text
stringlengths 10
28.9M
|
|---|
<s>Nacionalna banka Grčke postala je vlasnik Vojvođanske banke za koju je platila 385 miliona evra.</s><s> Ugovor o prodaji te banke, koja je bila u državnom vlasništvu 99,44 odsto, juče su u vladi potpisali ministar finansija Mlađan Dinkić i generalni direktor Nacionalne banke Grčke Takis Arapoglu u prisustvu ambasadora Grčke u Beogradu Hristosa Panagopulosa.</s><s> Novi vlasnik Vojvođanske banke obavezao se da će u roku od tri meseca isplatiti 360 miliona evra.</s><s> Preostalih 25 miliona evra ostaće na posebnom računu do sredine 2008. godine, dok se ne naplate problematični krediti koje je Vojvođanska banka odobravala pojedinim preduzećima.</s><s> Nacionalna banka Grčke će, međutim, u istom iznosu odobriti kredit Fondu za razvoj Srbije na period od sedam godina i po povoljnoj kamatnoj stopi.</s><s> Grčka banka se obavezala i na investicije od 40 miliona evra, ali i da zadrži 2.415 zaposlenih u naredne tri godine.</s><s> U slučaju dobrovoljnog odlaska, zaposlenima će biti isplaćene otpremnine u skladu sa kolektivnim ugovorom.</s><s> Novi vlasnik će zadržati naziv Vojvođanske banke, a sedište će ostati u Novom Sadu i dati ponudu za otkup preostalih akcija banke koje su u vlasništvu malih akcionara.</s> |
<s>REGIONALNI CENTAR ZA PROMOCIJU I PODRŠKU IZVOZA Jedan od vitalnih rezultata jeste kreiranje baze podataka izvoznika iz regiona Regionalni centar za promociju i podršku izvoza u Leskovcu, kroz organizaciju više seminara, sprovodiće edukativne aktivnosti, gde su ciljna grupa polaznika predstavnici preduzeća iz odseka ili sektora spoljne trgovine.</s><s> Predavači na seminarima biće savetnici za promociju izvoza Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.</s><s> Teme seminara su kreiranje izvoznog plana, marketing plana, marketing miks, istraživanje i izbor tržišta, finansiranje izvoza, osiguranje robe, režimi izvoza, potrebna dokumentacija za izvoz.</s><s> Svi predstavnici preduzeća koja se bave izvozom, ili koja planiraju izvoz, biće kontaktirana i pozvana da uzmu učešće na ovim seminarima.</s><s> Termini seminara biće naknadno objavljeni, a sve informacije u vezi sa edukacijom predstavnici preduzeća mogu dobiti u Regionalnom centru u Leskovcu.</s><s> BAZA Jedan od vitalnih rezultata jeste kreiranje baze podataka izvoznika iz regiona.</s><s> S tim u vezi, osoblje Regionalnog centra kreiralo je upitnik koji će biti prosleđen svim preduzećima.</s><s> Takođe, osoblje koje radi na projektu će posetiti sva izvozna preduzeća i potražiće relevantne informacije neophodne za unos u bazu.</s><s> Baza će biti publikovana na WEB sajt Regionalnog centra, kao i na WEB sajtu Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.</s><s> Ova aktivnost ima za cilj promovisanje izvoznih kapaciteta i potencijala preduzeća sa juga Srbije.</s><s> Regionalni centar pokušaće da kroz ovu aktivnost obezbedi informaciju o mogućnostima naših preduzeća za prodor na ino tržišta.</s><s> Konferencija Regionalnog centra planirana je za mesec novembar, na kojoj će učešće uzeti preduzeća koja će učestvovati u aktivnostima kroz projekat centra za podršku i promociju izvoza.</s><s> Osim predstavnika preduzeća, učešće će uzeti i predstavnici resornih ministarstava Vlade Republike Srbije, kao i predstavnici međunarodnih razvojnih institucija, kao i lokalnih vlasti 13 opština juga Srbije i predstavnici lokalnih i regionalnih razvojnih struktura.</s><s> Sajam će pored plenarnog dela, imati i izložbeni deo na kome će preduzeća prezentovati svoje proizvodne programe posetiocima, a glavni cilj je povezivanje domaće privrede sa predstavnicima institucija za razvoj u cilju pružanja pomoći privrednicima sa juga Srbije za brži razvoj i povećanje konkurentnosti preduzeća sa ovih prostora.</s><s> Novosti Program finansijske podrške investitorima u Srbiji, lansiran je u dva kruga, u avgustu 2006. godine i jedan koji je planiran za mesec november tekuće godine.</s><s> Program je namenjen potencijalnim investitorima koji planiraju širenje delatnosti i proizvodnog asortimana.</s><s> U programu učešće mogu uzeti sva pravna lica koja se bave u sektorima proizvodnje, pružanja usluga i oblasti istraživanja i razvoja.</s><s> Iznos finansijske pomoći zavisi od broja radnih mesta koja će biti otvorena završetkom investicije i puštanja pogona u rad, kao i od stope nezaposlenosti u regionu u kome se planira investicija.</s><s> Stopa nezaposlenosti, prema podacima Agencije, iznosi 31,9% u Jablaničkom okrugu, dok je u Pčinjskom okrugu procenat nezaposlenosti 31,6%.</s><s> Uslov koji jedno pravno lice mora da ispuni jeste da uposli određeni broj ljudi, u proizvodnom sektoru najmanje 50 ljudi (visina iznosa pomoći po radnom mestu od 2.000 do 5.000 EUR), u sektoru usluga najmanje 10 ljudi (visina iznosa pomoći po radnom mestu od 2.000 do 10.000 EUR), i u sektoru istraživanja i razvoja najmanje 10 ljudi (visina iznosa pomoći od 5.000 do 10.000 EUR).</s><s> Po sklapanju ugovora, isplata finansijske pomoći obavljaće se u 4 tranše:</s><s> 25% po sklapanju Ugovora o kupovini zemljišta, 25% nakon dobijanja građevinske dozvole, 25% nakon dobijanja upotrebne dozvole i 25% nakon ostvarenja pune zaposlenosti.</s><s> Rok za finalizaciju investicije je 3 godine, kada mora biti ostvarena puna zaposlenost.</s><s> Što se tiče visine ulaganja, za proizvodni sektor minimalno ulaganje je između 1 i 5 miliona EUR, u sektoru usluga minimum je 1 milion EUR; dok je u sektoru istraživanja i razvoja minimalno ulaganje 1 milion EUR.</s> |
<s>Beogradska berza Kad je u drugoj polovini avgusta ove godine na Beogradskoj berzi premašen ukupan dmarski obim prometa ostvaren u 2005. godini, i pojavila se i potreba da se prethodni period u 2006. analizira i potpunije uporedi sa ukupnim poslovanjem Berze u ranijim godinama Godina koja donosi istorijske maksimume oba indeksa Berze, ali i prvi drastičniji pad njihovih vrednosti, rekordne dnevne vrednosti obima prometa po pojedinim hartijama od vrednosti (akdje i obveznice Republike Srbije), ali i prve kurseve i obuke za najširu javnost, počela je puštanjem u rad nove internet prezentacije Beogradske berze.</s><s> Konačno, Berza je dobila internet stranicu urađenu u skladu sa savremenim tehnološkim dostignudma i potrebama investitora, prema iskustvima sličnih institucija u svetu.</s><s> Nova web prezentacija obogaćena je grafičkim i tabelarnim prikazima istorijskih trgovanja prema individualno postavljenim zahtevima korisnika, prikazom grafike indeksa u realnom vremenu, potpunijim informacijama o izdavaocima hartija, pretragom, vestima i sl.</s><s> Januar 2006. godine nastavljen je i inoviranjem Biltena Berze, koji je doživeo vizuelnu i sadržajnu transformaciju.</s><s> Bilten je unapređen novim analizama i izveštajima o stanju na tržištu, novim grafikama, objedinjenim podacima o trgovanju pojedinim materijalima i tekstovima analitičara tržišta, intervjuima sa predstavnicima kompanija čijim akcijama se trguje na Berzi, stavovima stručnjaka iz oblasti berzanskog poslovanja i članova Berze, prikazima publikacija, seminara itd.</s><s> U cilju unapređenja procesa izveštavanja i distribucije informacija, sredinom avgusta u rad je pušten i RSS servis Beogradske berze, koji omogućava jednostavno preuzimanje podataka i njihovo dtanje u posebnim programima, kao i pouzdan metod za postavljanje aktuelnih informadja sa Berze u okviru intemet prezentadje korisnika, uz obaveznu naznaku izvora podataka.</s><s> Međunarodne aktivnosti Beogradske berze takođe su obeležile ovaj period.</s><s> Pored priprema za organizaciju pete po redu Međunarodne konferendje, koja se već traditionalno održava u novembru, zabeležena su i redovna učešća predstavnika Berze na svim značajnijim berzanskim skupovima u okruženju.</s><s> Sredinom januara, u Beču je potpisan Memorandum 0 saradnji između Bečke i Beogradske berze, kojim se predviđa zajednički rad na unapređenju tržišta u različitim oblastima, saradnja u oblasti trgovanja derivatima, razvoj novih indeksa i distribucija berzanskih podataka.</s><s> U aprilu 2006. godine u prostorijama Beogradske berze na osnovu iskazane zainteresovanosti održana je prva obuka pod nazivom "Osnovni kurs o Berzi".</s><s> Polaznicima obuke predstavljene su aktivnosti na Beogradskoj berzi, tržište hartija od vrednosti i njegovo funkcionisanje, pravna regulativa, metodi obrade i distribucije informacija.</s><s> Svakako najinteresantniji deo je virtuelno trgovanje koje je svim polaznidma omogudlo da oprobaju svoje novostečeno znanje u realnim trgovačkim uslovima.</s><s> Sredinom godine intenzivirane su edukativne aktivnosti Berze.</s><s> Održano je više seminara, odnosno obuka:</s><s> „Osnovni kurs o Berzi", ,,Kurs za finansijske izveštače", petodnevni kurs „Analiza investicije u hartije od vrednosti", kao i druge redovne obuke.</s><s> Progran edukacije se nastavlja nakon letnje pauze, a na osnovu zainteresovanosti ponoviće se „Osnovni kurs o Berzi", dok će se prvi put biti održani i napredniji kursevi:</s><s> „Tehnička analiza „Investicioni fondovi".</s><s> Izdavačka delatnost takođe je obeležila period od januara dc avgusta ove godine.</s><s> Iz štampe je izašlo nekoliko publikacija:</s><s> „Tendencije na svetskom tržištu kapitala u 2005. godini", „Portfolio hartija od vrednosti i strategije upravljanja portfoliom", „Investicioni fondovi i kompanije za upravljanje fondovima" i „Regulativa SAD u praksi - primeri manipulacija i prevara na tržištu kapitala", koje su zabeležile odličan prijem kod stručnoa čitalaštva ali i najšire javnosti.</s><s> Za naredni period, neposredno pred Oktobarski sajam knjiga, planirano je predstavljanje izdanja Berze u gradskim knjižarama, dok će početak nove školske godine biti obeležen akcijom sniženja cena i poklanjanjem publikacija školama i fakultetima.</s><s> Trgovanje U periodu od 1. januara do 15. avgusta ove godine ostvaren je obim prometa od 47 milijardi dinara, odnosno približno 54 miliona evra.</s><s> Nekoliko dana kasnije, tačnije zaključno sa 22, avgustom ostvaren je obim prometa od više od 49 milijardi dinara, čime je prevaziden ukupan dinarski promet ostvaren tokom 2005. godine, koji je iznosio 48,4 milijardi dinara.</s><s> Posmatrano u evrima, godišnji promet zaključno sa 22. avgustom, u 2006. godini iznosi više od 555 miliona evra, što je za oko 26 miliona niže u odnosu na ukupan promet iz 2005. godine.</s><s> Posmatrano po mesecima, apsolutni rekorderi prometa u prvih osam meseci 2006. godine su jun i avgust, sa prometom od više od 8,9 milijardi dinara, odnosno više od 103 miliona evra, što je istovremeno i najved mesečni promet ostvaren od kraja 2003 godine.</s><s> Posmatrano u evrima, avgustovski promet prevazilazi junski i iznosi 107 miliona evra.</s><s> Naredni period u 2006. ostaje da pokaže da li će se ponoviti trend iz prethodnih godina, koji pokazuje da mesečni obim prometa raste u prvom tromesečju, da bi zatim tokom aprila doživeo pad i nastavio oporavak do kraja godine.</s><s> Kad je reč o vrstama tržišnog materijala kojim je u posmatranom periodu trgovano na Berzi, akcije, koje se nalaze na slol bodnom berzanskom tržištu dominiraju, sa učešćem od 84,4 odsto u ukupnom obimu trgovanja, dok je 15,6 odsto ostvarenog prometa ostvareno u trgovanju obveznicama RS.</s><s> Od ukupnog broja akcija koje se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu, koji sredinom avgusta iznosi približno 1.100, njih 37 koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, obuhvataju približno 50 odsto ostvarenog obima prometa akcijama, što samo potvrđuje činjenicu da su u pitanju najkvalitetne i najlikvidnije akcije koje su trenutno prisutne na tržištu.</s><s> Sa druge strane, obim prometa akdjama u trgovanju po metodu preovlađujuće cene i blok trgovanja obuhvataju po oko 25 odsto godišnjeg prometa, dok je u trgovanju po metodu minimalne cene realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0,25 odsto ukupnog prometa.</s><s> Tokom 2006. godine u prvi plan na domaćem finansijskom tržištu izbija sektor finansijskog posredovanja, u koji spadaju banke, brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije.</s><s> Krajem avgusta na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se više od 40 različitih emisija akdja kompanija iz ovog sektora, od čega je njih sedam uključeno u metod kontinuiranog trgovanja.</s><s> Ukupno ostvareni promet aktijama kompanija iz sektora "Finansijsko posredovanje" na Berzi u prvih osam mesed 2006. godine iznosi više od 14 milijardi dinara, što predstavlja više od 30 odsto ukupno ostvarenog prometa akcijama.</s><s> Tokom avgusta, ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizadje, preuzimajud tako vođstvo od sektora „Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana", koji je po velifini apsolutno dominirao u prvoj polovini godine.</s><s> Najveđ obim prometa, od svih akcija kojima se trguje na Berzi, zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 7,4 milijardi dinara, dok ukupan promet akcijama AIK banke, uključujud tu i prioritetne aktije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi više od 8,4 milijardi dinara.</s><s> Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend.</s><s> Od ukupnog broja akdja preduzeća iz ovog sektora kojima se trguje na Berzi, njih 29 beleži porast cene, dok je pad cene zabeležen za 12 akcija.</s><s> Za četiri akdje nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara.</s><s> Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +1,74 odsto do +429,5 odsto što je zabeleženo u trgovanju akcijama Banca Intese, nakon odluke o promeni zone fluktuacije, dok je raspon negativne promene od 1,76 odsto do 62,7 odsto.</s><s> Među prvih deset akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do sredine avgusta nalazi se sedam iz sektora finansijskog posredovanja.</s><s> Razloge za dominaciju sektora finansijskog posredovanja treba pre svega tražiti u činjenici da su početkom godine u bankarstvu sprovedene reforme koje su imale uticaja na odluke domaćih i stranih investitora, kao i u činjenici da sve veći broj stranih banaka ulazi na domaće finansijsko tržište.</s><s> Posmatrajući celinu, od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu, trgovano je približno 610 različitih emisija akcija.</s><s> Od toga, više od 180 beleži porast cene, dok je pad cena evidentiran za više od 290 akcija.</s><s> Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, 18 akcija beleži porast cena, a 19 akcija pad cena u istom periodu.</s><s> Najveći porast cene, od više od 9.000 odsto zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a.d. Beograd, a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije, dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta, koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene.</s><s> Iako formalno na petom mestu po porastu cene, prioritetne akcije bez prava glasa, Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400 odsto u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4,17 do +20 odsto, pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke zabeležen porast cene od +38,16 odsto.</s><s> Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda, koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene.</s><s> Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, najveći porast cene od +154,36 odsto beleže akcije Univerzal banke iz Beograda, koja je u ovaj metod trgovanja uključena krajem februara, (akcije Univerzal banke se od ukupnog broja preduzeća nalaze na 26. mestu po porastu cene) dok se na dragom mestu nalaze akcije Dijamanta iz Zrenjanina (na 38. mestu od svih preduzeća čijim se akcijama trguje), koje je u kontinuirano trgovanje uključeno u julu.