkoročnih obaveza (uključujući i rezervacije za buduće štete i rezervacije za nerešene štete) raste sa 0,95 odsto u 2004. godini na 1,02 odsto u 2005. godini, a zatim na 1,29 odsto na dan 30.06.2006. godine.</s><s> Porast likvidnosti je rezultat, kako je napred pomenuto, poboljšanja strukture aktive u prethodnom periodu u kojoj se sredstva osiguranja transformišu u likvidnije oblike imovine.</s><s> Autoodgovornost S obzirom na to da je ta vrsta osiguranja dominantna na našem tržištu, kao i da obuhvata najveći broj osiguranika (oko 1,8 miliona) i potencijalnih oštećenih lica, kao i da se najveći broj zatvorenih društava bavio upravo ovom vrstom osiguranja, to se utisak u javnosti o osiguranju u Srbiji stvara prvenstveno na osnovu stanja u ovoj oblasti.</s><s> Obaveznim osiguranjem vlasnika motomih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima trenutno se bavi devet društava.</s><s> U oblasti obaveznog osiguranja od autoodgovornosti važe odredbe starog Zakona o osiguranju imovine i lica.</s><s> Donošenjem novog Zakona 0 obaveznom osiguranju, koji je u pripremi, biće zaokružen regulatorni okvir osiguranja.</s><s> Do njegovog donošenja Narodna banka Srbije je, zajedno sa Udruženjem osiguravača Srbije, u proteklom periodu preduzela aktivnosti na unapređenju ovog segmenta osiguranja uvođenjem nove standardne polise, zaštićene hologramom, koje štampa Zavod za izradu novčanica i prihvaćene od svih društava.</s><s> Obezbeđenjem uniformnosti i zaštite polise teži se povećanju zaštite klijenata i minimiziranju mogućnosti izdavanja duplih polisa. lako se, na osnovu mesečnih podataka koje dostavljaju društva, može zaključiti da je u proteklom periodu povećana ažurnost u rešavanju šteta, ona još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.</s><s> Zaštita potrošača Radi realizacije svog strateškog cilja u ovoj oblasti zaštite interesa osiguranika i trećih lica, NBS je organizovala poseban organizacioni deo koji se bavi poslovima njihove zaštite i koji je efektivno počeo da radi 2005. godine.</s><s> U okviru ove funkcije, NBS razmatra prigovore oštećenih lica i posreduje u rešavanju odštetnih zahteva u cilju omogućavanja efikasnije naplate potraživanja građana od draštava za osiguranje i, time, izbegavanje dugotrajnih i skupih sudskih postupaka.</s><s> Dosad su od ukupno primljenih 436 prigovora, zaštićeni interesi 418 lica već pri prvom obraćanju NBS, a preostali prigovori su upućeni na medijaciju (prva medijacija održana decembra 2005. godine).</s><s> Od 16 održanih medijacija 14 rešeno na obostrano zadovoljstvo, dve su okončane bez uspeha, a dve su zakazane za naredni mesec.</s><s> Pored toga, NBS je organizovala info centar, koji je u proteklom periodu odgovorio na više od 4.000 telefonskih poziva, koji su se prvenstveno odnosili na obavezno osiguranje od autoodgovornosti.</s><s> Sva zainteresovana lica mogu dobiti Info centar na telefon 0800111110.</s><s> Pored navedenih aktivnosti na vraćanju poverenja, koje se uglavnom odnose na nasleđene obaveze društava za osiguranje prema klijentima, što podrazumeva aktivnosti post festum, koje se ogledaju, pre svega, na pružanju relevantnih informacija i pokušaju da se kroz mime postupke, u slučaju obostranog pristanka stranaka, reše već nastale štete, Narodna banka Srbije, kroz insistiranje na jačanju upravljanja i transparentnosti rada društava za osiguranje u smislu donošenja i primene adekvatnih internih akata, sačinjavanja jasnih pravila pod kojima potendjalni osiguranici mogu ostvariti prava iz ugovora o osiguranju i obezbeđivanja na svim prodajnim mestima relevantnih i pouzdanih inf ormacija o tim pravima i uslovima zaključivanja ugovora i jačanjem funkcije zaštite potrošača, deluje proaktivno na zaštitu interesa osiguranika i korisnika osiguranja.</s><s> Zaključak Od samog početka, NBS je u želji da našim gradanima obezbedi pružanje kvalitetnih usluga osiguranje, na transparentan i odgovoran način sprovodila reformu ovog sektora, suočavajući se sa velikim nasleđenim problemima koji su zahtevali solomonska rešenja, uz gotovo konstantan pritisak javnosti i zainteresovanih lica prema kojima je preduzimala nepopularne mere.</s><s> Preduzet je niz aktivnosti na stabilizaciji sektora osiguranja, uklanjanjem sa tržišta društava za osiguranje, koja su ugrozila sredstva osiguranja i poboljšanjem kvaliteta prodajne mreže (u koju će se od oktobra 2006. uključiti i banke), na jačanju korporativnog upravljanja i transparentnosti rada društava za osiguranje, zaštiti interesa oštećenih lica i na vraćanju poverenja javnosti u sektor osiguranja.</s><s> U prilog tome, pored iznetih podataka, govori i činjenica da su u proteklom periodu na tržište ušle tri inostrane osiguravajuće kompanije kupovinom većinskog paketa akcija privatnih društava za osiguranje, a naročito zainteresovanost i najvećih evropskih osiguravajućih kompanija za privatizaciju DDORa, kao i za greenfield licence i razvoj novih vrsta osiguranja.</s><s> To će neminovno doprineti daljem unapređenju i razvoju tržišta, uključujući i širu lepezu usluga osiguranja našim građanima.</s>
<s>Vreme je za povrće, sve dok ga ima na pijacama.</s><s> Vaši recepti za najzdravija variva od povrća podrazumevaju kuvanje na vodi.</s><s> Naš sponzor za sledeći nagradni krug je "Zlatibor voda" doo, Gostilje.</s><s> Osnovni kriterijum zajedničke akcije je da su recepti hranljivi i zdravi i ocenjivaće ih kao i do sada stručni žiri Zdrave hrane - Zelene jabuke.</s><s> Ovaj konkurs vodite vi, naši čitaoci.</s><s> Podelite sa nama nasleđene tradicionalne, i nove proverene, recepte zdravih zalogaja, a naši sponzori će dva NAJZDRAVIJA u dva naredna broja nagraditi poklon paketima /jedan paket sadrži 12 bočica od po 0,5 litara/ izvorske "Zlatibor vode". "</s><s>Zlatibor voda" doo Gostilje nosi žig Zelene jabuke za svoj proizvod:</s><s> Prirodna negazirana izvorska voda.</s><s> Recepte možete da nam izdiktirate telefonom isključivo na broj rezervisan za čitaoce:</s><s> 0900 122 331.</s>
<s>U poslednje vreme, da ne budemo pretenciozni i "zli" pa da kažemo "poslednjih godina", pa i poslednjih decenija, simptomatična je pojava da opštinski mediji, a posebno i naročito upadljivo RT Vranje, iz petnih žila nastoje da ublaže kritike na račun lokalne vlasti i njenih javnih ustanova i preduzeća koje se pojave u Novinama "Vranjskim".</s><s> U prevelikoj revnosti da rehabilituju lokalne vlastodršce, poslenici lokalne televizije pod opštinskim kišobranom upadaju u tragikomične situacije zbog kojih se njihovi gledaoci žeste, pa redovno protestuju i psuju one koji ih (de)zinformišu o njihovim svakodnevnim, a po TV Vranje, nepostojećim problemima.</s><s> Elem, redosled stvari je i ove nedelje već viđena i prepoznatljiva "klasika"; prošlog četvrtka "Vranjske" donose kritike na račun ovdašnjeg "Vodovoda", a na osnovu primedbi građana da je vodosnabdevanje katastrofalno.</s><s> Na TV Vranje, već u petak uveče, voditeljka cvrkuće da se građani Vranja i Vranjske Banje ne sekiraju, jer direktor "Vodovoda" saopštava da su otklonjeni razlozi "tehničke prirode" koji su doveli do problema u vodosnabdevanju.</s><s> Po TV Vranje "Vodovod" brine o građanima, neko se u "Vranjskim" očigledno "šalio" ili bio zlonameran, jer voda samo što nije potekla suvim slavinama u domovima žitelja Dedinja, Rudine, Saraine, Gornje čaršije, Vranjske Banje...</s><s> A u subotu i nedelju - kolaps!</s><s> Vode, ama baš ni kapi, nije bilo u pomenutim naseljima.</s><s> Građani psuju, prete, proklinju, i TV Vranje, i "Vodovod", i Božu Đorđevića, i predsednika opštine, i njegove koalicione partnere...</s><s> Sve što stignu, a lokalnu televiziju najviše.</s><s> Kao da im je ona "kriva" što ne može da ih ubedi da žive onako kako im ona saopštava, a ne kako građani stvarno žive!?</s>