</s><s> Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly Drogeria iz Beograda i iznosi 98,5 odsto, takođe na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije, dok su dnevne promene cena akcija u rasponu odl 19 do 20 odsto najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva, koje se nalazi u sektoru E - „Trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo", i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna.</s><s> Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom me todu trgovanja, najveći pad cene od 35,7 odsto zabeležen je zi akcije fabrike kože Ruma iz Rume, pri čemu se ove akcije nalazi na 125. mestu od ukupnog broja preduzeća po padu cene.</s><s> Indeksi Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi svakako su indeksi:</s><s> BELEXfm, koji daje prikaz kretanja cen svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15 koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja, a koji u posmatranom periodi beleže pozitivan trend.</s><s> Porast vrednosti indeksa BELEXfm prvih osam meseci 2006. godine iznosi 149,7 indeksnih poen. odnosno 9,4 odsto, dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 231,9 indeksnih poena, odnosno 22 odsto.</s><s> Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine, pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročm trendove, što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja.</s><s> Prvih pet meseci 2006. godine oba indeksa Berze iskazuj pozitivan trend, koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno u ovom periodu.</s><s> Međutim, druga polovina maja i jun 2006. godin donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansij skom tržištu, tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti Indeks BELEXi5 se krajem juna čak nalazio na nivou nižeff od svojih januarskih vrednosti.</s><s> Pored redovnih sezonskih oscilacija, vezanih za drugo tromesečje godine, razloge za iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevrop skim tržištima sredinom 2006. godine, što je doprinelo d izvesne uzdržanosti investitora na našem, kao i tržištima okruženju.</s><s> Takođe, ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen znaćajnim političkim događajem referendumom u Crnoj Gori, tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima.</s><s> Jul, sa druge strane, donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti, koje se nastavlja i tokom avgusta.</s><s> Poslednje istorijski maksimalne vrednosti pokazatelja dostignute su u drugoj polovini avgusta, 16. avgusta na nivou od 1.304,59 poena za indeks BELEXi5 i dan kasnije, 17. avgusta na nivou od 1.782,91 za BELEXfm.</s><s> Kretanje indeksa BELEXfm i BELEX15 u velikoj meri poklapa se sa kretanjima indeksa centralne i istočne Evrope u prvim godinama razvoja tržišta.</s><s> Kako vreme prolazi, rast i pad cena postaju manje naglašeni, naporedno sa ekonomskim i pravnim reformama koje uzimaju maha u regionu.</s><s> I lokalni i inostrani investitori postaju mnogo svesniji tržišta i mogućnosti koje nudi, naročito kad strah od zloupotrebe prava manjinskih akcionara i pitanja transparentnosti izbledi sa jačanjem pravnih reformi i kad povećana konkurencija prisiljava firme da budu u većoj meri profitno orijentisane.</s><s> Analize kretanja vrednosti indeksa nekoliko zemalja u okruženju pokazuju da slovenački SBI20, hrvatski CROBEX, bugarski SOFIX, poljski WIG, kao i indeksi Beogradske berze beleže sličan trend u ovoj godini.</s><s> Svi posmatrani pokazatelji beleže porast u prvih sedam meseci 2006. godine.</s><s> Najveći procenualni rast zabeležio je indeks Zagrebačke burze CROBEX, koji je od početka januara do kraja jula 2006. godine uvećao vrednost sa 1.988 indeksnih poena na 2.840 poena, odnosno nešto više od 40 odsto.</s><s> Pored CROBEXa značajniji rast zabeležen je i kod indeksa varšavske berze WIG, čija je vrednost u posmatranom periodu uvećana za više od 20 odsto.</s><s> Ostali analizirani indeksi:</s><s> SOFIX, SBI20 i BELEXfm zabeležili su porast od 11,7 odsto;i4,o odsto i 9,0 odsto respetkivno.</s><s> Jedini indeks koji je u ovom periodu zabeležio i kratkotrajnu negativnu tendenciju jeste slovenački SBI20, koji je rast u odnosu na januar počeo da beleži tek sredinom aprila 2006. godine.</s><s> Posmatrajući generalni trend kretanja vrednosti indeksa na tržištima u okruženju, primetno je da su do sredine marta svi pokazatelji zabeležili približno ujednačen, rastući trend, izuzev indeksa SBI20, koji u ovom periodu beleži pad vrednosti.</s><s> April donosi značajniji porast indeksa CROBEX i WIG, kao i pozitivnu promenu trenda za indeks SBI20. U maju posmatrani pokazatelji beleže već pomenuti pad i stagnaciju, da bi jun i jul doneli manje ili više izražen oporavak na svim tržištima.</s><s> Kretanja indeksa se uglavnom poklapaju sa kretanjima u centralnoj i istočnoj Evropi karakterističnim za tržišta u razvoju.</s><s> Vremenom promene cena postaju manje naglašene, povećava se konkurentnost kompanija, orijentacija ka profitu je sve izraženija, kao i otvorenost kompanija i njihova izloženost javnosti, uporedo sa navedenim dobijaju na značaju ekonomske i pravne reforme.</s><s> Listig Beogradske berze Drugi segment tržišta Beogradske berze, listing A, na kom se trguje obveznicama RS takođe tokom godine beleži nekoliko izvanrednih rezultata.</s><s> Nakon što je početkom 2004. godine tržište obveznica doživelo usporavanje i pad obima prometa, 2006. godina ponovo donosi povećan obim prometa.</s><s> Poređenja radi, prosečan dnevni obim trgovanja obveznicama RS u 2005. godini iznosio je 437,4 hiljade evra, dok u prvih osam meseci 2006. godine ovaj prosek iznosi 569,4 hiljade evra.</s><s> Nakon istorijski maksimalnog dnevnog obima trgovanja dostignutog u septembru 2005. godine na nivou od 2,6 miliona evra rekord je oboren 25. maja ove godine, kad je istrgovano više od 10,5 miliona evra obveznica RS.</s><s> Istorijski drugi po veličini dnevni obim prometa dostignut je krajem avgusta i iznosio je 4,9 miliona evra.</s><s> Nekada retkost, promet od više od milion evra u trgovanju tokom avgusta premašen je sedam puta, tako da je ostvaren mesečni promet od više od 18,6 miliona evra, što je više čak i od majskog prometa koji je takode premašio 18 miliona evra.</s><s> Interesantno je da se u drugoj polovini godine dnevni obim prometa od više od milion evra ostvaruje za obveznice koje dospevaju u godinama 2007-2009, dok su dosad ovakvi prometi uglavnom bili beleženi za obveznice kasnijih godina dospeća.</s><s> Rekorderi po prometu u 2006. godini po pojedinačnim serijama ipak ostaju obveznice A2016, sa ostvarenim prometom od više od 22 miliona evra, A2015 - 11,1 miliona evra i A2014 sa prometom od 10,5 miliona evra, dok ostale serije beleže obim prometa manji od 10 miliona evra.</s><s> Izuzev obveznica koje dospevaju 2012. godine i koje najvišu cenu u poslednje 52 nedelje trgovanja doživljavaju u septembra 2005. godine, većina serija beleži rekordne nivoe cena u periodu aprilmaj.</s><s> Izuzetak predstavljaju i obveznice A2015 i A2016 koje najviši nivo cene u poslednje 52 nedelje na tržištu Berze beleže tokom februara ove godine.</s><s> U periodu od januara do avgusta godine porast cena zabeležen je za obveznice A2006-A2010, a najveći porast cene zabeležen je za obveznice A2007 i iznosi 2,02 odsto nominalne vrednosti.</s><s> Obveznice A2011 - A2016 beleže pad cene u posmatranom periodu, a najveći pad cene od 2,62 odsto nominalne vrednosti zabeležen je za obveznice A2016.</s><s> Nešto drastičniji pad cena svih serija obveznica RS na tržištu Beogradske berze zabeležen je u julu 2006. godine, ali do korekcije trenda dolazi već tokom avgusta, pri čemu su oscilacije cena više izražene za obveznice kasnijih godina dospeća.</s><s> Uporedo sa približavanjem roka dospeća, ali i sa cenovnim promenama, dolazi do promene stope prinosa na dužničke hartije od vrednosti.</s><s> Ipak, i pored približavanja roka dospeća, stopa prinosa na obveznice RS u periodu od januara do avgusta beleži porast, s obzirom na to da se izračunava na godišnjem nivou.</s><s> Rast stope prinosa je najizraženiji za obveznice koje dospevaju 2007. godine, a najmanji za obveznice A2015.</s><s> Prosečno gledano, stopa prinosa na obveznice RS beleži veći rast za obveznice koje beleže porast cene u odnosu na one koje imaju pad cene.</s><s> Rezultat ovakvih kretanja je da se godišnja stopa prinosa na obveznice RS krajem avgusta kreće na nivou od 5,74 do 6,19 odsto.</s><s> Stabilnost Možda se za kraj može reći da je naše tržište i dalje relativno nestabilno što unosi različite aspekte u proces donošenja odluka investitora.</s><s> Do 2005. godine, investitori su tražili kompanije koje su imale veliku tržišnu kapitalizaciju i značajan procenat akcija u slobodnoj prodaji, koje su kupovali i čekali da cene porastu.</s><s> Sada, situacija postaje nešto teža.</s><s> Od ukupnog broja kompanija u kontinuiranom metodu trgovanja, samo nekoliko završilo je poslovnu godinu u usponu, a zna se da samo dobri rezultati kompanija i sposobnost da ostvaruju napredak u budućnosti naporedno sa rastućom ekonomijom, mogu da prouzrokuju rast cena akcija na dugi rok.</s><s> Slična situacija zabeležena je na svim tržištima centralne i istočne Evrope i dešavaće se i u Srbiji, sve dok tržište ne sazri i ne razvije se baza lokalnih institucionalnih investitora.</s><s> Ovde treba imati u vidu da cene akcija trenutno mogu i da padaju, ne samo zbog negativnih očekivanja i glasina, već i zbog nedostatka likvidnosti.</s><s> Nova tržišta centralne i istočne Evrope, bila su veoma profitabilna za dugoročne investitore.</s><s> Na svakom od ovih tržišta cene akcija bile su veoma nestabilne, ali su dugoročno posmatrano vrednosti najboljih kompanija višestruko porasle.</s><s> Investitori koji se nisu preterano pribojavali mogli su značajno da profitiraju, naročito ukoliko su kupovali akcije u trenutku kad su tržišta imala opadajući trend.</s><s> Ovo iz razloga što se nakon svakog pada tržište oporavljalo na još višem nivou, o čemu nedvosmisleno govore mnogi primeri iz našeg okruženja.</s> |
<s>Tržište kapitala Kad su započeli tranzicioni procesi u zemljama Istočne i Centralne Evrope, velike nade polagane su u razvoj tržišta kapitaia i berzu kao simbola kapitalističke ekonomije.</s><s> Posle petnaestakgodina, bankarski sektorsvuda dominira nad finansijskim tržištima, s tim što je u zemljama koje su imale najmanje uspeha u reformama, tržište hartija od vrednosti ostalo potpuno nerazvijeno Prof.dr Zoran Jeremić Naprednije zemlje u tranziciji uspele su da razviju bazični pravni i regulatorni okvir, odnosno odgovarajuće institucije potrebne infrastrukture tržišta kapitala, za emisiju hartija od vrednosti i trgovanje.</s><s> Kod većine je ipak i dalje prisutan problem informacione asimetrije, nedovoljne transparentnosti i otvorenosti i pouzdanosti izveštavanja firmi prema javnosti.</s><s> Nakon godina izolacije kada i nije bilo moguće razvijati tržište kapitala i berzu, u Srbiji su nakon 2000. godine pokrenuti procesi koji su kreirali tržište akcija i obveznica.</s><s> Bankarski sektor, kao lider reformskih promena koji je i u ranijem periodu bio relativno razvijen, odigrao je pozitivnu ulogu i na mladom tržištu akcija.</s><s> Stoga je analizu dosadašnjeg razvoja tržišta kapitala lakše i ugodnije početi upravo analizom ovog sektora, jer je tržište akcija preduzeća bilo praćeno brojnim kontroverzama i, negativnim pojavama.</s><s> Promena vlasničke strukture Sa stanovišta tržišta akcija banaka kreirana je takozvana "win win" situacija u kojoj su na talasu pojačanog interesovanja za j poslednji neosvojeni tržišni prostor u Evropi, strane banke ' stvorile visoku investicionu tražnju, pa su za sada zadovoljni svi koji su učestvovali u tom procesu, kako kupci tako i prodavci.</s><s> Akcionari su dobili šansu da prodaju svoje, u bilansima zaboravljene, akcije koje su sticane devedesetih godina kroz tada dozvoljeno vezivanje kredita za kupovinu akcija banke.</s><s> One nisu bile utržive sve do ulaska stranih banaka kad je postalo jasno da će znatno dobiti na vrednosti.</s><s> Preduzeća koja su na njih gledala kao na bezvredni deo imovine, dolaze preko noći u poziciju da im to postane najlikvidniji i najvredniji deo imovine.</s><s> Ona su, međutim, najčešće i žurila da ih pretvore u novac i tako omogućavala kupcima da ostvare kapitalnu dobit kupujući ih u ranoj fazi trgovanja.</s><s> Pri tome je najizvesnije bilo kupovati akcije u podržavljenim bankama koje su bile u procesu pripreme za prodaju.</s><s> Ovaj proces bio je povoljan i za male investitore dajući im fer šansu da zarade na tržištu kupujući akcije uz veoma povoljan odnos rizika i prinosa.</s><s> Ceo proces bio je, u odnosu na trgovanje akcijama preduzeća, korektan, kao i sam proces tenderske prodaje državnog paketa akcija u bankama.</s><s> Tako se, za relativno kratko vreme, akcionarska struktura u bankama drastično promenila, a akcionari su, umesto dužnika banke, postale banke i finansijske institucije kompetentne za upravljanje bankama i profitno orijentisane.</s><s> Raznolikost i relativna ujednačenost zastupljenosti akcionara po zemljama dobra je za integrisanje u evropsko tržište.</s><s> Sa stanovišta daljeg razvoja tržišta akcija, nepovoljno je to što novi vlasnici nemaju ni motiva ni namere da te banke ostave kao otvorena akcionarska društva, već žele samo da otkupe sve postojeće akcije.</s><s> Nekoliko domaćih banaka pokazale su, međutim, kako je vrlo izvodljivo i atraktivno prikupiti kapital novim emisijama nakon što se na berzi uspostavi likvidnost njihovih akcija i pokaže se da ih je tržište verifikovalo.</s><s> To je jedna od šansi da i druge banke koje još nisu prodate stranim bankama podu tim putem, kao i da se putem prodaje novih emisija razvije tržište akcija.</s><s> Kad se radi o osiguravajućim društvima, ona su posle faze uređivanja tržišta, krenula putem koji su već prošle banke.</s><s> Priča je tu ipak mnogo jednostavnija i brže će se završiti.</s><s> DDOR se prodaje putem tendera, a akcije Dunava za sada nisu previše atraktivne zbog najava da se neće žuriti sa uvođenjem stranih kompanija u vlasništvo.</s><s> Prodaja Delta osiguranja i Zepter osiguranja obavljena je bilateralno, jer su većinski vlasnici već postojali, pa je za tržište preostalo nekoliko manjih osiguravajućih organizacija.</s><s> Interesovanje je značajno, ali je potencijal relativno mali.</s><s> Privatizacija DDOR mogla bi da bude pozitivno iznenađenje, jer su za nju pokazale interes najbolje osiguravajuće kompanije.</s><s> U borbi za nova tržišta i buduće profite, one investiraju računajuđ na dugi rok od deset i više godina.</s><s> Cilj je zauzeti novo rastuće tržište pre konkurencije.</s><s> Sadašnji tržišni udeo od trećine tržišta i široka baza klijenata, uz odlaganje privatizacije drugog "trećinskog" vlasnika tržišta i uz malo učešće ostalih, pružaju odličnu šansu za brz tržišni prodor budućeg kupca DDOR, te stoga ne bi bilo iznenađenje da se ostvari visoka prodajna cena.</s><s> To se može zaključiti i po stranim portfolio investitorima koji su se i ovde, na volšeban način "namestili" i uspeli da kupe deo akcija i čekaju višestruke kapitalne dobitke.</s><s> Malim investitorima ni ovde nije data fer šansa, a domaćih investicionih fondova koji bi se "ugurali" u njihovo ime znajući o čemu se radi i kako će se priča završiti, nije bilo.</s><s> Mada je svojevremeno sprečeno preuzimanje DDORa koje je bilo planirano kroz dokapitalizaciju, (bukvalno "za šaku dolara"), država je imala šansu da modelira koncept u kojem bi i domađ investitori našli svoje mesto.</s><s> Koncentracija vlasništva Preuzimanje i predstojeće delistiranje Hemofarma, dosadašnjeg predvodnika mladog i krhkog tržišta akcija u Srbiji, za dalji razvoj tržišta kapitala je, bez sumnje, od krucijalnog značaja.</s><s> Ova kompanija ostavila je dubok trag i upisala se u istoriju razvoja srpskog tržišta akcija, igrajući ulogu pokretača, promotera i nespornog lidera tržišta.</s><s> Ukupna tržišna kapitalizacija preduzeća na kontinuiranom trgovanju kreće se oko 1,5 milijardi evra, pa delistiranje kompanije koja je, po ceni dostigla trednu te vrednosti, uz to i sa najvećom likvidnošću trgovanja, znad veliki udarac ionako plitkom i nelikvidnom tržištu.</s><s> Kako na Beogradskoj berzi još uvek ne postoji zvanimo, berzansko tržište i kako su upravo u Hemofarm polagane nade da će biti prva srpska kompanija na njemu, moglo bi se dogoditi da prisustvujemo kraju pre nego što se i dogodio pravi početak.</s><s> Jer slobodno berzansko tržište zapravo i nije berza, iz razloga koji će kasnije biti objašnjeni.</s><s> Hronologija događaja vezana za trgovanje akcijama Hemofarma nameće pitanja koja su karakteristična za ukupan dosadašnji razvoj tržišta akdja u Srbiji, kao što su: razlika između tržišne cene formirane na slobodnom berzanskom tržištu i „fer cene" (u literaturu :</s><s> „Intristic value" unutrašnja vrednost akdje), neefikasnost tržišta akcija i informadone asimetrije, ponašanje države kao prodavca i kreatora ambijenta, pitanje donošenja Zakona o investidonim fondovima kada su glavni kapitalni dobid podeljeni.</s><s> Neefikasno tržište akcija i "fer cena" Jedna faza u razvoju tržišta akcija završena je, a da nije postignut najvažniji cilj: kreiranje berzanskog tržišta, odnosno zvaničnog listinga berze.</s><s> Glavni kandidat za zvanični listing berze silazi sa scene, a da čak ni on nije došao na zvanični listing, berzansko tržište.</s><s> Trgovanje akcijama odvija se na slobodnom berzanskom tržištu, koje po definiciji ima nizak stepen efikasnosti, jer kompanije ne moraju da prođu filter propisanih uslova i da ispune standarde izloženosti svog poslovanja javnosti.</s><s> Ono je stoga cenovno neefikasno, odnosno podložno lakom manipulisanju i "oblikovanju" cena, te je često bilo samo paravan da bi se odigrale unapred ugovorene transakcije, što je naročito bio slučaj na manje likvidnom, aukcijskom tržištu.</s><s> Stoga još i nema kvalitetnog berzanskog, investibilnog indeksa, već postoje samo opšti indikatori kretanja cena akcija koji se pogrešno porede sa berzanskim indeksima sa drugih, razvijenijih berzi.</s><s> Berza jeste simbol tržišta kao objektivnog sudije, ali samo ako postoji dovoljno veliki broj investitora i njihovih naloga i na strani ponude i na strani tražnje tako da ni jedan učesnik pojedinačno ne može značajnije uticati na promenu cena, a svim učesnicima su podjednako dostupne sve informacije.</s><s> Tek tada i berzanski indeksi i institut berzanskog trgovanja dobijaju svoje puno značenje.</s><s> Gde god postoje dogovori i mogućnost kreiranja cene unapred, nemani govora o fer, berzanskoj ceni.</s><s> A upravo ovakvim slučajevima svakodnevno prisustvujemo.</s><s> Hemofarm je bio najbljiži postizanju tog cilja i opravdavanju teze o berzi kao nezavisnom tržišnom sudiji.</s><s> Objektivno gledano, međutim, čak ni trgovanje ovim akcijama nije u potpunosti zadovoljilo takav atribut, a šta onda tek reći za većinu preduzeća u kojem je svaki krupniji investitor ili nekoliko investitora u dogovoru, može da usmeri tržište u pravcu koji želi i da preko berze izvrši nevidljivo preuzimanje.</s><s> Cene akcija postignute na slobodnom berzanskom tržištu stoga jesu tržišne, ali su formirane kao rezultat cenovno neefikasnog tržišta i ne mogu se smatrati objektivnom, fer tržišnom cenom.</s><s> Čak je i kod Hemofarma rast cene kompanije na tržištu od 20 miliona pa do 485 miliona evra, velikim delom bio rezultat i nesavršenosti tog tržišta, a ne samo napretka kompanije, jer su u prvoj fazi trgovanja akcije bile drastično podcenjene, a u poslednjoj fazi informacije o bitnim događajima nisu bile jednako dostupne svim učesnicima u trgovanju.</s><s> Država kao akcionar Budući da se radi o tržištu akcija kreiranom u procesu privatizacije gde se država pojavljuje u dvojnoj, protivrečnoj ulozi u ulozi kreatora i u ulozi značajnog vlasnika, analiza ne bi bila kompletna ako se ne bi bar pomenuo taj aspekt.</s><s> Prodaja paketa akcija Akcijskog i PIO fonda sigurno je dala impuls ubrzanju trgovanja, a time i razvoju tržišta.</s><s> Država kao akcionar koji proda svoj paket akcija od 19,51 odsto u ovakvoj kompaniji na samom početku trgovanja po ceni od 550 dinara, (pri čemu je PE racio 2) otvara, međutim, pitanje kvaliteta upravljanja portfoliom akcija koje poseduje, ali i druga, za periode prvobitne akumiladje kapitala tako česta i značajna pitanja od kojih je nedovoljno znanje samo jedno.</s><s> Jer država je kao najveći akcionar u odličnoj poziciji da ostvari visoke performanse prodaje portfelja kojim raspolaže.</s><s> Ona može da planira tajming prodaje i primenjuje različite strategije, u zavisnosti od preduzeća i situacije na tržištu.</s><s> Može da udruži paket sa malim akcionarima, da ga prodaje u delovima, da kombinuje sa IPO transakcijama....</s><s> Ukoliko to pak ne radi na odgovarajući način, ceh je lako izračunati.</s><s> Zahvaljujući zakasneloj tranziciji i neefikasnom tržištu, neznanju, lobiranju, ekonomskim i vanekonomskim zakonitostima i pojavama, "liberalizmu"... i svemu ostalome zajedno, Srbija je u proteklih nekoliko godina bila mesto gde su ostvarivani rekordni kapitalni dobid koji na ostalim tržištima nisu mogući.</s><s> Javnost ovde malo o tome zna, ili se manipuliše informacijama u funkciji oblikovanja željene cene.</s><s> Broj investitora koji su ostvarili visoke kapitalne dobitnike, meri se promilima.</s><s> A onima koji je trebalo da zastupaju mnogobrojne male investitore i da ih uključe u deobu kolača, a to su domaći investicioni fondovi, vrata se otvaraju tek kada su sa trpeze nestali primamljivi komadi.</s><s> Dobitnici i gubitnici Pa zar suština berze i nije u ostvarivanju zarada, što većih to bolje?</s><s> Da, ali...</s><s> Na razvijenim, efikasnim, berzanskim tržištima, veoma je teško ostvariti enormne kapitalne dobitke.</s><s> Oni koji to uspeju su ne samo bogati već i slavni poput Vorena Bafeta, Pitera Linča, Džordža Soroša.</s><s> Teško je pobediti tržište na kojem hiljade investitora traga za akcijama kompanija za koje predviđaju rast cene.</s><s> Čak i takvi asovi ponekad omanu.</s><s> Za razliku od razvijenog tržišta gde je tržišna utakmica uglavnom fer i igra se po pravilima igre koja su davno implementirana i uz kompetentnog i strogog sudiju kakav je na primer američki SEC, može se reći da su se u Srbiji, kao na poslednjem aktiviranom mladom tržištu, najveći dobici ostvarivali upravo korišćenjem svega onoga što nije dozvoljeno: privilegovanih i insajderskih informacija, nedovoljne izloženosti, lake manipulacije cenom na plitkom tržištu, sprege menadžmenta i velikih akcionara sa investitorom i državom.</s><s> Na čiju štetu: na štetu malih i malih kupaca i malih prodavaca, ali potencijalno i na štetu svih građana zbog umanjenog prihoda u budžetu od prodaje državnih paketa akcija, (ukoliko bi se desilo da neki od tih paketa "nekim čudom" bude prodat van principa dobrog i kompetentnog, profesionalnog upravljanja poverenom imovinom).</s><s> Tržišni rizik, međutim, uvek postoji, i uspešnost se za svakog investitora, pa i državu, može utvrditi analizom upravljanja poverenim portfoliom.</s><s> Visoka koncentracija vlasništva najlikvidnijim akcijama preduzeća trguje se na kontinuiranom tržištu, koje je najbliže klasičnom berzanskom tržištu.</s><s> Šta pokazuje analiza njihove vlasničke strukture?</s><s> Podaci o vlasničkoj strukturi 37 preduzeća i banaka čijim se akcijama kontinuirano trguje na Beogradskoj berzi, pokazuju da je koncentradja vlasništva već izvršena u visokom stepenu, jer prvih 10 akcionara učestvuje sa 73 odsto u ukupnom vlasništvu.</s><s> Dominantni su strani institucionalni, uglavnom portfolio investitori, koji u ukupnom vlasništvu ovih kompanija učestvuju sa 31 odsto a među prvih deset akdonara učestvuju sa 42 odsto.</s><s> To korespondira i sa prosečnim kretanjima indikatora učešća stranih investitora u ukupnom prometu akcija na Beogradskoj berzi (FIS) koji uglavnom gravitira oko 50 odsto. (Slično je i kod Hemofarma: prvih 10 akcionara pre preuzimanja činili su strani institucionalni portfolio investitori i dva fizička lica, ukupno 61 odsto vlasništva.</s><s> Oni su i glavni kapitalni dobitnici.) Značajno je, međutim, učešće fizičkih lica, u prvom redu menadžmenta, ali i bogatih pojedinaca i sa njima povezanih lica.</s><s> Među prvih 10 akdonara su fizička lica sa oko 56 miliona evra, među kojima se zapravo nalaze najved kapitalni dobitnici.</s><s> Ne treba, međutim, zaboraviti ni strana pravna lica iza kojih se često kriju domaća fizička lica, u narodu popularno nazvani "tajkuni", koji na ovaj način ostaju skriveni od javnosti.</s><s> Na strani investitora najved dobitnid su strani portfolio investitori, nekoliko banaka sa stranim vlasništvom koje su na vreme ušle u ove poslove, nekoliko domađh brokerskih kuća, njihovi vlasnici i pokrovitelji, relativno mali broj pojedinaca investitora koji preko navedenih grupadja imaju dobre informacije.</s><s> Mali investitori su gubitnici, kao i većina malih akcionara (oni su gubitnici samo uslovno, jer su dobili akcije besplatno).</s><s> Mali investitori, koji sami investiraju, najčešće ulaze kasno, kad je cena već dostigla "pik", a izlaze prerano.</s><s> No zahvaljujući brzorastućem tržištu koje se uvek dešava u njegovoj početnoj fazi razvoja, najviše su ipak gubili svi oni koji na njemu nisu učestvovali.</s><s> Nekoliko desetina domaćih manjih i vedh "tajkuna" koji su lako stekli kapital u mutnim prošlim vremenima i koji su ispoljili veliki apetit da kupe što više, sada kad su uspeli da postanu vlasnici, shvatili su da ne znaju šta bi sa tim preduzećima.</s><s> Izuzev značajnog broja onih koji su kupovali zbog prodaje imovine i dobrih lokacija, ali njihova opcija i nije razvoj biznisa već bankrstvo preduzeća i prodaja lokacija i vredne imovine.</s><s> Svakom investitoru je imanentno da želi da uloži novac uz što veći profit, da kupi jeftino a proda skupo, i to je uvek i svuda tako.</s><s> Problem leži u drugoj strani, kreatorima zakona, stratezima razvoja, institucijama i onima koji su u njima zaduženi da se cela stvar odvija na najbolji način.</s><s> Ako su oni na obe strane ni takvo tržište ni takva država nemaju perspektivu.</s><s> Regulativa Zakon o investicionim fondovima (kao i izmene propisa koj štite manjinske akdonare) donet je baš u periodu kad je glavna priča o kapitalnim dobicima završena.</s><s> Na primeru Hemofarma može se lako i bez mistifikacije uočiti kakav je to bio hendikep za hiljade malih investitora koji nemaju dovoljno znanja da investiraju u kupovinu akcija na berzi i tako učestvuju u navedenim kapitalnim dobicima.</s><s> Da su postojali domaći investicioni fondovi, ovi mnogobrojni mali investitori imali bi zadatak samo da kupe akcije investidone jedinice fondova i fond menadžeri bi investirali kao krupni i kompetentni igrad na tržištu u njihovo ime.</s><s> Sigurno je da bi maksimalno dozvoljeni deo portfolija svakog od tih fondova bio investiran u Hemofarm.</s><s> Tako bi se izvršila široka redistribucija kapitalnih dobitaka, ali bi to značilo redukovannje zarada velikih igrača na tržištu.</s><s> A ceo sistem je i funkdonisao od početka pa do današnjih dana upravo da omogući visoke kapitalne dobitke veoma maloj grupi upućenih koji znaju, ali i imaju insajderske informacije kad će se značajni događaji koji utiču na promene cena akcija dogoditi.</s><s> Obaveza izveštavanja 0 takvim bitnim događajima, da podsetimo, elementarna je obaveza svake kompanije na berzanskom tržištu, čije se kršenje drastično kažnjava.</s><s> Insutucionalni investitori i velika preduzeća tržište akcija u Srbiji počiva, dakle, u značajnoj meri na stranim portfolio investitorima.</s><s> Mereno indikatorom FIS Beogradske berze njihovo učešće se kreće oko 50 odsto.</s><s> Oni ulaze u atraktivna preduzeća u ranoj fazi kad su cene akrija niske, a zatim najčešće čekaju na preuzimanje ili pak izlaze sa tržišta kad procene da je cena akdja dostigla maksimum.</s><s> Tada se kao kupci uglavnom jave mali akcionari "slobodni streki" koji nemaju kvalitetne informacije, ali ni dovoljno znanja, koji plate ceh.</s><s> Visoko učešće stranih portfolio investitora stvara dodatnu nestabilnost na veoma plitkom tržištu.</s><s> Postoji takođe permanentni rizik kraha takvog tržišta usled naglog povlačenja stranih portfolio investitora, što može biti izazvano nekim značajnim događajem na području koje je već godinama trusno.</s><s> Koliko još ima atraktivnih kompanija koje mogu biti njihov target i šta bi se dogodilo kad bi se oni povukli sa tržišta?</s><s> Stoga je za stabilnost tržišta kapitala ključno, naime, da se pojave institucionalni investitori kao aktivni igrači na tržištu jer oni nude dugoročna ulaganja, stabilnost, znanje i profesionalni menadžment, uravnoteženje tržišta i uključivanje velikog broja malih investitora na tržište kapitala, proširujući investitorsku bazu.</s><s> Kakvi su izgledi da se to ostvari?</s><s> Regulatorni okvir za poslovanje institucionalnih investitora kreiran je, dakle, kad je talas visokih kapitalnih dobitaka već realizovan.</s><s> Sada se nudi poluprazna berzanska trpeza.</s><s> Dok se na nju ne stavi deo javnih preduzeča sve će biti na "stand by".</s><s> A ako se deo javnih preduzeća uopšte ne stavi na berzu?</s><s> U tom slučaju cela priča o razvoju tržišta akdja završiće se a da će Beogradska berza biti jedina na kojoj i ne postoji berzansko trgovanje odnosno zvanični listing, kad završi svoju funkciju mehanizma za konsolidaciju vlasništva, sadašnje slobodno berzansko tržište svešće se na rudimentirani oblik i faktički će izgubiti svaki značaj.</s><s> Da se to ne bi dogodilo ključno je da se u privatizaciji javnih preduzeća ima u vidu i aspekt razvoja tržišta kapitala.</s><s> To će dati impuls razvoju institucionalnih investitora, a preko toga i daljim reformama finansijskog sektora, penzionim reformama i indirektnom ukljuavanju velikog broja malih investitora na finansijsko tržište.</s><s> Razvoj tržišta kapitala uticao bi da bankarski sektor dobije ozbiljniju konkurenciju, a imućniji građani da dobiju nove finansijske instrumente gde će snositi rizik, ali i ostvarivati više stope prinosa.</s><s> Tržište nekretnina bi se takođe ohladilo, jer je ono velikim delom posledica nedostatka investidonih opdja.</s><s> Energetika - šansa za razvoj finansijskog tržišta Finansijskog sektor trenutno je, dakle, vrlo atraktivan za ulaganje.</s><s> Sa stanovišta razvoja berzanskog tržišta, on je takođe limitiran. kad se završe preuzimanja od stranih banaka, vedna akcija biće povučena sa berze jer će ih novi vlasnici otkupiti.</s><s> Šansa će postojati jedino u onom delu koji ostane u domaćem vlasništvu, mada će i to biti privremeno.</s><s> Sektor telekomunikacija nije na berzi:</s><s> Prodaja "Mobija" Telenoru je višestruko dobar posao, ali sa stanovišta razvoja tržišta akcija na sektor telekomunikacija, kao jedan od osnovnih pokretača tržišta kapitala, ne može se računati.</s><s> Šta je onda, uopšte preostalo?</s><s> Prava šansa za razvoj tržišta akdja leži, stoga, u sektoru energetike, koji za sada gotovo da nije prisutan na berzi.</s><s> Sektor energetike je pokretač privrednog razvoja u svetu, a kompanije iz tog sektora su glavni učesnid na berzama.</s><s> Stoga je koncept privatizacije EPSa, a pogotovu NlSa, sa stanovišta razvoja tržišta akdja "biti il ne biti".</s><s> Jedino ako se ovakve aktije nađu na berzi to može dovoljno produbiti tržište da privuče i krupne strane portfolio investitore i da otvori prostor za mobilisanje domaće štednje i možda najbitnije: da omogući razvoj institucionalnih investitora.</s><s> Bez ovog "proširivanja" tržišta akcija privatni penzioni fondovi neće imati gde da ulažu, pa će biti otežane penzione reforme.</s><s> Investicioni fondovi se takođe neće razviti, a time će biti propuštena šansa da se mobiliše značajna domaća štednja stanovništva.</s><s> Privatizacija osiguravajudh kompanija će se desiti, a sa njome će dođ bar nekoliko jakih osiguravajućih kompanija, ali će im nerazvijenost tržišta akdja dati jedinu mogućnost da ulažu u državne papire ili u inostrana tržišta.</s><s> Sa Hemofarmom je sve počelo, njegovim povlačenjem sa Beogradske berze mnogo toga bi se moglo i završiti.</s><s> Da se to ne bi dogodilo, potrebno je da razvoj tržišta kapitala u Srbiji postane jedan od dljeva strategije privrednog razvoja.</s> |