<s>PREZENTACIJA ZAKONA O DOSTUPNOSTI INFORMACIJA U obeležavanja 28 septembra, međunarodnog Dana javnosti, u sali Načelstva u Vranju održana je prezentacija Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.</s><s> Na skupu, kome su prisustvovali predstavnici medija, javnih institucija i nevladinog sektora govorio je Rodoljub Šabić, republički Poverenik za informacije od javnog značaja, koji je ocenio da se u ovoj oblasti stvari u Srbiji pomeraju sa mrtve tačke, ali da je stanje i dalje daleko od zadovoljavajućeg.</s><s> Uradili smo mnogo, ali je pred nama još dug put.</s><s> Do sada obratilo nam se preko 2.000 ljudi, i napisali smo više stotina rešenja.</s><s> Svest o primeni ovog zakona probija se polako, ali postojano i nezaustavljivo ocenio je Šabić.</s><s> Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja jedan je od najvažnijih antikorupcijskih zakona koji su doneti u Srbiji posle pada Miloševićevog režima.</s><s> Građanin ima pravo da zna sve, osnovni je smisao ovog zakona, podseća Šabić, uz napomenu da su otpori njegovom sprovođenju i dalje veoma ozbiljni.</s><s> Ipak, stvari se nikada neće vratiti na staro, ocenjuje Šabić.</s>
<s>Radi se o sredstvima za materijalne troškove osnovnih i naročito srednjih škola koja su, shodno Zakonu o budžetskom sistemu, strogo namenska sredstva SO VRANjE SE PONOVO ZADUŽILA Opštinska kasa puni se sa 70 odsto, pa Će se do kraja tekuće godine realizovati „projekcija zaduživanja" u iznosu od 250 miliona dinara Budžet Opštine Vranje za 2006. godinu, na osnovu analiza do 31. avgusta ove godine, puni se sa 70 odsto, pa će se lokalna samouprava zadužiti kreditom u iznosu od 250 miliona dinara, 50 miliona u domaćim poslovnim bankama, a 200 u inostranim, sve pod izuzetno povoljnim uslovima, rokom otplate od 20 godina i grejs periodom od šest godina.</s><s> Nadležni za budžet i finansije u Opštini Vranje, kao glavni razlog sporijeg punjenja budžeta za tekuću godinu, navode činjenicu da je godišnji zakon o učešću opština u sredstvima koja se transferišu iz republičkog u opštinske budžete, donet znatno kasnije u odnosu na vreme donošenja budžeta za 2006. godinu, dakle, na decembar 2005. godine.</s><s> Istovremeno, u reagovanju na tvrdnju vranjskog odbora SPO da su sredstva iz budžeta za 2005. godinu namenjena za materijalne troškove ovdašnjih osnovnih i srednjih škola „preusmerena u druge pravce", nadležni za opštinsku kasu poručuju „da rashodna strana budžeta, po dinamici priliva, neminovno prati prihodnu stranu, kao i da je na punjenje prošlogodišnjeg budžeta značajno otežavajuće uticala razlika između projektovane i stvarne stope inflacije koja je u 2005. iznosila više od devet odsto".</s><s> DEFICIT Tokom leta i početkom jeseni tekuće godine učestale su žalbe građana na sporost u realizaciji projekata iz oblasti komunalne infrastrukture, čiji su nosioci javna preduzeća Opštine Vranje.</s><s> Direktori pomenutih opštinskih preduzeća zastoj u izgradnji za život građana važnih objekata opravdavaju deficitom u opštinskoj kasi za 2006. godinu.</s><s> „Mi nismo krivi što se budžet sporije puni", „sve zavisi od punjenja budžeta, a to se ostvaruje sa manje od 80 odsto", čuje se ovih dana u Direkciji za izgradnju i razvoj Opštine Vranje, ovdašnjem „Vodovodu", Komradu...</s><s> A da se budžet Opštine za 2006. godinu odista sporije puni, potvrđuje Dragan Spirić, član Opštinskog veća zadužen za budžet i finansije.</s><s> Na osnovu analiza do 31. avgusta ove godine, budžet Opštine Vranje za 2006. godinu puni se sa 8085 odsto, ako se posmatra sa aspekta tekućih prihoda a bez kalkulisanja eventualnog zaduživanja kaže Spirić a što se tiče ukupnog punjenja, to se ostvaruje sa oko 70 odsto.</s><s> Spirić daje odgovor na pitanja zašto se budžet sporo puni i „ko ne puni budžet".</s><s> Problem je u reformi oblasti finansiranja lokalnih samouprava, jer u vreme donošenja odluke o budžetu za 2006. godinu, u decembru 2005. godine, nije bio donet godišnji zakon o učešću opština u transfernim sredstvima, a to su sredstva koja se iz budžeta Republike prebacuju lokalnim samoupravama objašnjava Spirić pa smo zbog tog razloga imali nepredvidivost opštinskih prihoda, što je dovelo do sporijeg punjenja opštinskog budžeta.</s><s> Načelnik Službe za budžet i finansije Opštine Vranje najavljuje zaduživanje budžeta kao način za pokrivanje ovogodišnjeg deficita.</s><s> Na prihodnoj strani budžeta za 2006. godinu stvorili su se uslovi za eventualno zaduživanje u ukupnom iznosu od 250 miliona dinara.od čega 200 miliona iz inostranih izvora, i 50 miliona iz domaćih, a to su ovdašnje poslovne banke - navodi Spirić napominjem da su uslovi zaduživanja veoma povoljni sa rokom otplate od 20 godina, niskim kamatnim stopama i grejs periodom od šest godina.</s><s> A treba znati da se Opština Vranje nlazi u krugu od osam opština Srbije koje su potencijalni korisnici kreditnih linija u inostranstvu.</s><s> I dok nadležni u Opštini Vranje brinu o problemima na prihodnoj, a time i na rashodnoj strani budžeta za tekuću godinu, iz opozicionog Srpskog pokreta obnove u Vranju, prošlog ponedeljka na konferenciji za medije, čule su se ozbiljne optužbe na račun lokalne vlasti koja je, kako navodi Miroslav Nešić, potpredsednik OO SPO i odbornik ove stranke u SO Vranje, "strogo namenska sredstva za obrazovanje prenamenila u druge oblasti".</s><s> Radi se o sredstvima za materijalne troškove osnovnih i naročito srednjih škola koja su, shodno Zakonu o budžetskom sistemu, strogo namenska sredstva, na osnovu odluke Skupštine opštine o budžetu ističe Nešić - a ukoliko se tokom godine pokaže da se odstupa od plana, traži se rebalans budžeta.</s><s> Međutim, kod pojedinih korisnika, bez zakonskog osnova, sredstva su prenamenjena i do 100 odsto i prebačena drugim korisnicima.</s><s> Sredstva namenjena za materijalne troškove škola nisu utrošena shodno toj nameni, već su trošena za finansiranje Omladinskog saveza za koji ne znamo šta radi, kako radi, čija je organizacija!?</s><s> SPO je u vezi sa ovim problemom postavio odborničko pitanje i mi očekujemo odgovor od nadležnih.</s><s> Pitamo, takođe, čemu odluka o budžetu ako se to kasnije proizvoljno menja, često na uštrb značajnih korisnika kao što su škole, ili na uštrb realizacije infrastrukturnih objekata, važnih za život građana naše opštine.</s><s> ASPEKTI Dragan Spirić ne izbegava da prokomentariše optužbe iz lokalne opozicije, insistirajući na stručnom aspektu, a izbegavajući političku konotaciju „budžetskog nesporazuma" vlasti i njenih oponenata u SO Vranje.