<s>Perspektive Bliža analiza srpskog tržišta pokazuje da će se trend rasta podstaknut značajnim povećanjem u poslednjih 12 meseci nastaviti.</s><s> Ne iznenađuje činjenica da će tržište rasti u budućnosti; dovoljno je pogledati dešavanja u centralnoj i istočnoj Evropi u poslednjih 15 godina.</s><s> Ono što iznenađuje jeste brzina kojom naše tržište raste uprkos brojnim postojećim problemima.</s><s> Uopšteno gledano, došlo je do stvarnog povećanja cena akcija kompanija koje trguju na berzi od 2002. godine.</s><s> Budući da pre 2004. nije postojao berzanski indeks, nije moguće dati precizne informacije o ranijem kretanju cena.</s><s> Medutim, ako pogledamo kompanije koje trguju tokom određenog vremenskog perioda, moguće je zapaziti da je došlo do povećanja cena akcija većine kompanija.</s><s> Zbog čega dolazi do rasta cena akcija?</s><s> Najočigledniji razlog je taj što kompanije beleže veći profit, a sa većim profitom dolaze i više cene akcija.</s><s> Godine 2003, šesdeset od 103 kompanije zabeležilo je pozitivan neto prihod sa prosečnom pozitivnom stopom cena/zarada (PE racio) od 77,0, i sa tržišno ponderisanoim PE raciom od 53,1.</s><s> Ukoliko isključimo četiri ekstrema, tržišno ponderisan PE racio pada na 35,7.</s><s> Dvadeset pet kompanija plaćalo je dividende u kešu akcionarima, sa prosečnim prinosom dividende od 6,5 odsto.</s><s> Ukoliko analiziramo stopu povraćaja na kapital (ROE) 2003. godine, možemo videti da 60 kompanija koje su zabeležile profit ima prosečan ROE od 7,8 odsto, što nije sjajan rezultat, ali je pozitivan.</s><s> Godine 2004, devedeset četiri od 184 kompanije zabeležile su pozitivan neto prihod sa prosečnim pozitivnim PE raciom od 235,1 i tržišno ponderisanim PE raciom povećanim na 107,6.</s><s> Međutim, ukoliko isključimo ekstreme i analiziramo samo 88 od 94 kompanije, PE racio pada na 43,7 Trideset devet kompanija plaćalo je dividende u kešu akcionarima, sa prosečnim prinosom dividendi od 5,4 odsto.</s><s> Prosečan ROE pao je na šest odsto za četiri kompanije koje su zabeležile pozitivan neto prihod.</s><s> Godine 2005, više od 800 kompanija kotirano je na Beogradskoj berzi (BB), a 382 od njih kotirano je 2004. godine.</s><s> Od 382 kompanije, 225 je zabeležilo pozitivan neto prihod sa prosečnim pozitivnim PE raciom od 336,2, te tržišno ponderisanim PE raciom koji je sišao na 77,7, u poređenju sa 2004.</s><s> Ukoliko se isključe ekstremi, tržišno ponderisan PE racio povećan je na 55,3 za 219 kompanija.</s><s> Takode, tokom 2005. godine, tržišno ponderisan PE rado skočio je za više od 25 odsto u poređenju sa 2004.</s><s> Međutim, povećanje PE racija manje je od povećanja prosečne cene akcija od 37,6 odsto za iste kompanije.</s><s> Svega 66 kompanija je plaćalo dividende u kešu, sa prosečnim prinosom od 6,5 odsto.</s><s> Prosečan ROE za 457 kompanija, koje su zabeležile pozitivan neto prihod i vrednost kapitala kompanija tokom godine, bio je 23,4 odsto.</s><s> Iako su stope prihoda visoke, one su, u većoj ili manjoj meri, išle u korak sa rastom cene akcija.</s><s> To znači da zarada takođe raste' ukoliko je prihod prognoziran, a u tom slučaju očekivane stope su mnogo niže, što utiče da cene budu prikladnije za ulaganje u akcije.</s><s> Porast cena akcija doveo je do porasta obima trgovanja, budući da je sve više investitora spremno da uđe na tržište, a brojni mali akcionari nisu spremni da prodaju akcije po bilo kojoj ceni.</s><s> Od početka 2006. godine, učinak kompanija u različitim sektorima značajno je varirao na BB.</s><s> Glavni proizvođači hrane i pića na BB u proseku su zabeležili rast od svega oko četiri odsto godišnje (na osnovu njihove tržišne kapitalizacije), dok su banke koje su poslovale na BB tokom čitave godine zabeležile rast od više od 50 odsto.</s><s> Štaviše, postojanje strateškog partnera naspram široke vlasničke osnove, što je slučaj sa većinom banaka, ne garantuje dobar uspeh i interesovanje investitora.</s><s> Akcije banaka su rasle iz nekoliko razloga, a jedan od glavnih podstreka jeste taj da je preuzimanje jedini način da strane banke uđu na lokalno tržište banaka tržište koje još ima visok potencijal rasta.</s><s> Stoga su skoro sve kompanije koje proizvode hranu i piće ostvarile niže proiite 2005. godine, u poređenju sa onim što su kompanije očekivale.</s><s> Međutim, i pored svih pozitivnih rezultata, još postoje brojni problemi.</s><s> Nedostatak korporativnog upravljanja i pitanja vezana za prikazivanje podataka Jedan od najvažnijih izazova vezanih za privlačenje stranih i domaćih investicija u Srbiju tiče se korporativnog upravljanja.</s><s> Postoje slučajevi kad su se strani investitori držali dalje od kompanija, jer su smatrali da im neće biti data sva inherentna prava koja bi bila neophodna da upravljaju kompanijom.</s><s> Potencijalni domaći investitori koji često čuju na koji je način postupano sa lokalnim investitorima, osećaju da je investiranje u listirane kompanije ravno bacanju novca kroz prozor.</s><s> Na srpskom tržištu postoje značajne nedoslednosti, sa brojnim zapaženim greškama i slučajevima kad kompanije namerno prikazuju nižu zaradu, a od akcionara se "silom" traži da upravljaju akcijama na određeni način ili da šire glasine sa ciljem vršenja pritiska na članove Skupštine ili zaposlene koji su takođe akcionari.</s><s> Dodatni problem je taj što kompanije objavljuju samo godišnje izveštaje, a ne kvartalne, što predstavlja standard za strane kompanije.</s><s> Iako to može da bude teret za brojne male kompanije koje trguju na BB, ne bi trebalo da bude problem za bilo koju kompaniju čija se vrednost kreće između pet i deset miliona evra.</s><s> Ukoliko kompanije ispune stroge zahteve listiranja na londonskom AIM tržištu, prema kojima minimalni kapital iznosi približno 25 miliona evra, to ne bi trebalo da bude problem ni ovde.</s><s> Međutim, držanje akcija duže od godinu dana, bez pružanja podataka o učinku kompanije, uzrok je velike kolebljivosti, budući da se cene akrija kreću shodno glasinama, a zatim "podivljaju" pre nego što se saopšte zvanični podaci.</s><s> To uzrokuje kolebljivost i rizik, a nakon stišavanja strasti, dolazi do slabog trgovanja.</s><s> U tom slučaju cene svega nekoliko akcija mogu da rastu ili padaju.</s><s> Objavljivanje podataka pokazalo se kao jedna od najvećih prepreka, budući da kompanije odbijaju da slobodno daju informacije, što povećava pretpostavljeni tržišni rizik, a posledično dovodi do veće profitabilnosti onih koji se usuđuju da snose rizik ulažući u takvo tržište.</s><s> Nepostojanje prikazivanja podataka od strane brojnih kompanija šteti svim uključenim stranama - postojeam akcionarima koji žele da prodaju, usled nedostatka tražnje za njihovim akcijama, kompaniji budući da tako raste cena kapitala, i shodno tome, smanjuju profitne marže, a šteti i državi, budući da je tržišni rizik visok, što dovodi do niskih investicija i privrednog rasta.</s><s> Finansijske informacije na osnovu kojih se trguje utiču da cene akcija brojnih manjih kompanija budu stabilne tokom dužeg vremenskog perioda, i da rastu ili padaju bez očiglednog razloga.</s><s> Jednom kad dođe do rasta ili pada, akcije nekih kompanija, često nekoliko dana uzastopno, posluju prema maksimalno dozvoljenom povećanju koje spada u određenu administrativnu zonu od 20 odsto.</s><s> Nedostatak podataka o kompaniji povećava rizik ulaganja budući da niska likvidnost plaši brojne investitore, naročito one koji žele da izađu iz određene investicije, budući da je teško prodati, a da se ne "uzdrma tržište".</s><s> Ovo može da bude jedan od glavnih razloga nepostojanja većeg broja finansijskih investitora koji su spremni da uđu na tržište i da aktivno trguju.</s><s> Likvidnost će takođe biti veća ukoliko je više kompanija spremno da započne sa kontinuiranim trgovanjem.</s><s> Međutim, kompanije su ovde samo kada neko odluči da budu tu, bez posebnog razloga, a često nakon trgovanja prema aukcijskom metodu i razvoja vlasničke koncentracije.</s><s> Na primer, nije logično da kompanija sa najvišom tržišnom vrednošću akcija na BB i brojni manjinski akcionari koji mogu da tržištu daju likvidnost, trguju prema aukcijskom metodu na duži period.</s><s> Jedan od razloga nedostatka aktivnog trgovanja i špekulisanja jeste taj što se špekuladja u Srbiji smatra kao nešto loše, što predstavlja demagogiju koja je opstala iz doba socijalizma.</s><s> Prema ovakvom mišljenju, sticanje profita je loše, a finansijski investitori ne doprinose društvenom dobru budući da stiču profit kupovinom i prodajom akcija.</s><s> Međutim, ovo je svakodnevni posao investitora u Njujorku, Londonu, Parizu i drugim zemljama u kojima se nalaze sedišta najvećih stranih investitora koji ulažu u Srbiju, i u kojima se njihove akcije listiraju i prodaju.</s><s> Direktori ovih kompanija drže te pozicije samo zato što postižu bolje rezultate od svojih konkurenata, tako da su špekulanti, najčešće penzioni i investicioni fondovi zadovoljni.</s><s> Ovi špekulanti doprinose tržišnoj likvidnosti i na taj način smanjuju investicioni rizik, i istovremeno preuzimaju rizik koji drugi investitori ne žele da snose.</s><s> Tačno je da špekulanti zarađuju samo kad tačno prognoziraju cene akcija.</s><s> Medutim, kad se njihove prognoze pokažu netačnim, gube novac.</s><s> Investitori na dobro uređenim tržištima dobro znaju da neočekivane informacije utiču na značajnu kolebljivost tržišta, i stoga stalno menjaju očekivanja o brojnim kompanijama.</s><s> Zbog toga je objavljivanje kvartalnih podataka tako važno.</s><s> Medutim, kompanije u Srbiji u gotovo svim slučajevima objavljuju godišnje podatke u kratkim prospektima koje su dužni da objave.</s><s> Ali, kompanije često odugovlače sa objavljivanjem relevantnih podataka, i često ih objavljuju nakon isteka roka.</s><s> Stoga bi bilo važno da kompanije na kvartalnoj osnovi najave sve činjenice koje su važne za procenu njihovog novčanog toka, odnosno podatke o novim ugovorima sa dobavljačima i kupcima, podatke o novim zaduženjima ili planiranim zaduženjima, promene broja zaposlenih, itd.</s><s> Naravno, niko ne može nametnuti kompanijama da prikazuju detalje koji predstavljaju poslovne tajne, ali je potrebno objaviti sve ostale činjenice.</s><s> Ukoliko su rukovodeća lica ili drugi akcionari i lica koja su sa njima povezana preko određene kompanije, vlasnici kompanije za koju rade, ove podatke je potrebno prikazati.</s><s> Primer ove prakse bila bi finansijska oblast internet pretraživača Yahoo na kome se prikazuje trgovanje svih direktora kompanija.</s><s> Sve ovo utiče na nižu likvidnost, budući da postoji veoma malo podataka na osnovu kojih bi se nastavilo sa trgovanjem, a predviđanje rezultata postaje veoma teško za ulazak investitora sa visokim pragom rizika na tržište.</s><s> Ovo često smanjuje tražnju za lokalnim akcijama, i na taj način snižava cenu akcija koje bi, u suprotnom, bile skuplje.</s><s> Niži nivo korporativnog upravljanja u Srbiji ima negativan uticaj na cene akcija jer uvek rezultuje premijom višeg rizika na akcije.</s><s> Ova premija na najrazvijenijim tržištima iznosi približno 2,5 - 6,0 odsto u poredenju sa približno 25-30 odsto na tržištima u nastajanju.</s><s> U suštini, to znači da investitori plaćaju manju sumu za akcije kompanija jer nisu sigurni da li će njihova pojedinačna prava biti garantovana, te je cena sredstava koju kompanije plaćaju veća, što nanosi štetu profitu.</s><s> Nijedno tržište nije pošteđeno skandala.</s><s> Medutim, za razliku od većine tržišta, kompanije u Srbiji nisu imale probleme vezane za prikazivanje nerealno dobrog učinka s ciljem održavanja akcionara srećnima i davanje menadžerima bonusa koji se mere milionima dolara i evra.</s><s> Slučajevi vezani za Enron, WorldCom, Parmalat i dr. potvrđuju ovu tvrdnju.</s><s> U Srbiji se dešava da kompanije izveštavaju o zaradi koja je "dovoljna" da održi zaposlene i akcionare zadovoljnima.</s><s> Zbog svega ovoga, postavlja se realno pitanje koliko dobro srpske kompanije posluju, a koliko profesionalnih investitora zaobilazi naše tržište.</s><s> Pravni okvir Brzi rast cena akcija moguće je objasniti činjenicom da je slaba razvijenost pravnog okvira i institucija prvo uticala na brojne investitore da pažljivo postupaju na tržištu, tako da su tek nakon procene da li se neki rizik isplati, investitori počeli sa kupovinom akcija.</s><s> Uspeh prvih investitora uticao je na druge da uđu na tržište, što, je na određeni način, proizvelo domino efekat investitori su ulazili jedan za drugim.</s><s> Zbog toga strani investitori imaju više od 50 odsto udela u trgovini akcijama, obično na kupovnoj strani.</s><s> Jedan od glavnih problema lokalnog tržišta jeste taj da je Zakon o investicionim fondovima donešen tek nedavno, te dosad nije formiran nijedan investicioni fond.</s><s> Zbog toga se lokalni investitori se nalaze u nezavidnom položaju ukoliko ne znaju mnogo o akcijama u koje ulažu ili nemaju vremena da aktivno učestvuju.</s><s> Stoga, kako vreme prolazi, sve više najboljih lokalnih kompanija se prodaje velikim lokalnim investitorima, kao i stranim strateškim i finansijskim investitorima.</s><s> Najveći problem sa tržištem kapitala u Srbiji jesu ponude za preuzimanje velikog broja kompanija.</s><s> Brojne najuspešnije kompanije su 2004. i 2005. godine odbile da kotiraju svoje akcije na berzi.</s><s> Međutim, to ih nije sprečilo da promene akcionarsku strukturu tokom trgovanja akcijama.</s><s> To se dešavalo na berzi tokom preuzimanja kompanija.</s><s> Godine 2005, preuzeto je više od 70 kompanija, sa ukupnom vrednošću od približno 700 miliona evra.</s><s> To može biti dobro ili loše za one koji prodaju akcije.</s><s> Međutim, nikad se neće znati šta bi potencijalni institucionalni investitori ponudili kompanijama koje su preuzimane na OTC tržištu, budući da mali investitori nisu nikada imali šansu da podnose prijave za kupovinu tih kompanija na berzi.</s><s> Da su te kompanije bile kotirane, veliki broj stranih investicionih fondova i lokalnih investitora podnosio bi ponude za kupovinu manjinskih paketa, u većini slučajeva ne više od deset odsto ponuđenih akcija, kao i malih uloga u kompanijama.</s><s> Zbog ograničenja od 25 odsto količine akcija koju klasični investicioni fondovi mogu preuzeti u kompaniji, oni su bili isključeni iz tog procesa, a što su više bili isključeni, prodajne cene su bile niže.</s><s> Kad rukovodstvo odbije da potpiše prospekt kompanije, te i brojne druge kompanije nikad ne budu kotirane na berzi, i na taj način sprečavaju vlasnika imovine da ostvari pravo na prodaju svojih akcija na nekom drugom mestu.</s><s> Zbog toga, neki investitori služili su se nezvaničnim načinima dobijanja informacija i mogli su da sprovedu detaljnu proveru, tako da je ponuđena cena ekonomski prihvatljiva, i omogućava ponudaču da stekne većinski udeo.</s><s> Investitori koji nisu imali pristup toj vrsti informacija ne bi nikada slali ponude za kupovinu kompanija, tako da akcionari nisu imali drugu alternativu nego da prodaju.</s><s> Stoga, plaćena cena najverovatnije nije najbolja ponuđena.</s><s> Umesto toga, ponuđena cena je slična onoj koju plaćaju trgovd na malo, a ispod one koju plaćaju klijenti na malo.</s><s> Potrebno je pomenuti da su gotovo u svim zemljama u tranziciji, najbolje kompanije listirane na lokalnim berzama:</s><s> Rusija (Lukoil i Gasprom), Slovenija (Aerodrom Ljubljana, Petrol), Rumunija (Rompetrol i Petrom Bukurešt), Bugarska (Petrol), Hrvatska (Kroacija osiguranje i uskoro INA preko IPO), i Crna Gora (Jugopetrol, Elektroprivreda i Telekom).</s><s> Često pominjani investitor Elektroprivrede Srbije je češka kompanija CEZ, listirana na berzi u Pragu.</s><s> Čak i ako kompanija trenutno ne ostvaruje profit i kontrolisana je od strane države, moguće ju je privatizovati i finansirati preko IPO.</s><s> Na ovaj način će dobiti prave vlasnike, zajedno sa novim i relativno jeftinijim fmansiranjem.</s><s> Takođe, kad je reč o privatnim kompanijama, neprimenjivanje ovog metoda može biti loš signal da sadašnji vlasnici i donosioci odluka smatraju da je veća kontrola važnija od jeftinijeg finansiranja, tako da je za veoma dobre projekte potrebno dosta vremena da se sprovedu, budući da će pomoć finansijskih investitora biti retka.</s><s> Primer privatizacije Rosnefta u Rusiji predstavlja pozitivno iskustvo i za kompaniju i investitore.</s><s> Kompanija je emitovala 1,4 milijardu akcija u vrednosti od 10,4 milijardi dolara, a listirana je na moskovskoj i londonskoj berzi sa 115.000 običnih građana Rusije koji kupuju akcije, u vrednosti u proseku 5.500 dolara, dok su ostatak kupili veliki strani finansijski i strateški investitori.</s><s> Ovo je bilo toliko uspešno da je rusko Ministarstvo finansija najavilo da će još državnih kompanija biti privatizovano na isti način.</s> |
<s>Energo Broker U 2005. godini Energo Broker je uspešno zaokružio deset godina poslovanja na tržištu kapitala U uslovima sve veće konkurencije, osnivanjem novih brokerskih kuća s jedne strane i ulaskom banaka kao ravnopravnih učesnika na Beogradskoj berzi sa druge, Energo Broker je ostvario respektabilno ućešće u trgovini hartijama od vrednosti Kad je reč o vanberzanskom trgovanju Energo Broker je uspešno sproveo, u svojstvu korporativnog brokera Centroproizvoda, prvo sticanje sopstvenih akcija na našem tržištu.</s><s> Prilikom realizacije ponude za preuzimanje akcija Štarka, ostvareno je značajno učešće u broju primljenih i realizovanih naloga za deponovanje akcija.</s><s> U strukturi klijenata Energo Brokera preovlađuju fizička domaća lica koja trguju akcijama stečenim u postupku privatizacije.</s><s> Takva poslovna orjentacija rezultira u velikom broju klijenata (ukupno 30.000, od kojih je 6.366 novih klijenata u toku 2005. godine).</s><s> Pored toga Energo Broker je obavljao poslove korporativne agenture za značajan broj akcionarskih društava kao što su renomirane kompanije u prehrambenoj industriji Imlek, Štark, zatim Energoprojekt Holding i dr. U nastupajućem periodu Energo Broker planira da učestvuje u postupcima statusnih promena svojih klijenata u delu ingerencija datih Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.</s><s> Takođe, planirano je aktivno učešće u procesu konsolidacije vlasničke stmkture Energoprojekt Holdinga u postupku distribucije akcija bez javne ponude koja će se najvećim delom plaćati akcijama zavisnih društava iz Sistema Energoprojekta.</s><s> Novi propisi Donošenjem novih zakonskih rešenja (Zakoni o investicionim i penzionim fondovima, Zakon o preuzimanju, Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o deviznom poslovanju i sl.) smanjuje se rizik ulaganja i poboljšavaju uslovi poslovanja na tržištu pa se može očekivati intenzivnije ulaganje i stranog kapitala.</s><s> Energo Broker bazirajući se na gore navedenim prognozama planira da pored postojećih delatnosti ponudi usluge investicionog savetnika i vođenja portfolija hartija od vrednosti postojećim i potencijalnim klijentima u narednoj godini.</s><s> Planira se porast učešća u ukupnom prometu hartijama od vrednosti iz razloga što se očekuje uključenje investicionih fondova.</s><s> Energo Broker preuzima prve korake u uspostavljanju kontakta sa određenim investicionim fondovima.</s><s> Srpsko poslovno okruženje čini malo i još nedovoljno razvijeno tržište kapitala sa malim brojem likvidnih hartija od vrednosti, a velikim brojem brokerskih kuća i banaka.</s><s> Ako se ima u vidu da su na Beogradskoj berzi do danas uključene akcije oko 900 kompanija, a od toga samo oko 50 na kontinuiranom trgovanju, može se zaključiti da mali broj akcija ima zadovoljavajuću likvidnost.</s><s> Još se za veliki broj akcija ne može u svakom momentu ostvariti namera kupovine i prodaje.</s><s> Taj nedostatak predstavlja realnu prepreku za rad investicionih fondova i samim tim za razvoj finansijskog tržišta.</s><s> Nedovoljno pažnje se posvećuje razvoju korporativnog upravljanja što rezultira neadekvatnom zaštitom interesa akcionara.</s><s> Dobro korporativno upravljanje obezbeduje podsticaj rukovodstvu da uspešnije radi na postizanju ciljeva koji su u interesu kompanije i akcionara.</s><s> Na taj način kompanija postaje konkurentnija što privlači investitore koji su, prema istraživanjima, spremni da plate premiju od 30 odsto za hartije preduzeća kojima se bolje upravlja čak i kada imaju manji potencijal za rast i dobit.</s> |
<s>Broker Niš Planovi kuće za naredni period vezani su za povezivanje sa inostranim investitorima, pretežno iz Austrije, zbog značajnog učesća te zemlje u ukupnim stranim investicijama u Srbiji Poslovanje u 2OO5. godini je za Broker Niš bilo izuzetno teško iz više razloga.</s><s> Prvi i osnovni je slom društvene privrede u Nišu.</s><s> Većina firmi je u stečaju, a očekivani efekti od privatizacije nisu ni blizu.</s><s> Drugo, u Nišu ne postoje veliki igrači finansijskog tržišta (investitori) koji bi odrađivali velike transakcije, tako da se trgovina na berzi svodi samo na otkup manjinskog paketa akcija od malih akcionara, naravno ukoliko do toga uopšte i dođe.</s><s> Planovi kuće za naredni period vezani su za povezivanje sa inostranim investitorima, pretežno iz Austrije, zbog značajnog učešća te zemlje u ukupnim stranim investicijama u Srbiji.</s><s> Takođe, u planu je saradnja ili osnivanje Investicionog fonda kako bi došlo da akumuliranja disperzovane neaktivne štednje stanovništva.</s><s> Plan je da u 2007. godini ostvarimo učešće od pet odsto u trgovanju, kako berzanskom tako i na OTC.</s><s> Što se tiče poslovnog okruženja, najveće zamerke kreću se od Zakona o privatizaciji pa do Zakonu o hartijama od vrednosti.</s><s> Pravna regulativa u Srbiji nedovoljno pospešuje razvoj finansijskog tržišta.</s><s> Takode, ogroman je stepen korupcije, a posledica toga je trgovanje mimo zvaničnih kanala, kao i sve evidentniji trend gašenja akcionarskih društava i formiranje društava sa ograničenom odgovomošću.</s><s> Naravno, stepen akcionarske kulture u Srbiji, a naročito na jugu je na izuzetno niskom nivou.</s> |
<s>FIMA International Cilj za drugu polovinu 2006. godine i 2007. godmu jeste dostizanje najmanje pet odsto tržišnog učešća i ulazak u grupu od prvih pet članova berze po obimu prometa Vladimir Pavlović Predsednik UO FIMA International Brokersko-dilersko društvo FIMA International d.o.o.</s><s> Beograd počelo je sa radom u drugoj polovini 2004. godine kada je završilo sa kreiranjem infrastrukture za rad i dobilo potrebna odobrenja Komisije za hartije od vrednosti, te postalo član Centralnog registra HoV i Beogradske Berze.</s><s> Nakon toga, u 2005. godini formiran je tim, analizirano tržište i ostvareni kontakti, odnosno potpisani ugovori sa institucionalnim klijentima.</s><s> U 2005. godini organizovan je i Road Show za klijente FIMA Int. koji su imali priliku da posete najznačajnije izdavaoce čijim se akcijama trguje na Beogradskoj Berzi, odnosno da u direktnom kontaktu sa upravama tih kompanija dobiju sliku o planovima razvoja tih kompanija.</s><s> Poslovnu 2005. godinu FIMA Int završila je na desetom mestu po obimu trgovanja obveznicama devizne štednje na berzi.</s><s> U trgovanju akcijama firma je bila u drugoj trećini od ukupno 72 rangirana člana berze.</s><s> U prvoj polovini 2006. godine, FIMA Int je zabeležila znatno bolji rezultat akcenat sa trgovanja obveznicama prenet je na trgovanje akcijama, značajno je proširena baza klijenata i u maju 2006. godine organizovan još jedan Road Show sa akcentom na finansijske institucije.</s><s> Rezultat pomenutog je osvajanje oko tri odsto tržišnog učešća i svrstavanje FIMA Int među prvih 10 brokerskih kuća po ukupnom obimu trgovanja na Beogradskoj Berzi.</s><s> Cilj za drugu polovinu 2006. godine i 2007. godinu jeste dostizanje najmanje pet odsto tržišnog učešća i ulazak u grupu od prvih pet članova berze po obimu prometa.</s><s> Do tog cilja očekujemo da ćemo doći tako što ćemo uvesti nove klijente na srpsko finansijsko tržište, a postojećim klijentima ćemo ponuditi i nove usluge.</s><s> Ovakav rezultat nije nerealan za očekivati imajući u vidu činjenicu da su brokerske kuće iz FIMA Grupe prve po obimu prometa akcijama na obe hrvatske berze (Zagreb i Varaždin), a istu poziciju drži i FIMA Int na Sarajevskoj berzi.</s><s> Naime, Srbija se nalazi na prekretnici kad nivo rizika može postati prihvatljiv i za svetski prepoznatljive igrače.</s><s> U srednjoročnom vremenskom periodu očekujemo da će Srbija dobiti "investment grade" kreditni rejting što će pozitivno uticati na likvidnost domaćeg finansijskog tržišta.</s><s> Kvalitetom usluge FIMA Int će se potruditi da učestvuje u značajnom delu prometa klijenata koji će ući na tržište u narednih par godina.</s><s> Sa druge strane, u drugoj polovini 2006. godine, postojećim klijentima FIMA Int će ponuditi usluge "portfolio managementa.</s><s> Za to je potrebno samo još uskladiti interne akte jer FIMA Int već ima zaposlene koji su položili kurs neophodan za obavljanje ove delatnosti.</s><s> Pored toga, FIMA Int ima regionalan pristup pošto je deo finansijske grupacije koja posluje na gotovo celoj teritoriji bivše Jugoslavije.</s><s> Regionalni pristup i učešće na svim berzama ovog regiona je uslov za opstanak u žestokoj konkurendji koja će uslediti kako među brokerskim kućama, tako i na relaciji brokerske kuće - banke.</s><s> Poslovno okruženje u kome posluju brokersko dilerska društva u Srbiji se veoma sporo menja, tako da se od polovine 2003. godine kada je usvojen Zakon o tržištu hartija od vrednosti, pa do polovine 2006. godine (kada je usvojen paket zakona o finansijskom tržištu) malo toga promenilo.</s><s> Dinamičan razvoj finansijskog tržišta u ovoj fazi je svakako zahtevao veću koordinaciju svih učesnika.</s><s> Sa druge strane, već do kraja godine na srpskom finansijskom tržištu će se pojaviti penzioni i investicioni fondovi koji će doprineti većoj likvidnosti i stabilnosti tržišta.</s><s> Kroz ove nove igrače očekujemo znatno veće uključivanje sektora stanovništva u proces investiranja u domaće hartije od vrednosti.</s> |
<s>Tekst se nalazi u IZVORNOM DOKUMENTU</s> |
<s>MILAN PETROVIĆ, KOMERCIJALNI DIREKTOR "DONKAFE" GRUPE O STVARANJU I RAZVOJU BRENDA Želimo da budemo proizvođač koji nudi sve na temu kafe.</s><s> Kao naš potrošač, možete da razmišljate o sokovima, mleku ili vodi.</s><s> Ali, o kafi ne.</s><s> O kafi mi mislimo za vas.</s><s> Zato smo tu Iskusni biznismeni već znaju da nikada nije bilo lakše napraviti proizvod za tržište.</s><s> Na raspolaganju su savremene mašine i oprema, kompjuteri, ekipe stručnjaka, istraživači tržišta, konsultanti...</s><s> Danas je najteže prodati proizvod, osvojiti svoj deo tržišta, pridobiti i zadržati potrošače.</s><s> Magična formula koja prodaje proizvod je jednostavna - imati dobar brend, odnosno robnu marku.</s><s> Da je "Donkafe" postao značajan domaći brend pokazuju brojke po kojima je "Donkafe" grupa u prošloj godini proizvela 9.000 tona kafe i ostvarila promet od 36 miliona evra, uz profit od milion evra.</s><s> Procene za 2006. godinu ukazuju na dinamičan rast: "</s><s>Donkafe" grupa će ovu poslovnu godinu završiti sa planiranim profitom od oko 2,5 miliona evra, što je dva i po puta više u odnosu na prošlu godinu.</s><s> Kako se stvara i razvija brend?</s><s> U intervjuu za Magazin Biznis, Milan Petrović, komercijalni direktor "Donkafe" grupe, kaže da su i u toj oblasti promene konstantne:</s><s> - Nekadašnja pravila danas više ne važe.</s><s> Takoreći do juče, da bi proizvod bio uspešan na tržištu, trebalo je da bude drugačiji od ostalih; da ima nešto privlačno što drugi nemaju.</s><s> To se danas izgubilo, jer to „nešto posebno" što imate, može da traje 24 časa.</s><s> Da bi brend bio uspešan danas je neophodno uključiti sve elemente, sve faktore koji utiču na uspešnost.</s><s> Mi koristimo istraživanja sa tržišta i pokušavamo da uđemo u profile potrošača da shvatimo njihove potrebe, očekivanja i želje.</s><s> Na taj način kreiramo i sam proizvod, pakovanja i kampanje koje će podržati proizvod.</s><s> - Kad je o konzumentima kafe reč, vrlo su različiti slojevi potrošača.</s><s> Kako gradite brend na materijalno segmentiranom tržištu, jer kafu piju svi društveni slojevi, od najimućnijih do socijalno najugroženijih?</s><s> - Tako je.</s><s> Zato i imamo segmentaciju na „ekonomi" brend, odnosno materijalno najnižu klasu, sledi srednja klasa i iznad nje ide „premium".</s><s> Ali, ni to nije definitivna podela, jer u okviru klasa postoje nijanse.</s><s> Kafom koju za sada nudimo tržištu, pokrivamo uglavnom srednji i viši sloj potrošača.</s><s> Na primer, to su „minas" kafa u nižoj srednjoj klasi, „klasik" i ''c" kafa u srednjoj, „maksima" u višoj srednjoj klasi.</s><s> Uz to spremamo i proizvode za segmente koji nisu pokriveni.</s><s> Trenutno na tržištu pored crne kafe imamo i ledenu kafu „Donkafe ICE" Donkafe espresso, i ekskluzivni smo distributer za Lavazza espresso kafu.</s><s> U planu je da pokrijemo sve oblasti proizvodnje kafe i proizvoda od kafe.</s><s> Želimo da budemo proizvođač koji nudi sve na temu kafe.</s><s> Kao naš potrošač, možete da razmišljate o sokovima, mleku ili vodi.</s><s> Ali, o kafi ne.</s><s> O kafi mi mislimo za vas.</s><s> Zato smo tu.</s><s> Vlasnik „Donkafe", kompanija Štraus Elit, u svetu i u matičnoj zemlji, u lzraelu, poznatje i po drugim proizvodima, Da li se i u Srbiji planira proširenje delatnosti?</s><s> - Štraus Elit u Izraelu predstavlja vodeću kompaniju u proizvodnji hrane i pored kafe, najkraće rečeno, proizvodi sve osim mesa, ribe i jaja.</s><s> Veoma uspešno funkcionišu partnerstva sa svetskim gigantima kao što su „Danon" u proizvodnji mlečnih proizvoda i „Unilever" u proizvodnji sladoleda „algida", koji se u Izraelu, naravno, zove „štraus".</s><s> Takođe, tu je i partnerstvo sa Pepsi Co - Frito Lay u proizvodnji slanih grickalica.</s><s> Pored ovoga, tu je i proizvodnja čokolada, bombona, žvaka, svežih salata, maslinovog ulja, meda, humusa i još mnogo drugih proizvoda.</s><s> Danas, vrednost prodaje Štraus Elita iznosi blizu jedne milijarde evra godišnje, ima 6.700 zaposlenih u 11 zemalja sveta i 23 fabrike koje proizvode različite vrste proizvoda.</s><s> Štraus Elit u Brazilu poseduje dve fabrike za proizvodnju kafe, i to u zemlji koja je najveći svetski proizvođač kafe.</s><s> Tu je Štraus Elit pozicioniran odmah iza lidera.</s><s> - Osim ulaganja u izgradnju novefabrike u Šimanovcima kod Beograda, sada je „Donkafa" u Srbiji investimla i u novi dizajn.</s><s> Zašto ste napmvili novi marketinški koncept? - „Donkafe" je jedan od najpoznatijih domaćih brendova u Srbiji.</s><s> U prošlih 10 meseci, od kada je usvojen novi marketinški koncept, mnogo smo radili na građenju brenda kroz korporativne kampanje.</s><s> Naš koncept je veoma jednostavan „Donkafe inspiriše život", sa porukom:</s><s> „Uživaj u svakom trenutku kao što uživaš u šoljici Donkafe".