</s><s> Kako se te primedbe odnose na izvršenje budžeta u 2005. godini, kroz odluku o usvajanju završnog računa da to je objašnjenje o izvršenju budžeta za 2005. godinu i rečeno je koliko je para bilo za sve budžetske korisnike, kako iz budžeta, tako i iz drugih izvora kao što su donacije i slično - kaže Spirić takođe, odlukom o završnom računu rečeno je da nije bilo stoprocentnog punjenja budžeta za 2005. godinu, pa nije ni moglo da bude stoprocentnog izvršenja na rashodnoj strani budžeta.</s><s> Zato ne stoje tvrdnje da su sredstva za pojedine budžetske korisnike prebačena na račun drugih korisnika.</s><s> Primera radi, Omladinski savez pokriven je u 2005. godini sa oko 8085 odsto sredstava iz budžeta.</s><s> A osnovne i srednje škole dobile su više sredstava od onih koje je za njihove materijalne troškove predvideo budžet, jer tu ne treba isključiti i donacije.</s><s> Konačno, Spirić generalno ocenjuje da budžet u Opštini Vranje funkcioniše bolje nego u drugim opštinama u Srbiji.</s><s> Sve obaveze izvršavamo na vreme, a prihodi u budžetu za poslednje dve godine pokazuju povećavanje izvornih prihoda u odnosu na 2003. i 2004. godinu hvali se Spirić.</s><s> Preostaje, na kraju, još jedino to da direktori ovdašnjih javnih preduzeća prestanu da se žale na sporo punjenje budžeta, jer, kad se jedni hvale a drugi kukaju na račun opštinske kase, najčešće građani bivaju prevedeni žedni preko vode!</s>
<s>OSUĐENI POLICAJCI ZBOG PRIMANjA MITA Dileri su izjavili da su, osim što su im policajci uzeli novac, bili prinuđeni da redovno prikupljaju po pedeset do sto dinara i plaćaju im doručak Pripadnici interventne patrole vranjskog SUP-a, Srđan Antanasijević (34) iz Vranjske Banje i Dragan Tasić (24) iz Prevalca, osuđeni su pred krivičnim većem Okružnog suda na po šest meseci zatvora zbog toga što su 27. novembra prošle godine primili mito od Dragana Janjića.</s><s> Pred krivičnim većem, kojim je predsedavao sudija Goran Despotović, nakon sprovedenog dokaznog postupka, utvrđeno je da su policajci, prilikom privođenja Vujice Arsića i pomenutog Janjića, inače uličnih dilera deviza, od ovog drugog uzeli 1.000 dinara da bi ih pustili iz službenog vozila interventne patrole kojim su ih povezli u SUP radi utvrđivanja identiteta jer ovi prilikom pokušaja legitimisanja u centru grada nisu pokazali lične karte.</s><s> Davanjem para izbegli su privođenje, a policajci su zbog nepoštovanja pravila službe i primanja mita kasnije prijavljeni, zbog čega su završili na sudu.</s><s> Presuda, inače, nije pravosnažna, pa će advokati policajaca sigurno iskoristiti pravo žalbe Vrhovnom sudu koje im stoji na raspolaganju.</s><s> ZAVRŠNA REČ Poslednji dan glavnog pretresa protekao je u pokušajima branilaca dvojice policajaca da, u takozvanoj završnoj reči, pozivajući se na dokaze iznešene u toku postupka, prezentuju sudskom veću kako policajci nisu krivi, te da za navode iz optužnice na sudu nisu pruženi adekvatni dokazi.</s><s> Međutim, najpre je zastupnik optužbe, zamenik okružnog javnog tužioca Miroslav Manasijević, u svojoj završnoj reči kazao da u svemu ostaje pri navodima iz optužnice.</s><s> Predlažem da se optuženi naglasio je Manasijević oglase krivim, shodno zakonu, zbog toga što je u postupku dokazano, kako iskazima oštećenih, tako i svedoka, da su zahtevali i primili mito, sagledavajući sve okolnosti koje utiču na krivičnu sankciju, a posebno okolnost da je policajac Antanasijević ranije već osuđivan.</s><s> Na osnovu iskaza optuženih mišljenja je, pak, bio branilac policajca Antanasijevića advokat Slobodan Nešić zatim izjava pojedinih svedoka iz policije, dilera deviza, kao i izveštaja SUP-a, sa sigurnošću se može reći da Antanasijević nije primio novac i da nije postojao razlog za tako nešto.</s><s> U prilog tome ide činjenica da prilikom pretresa taj novac kod njega nije pronađen.</s><s> S druge strane, i sami poznanici oštećenog Janjića, dileri deviza, izjavili su kao svedoci ovde na sudu da se on „debelo" kockao, da je pio lekove za smirenje iz čega se može zaključiti da se radi o problematičnoj ličnosti.</s><s> Neki dileri su ovde demantovali njegovu priču o skupljanju para policajcima za doručak.</s><s> Jedan od njih je čak izjavio da je Dragan bio sam u policijskim kolima kada je navodno predao novac, pa je samim tim kontradiktoran iskaz Vujice Arsića da je i on bio svedok primopredaje.</s><s> Miomir Tasić, branilac Dragana Tasića, drugooptuženog policajca, pridružio se sadržajem svoje završne reči kolegi Nešiću, koncipirajući razloge za oslobađanje njegovog klijenta na priči o Janjiću kao „problematičnoj osobi".</s><s> Predlažem sudu - kazao je Tasić da mog klijenta oslobodi optužbe jer je u toku postupka evidentno dokazano da nije kriv.</s><s> Policajci su uradili sve kako treba, pustili Janjića i Arsića iz „marice" nakon što je u telefonskom kontaktu sa dežurnom službom SUP-a utvrđen njihov identitet, a zatim je interventna patrola po pozivu otišla u Tehničku školu jer im je javljeno da je tamo došlo do tuče.</s><s> Međutim, u celoj priči upravo je sporan taj telefonski poziv.</s><s> Naime, uvidom u listing koji je sud dobio iz „Telekoma" konstatovano je da je veza SUPa sa policajcem iz interventne trajala svega dvadeset šest sekundi.</s><s> Dakle, vreme prekratko da se zatraže i provere podaci o identitetu i za mnogo bolje tehnološki opremljenu policiju.</s><s> Pre je to bio poziv za odlazak u Tehničku školu, recimo, ili nekakav privatni razgovor pošto službeni valjda ide preko „motorole", nego zahtev za proveru identiteta osoba koje su već bile u „marici" i čije je privođenje u toku.</s><s> Zanimljivo je da policajci, u svojim iskazima tokom istrage, nisu pominjali sporni telefonski poziv kojim su navodno proveravali identitet lica čije je privođenje bilo u toku.</s><s> Na to su se pozivali tek kada je počelo suđenje, verovatno jer je to bio deo strategije koncipiranja odbrane od strane advokata.</s><s> Pribavljena je gomila listinga iz "Telekoma", više izveštaja iz policije, međutim, to nije bio čvrst oslonac na kome je odbrana mogla da temelji odbranu koja bi policajce oslobodila odgovrnosti.</s><s> Podsećanja radi, policajci su u svojim iskazima, neposredno nakon privođenja rekli da su Janjića i Arsića priveli kod nove pošte, jer im je navodno bilo sumnjivo njihovo ponašanje.</s><s> Tada su kazali da ih nisu poznavali, međutim, navodno ih je prepoznao kolega, treći policajac iz „marice", pa su ovi tada odlučili da pokažu lične karte, iako su se prethodno inatili i navodno bili drski.</s><s> Tako im je utvrđen identitet, pa su pušteni pre nego što su privedeni u policiju.</s><s> Telefonske pozive nisu pominjali.</s><s> Poziv Zastupnik optužnice Manasijević reagovao je nakon pokušaja branilaca policajaca da Janjića prikažu kao neuravnoteženog čoveka, koji pije lekove za smirenje i ima problematičan moral.</s><s> Vidim da kazao je Manasijević branioci insistiraju na činjenici da je oštećeni Janjić uzimao lekove za smirenje.</s><s> Međutim, u toku suđenja nije utvrđeno ni kada ih je uzimao, ni koji su to lekovi, tako da sam mišljenja da to nije od uticaja na vrednovanje Janjićevog kazivanja.</s><s> Smatram da je on u toku postupka dao potpuno validan iskaz.</s><s> Policajci Antanasijević i Tasić, u poslednjem obraćanju sudskom veću, izjavili su da se ne osećaju krivim i da u svemu podržavaju ono što su njihovi branioci rekli u završnoj reči.</s><s> Ostaje da se vidi kako će Vrhovni sud odlučiti po žalbi branilaca na ovu presudu.</s><s> Dve su opcije ili će presuda biti potvrđena, pa će policajci na izdržavanje zatvorske kazne, ili će Vrhovni sud, ukoliko se utvrdi da je bilo propusta od strane sudskog veća, ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje.</s>