</s><s> Taj koncept ne govori samo o kafi, već i o ljudima i svemu što je sastavni deo našeg života.</s><s> Govori o lepim, malim svakodnevnim stvarima koje život čine velikim.</s><s> Prva marketinš ka kampanja iz novembra 2005. govori o tome da svi vrlo često zaboravljamo da se život živi danas a ne jednog dana, da lepa reč, gest, pogled, dodir, sunce ili zvuk, znače mnogo i da mi samo treba da dozvolimo da budu primećeni da bi nam ulepšali trenutak. - „Crtanje na kafi" je sasvim originalna marketinška kampanja kojom ste prijatno iznenadili ovdašnje tržište?</s><s> - Da, to je druga kampanja „Donkafe".</s><s> U crtanje na kafi uključila se izraelska umetnica Ilana Jahav.</s><s> Ta kampanja se konceptualno nadovezuje na prvu, ali je komunikacija crtanjem na kafi ocenjena kao potpuno nova i drugačija od svega što se do sada pojavljivalo u medijima.</s><s> Jer, pokretima ruku i crtanjem na kafi stvaraju se prelepe slike i oblici koji inspirišu život svakog od nas.</s><s> Do sada smo emitovali tri spota iz ove kampanje koji su tematski vezani za proleće, fudbal povodom Svetskog prvenstva u Nemačkoj, i leto.</s><s> - Kakvi su rezultati kampanja?</s><s> - Prema istraživanjima koja redovno sprovodimo, „Donkafe" izaziva pozitivnu percepciju kod potrošača kad je reč o kvalitetu, inovacijama, stalno je u trendu, voljen i željen brend.</s><s> U brend ulažemo oko 2,5 miliona evra godišnje.</s><s> Ove godine smo uložili i oko 200.000 evra u redizajn pakovanja.</s><s> Nova pakovanja su od 1. septembra na policama.</s><s> Kompletan proces redizajniranja proizvoda je trajao devet meseci i poveren je jednoj od najpoznatijih svetskih agencija - „Dizajn bridž" (Design Bridge) iz Londona.</s><s> Pre „Donkafe" oni su uradili dizajniranje mnogih svetski poznatih brendova: "hajnekena" i njegove akvizicije, "neskafe", "unilever" hrane i hemije, „lipton" čajeva.</s><s> Za fotografisanje je bio angažovan jedan od najboljih fotografa za slikanje hrane Nik Karman (Karman Studio).</s><s> Nama je velika čast što smo u društvu pomenutih brendova, a ja lično sam veoma mnogo naučio u ovom procesu.</s><s> Novi dizajn je unificiran i nema zabune u definisanju da li određeni brend pripada „Donkafe" porodici.</s><s> Sve proizvode povezuju krugovi koji svojim plesom i međusobnim preplitanjem stvaraju crveni dijamant koji simbolizuje nešto vredno, postojano i voljeno.</s><s> Svaki brend, ipak, komunicira na drugi način bojama i elemen tima koji odvajaju jedan proizvod od drugog.</s><s> - Da li je kafa toliko isplativ biznis kada je kompanija Štraus Elit, kao vlasnik „Donkafe", rešila da u novu fabriku u Šimanovcima uloži oko osam miliona evra?</s><s> - Kafa je proizvod koji je ovde deo života.</s><s> Iako profit svuda u svetu, pa i ovde, zavisi od zakonskih regulativa, dažbina i poreza, mi nismo nezadovoljni.</s><s> Uspeli smo da se približimo profitabilnosti koja je minimalna za kategoriju kafe.</s><s> U Štraus Elit kompaniji je prepoznato da ovaj region pruža dobre šanse za razvoj i da je sada pravi momenat da se zauzme ozbiljna pozicija, a sa modernijom fabrikom je to lakše.</s><s> Dalje ambicije kompanije vezane su za Srbiju jer Štraus Elit želi da bude lider u regionu.</s> |
<s>BIZNISMEN NA VIKENDU: MIRKO TODOROVIĆ, VLASNIK KONFEKCIJE "TODOR" Umesto velikog konta na računu, Mirko Todorović će unuku u nasledstvo ostaviti "Todora".</s><s> Gotovo neverovatno zvuči priča o šefu koji, osim što brine o prometu i izvozu robe, hrani labudove, kalemi voće, okopava ruže i obrezuje vinovu lozu U zgradi "Progresa", u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, počeli smo razgovor sa Mirkom Todorovićem, vlasnikom Konfekcije "Todor", koji je nedavno kupio ovo staro zdanje.</s><s> Ali, pravo iznenađenje je u tome što bi upravo u ovoj centralnoj beogradskoj ulici uskoro mogle da zablistaju četiri zvezdice hotela "Hilton".</s><s> Jer, planovi gospodina Todorovića jesu da se na taj način uključi u lanac najprestižnijih svetskih hotela, pa su pregovori sa "Hiltonom" u toku.</s><s> Ovu "ekskurziju" iz konfekcionarstva u građevinarstvo Todorović je ozbiljno shvatio pa na Dedinju već investira u izgradnju luksuznih vila.</s><s> Ipak, kad je po strani ostavio ove neimarske poduhvate, o Konfekciji "Todor", Mirko je govorio kao o najvažnijoj stvari koju poseduje.</s><s> Kako kaže, nema mu ravnog u tekstilnoj industriji, jer gotovo da je "blokirao" uvoz dečje konfekcije a ovih dana će na tržište plasirati jubilarni, dvesta milioniti komad dečje garderobe.</s><s> Za njegovu tekstilnu firmu u poslednjih nekoliko godina zainteresovala su se mnoga zvučna svetska imena.</s><s> Kako se pokazalo, Todorović je odoleo visokim milionskim ciframa, jer se sa decom dogovorio da razvije porodični biznis i čvrsto odlučio da unuku, umesto velikog konta na računu, u nasledstvo ostavi "Todora".</s><s> Shvativši da priču o brendu koji je stvarao 18 godina ne može da ispriča u centru Beograda, Mirko Todorović je pozvao ekipu Magazina Biznis u Vrnjačku Banju, u posetu svojoj, kako je rekao, "domaćinskoj firmi".</s><s> Tog vikenda, krajem avgusta, direktor Todorović nas je dočekao u svojoj kancelariji, jer je subota u "Todoru" radni dan.</s><s> Zardinjere sa ružama, crvene muškatle na prozorima proizvodnih hala, beli i crni labudovi usred fabričkog dvorišta, nekoliko desetina stabala trešanja, krušaka, jabuka, lešnika, bazen, teniski tereni i crnobeli mačor Reks, koji se obmotava oko nogu poslovnih partnera, posvedočili su da je "Todor" zaista sašiven po domaćinskom kroju.</s><s> - U gostoljubivosti smo mnogo bolji od ostalih.</s><s> Tu leže komparativne prednosti naše ekonomije i to treba da iskoristimo.</s><s> Zašto koristiti reči "menadžer" ili "PR"?</s><s> Zar nije najbolje i najjasnije kad se kaže "domaćin"?</s><s> To je reč koja sa srpskog ne može da se prevede na strane jezike.</s><s> Domaćinska kuća nije ona koja je velika i ima puno para, već mala, ali čista, u kojoj je familija složna, žena vredna, a deca pametna i poštena.</s><s> Gde su šljive okrečene, gde u vinogradu nema korova... - kaže Mirko Todorović.</s><s> Tokom radnog vremena on ne brine samo o uvozu i izvozu robe, nabavci repromaterijala, već i hrani labudove, okopava ruže i obrezuje vinovu lozu.</s><s> Najsigurnije se oseća kad stane ispred svoje "imperije", i umesto da, pozerski, zavrne sako i jednu ruku stavi u džep, on se malo povije i šakama uhvati za krsta.</s><s> Kao umoran radnik i seljak, rukama napravi ćirilično slovo "F".</s><s> Uveren je da upravo ovakav, domaćinski biznis, Srbija treba da ponudi svetu.</s><s> Ne srbovanje u koje često znamo da skrenemo, i ne evropejstvo za koje se otimamo.</s><s> Posle šetnje kroz proizvodne hale i fabričko dvorište, domaćin je goste "strpao" u kola i dovezao do kapije svoje kuće.</s><s> Auto je parkirao ispred garaže, a mobilni telefon ostavio na prednjem sedištu.</s><s> Na pragu porodične kuće, sačekala nas je njegova supruga Ružica.</s><s> Malo uspešnih domaćih biznismena može da se pohvali kako im supruge nenajavljene goste dočekuju kafom i domaćom prepečenicom na poslužavniku.</s><s> I dok je Ružica za nas servirala ručak, Mirko je objašnjavao kako u slobodno vreme voli da se porodici posveti kao svetinji.</s><s> - Ipak, kao što je nemoguće sve podeliti na crno i belo, nemoguće je da u potpunosti zaboravim na posao.</s><s> Jer, biznis je ideja i ja najviše radim kad razmišljam.</s><s> Kasnije samo realizujem svoje zamisli.</s><s> Zato sam i najnervozniji u nedelju uveče.</s><s> A kad me pretrpaju obaveze, često se setim saveta koji je bratu i meni majka ponavljala dok smo bili deca. "</s><s>Živite, deco, i radite usput.</s><s> Jer, život brzo prođe".</s><s> Zato Mirko sebi udovoljava, za njegove prilike, na čudan način.</s><s> U bašti, na placu iza porodične kuće, gaji paradajz i papriku, krastavac i drugo povrće.</s><s> Kaže da mu ne pada na pamet da unajmi nekoga ko će, umesto njega i njegove majke, koja takođe živi s njima, da brine o povrću i voću koje ima.</s><s> Tako bi, kaže, sam "deklasirao" svoj paradajz.</s><s> Jer, ne nedostaje njemu novca da kupi šta poželi, već najslađe bere ono što sam poseje.</s><s> - Tako sam uspeo i decu da vežem za porodicu i kuću.</s><s> Moja ćerka je, iako je studirala u Beču, svakog maja bila u Vrnjačkoj Banji jer je to vreme kad njena trešnja zri.</s><s> U bilo kom kraju Evrope da je bila, ona je dolazila da se popne na stablo koje raste ispod njenog prozora - pričao je Mirko, koji se ne razmeće pohvalama svoje dece.</s><s> Da su Olja i Vladimir bili odlični studenti, da su skromni, "prizemni" i da sada vredno rade u "Todoru", saznali smo još u fabrici od Mirkovih najbližih saradnika.</s><s> On smatra da to tako treba da bude i objašnjava: "teško ćerki koju majka hvali i sinu kome otac daje komplimente".</s><s> - Naučio sam ih da svaki njihov postupak mora da ima težinu.</s><s> Odavno sam rekao sinu da može oko ruke da okači "roleks" i vozi "mercedes", ali da prvo mora da nauči kako da ih nosi.</s><s> Kako nekulturno i ružno deluje kad bogati otac sinu kupi dobra kola, a on tehnički zna odlično da upravlja njime, a ipak ne zna da ih vozi.</s><s> Da ih "ponese".</s><s> Nema pojma kako da ih zaradi.</s><s> U Vladimirovom slučaju, pošto je poslednjih pet godina zadužen za proizvodnju, to znači da mora odlično da radi svoj posao, da sve proizvodne sektore drži u malom prstu.</s><s> Da se iz malo prodaje brzo prebaci u računovodstvo, odatle vrati u finansije, potom u uvoz i izvoz.</s><s> Da nauči da na "čelo kolone" mogu da stanu samo najhrabriji, da su najjače kompanije one kod kojih je temelj stabilan, a da će ga radnici slušati samo ako svaki posao može da uradi makar malo bolje od njih.</s><s> Kaže da je prema sinu, što se posla tiče, vrlo strog i da ga prilično oštro uči "kako se seda" u direktorsku fotelju.</s><s> Cesto Vladimira "gura u vatru" i poverava mu i najteže zadatke.</s><s> Jer, nije mala stvar organizovati posao za 700 zaposlenih i obrtati godišnje po nekoliko miliona evra.</s><s> U garderobu koju kreiraju njegovi dizajneri obučeni su mališani širom Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Nemačke, Italije, Norveške, Kanade i susednih balkanskih zemalja.</s><s> Takođe, za razliku od mnogih proizvođača koji se teže odlučuju da robu plasiraju u unutrašnjost Srbije, Mirko je skupio hrabrost i otvarao prodavnice u gradovima u kojima je životni standard daleko niži od republičkog proseka.</s><s> - Nije Srbija samo Beograd i revije u kristalnoj dvorani hotela "Hajat".</s><s> Zato smo mi i u Trsteniku, Raškoj, Kraljevu, Ivanjici, Gornjem Milanovcu i Vranju otvarali radnje.</s><s> I tamo se rađaju deca, nose se pokloni i prave veselja.</s><s> U rodnoj Raškoj sam takođe otvorio fabriku i zaposlio 70 ljudi iz svog sela.</s><s> I tamo imamo proizvodne pogone.</s><s> Ponekad, u ovim mestima zabeležim veći promet nego, recimo, u Novom Sadu kazao je direktor.</s><s> On se takođe ne slaže sa domaćim izvoznicima da jak dinar negativno utiče na izvoz i da zbog toga imaju smanjene profite.</s><s> - Mi moramo da brinemo o kvalitetu proizvoda i da ostvarujemo priliv kapitala po tom osnovu.</s><s> Meni se, recimo, profit u poslednja dva meseca, dok evro slabi a dinar jača, povećao.</s><s> Kupcima odgovara jak dinar, oni se psihološki tada lakše odvajaju od evra koji manje vredi.</s><s> I meni kao proizvođaču bi to trebalo da odgovara, jer mi treba sređen sistem.</s><s> U Knez Mihailovoj ulici mi ne smeta ni Zara, ni Mango, ni Beneton.</s><s> Smetaju mi tezge ispred mojih izloga koji sprečavaju kupce da priđu radnji - kaže Mirko i ne prećutkuje da veliki procenat repromaterijala uvozi iz inostranstva i da se tako, praktično njegovi troškovi "peglaju".</s> |
<s>Bankarsko tržište u Srbiji Razvoj bankarskog sistema je od ključnog značaja u tranziciji.</s><s> Važno je i da se ostali segmenti finansijskog sistema paraleno razvijaju.</s><s> Konačno, liberalizacija čitavog tog sistema i povlačenje kako države tako i centralne banke od uplitanja u njegov rad veoma je značajno za stabilnost i efikasnost toga sistema Na početku tranzicije, dakle početkom devedesetih godina prošloga veka, smatralo se da će privatizacija banaka i uopšte obnova finansiskog sistema doći na red tek posle privatizacije preduzeća.</s><s> Pri tom se nije pretpostavljalo da će ključnu ulogu u novom bankarskom sistemu imati strane banke.</s><s> Ispalo je drukčije.</s><s> U centralnoevropskim zemljama u tranziciji, banke su relativno brzo privatizovane, a u mnogima je gotovo čitav bankarski sistem prešao u strano vlasništvo.</s><s> Kasniji razvoj je dosta zavisio od toga šta se dešavalo sa tržištem kapitala u celini.</s><s> Razvoj banaka u jugoistočnoj Evropi je uglavnom bio isti ili sličan.</s><s> U jednom broju zemalja, banke u stranom vlasništvu pokrivaju gotovo sto odsto bankarskog sistema.</s><s> Može se predvideti da će tako biti praktičnom u čitavom regionu.</s><s> Jedini izuzetak i u centralnoevropskim i u južnoevropskim zemljama u tranziciji je Slovenija, gde je najveća banka i dalje uglavnom u državnom vlasništvu.</s><s> U Hrvatskoj, opet, jedva da se može naći banka u vlasništvu domaćeg kapitala.</s><s> To, naravno, nije konačno stanje stvari i dalji razvoj može da dovede do promena.</s><s> U Srbiji je bankarski sektor pretrpeo prilično radikalne reforme od samog početka tranzicije.</s><s> Najveće državne banke su likvidirane, strane banke su ušle na tržište, a država je ipak zadržala značajan uticaj u bar jednoj velikoj banci.</s><s> Strategije razvoja bankarskog sistema su se menjale i sva je prilika da će se menjati i u budućnosti.</s><s> Na to će uticati kako konkurencija u samom bankarstvu tako i dalja liberalizacija privrednih odnosa, ali i monetarna politika centralne banke.</s><s> Konačno, značajan će biti i politički uticaj čiji će karakter u mnogome zavisiti od razvoja političkih prilika u Srbiji.</s><s> Šumpeter je možda bio u pravu Tranzicija iz socijalističke u tržišnu privredu se najčešće vidi kao niz institucionalnih promena i kao velika preraspodela svojinskih prava.</s><s> Na početku čitavog procesa je preovladavalo uverenje da će liberalizacija i privatizacija dovesti do značajnog privrednog rasta usled povećanja efikasnosti privredivanja, a i usled povećane efikasnosti u vođenju privredne politike.</s><s> Nije se previše razmatrala razvojna uloga države, a i doprinos bankarskog sektora obezbeđenju privrednog rasta.</s><s> Najviše se nade polagalo u preduzetnike i u snagu samog tržišta.</s><s> Pokazalo se, medutim, da su stvari ipak složenije.</s><s> Najpre zato što su na samom početku zemlje u tranziciji pale u duboku recesiju, a potom i zato što se postavilo pitanje finansiranja čitavog procesa oporavka.</s><s> Budući da nasledeni bankarski sistem nije bio osposobljen da podrži tržišnu privredu koja se radala, relativno brzo su taj posao preuzele strane banke.</s><s> Taj proces nije bio svuda isti, ali je veoma brzo postalo jasno da će banke odigrati veoma značajnu ulogu u obezbeđenju privrednog napretka u tranziciji.</s><s> U ekonomskoj literaturi se u poslednjih desetak godina mnogo raspravljalo upravo o tome koliki je značaj banaka, finansijskog sistema uopšte, i da li, i koliko, one doprinose privrednom razvoju.</s><s> Jedni su tvrdili da je „Šumpeter bio u pravu" i da su banke nosioci razvoja ne samo u razvijenim već posebno u zemljama u razvoju.</s><s> U prvoj deceniji tranzicije bilo je dosta finansijskih kriza kako u samim zemljama u tranziciji tako i u zemljama u razvoju, pa i u nekim razvijenim zemljama.</s><s> Usled toga, Šumpeterova tvrdnja da je uloga kredita od velikog značaja za privredni razvoj nije bila opšte prihvaćena.</s><s> Banke znaju da bankrotiraju i to može privredu i društvo veoma skupo da košta.</s><s> Ipak, iskustvo uspešnijih zemalja u tranziciji čini se da potvrđuje shvatanje da su finansijski sistem i tržište kapitala od ključnog značaja za privredni rast i razvoj.</s><s> Možda je stvarno pitanje zašto se sporo razvijaju drugi oblici finansiranja preduzeća i preduzetnika i da li možda dominatna uloga banaka neće postati prepreka širenju i produbljivanju tržišta kapitala.</s><s> Kređit i strana ulaganja U mnogim analizama tranzicije ukazuje se na opasnosti od previše brzog rasta kredita i generalno od ubrzane monetizacije.</s><s> Ponegde je to imalo uticaja na zakone o bankarstvu, a često su se koristila sredstva monetame politike kako bi se obuzdala kreditna ekspanzija i moguće krize do kojih se smatralo da ona može da dovede.</s><s> Kriza bankarskih sektora je zaista bilo, mada uglavnom kao posledica državnih uplitanja u rad banaka ili u proces privatizacije banaka.</s><s> U svakom slučaju, posle konsolidacije bankarskog sistema, gotovo svuda su banke u tranziciji pokazale zavidnu poslovnost i stabilnost.</s><s> Jedan od razloga jeste i to što je priliv stranog kapitala u zemlje u tranziciji veoma značajan i dugotrajan, posebno u zemljama sa stabilnom demokratijom i dobrim izgledima za integracija u Evropsku uniju.</s><s> Razlog značajnog priliva stranog kapitala je relativno lako videti.</s><s> Budući da su zemlje u tranziciji siromašne u kapitalu, prinosi na ulaganja su relativno visoki i svakako viši od onih u razvijenim zemljama.</s><s> Ova potendjalna zarada ne mora da bude ostvarljiva ukoliko je rizičnost ulaganja velika.</s><s> Ali, ako se ona smanji, recimo tako što se uspostavi makroekonomska i politička stabilnost i razvije valjan bankarski sistem, tada će ponuda stranog kapitala biti značajna kako bi se iskoristila mogućnost većeg rasta produktivnosti u zemljama u tranziciji.</s><s> Pored toga, vrednost imovine u zemljma koje tek prelaze na tržišno privređivanje je relativno niska, tako da se može očekivati, opet u uslovima stabilnosti, da ona raste po relativno visokim stopama.</s><s> To podstiče ne samo direktna ulaganja, već i kreditiranje jer će ono biti obezbeđeno imovinom kojoj raste vrednost.</s><s> Konačno, relativno visoke stope rasta omogućuju i relativno stabilan rast plata i nadnica, što onda otvara mogućnosti značajne ekspanzije kredita domaćinstvima.</s><s> I zaista, kad se pogledaju podaci o rastu kredita u zemljama u tranziciji vidi se da je on bio izuzetno brz.</s><s> Ne samo rast kredita preduzećima već i domaćinstvima, a naravno i državi.</s><s> U izvesnom je smislu neočekivana brzina kojom su evropske zemlje u tranziciji liberalizovale finansijsko poslovanje sa svetom i omogućile da se kapital relativno slobodno unosi i iznosi.</s><s> Usled toga, banke su mogle da pozajmljuju novac u jednoj zemlji i da ga investiraju u drugu, arbitrirajući u razlikama u kamatnim stopama i u razlikama u rizičnosti ulaganja.</s><s> Ipak, uprkos veoma brzom rastu kredita, monetizacija i zaduženost privreda u tranziciji je relativno niska u poređenju sa razvijenim zemljama, pa i sa zemljama u razvoju koje imaju dužu tradiciju tržišne privrede.</s><s> U proseku, centralnoevropske zemlje u tranziciji imaju upola manji odnos kredita i bruto domaćeg proizvoda nego razvijene zemlje EU, a balkanske zemlje opet upola manje nego one u srednoj Evropi.</s><s> Dakle, mogućnosti ekspanzije kredita i finainsijskog sektora uopšte su veoma velike.</s><s> Ponekad se smatra da bi obim kredita trebalo da bude u skladu sa razvijenošću, tako da manje razvijene zemlje ne bi trebalo da imaju isto toliko novaca koliko i razvijene, a to isto važi i za zaduženost privrede, domaćinstava i države.</s><s> Na osnovu toga se često preporučuje da manje razvijene zemlje, a tu spada najveći broj zemalja u tranzicji, ne bi trebalo da imaju isti odnos količine novca i BDP-a i obima kredita i BDP-a.</s><s> Tako da se preporučuje restriktivnija monetama politika i stroža kontrola banaka i ekpanzije kredita uopšte.</s><s> To je uglavnom zabluda.</s><s> Siromašan čovek moža da bude isto toliko zadužen kao i bogat čovek.</s><s> Ne može naravno da podigne kredit iste veličine, ali može da zaduži svoje prihode i imovinu u istom obimu.</s><s> U stvari, jedan od uzroka nerazvijenosti je upravo to što su finansijski sistemi nerazvijenih zemalja nedovoljno sposobni da vrednuju prihode i imovinu građana i privrede usled čega su ograničene i mogućnosti rasta i razvoja ovih zemalja.</s><s> To je često posledica rđavih propisa i posebno rđavih svojinskih odnosa, to jest nedovoljne zaštićenosti privatne svojine.</s><s> Tamo, međutim, gde je privatna svojina valjano regulisana i zaštićena, ekspanzija finansijskog sektora je u stvari pretpostavka ubrzanog privrednog razvoja, kao što je Šumpeter tvrdio, a slično su mišljenje imali i svi drugi značajniji ekonomisti.</s><s> Ponekada se kaže da nije problem u nivou zaduženosti, već u brzini kojom se ona povećava.</s><s> I to nije sasvim opravdana bojazan.</s><s> Ukoliko su banke dobro organizovane i sposobne da realistično ocene rizik kreditiranja, ubrzana kreditna ekspanzija ne bi trebalo da povećava već da smanjuje rizičnost poslovanja u privredi.</s><s> Jer bi se smanjili kako problemi likvidnosti tako i problemi predvidljivosti privrednih odnosa.</s><s> U zemljama sa relativno slabim ili ograničenim sistemom finansiranja, nelikvidnost može da bude problem čak iako su preduzeća i svi drugi privredni subjekti u stvari solventni, to jest ne bi trebalo da imaju problema sa ispunjavanjem svojih obaveza, samo kada bi imali novaca.</s><s> Konačno, u mnogim zemljama u tranziciji se javlja zabrinutost da strani vlasnici banaka neće imati dovoljno razumevanja za interese domaće privrede.</s><s> Ovaj strah je uglavnom neopravdan.</s><s> Isto važi i za šire zaziranje od stranih ulaganja.</s><s> Kao i u drugim slučajevima, zaštita domaće proizvodnje ili domaćeg tržišta može da izgleda kao dobra privredna politika, ali to uglavnom vodi neefikasnoj alokaciji resursa i privrednom zaostajanju u dužem vremenskom periodu.</s><s> Isto važi i za banke.</s><s> Globalizacija bankarstva izlaže domaću privredu globalnim, a ne samo domaćim rizicima, ali u zemljama u tranziciji, a i u zemljama u razvoju uopšte, domaći rizici znaju da budu veći od globalnih, kojima dominiraju rizici investiranja u razvijenim zemljama, tako da je globalizacija u stvari način da se smanje rizici ulaganja, bilo da je reč o stranim ili o domaćim investicijama.</s><s> To se vidi i na podacima o kretanju kamatnih stopa u zemljama u tranziciji.</s><s> Za razliku od drugih zemalja u razvoju, otvorenost finasijskog tržišta u zemljama u tranziciji dovela je do relativno brzog pada kamatnih stopa i do stabilizacije kako bankarskog tako i finansijskog sektora uopšte.</s><s> Izvori problema u tim zemljama nisu ni privatna privreda niti strane banke, već, pre svega, spora modernizacija i preuređenje javnog sektora.</s><s> Banke i monetama politika u Srbiji Za razliku od drugih socijalističkih zemalja, zemlje bivše Jugoslavije su nasledile banke koje su imale izvesno iskustvo sa komercijalniin poslovima.</s><s> U Srbiji je, međutim, bankarski sistem veoma temeljno uništen tokom devedesetih godina prošlog veka.</s><s> Tako da je nasleđen sistem koji je praktično bio neupotrebljiv.</s><s> Posle likvidacije najvećih otvoreno je tržište za ulazak stranih banaka koje su u relativno kratkom roku obnovile bankarstvo i uticale na povećanu efikasnost preostalih domaćih banaka povećanom konkurencijom.</s><s> Kao i u drugim zemljama u tranziciji, čitav sektor je konsolidovan i broj banaka je značajno smanjen.</s><s> U dogledno vreme bi proces privatizacije i konsolidacije mogao da bude završen i komercijalno bi bankarstvo moglo u potpunosti da bude obnovljeno i stavljeno na relativno stabilne osnove.</s><s> Ostaje nekoliko pitanja kad je reč o daljem razvoju bankarskog i uopšte finansijskog sektora.</s><s> Jedno se odnosi na odluku sadašnje Vlade da zadrži državno učešće u vlasništvu nekih banaka, a pre svega u jednoj velikoj, to jest u Komercijalnoj banci.</s><s> Razlozi za to nisu finansijske već političke prirode.</s><s> Državne bi banke trebalo da obezbede Vladi mogućnost da ostvaruje određene političke ciljeve.</s><s> Tako ministarstvo finansija najavljuje planove razvoja državnih banaka, obezbeduje određene poslove tim bankama i uopšte ima veoma blizak odnos sa njima.</s><s> Ovo je ostatak shvatanja iz vremena prethodnog režima i jedan je od rdavih primera ekonomskog patriotizma kako ga shvata sadašnja Vlada.</s><s> Hoće li tako biti i sa budućim vladama ostaje da se vidi.</s><s> Drugo pitanje jeste realtivno uzak spektar finansijskih institucija.</s><s> Veoma malu ulogu igraju investicioni fondovi, osiguravajuća društva i investicione banke.</s><s> Pored toga, berza i ostale institucije tržišta kapitala su nerazvijeni i to negativno utiče na efikasnost alokacije finansijskih sredstava.</s><s> Finansijski sektor bi trebalo na valjan način da ceni različite poslovne rizike i da omogućava substituciju odredenih instrumenata finansiranja.</s><s> U Srbiji, a tako je u većem broju drugih zemalja u tranzciji, kredit je gotovo jedini instrument finansiranja.</s><s> Obveznice i deonice igraju znatno manju ulogu.</s><s> To sužava mogućnost investiranja i vodi rđavoj proceni rizičnosti poslovanja i ulaganja.</s><s> Treće je pitanje relativno ograničeni spektar usluga koje banke nude.</s><s> Znatan broj banaka gleda da zaradi na razlikama u kamatnim stopama u Srbiji i u drugim zemljama.</s><s> S vremenom, ta će mogućnost zarade nestati i pojaviće se potreba da se unose inovacije i da se nude novi proizvodi.</s><s> Neke od banaka verovatno neće moći da ostanu na tržištu jer neće biti dovoljno inovativne ili neće imati odgovarajući udeo na tržištu da bi se inovativnost isplatila.</s><s> Tako da bi trebalo očekivati ukrupnjavanje i uopšte konsolidaciju u bakarskom sistemu.</s><s> Poslednje je pitanje uloge specijalizovanih banaka, kao i banaka koje imaju lokalni ili regionalni značaj.</s><s> U nekim razvijenim zemljama, male i lokalne banke znaju da iskoriste informacije o spcifičnim i lokalnim tržištima i mogu da budu od velike koristi u finansiranju malih i srednjih preduzeća ili preduzetnika jer imaju potrebno znanje o tim klijentima.</s><s> Velike banke mogu da budu formalizovane i birokratizovane i da ne ulažu dovoljno u sticanje informacija o os vojim klijentiina, posebno ako su specifični ili su mali i deluju na lokalnim tržištima.</s><s> Tako da uporedo sa konsolidadjom banaka raste potreba za diverzifikacijom bankarskog sektora kako po vrsti usluga tako i po prisustvu na tržištima.</s><s> Centralna i komercifalne banke U Srbiji, a i u nekim drugim zemljama u tranziciji, centralna je banka u nedovoljno harmoničnom odnosu sa komercijalnim bankama.</s><s> Ovo se ogleda u patemalističkim izjavama funkcionera centralne banke, a i u propisima koji su isto tako patemalistički.</s><s> To dovodi do izgradnje odnosa koji su nepotrebni i neposlovni.</s><s> Centralna banka ima zadatak da brine o sistemskom riziku, dakle o riziku da čitav bankarski sistem može da zapadne u teškoće kako sa svojom likvidnošću tako i sa solventnošću.</s><s> Ali, centralna banka ne bi trebalo da se meša u poslovnu politiku banaka i da upozorava javnost da budu oprezni u svojim odnosima sa bankama.</s><s> To i zato što u Srbiji, kao i u nekim drugim zemljama u tranziciji, poslovni ljudi i stanovništvo iskazuju veće poverenje u komercijalne nego u centralnu banku.</s><s> To se ogleda u činjenici da značajno raste štednja, ali najviše u stranom novcu.</s><s> Dakle, javnost ima poverenja u to da će komercijalne banke dobro upravljati njenim novcem, ali nema poverenja da će centralna banka voditi računa o vrednosti svoga proizvoda, to jest dinara.</s><s> Generalno posmatrano, Narodna banka Srbije se suviše meša u posao komercijalnih banaka i otežava razvoj finansijskog sektora kako regulativom tako i monetamom politikom.</s><s> Nije uobičajeno da se smatra da je uzrok inflacije potrebno tražiti u komercijalnom a ne u centralnom bankarstvu.</s><s> Usled toga, nije uobičajeno ni da se inflacija suzbija restrikcijama na komercijalno bankarstvo, već teret pada na samu centralnu banku i, pre svega, na njen odnos prema ministarstvu ftnansija.</s><s> U Srbiji je centralna banka najpre pomogla ministarstvu finansija dozvolivši višu inflaciju, a potom je odlučila da trošak dezinflacije prebaci na privredu i domaćinstva otežanim uslovima kreditiranja.</s> |
<s>KAKO JE POSUĐE IZ GORNjEG MILANOVCA POSTALO NACIONALNI BREND Tradicionalno proizvodno orijentisana, kompanija se postepeno transformisala do toga da je posuđe Metalca svrstano među tri najbolje robne marke u zemlji Kad se nađete u dvospratnom poslovnom centru holding kompanije Metalac u Gornjem Milanovcu a prethodno ste posetili mali, lepo uređeni restoran i izglancanu salu za društvenu ishranu, pašće vam na pamet misao da i u Srbiji, doduše retko, postoje privredni džinovi koji su pre četiri decenije startovali sa skromnom proizvodnjom emajliranog posuđa i, vremenom, dosegli nivo savremenih svetskih fabrika.</s><s> I sve to u teškim uslovima tranzicije.</s><s> U poslovnom centru, sagrađenom za 18 meseci sopstvenim novcem, impresionira enterijer savremenog dizajna.</s><s> Nije jedino vizuelni utisak o lepoti, osmišljenosti i funkcionalnosti ove privredne imperije razlog da promenite mišljenje kako je u Srbiji nemoguće dostići nivo bogatih i razvijenih zemalja.</s><s> Ko se, makar za trenutak, nađe u Metalcu, oseća se kao u razvijenoj Evropi.</s><s> Višegodišnji generalni direktor Metalca Dragoljub Vukadinović, a sada predsednik Upravnog odbora holdinga, svakako je jedan od najzaslužnijih što je gornjomilanovačku kompaniju uveo u red brendiranih imena.</s><s> Sopstveni „grinfild" Ova uspešna kompanija sopstvenim sredstvima pokriva 90 procenata investicija za razvoJ, poseduJe sve prestižne nagrade za menadžerstvo, moderni dizajn i preduzetnički duh.</s><s> Metalac je dva puta nagrađivan tradicionalnim „Belim labudom" za najlepše uređeni poslovni prostor sa travnjacima i fontanama, ružama, tujama, vodopadom, potočićima i mostićima.</s><s> Profit u 2005. godini, koji je iznosio 4,5 miliona evra, odrazio se na povećanje dividendi vlasnika akcija, kao i na povećanje sredstava za dalji razvoj.</s><s> Metalac ima tri miliona kupaca u svetu i milion kupaca u zemlji.</s><s> Njegovo kvalitetno posuđe prodaje se u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji, a od prošle godine i na ruskom tržištu.</s><s> Posle deceniju i po, ponovo je oživela i prodaja brendiranog milanovačkog posuđa na tržištu SAD, kao i na tržištima Australije, Češke i Albanije.</s><s> To je i rezultat novih programa proizvodnje: teflon i inoks posuđa, bojlera, sudopera, kartonske ambalaže...</s><s> Tradicionalno proizvodno orijentisana, kompanija se postepeno transformisala do toga da je Metalac proglašen za nacionalni brend za kvalitet proizvoda, a njegovo posuđe svrstano među tri najbolje marke u zemlji.</s><s> Prema istraživanjima londonskog časopisa Finance Central Europe, firma iz Gornjeg Milanovca se i u prošloj godini našla među 100 najuspešnijih kompanija Jugoistočne Evrope.</s><s> Na osnovu bruto dobiti Metalac je zauzeo 63. mesto, dok se po prinosu na aktivu našao na 27, a po prinosu na kapital na 37. mestu.</s><s> Po istim parametrima, u Srbiji se nalazi na 14. poziciji po bruto dobiti, na 15. po prinosu na aktivu, a na sedmom po prinosu na kapital.</s><s> Prosečna plata u Metalcu je za 30 odsto veća od republičkog proseka.</s><s> Ljudski resursi Zanimljivo je da se ova kompanija prva u Srbiji integrisala u jedinstveni sistem evropskih standarda o zaštiti životne sredine.