<s>ALTERPOP MAGAZIN ''POP KULT'' ČASOPIS „Pop kult" namenjen je teoriji i praksi kulturne industrije.</s><s> Izdaje ga Studentski kulturni centar iz Beograda i Pop kult korporejšn, odnosno redakcija koja ga je i osnovala pre dve godine.</s><s> Promociju časopisa jedinstvenog u Srbiji organizovao je Kulturni centar Kruševac POD kulturnom industrijom podrazumevaju se savremene mas medijske industrije kao što su televizija, radio, muzička, modna induotrija, internet, advertajzing.</s><s> Časopis „Pop kult" je jedinstven zato što u Srbiji ne postoji časopis koji se bavi teorijom i praksom kulturnih industrija.</s><s> Jedinstven je po svojoj uređivačkoj koncepciji zasnovanoj na pokušaju da repolitizuje kulturu.</s><s> - Tokom 80-tih i 70-tih godina postojao je prigovor da je kultura bila pod pritiskom politike i da smo imali model kulture koji je bio ideologizovan onim što se zvalo ideologijom komunizma ili realnog socijalizma.</s><s> U međuvremenu mnogo stvari se promenilo i danas se smatra da je kultura jedna od najvećih ideoloških mašina zato što se kroz kulturnu industriju (TV, film, muziku, modu) najviše distribuiraju ideološke i političke poruke, na drugi način nego što je to bilo pre dvadesetak godina kada su bile direktnije.</s><s> Danas je sve to artizovano, estetizovano te je i čitanje tih industrija drsta komplikovano.</s><s> Kulturne industrije danas i globalno i regionalno imaju najveći uticaj, mnogo veći nego recimo klasične političke stranke, sindikati ili asocijacije drugačijeg profila kao NVO na primer.</s><s> Mi smo svedoci da TV i internet mnogo više određuju životne stavove, stilove, ponašanja, ideološke koncepcije o svetu, profesionalne, robne, nacionalne ili seksualne identitete i bilo kakve druge, nego što to čine klasični kulturni proizvodi - rekao je Dragan Jovanović, novinar i izdavač „Pop kulta" koji je uz Miodraga Milutinovića, urednika SKC-a predstavio časopis Kruševljanima.</s><s> Ovaj časopis napravljen je da prati tu vrstu industrije.</s><s> Uređivačka koncepcija je takva da u časopisu izlaze kao dodaci i knjige, studije, romani, proizvodi na DVD-u, CD romovi, muzički nosači.</s><s> Uz septembarski broj izašao je roman „Rok reklamokratija" dvojice američkih autora napisan pre dvadesetak godina koji govori o globalnoj vlasti advertajzing kompanija.</s><s> Značajan je jer govori o procesu globalizacije koji danas traje i to upravo o njenom najnegativnijem obliku koji se zove korporacijska globalizacija gde se svet pretvara u vlasništvo multinacionalnih kompanija.</s><s> „Pop kult" može se pronaći u knjižarama širom Srbije a među osnovnim temama septembarskog broja je ona o 150 godina od rođenja Frojda i interpretacije sveta i života psihoanalizom dok će u sledećem broju izaći strip Vlade Nedeljkovića o Nikoli Tesli.</s><s> To su ljudi za koje se može reći da su presudno uticali na 20 vek.</s><s> Tu je i antologija kontrakulture, tekst o 30 godina panka.</s><s> Naime, 1976. godine objavljen je prvi singl Seks pistolsa.</s><s> Jedan broj tekstova govori o savremenim gradovima u kojima živi 10, 12, 30 miliona ljudi i u kojima je nesigurnost postala strašno velika.</s><s> Takođe i o problemu komodifikacije, odnosno pretvaranju javnih prostora u privatne tako da gradovi gube slobodu javnog kretanja i komuniciranja, skitanja jer je sve pretvoreno u profit, sve se naplaćuje tako da je sve manje prostora koji su na usluzi ljudima da sasvim neprofitno šetaju, komuniciraju, sreću se i razmenjuju mišljenja.</s><s> Tu je i tekst jednog od osnivača čuvenog časopisa MONDO 2000, jednog od najboljih časopisa svih vremena koji je izlazio devedesetih, koji pod pseudonimom Sirijus govori o tome da je vreme za MONDO 3000. U novembarskom broju izaći će i zbornik tekstova o urbanim gerilama koji prati razne supkulturne grupacije u velikim gradovima.</s><s> Časopis prati izdavačku produkciju, ne toliko nacionalnu koliko globalnu i regionalnu.</s><s> To su knjige o kojima se teško može nešto nađi u tekućoj izdavačkoj produkciji i našim medijima.</s><s> - Pošto su danas masovni mediji sve preplavili, informacija ima više nego što je potrebno, suština je izabrati ih.</s><s> Meni se čini da je način na koji mediji u Srbiji plasiraju informacije bukvalno katastrofalan.</s><s> To što možete da vidite u dnevnoj štampi, nedeljnoj, dodacima koji su vezani za kulturu je naprosto katastrofa.</s><s> Moj stav je da je Srbija potpuno zatvoreno društvo.</s><s> Uopšte nema vesti o tome šta se dešava u inostranstvu.</s><s> To je lokalni, usko politički prostor i mislim to je izolacionistička politika.</s><s> Čak se i domaća kulturna produkcija redukovano prikazuje.</s><s> Ne prate se mladi autori, alternativni autori, oni koji imaju drugačiji pogled.</s><s> Mi tekstove biramo iz svih izvora: prvo domaći autori ako ih ima, onda domaći koji žive u inostranstvu a zatim regionalni zato što smatramo da kulturni prostor jezika ne zauzima samo Srbiju već i Hrvatsku, Bosnu i Makedoniju.</s><s> „Pop kult" se prodaje i u tim zemljama.</s><s> Više nego ovde.</s><s> To je jedinstveni kulturni prostor jer ljudi mogu da razumeju ono što se piše, filmove.</s><s> „Pop kult" nema te granice, tako je i sa autorima.</s><s> Naravno, sa interneta se uzima sve što može da se uzme.</s><s> U obilju informacija ima mnogo dobrih tekstova i tema.</s><s> Nama je bilo jako važno da ovo bude print, štampano izdanje, novina, internet nije medij za čitanje već za gledanje i brzu informaciju - objasnio je Jovanović.</s><s> Časopis nema nikakve rubrike, tekstove donosi po nekoj unutrašnjoj logici jer uredništvo smatra da su informacije iz raznih oblasti života potpuno povezane i čine celinu.</s><s> Deljenje je neproduktivno i samo stvara lažnu sliku o svetu u kome živimo.</s>
<s>Pitanje konkurencije u sektoru osiguranja Srbije nije dosad u većoj meri bilo predmet pažnje stručne i šire javnosti.</s><s> Bez ulaženja u razloge takvog odnosa prema veoma bitnom aspektu jednog izuzetno osetljivog dela ekonomije, na prvi pogled izgleda kao i da nema nekog posebnog razloga za drugačije ponašanje.</s><s> Kao celina, ta grana beleži umerene stope rasta, a dva tradicionalno vodeća konkurenta u većinskom državnom vlasništvu zajedno i dalje drže oko dve trećine tržišta.</s><s> Pored toga, inostrani osiguravači već nekoliko godina posluju u Srbiji, ali ne uspevaju da ozbiljnije poremete rezultate lidera.</s><s> Konačno, na strani tražnje ne primećuje se značajnije povećanje zainteresovanosti za proizvode i usluge osiguravajućih društava.</s><s> Sve to veoma je daleko od skokovitog napretka u bankarskom sektoru, gde se u kontinuitetu beleže trocifrene stope rasta, a strane banke drže vodeće pozicije svega nekoliko godina nakon otvaranja svojih prvih filijala u Srbiji.</s><s> Uz to, novi konkurenti i dalje pristižu, a gotovo da nema dana bez kampanje oglašavanja preko nacionalnih medija kojima se kreditiranje agresivno nudi do juče nepoželjnim segmentima - građanima, preduzetnicima i malim preduzećima.</s><s> Pokretači i pravci promena Međutim, kao što i naslov sugeriše, konkurencija u osiguranju ipak se pokreće.</s><s> Ko su pokretači i koji su pravci tih promena?</s><s> Mere Narodne banke Srbije, supervizora sektora, možda su osnovni izvor dinamizma.</s><s> Naime, ubrzo nakon uspostavljanja ove funkcije centralne banke, došlo je do oduzimanja dozvola za rad većem broju nesolidnih društava, a započeto je i uvođenje reda u poslovanje posrednika i zastupnika u osiguranju.</s><s> Na taj način, prvo je, takoreći preko noći, otvoren značajan tržišni prostor, koji su najveštiji konkurenti popunili vrlo brzo.</s><s> Zatim, svim osiguravačima poslata je snažna poruka da poštovanje osnovnih aktuarskih načela, kao i pravila investiranja, postaje uslov opstanka.</s><s> Shodno tome, pokrenute su suštinske promene u poslovnoj politici mnogih konkurenata.</s><s> To se prvenstveno odnosi na uspostavljanje adekvatnijeg odnosa: preuzeti rizik cena osiguranja, besprekorno poštovanje ažurnosti u isplati šteta, kao i povećanje sigumosti ulaganja sredstava rezervi.</s><s> Pored toga, tržište je dobilo jasan signal da ima moćnog i pouzdanog saveznika koji je odlučan u nastojanju da ojača poverenje u sektor osiguranja.</s><s> Tome u prilog govore i obimne aktivnosti usmerene na uspostavljanje sistema dobrovoljnih penzijskih fondova.</s><s> Takođe, međunarodno aktivna inostrana osiguravajuća društva, a naročito ona koja i dalje nisu direktno prisutna u Srbiji, privučena su nagoveštajem uspostavljanja pravila igre koja su slična onima u njihovim matičnim zemljama.</s><s> Isto tako, klijenti doprinose ubrzanju promena u konkurentskim odnosima u sektoru osiguranja u Srbiji.</s><s> Multinacionalne kompanije koje preuzimaju vodeća preduzeća u državi najčešće već imaju zaključene ugovore koji pokrivaju rizike u svim zemljama u kojima posluju.</s><s> Ostala domaća preduzeća nakon privatizacije zaokupljena su jačanjem ili uspostavljanjem vlastite tržišne prepoznatljivosti, tako da premiju osiguranja često shvataju samo kao neželjen, iako neizbežan, trošak.</s><s> Takvo ponašanje zapaža se i kod pojedinih javnih preduzeća, koja, pored toga, imaju obavezu da insistiraju na složenoj tenderskoj proceduri izbora osiguravača.</s><s> Kao posledica svega toga javlja se povećani pritisak na cenu od strane ključnog segmenta, korporativnih klijenata, i to u tradicionalno vodećim oblastima, po put imovinskih osiguranja i osiguranja od nezgode.</s><s> Istovremeno, zaoštrava se konkurentska borba oko onih proizvoda i delova tržišta koja imaju privilegovanu poziciju u matrici "stopa rasta/obim prodaje".</s><s> Osiguranje od autoodgovornosti i osiguranje motornih vozila pripadaju baš toj kategoriji.</s><s> Intenziviranje konkurencije delom proizilazi i iz poslovanja inostranih osigurava ; jućih kuća koje su svoje prisustvo u Srbiji već ostvarile u vidu „greenfield" investicija ili akvizicija.</s><s> U tradicionalno najvažnijim gmpama osiguranja uglavnom nisu zabeližili posebne rezultate ali su svojim delovanjem barem doprineli unapređenju ponude lidera.</s><s> Ono što ovu grupu posebno razlikuje od domaćih konkurenata je znatno veći naglasak na osiguranju života, čime se afirmiše jedna, dosad, zapostavljena vrsta osiguranja u Srbiji.</s><s> Svoj doprinos svim ovim procesima dale su i vodeće kompanije, Dunav i DDOR Novi Sad.</s><s> Zahvaljujući blagovremenim reakcijama na napade konkurencije pošlo im je za rukom da ne samo zadrže, nego čak i uvećaju vlastito tržišno učešće.</s><s> Gledajući ukupnu godišnju bruto premiju sektora osiguranja Srbije, na dva naša najveća osiguravajuća društva i dalje se odnosi više od 60 odsto.</s><s> Pređstojeći đogađaji i strateške alternative lidera Šta je to što sledi po pitanju razvoja konkurencije u osiguranju u Srbiji?</s><s> Sigurno je da se može očekivati nastavak politike striktnog nadzora od strane supervizora, koja će samo učvrstiti trenđove na koje je ukazano.</s><s> Povećanje interesa inostranih osigur; rača takode je gotovo izvesno, imajući u vidu da je sve više njih prinuđeno da prostor za rast traži na takozvanim tržištima u nastanju.</s><s> Mala sveukupna penetracija srpskog tržišta, posebno delu životnih osiguranja, kao i određeni rezultati koje su inokonkurenti ovde već postigli, dodatno jačaju motivaciju za ulazak.</s><s> Uostalom, pored postojeća tri, austrijskih Wiener Stadtische i Grawe, te Croatia osiguranja iz Hrvatske, od ove godine još tri nova igrača su na tržištu.</s><s> Jedan pripada grupi globalnih lidera (Generali, Italija), dragi je vodeći u životnim osiguranjima u razvijenoj evropskoj zemlji (Uniqua, Austrija), dok je treći neprikosnoven na delu prostora bivše države (Zavarovalnica Triglav, Slovenija).</s><s> Svi oni imaju snažno prisustvo u više zemalja u regionu, kao i neskrivene ambicije da to postignu i ovde.</s><s> Time se približavamo verovatno i suštinskom aspektu kretanja konkurentskih odnosa u sektoru osiguranja u Srbiji: koje su strateške opcije srpskih vodećih osiguravajućih društava?</s><s> Proces privatizacije DDORa Novi Sad je u toku, i to uz veoma dobar odziv kandidata za sticanje većinskog udela.</s><s> Gotovo da je kvesno da će prestižna tržišna pozicija ove kuće uskoro da stekne dodatni oslonac u renomiranoj kompaniji iz EU.</s><s> Sa druge strane, jačanje podrške države, naročito po pitanjima restrukturiranja ili dokapitalizacije, čini se da je najrealnija solucija za Dunav, mada ni privatizacija ne bi trebalo da bude isključena.</s><s> U oba siučaja, pre ili kasnije, jake inostrane osiguravajuće kuće ili finansijske organizacije odigraće ključnu ulogu.</s><s> Imajući, pored toga, u vidu i dosadašnje ulaske stranih osiguravača, može se zaključiti da se vlasnička transformacija u sektoru osiguranja Srbije ubrzava, baš kao što je to bio slučaj u bankarskom sektoru pre godinu-dve.</s><s> Koukurencija iz inostranstva - sposobnost i motivacija Da bi što jasnije sagledali osnovne konture promena, veoma je bitno da prepoznamo najvažnije odrednice ponašanja inostranih .mpanija.</s><s> U pogledu obuhvata osiguravajudh društava koji bili predmet ove analize, logično je da minimalna lista podrazumeva kako inostrane firme koje već posluju u Srbiji, tako one koje su iskazale zainteresovanost za privatizaciju DDOR Novi Sad.</s><s> Kao pogodan opšti okvir za predviđanje može da posluži poznati model sa širokom primenom: motivacija - šansa - sposobnost.</s><s> Istina ovoga puta u donekle skraćenoj formi, jer pitanje šanse se postavlja, s obzirom na to da nema ozbiljnijih prepreka mve ranju u delatnost osiguranja Srbije.</s><s> Shodno tome, pažnja se usmerava na druga dva aspekta.</s><s> Zbog toga što nemamo mogućnost direktnog uvida u poslovanje ino-konkurenata, u prilici smo samo da pokušamo da procenimo, ali ne i da precizno ocenimo, njihovu sposobnost i motivaciju.</s><s> Imajući to u vidu, prinuđeni smo da se služimo idikatorima.</s><s> Po osnovu motivacije, dosadašnja bliskost posmatranog ino-osiguravača našem tržištu dosta dobro odražava njegovu želju da ovde postigne značajniji tržišni rezultat.