</s><s> Za ovaj integrisani sistem Metalac je, jedini u Srbiji, dobio sertifikat koji po strogim merilima dodeljuje TUV menadžment sa sedištem u Minhenu.</s><s> Značajno priznanje ISO 14001, koje je kompanija posedovala deset godina, obnovljeno je u 2005.</s><s> Uz to, ova kompanija je prva u Srbiji prešla na najmoderniju softversku platformu koja je stajala 1,5 miliona evra.</s><s> Po čemu se još izdvaja Metalac?</s><s> Prema rečima direktora marketinga Nadice Vujić-Mitrović, ova firma maksimalno ulaže u ljudske resurse.</s><s> Od 1.200 zaposlenih, 97 su visokoobrazovani:</s><s> 40 ekonomista, 26 inženjera, 10 tehnologa, zatim slede informatičari, elektroinženjeri, dizajneri, pravnici.</s><s> Tako je, na primer, 700 radnika Metalca edukovano na primeni Brainwiting tehnike za podršku kreativnom razmišljanju, kako bi se prikupilo što više novih ideja.</s><s> Uobičajeni su seminari za zaštitu životne sredine, seminari edukacije u biznis planiranju i poslovnoj politici, učenje stranih jezika i savladavanje kompjuterskog znanja.</s><s> Po oceni većine ekonomskih analitičara, ova gornjomilanovačka firma predstavlja jednu od najzdravijih kompanija u Srbiji a njene akcije se kotiraju na Beogradskoj berzi i od oktobra 2004. beleže konstantan rast.</s><s> Menadžment firme ističe da je evropsko tržište, kada je reč o posuđu, ipak njihov prioritet.</s><s> Zakoni tržišta - Već nekoliko godina zaredom najviše izvozimo u Francusku, Španiju, Britaniju i Italiju.</s><s> Na istoku dominira izvoz u Rusiju, gde smo do 2002. kada smo osnovali firmu i distributivni centar beležili izvoz od 600.000 evra, da bi u 2004. izvoz na rusko tržište premašio 3,2 miliona evra.</s><s> U 2005. godini izvoz u Rusiju porastao je za 38 odsto.</s><s> Ove godine na rusko tržište trebalo bi da plasiramo robu vrednu 3,6 miliona evra, ali sudeći prema prvim pokazateljima očekujemo da će do kraja godine izvoz dostići četiri miliona evra.</s><s> U ovom trenutku pokrivamo devet odsto ruskog tržišta, a ambicije su nam da do 2008. osvojimo 20 odsto tog tržišta izjavio je nedavno Petrašin Jakovljević, generalni direktor Metalca.</s><s> Prema njegovim rečima, planiran je i ozbiljniji izvoz u Kazahstan, kao i proboj na tržište Poljske.</s><s> U Ukrajini je Metalac prošle godine prodao robe u vrednosti od 600.000 dolara, a u ovogodišnjem planu je milion dolara.</s><s> Na osnovu iskustava iz Rusije u saradnji sa firmom PromoneMark osnovali su preduzeće PromoMetal u Zagrebu, koje se bavi plasmanom proizvoda na tržištu Hrvatske.</s><s> - Zanimljivo je, međutim, da je interesovanje pojedinih tržišta za ovu vrstu robe promenljivo.</s><s> Na primer, pre 20 godina smo na nemačko tržište plasirali čak 80 odsto ukupnog izvoza, a danas smo na tom tržištu prisutni u simboličnom procentu - ističe Jakovljević.</s> |
<s>LETNjI REKORDI NA BEOGRADSKOJ BERZI Avgust mesec je obeležilo i uključenje dve atraktivne hartije - NIP kompanije Novosti i najveće domaće banke - Komercijalne banke iz Beograda Letnji meseci su u prethodne dve godine na domaćem finansijskom tržištu predstavljali period smanjene investicione aktivnosti.</s><s> To je obično značilo smanjen obim prometa koji su pratile korekcije cena naniže.</s><s> Međutim, ove godine leto na Beogradskoj berzi bilo je poprilično dinamično i "vrelo".</s><s> Kraj jula doneo je snažan rast cena, koji se mogao porediti samo sa prvim investicionim talasom sa početka 2005. godine, a avgust donosi značajno veći obim prometa, kao i nove istorijske maksimume za indekse Beogradske berze.</s><s> Sumarno gledano, u avgustu je zabeležen rast ukupnog prometa za čak 72 odsto, kao i rast ukupnog broja transakcija za 22 odsto, dok je u trgovanju akcijama rast prometa iznosio 60 odsto, a broj transakcija je bio viši za oko 30 odsto u poređenju sa julom.</s><s> Obim prometa akcijama u avgustu iznosio je 7,4 milijarde dinara, što predstavlja treći po veličini mesečni obim prometa u prvih osam meseci ove godine.</s><s> U odnosu na jul zabeležen je porast u iznosu od 2,8 milijardi dinara, odnosno preko 60 odsto.</s><s> U avgustovskom trgovanju akcijama najveći promet ostvaren je u kontinuiranom metodu trgovanja (približno 50 odsto mesečnog prometa), a među hartijama kojima se trguje ovim metodom najtrgovanije su bile akcije AIK banke iz Niša.</s><s> U trgovanju po metodu preovlađujuće cene ostvareno je 3,2 milijarde dinara, odnosno 43,5 odsto mesečnog prometa akcijama, dok trgovanje po metodu minimalne cene obuhvata 1,5 odsto, a blok transakcije 6,2 odsto mesečnog prometa.</s><s> Avgust mesec je obeležilo i uključenje dve atraktivne hartije NIP kompanije Novosti i najveće domaće banke - Komercijalne banke iz Beograda.</s><s> Dok je u slučaju Novosti na prva tri trgovanja vlasnike promenilo više od 60 odsto akcija, što je u znatnoj meri suzilo perspektivu za likvidno trgovanje ovom hartijom, kod Komercijalne banke trgovanje još nije krenulo u punoj meri, s obzirom na to da je po freefloat tržišnoj kapitalizaciji od oko 190 miliona evra, uz nišku AIK banku, ovo hartija sa najvećim kapitalom potencijalno raspoloživim za trgovanje.</s><s> Kraj avgusta obeležava i proces dokapitalizacije Agrobanke, koja je verovatno dovela do značajne imobilizacije novčanih sredstava, pa se i tu mogu tražiti razlozi za nešto slabiju likvidnost tržišta u drugoj polovini u odnosu na početak meseca.</s><s> Avgustovske promene vrednosti indeksa Beogradske berze iskazale su pozitivna kretanja, tako da su oba indeksa završila mesec na znatno višem nivou.</s><s> Na samom početku meseca evidentiran je konstantan rast indeksa, uz istorijski najviše vrednosti koje su postignute 16. avgusta, kada je svoj maksimum zabeležio BELEX15 na nivou od 1.304,59 indeksnih poena, odnosno 17. avgusta kada je BELEXfm dostigao 1.782,91 poen.</s> |
<s>KOMENTAR BROKERSKODILERSKOG DRUŠTVA "FIMA INTERNATIONAL" Da je tržište živnulo u avgustu govore nam i berzanski indeksi: oba indeksa su dostigla istorijski maksimalne vrednosti upravo u ovom mesecu Ukupno ostvaren promet na Beogradskoj berzi u avgustu mesecu je iznosio oko 8,9 milijardi dinara, što je otprilike oko 107 miliona evra, i u odnosu na jul mesec predstavlja značajno povećanje od 72,73 odsto.</s><s> Od toga 7,4 milijarde dinara, odnosno 82,74 odsto odnosi se na promet akcijama a ostalo na obveznice stare devizne štednje.</s><s> U avgustu, obveznice stare devizne štednje su ostvarile drugi put po veličini istorijski obim prometa u iznosu od 4,9 miliona evra.</s><s> Najviši ikad postignut promet obveznicama je takođe bio ove godine, tačnije 25. maja 2006. kada je istrgovano obveznicama u vrednosti od 10,5 miliona evra.</s><s> Da je tržište živnulo u avgustu govore nam i berzanski indeksi: oba indeksa su dostigla istorijski maksimalne vrednosti upravo u ovom mesecu.</s><s> U proteklom periodu je bilo veliko interesovanje investitora za putarske firme.</s><s> Tako je Preduzeće za puteve iz Kragujevca čije su akcije bile prilično nelikvidne, u kratkom roku, konkretno za nepune dve nedelje ostvarilo rast u ceni od 70 odsto i velike obime trgovanja.</s><s> Zatim, Preduzeće za puteve iz Požarevca je takođe ostvarilo rast.</s><s> Ova hartija se jako dugo trgovala na nivou od oko 2.100 dinara da bi danas njena cena bila 4.320 dinara, što je rast više od 100 odsto.</s><s> Prilično je veliko interesovanje stranih investitora za Preduzeće za puteve iz Beograda, što se može videti ako pažljivo pogledate vlasničku strukturu ovog izdavaoca.</s><s> Ovo preduzeće je ostvarilo najviši rast cene od svih izdavaoca iz ove oblasti: na početku avgusta cena je bila 690 dinara, da bi posle mesec dana trgovanja ostvarila vrednost od 2.100 dinara što je tri puta više.</s><s> Upravo je završen proces dokapitalizacije Agrobanke, ali još nema zvaničnih podataka koja je količina akcija prijavljena za upis, tako da se još uvek ne zna kolika će redukcija biti.</s><s> Iako su se akcije mogle upisati, odnosno kupiti, za 15.000 dinara po akciji, što je mnogo manje u odnosu na tržišnu cenu, tražnja za ovim akcijama na berzi je i dalje bila velika, što je naravno i uticalo na rast cene.</s><s> Na početku avgusta ova hartija je vredela 19.000 dinara a danas je njena vrednost 24.063 dinara.</s> |
<s>ZAVRŠENA OBNOVA ŽELEZNIČKOG MOSTA KOD OSTRUŽNICE • Republička Vlada i "Železnice Srbije" uložili 250 miliona dinara • Tranzitni saobraćaj kroz Beograd skraćen za četiri sata, a opasne materije više se neće prevoziti kroz centralne zone glavnog grada • U rekonstrukciji mosta učestvovao veći broj domaćih preduzeća • Ostružnički most srušen u bombardovanju aprila 1999. godine „Železnice Srbije" svečano će pustiti u saobraćaj 15. septembra, povodom Dana železnice, obnovljeni most preko Save, kod Ostružnice.</s><s> U obnovu 658 metara dugog Ostružničkog mosta Vlada Republike Srbije i „Železnice Srbije" uložili su 250 miliona dinara.</s><s> Pored obnove mosta, modernizovana je i železnička stanica u Ostružnici.</s><s> Radovi su započeli 5. avgusta 2004. godine, a u njima je, pored Železnice, učestvovao veći broj preduzeća:</s><s> „Mostogradnja", „ZGOP", Saobraćajni institut CIP, „Minel kontaktna mreža", „Most projekt", Institut „Kirilo Savić", „Simens".</s><s> Puštanjem u saobraćaj mosta kod Ostružnice, biće rasterećen beogradski železnički čvor.</s><s> Sav saobraćaj teretnih vozova koji dolaze sa severa zemlje i koji su do sada prolazili kroz centar grada (Batajnica-Novi Beograd-Topčider- Rakovica-Resnik-Beograd ranžirna) biće preusmeren preko Batajnice i Ostružnice u stanicu Beograd ranžirna, a tranzit preko stanica Jajinci i Resnik.</s><s> Obnovom železničkog mosta kod Ostružnice i osposobljavanjem ovog kraka Koridora 10 za teretni saobraćaj, tranzit međunarodnih vozova kroz Beograd biće kraći između dva i četiri sata.</s><s> Ovim izmeštanjem teretnog saobraćaja van centra Beograda povećava se propusna moć pruge za putnički saobraćaj između Batajnice i Resnika, čime će saobraćaj beogradske gradske železnice „Beovoz" biti znatno redovniji i pouzdaniji.</s><s> Pored toga, buka i zagadjenje u centru grada biće značajno smanjeni.</s><s> Opasne materije koje se transportuju sa severa na jug železnica više neće morati da prevozi kroz centralne zone glavnog grada.</s><s> Puštanjem obnovljenog mosta u saobraćaj između železničkih stanica Beograd ranžirna i Batajnica saobraćaće više vozova nego do sada.</s><s> Tako će od 15. septembra od Beograd ranžirne do Batajnice dnevno saobraćati 12, a od Batajnice do Beograd ranžirne 24 voza, odnosno ukupno dnevno 36, odnosno sedam više nego do sada.</s><s> Sa druge strane, opterećenost putnog prelaza kod hipodroma biće manja za 23,8 odsto, jer će umesto dosadašnjih 105 trasa vozova, taj broj biti smanjen za 24 i iznositi 81.</s><s> Završetak radova na Ostružničkom mostu planiran je upravo na 122. rodjendan srpskih železnica.</s><s> Prva pruga u Srbiji, između Beograda i Niša, puštena je u saobraćaj 15. septembra 1884. godine.</s><s> Puštanjem u saobraćaj obnovljenog železničkog mosta kod Ostružnice, nakon sedam godina od njegovog rušenja, bio je zato pravi način da se Dan železnice radno obeleži.</s><s> Železnički most između stanica Ostružnica i Surčin, na pruzi Beograd Ranžirna Ostružnica Batajnica, srušen je u bombardovanju aprila 1999. godine.</s><s> Najpre su 21. aprila 1999. godine u 13.40 sati granatama pogodjeni stubovi i nosači mosta, uništeno oko dvesta metara koloseka, kontaktna mreža i telekomunikacioni kablovi, da bi dva dana kasnije bio srušen prvi glavni noseći stub, a mostovska konstrukcija sa kolosekom i kontaktnom mrežom završila u Savi.</s> |
<s>ZAVRŠEN PRVI PROJEKAT IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA • Premijer Vojislav Koštunica poželeo da se u Srbiji nikada više ni jedan most dva puta ne podiže • U obnovu Vlada i Železnica uložili 250 miliona dinara • Železnički saobraćaj kroz Beograd sada bezbedniji, brži i efikasniji • Teretni vozovi više ne prolaze kroz centar glavnog grada "Dve godine od otvaranja za saobraćaj drumskog, danas, povodom Dana železničara, puštamo u saobraćaj obnovljeni železnički most preko Save, kod Ostružnice", rekao je republički premijer Vojislav Koštunica, otvarajući povodom 15. septembra obnovljeni most kod Ostružnice.</s><s> Premijer je istakao da su mostovi najznačajniji deo infrastrukture jedne zemlje. "</s><s>Tek kada je aprila 1999. godine srušen železnički most u Ostružnici, videli smo njegovu vrednost i koliko nam nedostaje", rekao je Koštunica.</s><s> Koštunica je istakao da će zahvaljujući obnovi železničkog mosta kod Ostružnice saobraćaj kroz Beograd funkcionisati mnogo brže, a da će međunarodni vozovi kroz glavni grad prolaziti četiri sata kraće. "</s><s>Uštedeće se mnogo više u tome što vozovi sa opasnim materijama sada prolaziti izvan centra metropole. "</s><s>Ovaj most je imao neobičnu istoriju, jer je dva puta morao da se gradi.</s><s> Želimo da se nijedan most u Srbiji više nikada ne gradi dva puta.</s><s> Čestitam svima koji su radili na ovom projektu, sa željom da još ovakvih mostova, koji su potrebni Srbiji na putu ka Evropi, podignemo u godinama koje su pred nama", rekao je premijer čestitajući svim železničarima praznik.</s><s> Republički ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić zahvalio se "Mostogradnji" i Saobraćajnom institutu CIP na dobro obavljenom poslu i istakao da je obnova železničkog mosta u Ostružnici prvi projekat Nacionalnog investicionog programa koji je završen.</s><s> Republička Vlada i Železnica u ovaj posao investirali su oko 250 miliona dinara.</s><s> Kroz Beograd četiri sata brže - Bio je to težak posao, veliki vodostaj Save, poplave, nisu radovi mogli da se izvode onim intenzitetom kako je planirano, ali sve je završeno i povodom 122. rođendana srpskih železnica obnovljeni Ostružnički most puštamo u saobraćaj istakao je ministar Ilić.</s><s> Generalni direktor "Železnica Srbije" Milanko Šarančić, istakao je da će završetak radova doprineti saobraćajnom rasterećenju beogradskog čvora, efikasnijem funkcionisanju međunarodnog robnog tranzita, ali i znatno bezbednijem prevozu železnice kroz glavni grad.</s><s> - Puštanjem u saobraćaj mosta kod Ostružnice biće rasterećen beogradski železnički čvor.</s><s> Sav saobraćaj teretnih vozova koji dolaze sa severa zemlje i koji su do sada prolazili kroz centar grada biće preusmeren preko Batajnice i Ostružnice u stanicu Beograd ranžirna, a tranzit preko stanica Jajinci i Resnik.</s><s> Obnovom železničkog mosta kod Ostružnice i osposobljavanjem ovog kraka Koridora 10 za teretni saobraćaj, povećava se propusna moć pruge za putnički saobraćaj između Batajnice i Resnika, čime će saobraćaj beogradske gradske železnice "Beovoz" biti znatno redovniji i pouzdaniji, istakao je Šarančić.</s><s> Otvaranju za saobraćaj obnovljenog železničkog mosta kod Ostružnice prisustvovali su još i republički ministar finansija Mlađan Dinkić, ministar privrede Predrag Bubalo, poslovodstvo "Železnica Srbije", izvođači radova i predstavnici medija. "</s><s>Beovoz" redovniji i pouzdaniji Radovi na obnovi 658 metara dugog Ostružničkog mosta započeli su 5. avgusta 2004. godine, a u njima je, pored Železnice, učestvovao veći broj preduzeća: "</s><s>Mostogradnja", "ZGOP", Saobraćajni institut CIP, "Minel kontaktna mreža", "Most projekt", Institut "Kirilo Savić", "Simens".</s><s> Puštanjem obnovljenog mosta u saobraćaj između železničkih stanica Beograd ranžirna i Batajnica sada saobraća više vozova.</s><s> Tako od 15. septembra od Beograd ranžirne do Batajnice dnevno saobraćati 12, a od Batajnice do Beograd ranžirne 24 voza, odnosno ukupno dnevno 36, ili sedam više nego do sada.</s><s> Istovremeno, opterećenost putnog prelaza kod Hipodroma biće za četvrtinu manja, jer će umesto dosadašnjih 105 trasa vozova, taj broj biti smanjen za 24 i iznositi 81.</s> |
Subsets and Splits