</s><s> Kao mera sposobnosti inostranog osiguravajućeg društva da ostvari svoje ambicije na tržištu Srbije, njegova ukupna bruto obračunata premija je prikladna kategorija.</s><s> Odgovarajuća matrica koja kombinuje navedene kriterijume predstavljena je na priloženoj slici.</s><s> Očigledno, sposobnosti ino-osiguravača nisu ograničavajući faktor.</s><s> Od svih pomenutih firmi, samo jedna ima godišnju bruto premiju osiguranja manju od iste veličine na nivou našeg celokupnog sektora.</s><s> Čak i one kompanije čija godišnja bruto premija osiguranja se ne iskazuje milijardama evra imaju realnu šansu, barem po osnovu saradnje sa investitorima iz matičnih zemalja koji ulažu u srpsku privredu.</s><s> Zbog svega toga, pitanje motivacije za ekspanziju u Srbiji nameće se kao presudno.</s><s> Uostalom, setimo se samo da na tenderima u bankarskom sektoru do sada uglavnom nisu pobeđivali najjači kandidati, već oni koji su iskazali spremnost da plate najvišu cenu.</s><s> Ilustrativno je i prošlogodišnje preuzimanje Meridian banke, kao primer strateškog iskoraka jedne od vodećih banaka u svetu, Credit Agricole.</s><s> U suštini, dobar deo pomenutih inoosiguravača ostvaruje toliko visoke prihode da bez većih problema može sebi da dopusti čak i neuspešan eksperiment u Srbiji.</s><s> Naravno, dalja razmišljanja u ovom smeru udaljavaju nas od analize zasnovane na činjenicama, a približavaju domenu špekulacija.</s><s> Konkurencija finansijskifo konglomerata Bez obzira na neizvesnost oko ambicija pojedinih inokonkurenata, sigurno je da njihov osnovni pristup podrazumeva agresivnu i inovativnu tržišnu orijentaciju.</s><s> Na taj način, konkurencija između finansijskih konglomerata, karakteristična za razvijena zapadna tržišta, postaće vrlo brzo vidljiva i u Srbiji.</s><s> Naime, banke, lizing i faktoring kompanije imaju dosta dodirnih tačaka sa osiguranjem, naročito prilikom finansiranja nabavke motornih vozila i stanova, kao i izgradnje velikih infrastrukturnih projekata.</s><s> Pored toga, u oblasti životnih osiguranja, banke su vrlo pogodan kanal distribucije.</s><s> Konačno, zajednički nastup podstiče i rastuća uloga osiguravajućih društava kao investitora na finansijskom tržištu.</s><s> Uostalom, osiguravači koji su predmet analize u matrici u prilogu uglavnom posluju uz snažnu ugovornu ili čak i vlasničku povezanost sa bankom.</s><s> Iako na prvi pogled to ne izgleda tako, može se zaključiti da postoji naglašeni dinamizam u sektoru osiguranja u Srbiji, jer unutar njega konkurencija se ipak „okreće", odnosno intenzivira bez bitnijih kvalitativnih promena u poslovnim strategijama i ostvarenim rezultatima, ali i „pokreće", odnosno suštinski menja, jer se, zahvaljujući merama centralne banke, preduzimljivosti tržišnih lidera, rastućem interesovanju inokonkurenata, kao i spremnosti domaćih vlasnika na prodaju većinskih paketa akcija, uvode nova pravila tržišne utakmice.</s>
<s>Dunav-TBI U trenutnoj situaciji u kojoj Narodna banka Srbije nije izdala još ni jednu dozvolu za preregistraciju, odnosno osnivanje društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, nije moguće precizno planiranje tržišnog učešća Akcionarsko društvo za penzijsko osiguranje Dunav-TBI osnovano je 2002. godine kao prva kuća koja je na našem tržištu ponudila uslugu dopunskog dobrovoljnog penzijskog osiguranja.</s><s> Od svog osnivanja, Dunav-TBI ostvaruje izuzetne poslovne rezultate, a 2005. godinu obeležilo je, pre svega, povećanje broja osiguranika u odnosu na prethodnu godinu više od dva puta broj lica koja će ostvariti pravo na privatnu penziju porastao je na 65.000.</s><s> Pridržavajući se osnovnog principa investicione politike, a to je ostvarivanje najboljeg odnosa između visine ostvarene stope prinosa sa jedne i stepena sigurnosti plasmana sa druge, kompanija je ostvarila prosečnu godišnju stopu pripisane dobiti u visini od 21,33 odsto.</s><s> Ukupno 400 poslodavaca i 3.538 fizičkih lica poklonilo je poverenje kompaniji i uplatom doprinosa za dopunsko penzijsko osiguranje obezbedilo dopunske penzije za svoje zaposlene, sebe ili njima draga lica.</s><s> Isplata prve privatne penzije u novembru 2005. godine ne predstavlja samo najveći uspeh kompanije Dunav-TBI u prethodnoj godini, već veliki uspeh za zemlju uopšte, s obzirom na to da je to prva privatna penzija u Srbiji.</s><s> Pored privatne penzije, isplaćeno je 270 (ukupno 370) penzijskih naknada po osnovu starosne, 24 (ukupno 27) po osnovu invalidske i 32 (ukupno 55) po osnovu porodične penzije.</s><s> Zakon Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima usvojen je 29. septembra 2005. godine, stupio na snagu 14. oktobra iste godine, a njegova primena počela je 1. aprila 2006. godine.</s><s> Društva za osiguranje koja su do stupanja na snagu ovog Zakona imala dozvolu za obavljanje poslova dobrovoljnog penzijskog osiguranja, dužna su da svoju organizaciju i poslovanje usklade sa odredbama ovog Zakona do 31.12.2006. godine.</s><s> DunavTBI će uskladiti svoje poslovanje tako što će se preregistrovati u društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i organizovati dobrovoljni penzijski fond na koji će preneti sredstva prikupljena po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja.</s><s> Poslovni planovi u 2006. godini uslovljeni su dobijanjem dozvole za preregistraciju koja se očekuje u septembru.</s><s> Planirano jei povećanje broja članova za 20 odsto do kraja tekuće godine, a ukupno više od 120.000 članova do kraja 2007. godine.</s><s> U trenutnoj situaciji u kojoj Narodna banka Srbije nije izdaj la još ni jednu dozvolu za preregistraciju, odnosno osnivanjej društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, nije moguće precizno planiranje tržišnog učešća.</s><s> U svakom slučaju učešće kompanije će biti znatno, s obzirom na najbolju startnu poziciju u smislu broja članova, izvršenih početnih investicija (infrastruktura, IT sistem, oprema, itd.) i edukovanih i profesionalnih kadrova.</s><s> Podzakonska akta Osnovna zamerka tiče se institucionalnog okvira u kome treba da posluju buduća društva za upravljanje dobrovoljnim pen zijskim fondovima.</s><s> Iako je Zakon o dobrovoljnim penzijskin fondovima i penzijskim planovima donet u oktobra 2005. gol dine, podzakonska akta na osnovu kojih se vrši preregistracijaj doneta su "u poslednji čas", tako da je stvoren vakuum u kome od 1. aprila 2006. godine nije moguće članstvo u penzijskim fonj dovima i zaključivanje novih ugovora.</s><s> Sa druge strane, neizdavanje licenci za portfolio menadžera (prvi ispiti organizovani u junu 2006.) za šta je zadužena Komisija za hartije od vrednosti drugi je razlog nemogućnosti rada fondova.;</s><s> Uz to, nedostatak ozbiljnijih poreskih i drugih podsticaja kako za poslodavce, tako i za pojedince, velika je prepreka razvoju ove vrste osiguranja.</s><s> Takođe, tu je i uvek prisutno generalno nepoverenje u finansijske institucije.</s>
<s>RADIKALSKO POŠTENjE NA PRIMERU SURDULICE Vlasi se ipak dosetili, pa je Opštinu avgusta pohodila Upravna inspekcija iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i došla do zanimljivih rezultata Tačno, imamo tolika primanja, ali smatram da su i ona premala u odnosu na posao koji radimo od kako smo na vlasti, pogotovo u otkrivanju krađa i zloupotreba koje je počinila prethodna garnitura, te vraćanju njihovih dugova parafraza je kultne izjave predsednika Opštine Surdulica, dr Stanislava Momčilovića, nakon što su mediji prošle godine potegli pitanje prinadležnosti novopostavljene radikalske vlasti u ovom gradu.</s><s> Od maja, njihove plate koje su tako krvavo zaslužili, značajno su pale, i to odlukom tadašnje „njihove" Administrativno-mandatske komisije, da se Vlasi ne dosete.</s><s> Ali, Vlasi se ipak dosetili, pa je Opštinu Surdulica avgusta ove godine pohodila Upravna inspekcija iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i došla do zanimljivih rezultata.</s><s> NAPAD ŠTEDNjE Naime, tadašnja opozicija u Surdulici, a sadašnja većina u SO, u više navrata je upozoravala javnost da radikalska opštinska vlast uporno krši najmanje jedan zakon o platama u državnim organima i javnim službama, i najmanje jednu uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavlzenih lica i zaposlenih u državnim organima, koja su upozorenja radikali primali sa samouverenim podsmehom.</s><s> E pa, sada im više neće biti do smeha:</s><s> 8. maja, izgubili su većinu u SO Surdulica, smenjen je njihov predsednik skupštine Dragan Stevanović, a na sednici 6. juna promenjen je i sastav Administrativno-mandatske komisije, tela koje je upravo bilo nadležno za utvrđivanje koeficijenata.</s><s> Pre toga, međutim, stari sastav ove komisije doneo je odluke o smanjenju koeficijenata da se, valjda, kolikotoliko ispravi naneta šteta, te da ima što manje duga da se vraća poreskim obveznicima iz Surdulice.</s><s> Zvanični podaci, dobijeni iz Opštinske uprave, kažu sledeće: aprila su primanja predsednika opštine iznosila 68.013,00 dinara, ali već narednog, maja meseca, taj je iznos smanjen na sumu od 51.610,00 dinara, dakle razlika 16.402,00 dinara, prava sitnica.</s><s> Valza naglasiti, da je u februaru 2005. godine, ta cifra iznosila 73.681,00 dinara!</s><s> Dalje, predsednik SO: april 2006. 61.212,00 dinara, maj iste godine 46.475,00 (toliko sada prima aktuelni predsednik SO), razlika 14.737,00; februar 2005. - 66.279,00 dinara!</s><s> Načelnik Opštinske uprave: april - 51.210,00 dinara, maj - 30.202,00 februar 2005. - 55.477,00!</s><s> Glavni arhitekta (brat predsednika Opštine, Dušan Momčilović), april - 51.210,00 dinara, maj - 30.202,00; februar 2005. - 55.477,00 dinara!</s><s> Otkud ovolike razlike, otkud ovakav iznenadni napad štednje radikala, postavlzenih i izbranih lica u opštinskoj upravi, da i pored natčovečanskih napora koje ulažu, a koje niko ne može da plati, sami sebi smanjuju plate za po tridesetak i više posto?</s><s> Da nije, kako zluradi spekulišu, demagogija pred neminovne izbore, koji s mukom, ali uporno nastupaju?</s><s> Neće biti, naročito ne posle nalaza Upravne inspekcije Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u čijem se dopisu od 15. avgusta, upućenom SO Surdulica, predsedniku Skupštine, između ostalog može pročitati i sledeće:</s><s> „Zapisnikom o redovnom inspekcijskom pregledu izvršenom u Opštinskoj upravi Opštine Surdulica, načelniku Opštinske uprave naloženo je izvršenje šesnaest (!!! prim. aut.) mera u određenim rokovima.</s><s> Utvrđeno je da mere nisu izvršene, te je načelniku naloženo izvršenje mera u određenim rokovima.</s><s> Upravni inspektor, uvidom u visinu koeficijenata, utvrdio je da koeficijenti zaposlenih, izabranih i postavljenih lica za obračun i isplatu plata, nisu utvrđeni u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavlzenih lica i zaposlenih u državnim organima.</s><s> Uvidom u rešenja o određivanju visine koeficijenata, utvrđeno je da nisu u skladu sa propisima."</s><s> Pa se taksativno navodi kome je šta određeno, a nije u skladu sa propisima, za šta bi narod upotrebio mnogo konkretniji izraz.</s><s> Starije genaracije pamte nekakvog „Džidžu", srednje „Sir Olivera", a za mlađe je konkurencija sad i ovde isuviše oštra.</s><s> U dopisu Upravne inspekcije se dalje "ukazuje na potrebu" da predsednik SO Surdulica: „...</s><s>Preduzme sve neophodne mere i aktivnosti kod Administrativno-mandatne komisije Skupštine, radi usklađivanja koeficijenata i osnovice za obračun i isplatu plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa Zakonom".</s><s> LANAC ODLUČIVANjA Šta će, dakle, u skladu sa ovom „potrebom" preduzeti predsednik SO SUrdulica, Maja Mitić:</s><s> Ja samo podsećam građane kako su radikali trošili novac poreskih obveznika i time punili svoje džepove, a građanima govorili kako su pošteni, a drugi lopovi.</s><s> Primer najvećeg pobornika radikalskog poštenja je bivši predsednik SO Dragan Stevanović i predsednik OO SRS: nije se on zadovoljavao samo mesečnom nezakonitom platom, nego mu Direkcija za izgradnju, na čelu sa njegovim istomišljenikom, omogućava da uplati na ime komunalija za izgradnju porodičnog stambenog objekta manji iznos za 70,53 kvadrata, što građane košta 70.000 dinara!</s><s> Sada, radikalske čelebije ne mogu da se vade da „nisu znali", ili „nisu bili obavešteni", jer zakon ne uvažava te argumente da bi abolirao njegovo kršenje.</s><s> Kako ne bi znali?</s><s> Lanac odlučivanja je sledeći: predsednik Opštine, kao izvršilac budžeta za njim, načelnik Opštinske uprave, po članu 70.</s><s> Odluke o opštinskoj upravi, citat: "</s><s>Za zakonito korišćenje sredstava za plate zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica... odgovoran je načelnik Opštinske uprave".</s><s> Pa treće lice, koje moralo da zna, jeste šef Odeljenja za finansije SO Surdulica i, kao trešnja na šlagu, opštinski javni pravobranilac.</s><s> U inkriminisano vreme, to je bio smenjeni Draško Petrov, koji mesecima nije hteo da se iseli iz kancelarije, i ustupi mesto novoizabranom.</s><s> Umesto da štiti interese Opštine - nastavlja Maja Mitić - Petrov kao član Administrativo-mandatne komisije glasa da se plate funkcionera odrede nezakonito, ali u njegovom interesu.</s><s> Petrov ja kao nalogodavac i računopolagač odredio sebi platu od 52.000 dinara, a posle je u paketu sa radikalima smanjio na 30.000.</s><s> Šta na ove tvrdnje oponenata kažu prozvani?</s><s> Ništa Vi dobro znate - kažepredsednik Opštine Slavoljub Momčilović odluku naše stranke da za vaše novine ne dajemo izjave.</s><s> Uz sve lično uvažavanje, ja ipak moram da se držim stranačke discipline.</s><s> I, eto vam psihologije - predsednik opštine se postavlja kao stranački, a ne kao funkcioner svih građana Surdulice, dužan da javnosti između ostalog objasni gde su pare, koje su on i njegovi fasovali.</s><s> Načelnik Opštinske uprave, Svetlana Škaljak, još je određenija:</s><s> Ja sam bila odsutna kad je Upravna inspekcija vršila reviziju, tako da nisam mogla da im objasnim o čemu se zapravo radi.</s><s> Pa evo, objasnite sada, tu su podaci navedeni u tekstu, koji su iz vaše službe.</s><s> E pa, taj koji vam je dao te podatke, neka vam on objasni.</s><s> Šta će se dalje dešavati?</s><s> Para nema, neko će morati da ih vrati, pogodite ko.</s><s> Osim toga, izvršena su, po mišljenju prvnih stručnjaka, bar tri krivična dela: zloupotreba službenog položaja, kršenje Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, pribavljanje protivpravne imovinske koristi.</s><s> Neki idu toliko daleko da u ovim radnjama pronalaze jasne elemente organizovanog kriminala.</s><s> Radikalima se mnogo toga osporava, ali, ruku na srce, ne može im se osporiti da su organizovani, kako to belodano pokazuje surdulički primer.</s>
<s>Grupa ekonomista i bankara savetovala je čitaoce „Blica" na koje detalje da obrate pažnju pre uzimanja kredita kod poslovnih banaka: koristite samo one bankarske usluge koje i sami razumete ne smete imati nikakvih nedoumica za sve što niste sigurni ili ne znate šta znači, pitajte bankarskog službenika prikupite informacije o kreditu kod više banaka i uporedite ih informišite se o rokovima otplate i svim troškovima (administrativni trošak banke, trošak polise osiguranja, ranije otplate zajma...) troškovi moraju da budu jasno iskazani bitno je da li je kamata fiksna ili varijabilna kolika je interkalarna kamata koja se obračunava za efektivni broj dana od dana isplate kredita do stavljanja kredita u otplatu u kojoj je valuti kredit indeksiran po kojem kursu se kredit odobrava, a po kojem otplaćuje obavezno tražite plan otplate zajma računica i brzina odobrenja kredita treba da su vam reperi za odluku o zajmu.</s>
<s>Tokom proteklog vikenda, konsultanti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Katarina Lodin i Jacco de Jong održali su seminar za najznačajnije klijente METALS-BANKE u cilju unapređenja znanja vezanih za finansijske usluge u oblasti spoljne trgovine.</s><s> Seminari su bili posvećeni prednostima korišćenja akreditiva i garancija u odnosu na druge vidove plaćanja, kao i na nove pogodnosti koje, s tim u vezi, nudi METALS-BANKA AD, zahvaljujući saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, čija korespondentska mreža pokriva gotova sva, za naše privrednike potencijalno interesantna tržišta.</s><s> Podsećamo da je O7.jula 2006. godine METALS-BANKA potpisala Ugovor o kreditiranju sektora MSP, vredan 7 miliona eura, kao i Ugovor o garancijama za finansiranje poslovanja (izdavanje supergarancija EBRDa za instrumente plaćanja METALS-BANKE), koji je podrazumevao i prenošenje znanja i praktičnih iskustava.</s><s> „Metals banka A.D." ponudila je svojim klijentima, korisnicima DinaCard platne kartice, novu uslugu servis dopune kredita mogilnog telefona SMS porukom.</s><s> Na ovaj način, korisnik kartice može dopunjavati sopstveni, ili druge prepaid brojeve u okviru 064 i - 065 mreža Mobilne Telefonije Srbije.</s>
<s>DDOR Novi Sad Obeležavajući šest decenija rada u oblasti osiguranja, Akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad može da se pohvali uspešnim rezultatima svog poslovanja u 2005. godini koji su po svojoj sadržini zanimljivi sa dva aspekta: sa stanovišta povećanja broja osiguranika i sa stanovišta povećanja profitabilnosti kompanije U toku 2005. godine, zaključeno je više od 620.000 polisa osiguranja i sklopljeno više od stotinu novih dugoročnih ugovora sa velikim profitabilnim kompanijama, premija je porasla za čak 35 odsto u odnosu na 2004. godinu, kapital društva je uvećan za skoro 40 odsto, a dobit kompanije dostigla je skoro milijardu dinara.</s><s> Korisnicima je ponuđeno više novih proizvoda osiguranja, a zvanično je počeo sa radom Korisnički centar Društva.</s><s> U toku 2005. i 2006. godine intenzivno se radilo na poboljšanju infrastrukture Društva koje je za svoje potrebe izgradilo i opremilo više od tri hiljade kvadrata novog poslovnog prostora, instaliralo novi centralni server visokih performansi kao i rezervni računarski sistem kojim se obezbedila apsolutna siguranost svih podataka i infomacija.</s><s> U cilju podizanja obrazovnog i stručnog nivoa zaposlenih, i daljeg unapređenja stvaranja kadrova za rad u području osiguranja, u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu stručnjaci DDORa Novi Sad učestvovali su u osnivanju katedre za Inženjerstvo i menadžment osiguranja i dva smera na postdiplomskim studijama (Aktuarstvo u osiguranju i Inženjerstvo i menadžment u osiguranju), tako da nastavu za pojedine predmete drže stručnjaci, doktori nauka ove kuće.</s><s> Kvalitetno poslovanje u svim oblastima delovanja rezultiralo je time da je krajem 2005. godine u kompaniju uveden sistem ISO 9001/2000, međunarodni standard upravljanja kvalitetom, čime je potvrđena spremnost firme da se uključi u evropske tokove poslovanja.</s><s> Potvrda uspešnog poslovanja DDORa u protekloj godini su brojna i značajna priznanja koja je ova kuća dobila, među kojima su najznačajnija nagrada Biznis partner 2005. kao i prestižna nagrada za "najbolji korporativni brend u oblasti osiguranja i finansijskih usluga" dodeljena u okviru akcije "Najbolje robne mark?</s><s> Srbije 2005. godine".</s><s> Brojne nagrade su se nizale i u toku 2006. godine, među kojima s i najznačajnije nagrada "Kapetan Miša Anastasijević" za najbolju osiguravajuću kuću i ponovo dobijena nagrada "Biznis partner 2006. godine".</s><s> Budući poslovni planovi kompanije će se kao i u proteklim decenijama rada Društva zasnivati na načelu da se strateški ciljevi mogu ostvariti uz neprekidno praćenje i primenu visokih standarda i najsavremenijih dostignuća u sferi osiguranja i reosiguranja i očuvanju liderske pozicije na tržištu osiguranja putem stabilnog poslovanja i kontinuiranom putanjom razvoja kompanije.</s><s> Udeli S obzirom na to da dugi niz godina DDOR Novi Sad ima poziciju lidera među osiguravačima u Srbiji sa učešćem od više od trećine ukupno fakturisane premije na domaćem tržištu osiguranja, kao i najvećim učešćem u likvidiranim štetama koje iznose gotovo polovinu ukupno likvidiranih šteta u Srbiji, cilj Društva je da se isti rezultati rada održe i u narednom periodu.</s><s> Delotvornom primenom novog Zakona o osiguranju učvršćeno je poverenje građana u osiguravajuće kuće koje svoj ugled nikada nisu dovele u pitanje, a DDOR Novi Sad veruje da će celokupni privredni razvoj zemlje dovesti do značajnijih ulaganja pojedinaca u sopstvenu sigurnost odnosno osiguranje.</s><s> Usluge Kompanija se od samih početaka svog delovanja bavi svim vrstama osiguranja.</s><s> Danas su, pored klasičnih osiguranja imovine, lica, useva i plodova, životinja, transporta i kredita, motornih vozila, u ponudi DDORa sve više zastupljena tzv. životna osiguranja koja su kod nas donedavno bila zapostavljena.</s><s> Ponuda kompanije je proširena novim vrstama osiguranja od odgovornosti (najviše raznih vrsta profesionalnih odgovomosti lekara, advokata, menadžera, ..) očekujući da se ista proširi novim uslugama osiguranja koje će pratiti potrebe kako svojih osiguranika tako i celokupne društvene zajednice.</s><s> S obzirom na to da su osiguranja od odgovornosti veoma prisutna u razvijenim zemljama sveta, očekuje se da i kod nas postanu deo uobičajene profesionalne prakse, naročito u profesijama koje sobom nose velike rizike od posledica nenamernih grešaka.</s><s> Unapređujući tehnologiju rada, DDOR Novi Sad je u prošloj godini u okvira kasko osiguranja motornih vozila uveo novi GPRS sistem zaštite i preventive protiv krađe vozila njihovim satelitskim praćenjem.</s><s> Samo mali broj osiguravača sa područja Republike Srbije raspolaže ovim sistemom.</s>

Subsets and Splits